Јехова је краљ
Двадесето поглавље
Јехова је краљ
1, 2. (а) Ко ће осетити Јеховин гнев? (б) Да ли ће Јуда бити изузета од казне, и како то знамо?
ВАВИЛОН, Филистеја, Моав, Сирија, Етиопија, Египат, Едом, Тир, Асирија — сви ће они осетити Јеховин гнев. Исаија је предсказао невоље које ће задесити те непријатељске народе и градове. Међутим, шта ће бити с Јудом? Да ли ће становници Јуде бити поштеђени казне за своје грешне путеве? Историјски извештај одговара гласним не!
2 Размотри шта се десило са Самаријом, главним градом десетоплеменског краљевства Израела. Тај народ није одржао свој савез с Богом. Није се држао по страни што се тиче развратних обичаја околних народа. Напротив, становници Самарије су ’чинили зле ствари дражећи Јехову. Зато се Јехова много разгневио на Израел и одбацио их од себе‘. Присиљен да оде са своје земље, „Израел би одведен у ропство далеко од своје земље, у Асирију“ (2. Краљевима 17:9-12, 16-18, 23; Осија 4:12-14). Оно што се десило Израелу слути на зло по његово сестринско краљевство Јуду.
Исаија прориче пустошење Јуде
3. (а) Зашто Јехова напушта двоплеменско краљевство Јуде? (б) Шта је Јехова одлучио да уради?
3 Неки јудејски краљеви су били верни, али већина није. Чак и под неким верним краљем, као што је био Јотам, народ није потпуно одбацио криво обожавање (2. Краљевима 15:32-35). Јуда достиже највиши степен злоће за време владавине крвожедног краља Манасије, који је према јеврејском предању погубио верног пророка Исаију заповедивши да га претестеришу. (Упореди с Јеврејима 11:37.) Тај зли краљ „учини да се заведу Јуда и Јерусалим и они чинише горе него народи које Јехова истреби испред синова Израелових“ (2. Летописа 33:9). Под Манасијином владавином земља постаје још искваренија него када су њоме управљали Хананци. Зато Јехова објављује: „Пустићу на Јерусалим и на Јуду такве невоље да ће заглушити свакога који о њима чује [да се говори]... Обрисаћу Јерусалим као што се обрише тањир, па се изврне пошто се обрише. Напустићу остатак наслеђа свога и даћу их у руке непријатељима њиховим, и они ће постати плен и грабеж свих непријатеља својих, јер они чинише оно што је зло пред очима мојим и дражише ме“ (2. Краљевима 21:11-15).
4. Шта ће Јехова учинити Јуди, и како се то пророчанство обистињује?
4 Као кад се изврне тањир и из њега све проспе, тако ће и земља остати без људских становника. То предстојеће опустошење Јуде и Јерусалима поново је тема Исаијиног пророчанства. Исаија почиње следећим речима: „Гле, Јехова разрива и пустоши земљу, преврће је и расејава становнике њене“ (Исаија 24:1). Ово пророчанство се испунило када су Јерусалим и његов храм уништени у походу вавилонске војске под краљем Навуходоносором, и када су мач, глад и пошаст драстично смањили број становника у Јуди. Већина преживелих Јевреја одведена је у ропство у Вавилон, а неколицина преосталих је побегла у Египат. Тако је Јудина земља опустошена, и остала је без иједног становника. Нису остале чак ни домаће животиње. Напуштена земља постаје пустош са суморним рушевинама настањеним само дивљим зверима и птицама.
5. Да ли ће ико бити поштеђен Јеховиног суда? Објасни.
5 Да ли ће ико у Јуди бити повлашћен током предстојећег суда? Исаија одговара: „Свештенику је као и народу, господару као и слузи, и госпођи као и слушкињи, продавцу као и купцу, ономе који даје као оном који узима, ономе који прима добит као и ономе који је плаћа. Земља је уништена и оплењена, јер Јехова то рече“ (Исаија 24:2, 3). Богатство и предности храмске службе уопште не мењају ствари. Неће бити никаквог изузетка. Земља је толико искварена да сви који преживе — свештеници, господари и слуге, продавци и купци — морају бити изгнани.
6. Зашто Јехова повлачи свој благослов с те земље?
6 Да не би било неке забуне, Исаија описује потпуност те предстојеће катастрофе и објашњава њен узрок: „Тужна је земља, изнемогла, жалосни су и очајни становници њени, без снаге су народа главари. Оскврни се земља под становницима својим, јер преступише законе, изменише уредбе, раскидоше савез вечни. Зато земљу прождире проклетство и становници њени казну својих злочина носе; зато ишчилеше становници земље и мало их остаде“ (Исаија 24:4-6). Кад су Израелци добили хананску земљу, установили су да је то ’земља у којој тече млеко и мед‘ (Поновљени закони 27:3). Па ипак, они су и даље зависили од Јеховиног благослова. Ако се буду верно држали његових одредби и заповести, земља ће „давати род свој“, али ако буду кршили његове законе и заповести, њихов труд у обрађивању земље биће „узалуд“, а земља „неће давати плода свога“ (Левитска 26:3-5, 14, 15, 20). Проклетство од Јехове ће ’појести земљу‘ (Поновљени закони 28:15-20, 38-42, 62, 63). Јуда сада мора на својој кожи осетити то проклетство.
7. Како је савез Закона могао бити благослов за Израелце?
7 Отприлике 800 година пре Исаијиног времена, Израелци су добровољно ушли у савезни однос с Јеховом и пристали су да га се држе (Излазак 24:3-8). Према условима тог савеза Закона ако буду слушали Јеховине заповести доживеће његов богати благослов, али ако крше савез, изгубиће благослов и заробиће их непријатељи (Излазак 19:5, 6; Поновљени закони 28:1-68). Требало је да тај савез Закона, дат преко Мојсија, остане на снази једно неодређено, неутврђено време. Он би их штитио све до појављивања Месије (Галатима 3:19, 24).
8. (а) Како је народ ’преступио законе‘ и ’изменио уредбе‘? (б) У ком смислу су „главари“ први који су остали „без снаге“?
8 Али народ је ’раскинуо савез вечни‘. Преступили су законе које им је дао Бог тако што су их игнорисали. ’Изменили су уредбе‘ тиме што су следили законска правила другачија од оних која је Јехова дао (Излазак 22:25; Језекиљ 22:12). Зато ће народ бити уклоњен из те земље. У предстојећем суду неће бити никаквог милосрђа. Међу првима који ће остати „без снаге“ зато што Јехова повлачи своју заштиту и наклоност, биће „главари“, то јест племство. Док се приближава уништење Јерусалима, у испуњењу ових речи најпре Египћани, а затим Вавилонци од јудејских краљева стварају своје вазале. Касније су краљ Јоахин и други чланови краљевске породице међу првима одведени у вавилонско заточеништво (2. Летописа 36:4, 9, 10).
Радост одлази из земље
9, 10. (а) Коју улогу у Израелу игра пољопривреда? (б) Шта то значи да ’свако седи под својом лозом и под својом смоквом‘?
9 Израелски народ се углавном бави пољопривредом. Од кад су Израелци ушли у Обећану земљу, почели су да узгајају усеве и чувају стада. Зато пољопривреда заузима важно место у законима датим Израелу. Заповеђено је да сваке седме године земља има обавезни сабатни одмор да би се обновила њена плодност (Излазак 23:10, 11; Левитска 25:3-7). Три годишња празника за која је заповеђено да се славе, временски су тако подешена да се подударају с пољопривредним сезонама (Излазак 23:14-16).
10 Виногради су уобичајени призор широм земље. У Писму се вино, производ од винове лозе, наводи као дар од Бога који „срце човека весели“ (Псалам 104:15). Кад се каже да ’свако седи под својом лозом и под својом смоквом‘, то указује на благостање, мир и безбедност под Божјом праведном владавином (1. Краљевима 4:25; Михеј 4:4). Успешна берба грожђа сматра се благословом и поводом за песму и весеље (Судије 9:27; Јеремија 25:30). И обрнуто — кад винова лоза увене или не роди, и кад се виногради претворе у пусту гомилу трња, то је доказ да је Јехова ускратио свој благослов, што је време за велику жалост.
11, 12. (а) Како Исаија илуструје стање које ће настати због Јеховине осуде? (б) Какву тмурну будућност Исаија описује?
11 Сходно томе, Исаија користи винограде и њихове производе да прикаже стање које настаје кад Јехова ускрати свој благослов са земље: „Тужи вино, увенула је лоза; сви уздишу који су весела срца били. Престаде весеље даира, престаде безбрижна граја, престаде харфине радости. Не пије се вино уз песму, огркну јако пиће пијаници. Руши се тај пусти град: све су куће затворене и већ нико у њих не улази. По улицама је вика, јер нестаде вина, отиде свако весеље, радост отиде из земље! Пустош сама остаде у граду, и већ труну врата разваљена“ (Исаија 24:7-12).
12 Даире и харфе су пријатни инструменти који се користе да се хвали Јехова и да се изрази радост (2. Летописа 29:25; Псалам 81:3). Њихова музика се неће чути у ово време Божје казне. Неће бити радосне бербе грожђа. Неће бити срећних гласова у опустелим рушевинама Јерусалима, чија ’врата труну разваљена‘ и чије су куће „затворене“ тако да нико у њих не улази. Каква тмурна будућност за становнике земље која је у суштини толико плодна!
Остатак ’кличе од радости‘
13, 14. (а) Који су Јеховини закони о жетви? (б) Како Исаија користи законе о жетви да би приказао како ће неки преживети Јеховин суд? (в) У шта могу бити сигурни верни Јудејци упркос томе што долази мрачно време кушње?
13 Да би обрали маслине, Израелци моткама млате гране како би плодови опали. Према Божјем Закону забрањено им је да загледају грану по грану да би скупили преостале маслине. Исто тако после бербе не би требало да скупљају преостале гроздове. Остаци од жетве треба да се оставе сиромашнима — ’странцима, сирочићима и удовицама‘ — да их пабирче (Поновљени закони 24:19-21). Позивајући се на те добро познате законе, Исаија описује утешну чињеницу да ће бити оних који ће преживети Јеховин предстојећи суд: „Јер је у земљи и у народу као кад се маслинка истресе, као кад се после бербе паљеткује [„пабирчи“, NW]. Они глас подижу, покличе радости дају, они са обале морске величанство Јехове славе. Славите, дакле, Јехову на местима где се светлост сјаји, име Јехове, Бога Израеловог, на острвима морским. С краја земље чујемо ми песму: ’Слава праведноме!‘“ (Исаија 24:13-16а).
14 Баш као што после бербе остане нешто плода на дрвету или на виновој лози, тако ће и после извршења Јеховине пресуде неки преостати — ’као оно што се после бербе пабирчи‘. Пророк је већ говорио о њима у 6. стиху када је рекао да их је ’мало остало‘. Па ипак, колико год да их је мало, биће оних који ће преживети уништење Јерусалима и Јуде, и касније ће се један остатак вратити из заробљеништва и поново населити земљу (Исаија 4:2, 3; 14:1-5). Иако ће честите особе доживети мрачно време кушње, могу бити сигурни да их очекује избављење и радост. Преживели ће видети како се постепено обистињује Јеховина пророчанска реч, и схватиће да је Исаија био прави Божји пророк. Биће пуни радости док гледају испуњење пророчанстава о обнови. Где год да су расути — на острвима Средоземља на западу, у Вавилону у „местима где се светлост сјаји“ (где сунце излази, то јест на истоку), или на било ком другом далеком крају — хвалиће Бога јер их је сачувао, и певаће: „Слава праведноме!“
Не може се избећи Јеховина пресуда
15, 16. (а) Како се Исаија осећа због онога што ће се десити његовом народу? (б) Шта ће задесити неверне становнике те земље?
15 Ипак, још је рано за радовање. Исаија враћа своје савременике у стварност кад каже: „Ал’ ја кажем: Пропадох! пропадох! тешко мени! Пљачкају, пљачкају, пљачкаши и даље пљачкају. Страва, јама и замка пред тобом су, становниче земље. Који утече испред вике од страхоте тај у јаму пада, а ко из јаме изиђе у замку се хвата, јер се отварају уставе с висине, и земља се стресе из темеља својих. Сва је земља разривена, сва се земља распада, сва се земља усколебала. Сва се земља као пијан човек љуља њиха се као колиба, јер јој безакоње њено отежа. Она пада и више не устаје“ (Исаија 24:16б-20).
16 Исаију обузима жалост због онога што ће задесити његов народ. Такво стање ствари око њега изазива осећања болести и јада. Све врви од пљачкаша који уносе страву међу становнике те земље. Кад им Јехова ускрати заштиту, неверни становници Јуде ће осећати страх и дању и ноћу. Живот им неће бити сигуран. Неће моћи да избегну катастрофу која ће их задесити, јер се одричу Јеховиних заповести и игноришу Божју мудрост (Пословице 1:24-27). Пропаст ће доћи иако издајници у земљи покушавају да их убеде да је све у реду, користећи се измишљотинама и преваром да би их повели путем уништења (Јеремија 27:9-15). Спољни непријатељи ће доћи, опљачкати их и одвести у заробљеништво. Све то јако мучи Исаију.
17. (а) Зашто казна неће моћи да се избегне? (б) Шта ће се десити тој земљи кад се Јеховина сила осуде сручи с небеса?
17 Ипак, пророк мора да објави да то неће моћи да се избегне. Где год да народ покуша да побегне, биће ухваћен. Неки ће можда избећи једну невољу, али ће их сачекати друга — нигде неће бити сигурни. Биће као гоњена животиња која успева да не упадне у јаму, али бива ухваћена у замку. (Упореди с Амосом 5:18, 19.) Јеховина сила осуде сручиће се с небеса и уздрмаће све до темеља. Као пијани човек, земља се тетура и пада, тешка од кривице и немоћна да се опет подигне (Амос 5:2). Јеховин суд је неприкосновен. Потпуно уништење и пропаст задесиће земљу.
Јехова ће владати у слави
18, 19. (а) На шта можда указује израз ’висока војска‘, и како је сакупљена у ’тамници‘? (б) Како ће се вероватно обратити пажња на ’високу војску‘ после ’много дана‘? (в) Како Јехова обраћа пажњу на ’краљеве земаљске‘?
18 Исаијино пророчанство сада поприма шире значење, указујући на коначно испуњење Јеховине намере: „У то време казниће Јехова војску високу на небу и све краљеве земаљске на земљи. И скупиће се као сужњи у тамници и затворени биће у тамници, и казниће се после многих дана. Месец ће се срамотом покрити а сунце стидом, када Јехова над војскама стане краљевати на гори Сион и у Јерусалиму, и прослави се пред старешинама њеним“ (Исаија 24:21-23).
19 Израз ’висока војска‘ може да се односи на демонске ’светске владаре ове таме, зле духовне силе на небеским местима‘ (Ефешанима 6:12). Они моћно утичу на светске силе (Данило 10:13, 20; 1. Јованова 5:19). Њихов циљ је да одврате људе од Јехове и чистог обожавања. Како су само добро успели да заведу Израел да спроводи искварене обичаје околних народа, и да тако заслужи Божју пресуду! Али Сатана и његови демони морају одговарати пред Богом када на крају обрати пажњу на њих и на земаљске владаре, „краљеве земаљске на земљи“, на које утичу да се окрену против Бога и да крше његове законе (Откривење 16:13, 14). Говорећи симболично, Исаија каже да ће бити скупљени и ’затворени у тамници‘. ’После много дана‘, можда када Сатана и његови демони буду привремено ослобођени (али не и ’краљеви земаљски на земљи‘) на крају Хиљадугодишње владавине Исуса Христа, Бог ће их коначно казнити онако како заслужују (Откривење 20:3, 7-10).
20. Како и када је Јехова ’постао краљ‘, и у древно и у савремено доба?
20 Овај део Исаијиног пророчанства пружа Јеврејима дивно засигурање. У време које Јехова одреди, он ће проузроковати пад древног Вавилона и вратити Јевреје у њихову домовину. Године 537. пре н. е., када на овај начин буде показао своју моћ и суверенитет у корист свог народа, њима ће се стварно моћи казати: ’Бог ваш поста краљ!‘ (Исаија 52:7, NW). У савремено доба, Јехова је ’постао краљ‘ 1914. године када је поставио Исуса Христа за краља у свом небеском Краљевству (Псалам 96:10). Он је такође постао краљ 1919. године када је показао своју краљевску моћ тиме што је ослободио духовни Израел из робовања Вавилону Великом.
21. (а) Како ће се ’месец срамотом покрити а сунце стидом‘? (б) Који позив ће се орити у највеличанственијем испуњењу?
21 Јехова ће поново ’постати краљ‘ кад уништи Вавилон Велики и остатак овог злог система ствари (Захарија 14:9; Откривење 19:1, 2, 19-21). После тога Јеховина краљевска владавина биће толико величанствена да ни сјај пуног месеца ноћу ни жарко сунце у зениту неће моћи да се мере с његовом славом. (Упореди с Откривењем 22:5.) Такорећи, биће их стид да се упоређују са славним Јеховом над војскама. Јехова ће владати неограничено. Његова свемоћна сила и слава биће очигледне свима (Откривење 4:8-11; 5:13, 14). Каква величанствена будућност! У то време, позив из Псалма 97:1 ориће се читавом земљом у свом највеличанственијем испуњењу: „Јехова краљује! Нек се радује земља! Нек се многа острва веселе!“
[Питања за разматрање]
[Слика на 262. страни]
Музика и весеље више се неће чути у земљи
[Слика на 265. страни]
Неки ће преживети Јеховин суд, баш као што нешто плода остаје на дрвету после бербе
[Слика на 267. страни]
Исаију обузима жалост због онога што ће задесити његов народ
[Слика на 269. страни]
Ни сунце ни месец неће моћи да се мере с Јеховином славом
