Двадесет прво поглавље

Јеховина рука је подигнута

Исаија 25:1–27:13

1. Зашто Исаија осећа цењење према Јехови?

 ИСАИЈА осећа дубоку љубав према Јехови и ужива у томе да га хвали. Он узвикује: „Јехова, ти си Бог мој, узвисиваћу те, име ћу твоје славити.“ Шта помаже овом пророку да има тако изврсно цењење према свом Створитељу? Главни чинилац је спознање о Јехови и његовим поступцима. Следеће Исаијине речи откривају то спознање: „Јер си велика дела учинио, и намере твоје [„од старине“, ДК] верно се испунише“ (Исаија 25:1). Исаија зна да је Јехова веран и достојан поверења, и да се све његове „намере“ остварују, баш као што је то пре њега знао Исус Навин (Исус Навин 23:14).

2. Коју Јеховину намеру Исаија сада објављује, и на кога је можда усмерена?

² Јеховине намере обухватају његове судске објаве против Израелових непријатеља. Исаија сада изриче једну од њих: „Јер си од града гомилу камења начинио, од тврдога града рушевине; уништен је град туђинаца. Никад се он више саградити неће“ (Исаија 25:2). Који је то безимени град? Исаија можда указује на Ар у Моаву — а Моав је већ дуго у непријатељству с Божјим народом. a Или можда указује на други, јачи град — Вавилон (Исаија 15:1; Софонија 2:8, 9).

3. На који начин непријатељи славе Јехову?

 ³ Како ће Јеховини непријатељи реаговати када се његова намера против њиховог силног града обистини? „Зато тебе силни народи славе и боје те се градови народа силних [„тиранских“ NW]“ (Исаија 25:3). Разумљиво је што ће непријатељи Свемоћног Бога имати страх од њега. Међутим, како га они то славе? Да ли ће напустити лажне богове и прихватити чисто обожавање? Тешко! Пре ће бити да као фараон и Навуходоносор, славе Јехову тек када су, принуђени да признају његову огромну надмоћност (Излазак 10:16, 17; 12:30-33; Данило 4:37).

4. Који ’град тиранских народа‘ данас постоји, и како чак и он мора да слави Јехову?

⁴ ’Град тиранских народа‘ данас је ’велика варош која има краљевство над краљевима земље‘, наиме, „Вавилон Велики“, светско царство криве религије (Откривење 17:5, 18). Главни део овог царства је хришћански свет. Како религиозне вође хришћанског света славе Јехову? Тако што иако с горчином, они ипак признају дивне ствари које он постиже у корист својих Сведока. Нарочито 1919. године када је Јехова обновио своје слуге за енергичну активност после њиховог ослобађања из духовног робовања Вавилону Великом, те вође су се ’уплашиле и дале славу Богу небеском‘ (Откривење 11:13). b

5. Како Јехова штити оне који се апсолутно уздају у њега?

⁵ Иако својим непријатељима изгледа застрашујуће, Јехова је уточиште кроткима и понизнима који желе да му служе. Религиозни и политички тирани могу покушавати све како би сломили веру  правих обожавалаца, али не успевају у томе јер се ти обожаваоци апсолутно уздају у Јехову. На крају крајева, он лако може ућуткати своје противнике, као кад би облаком покрио жарко пустињско сунце или кад би бедемом зауставио силну олују. (Прочитај Исаију 25:4, 5.)

’Гозба за све народе‘

6, 7. (а) Какву врсту гозбе Јехова поставља, и коме? (б) Шта предочава гозба коју Исаија прориче?

⁶ Попут оца пуног љубави, Јехова не само да штити већ и храни своју децу, нарочито у духовном смислу. Кад је 1919. године ослободио свој народ, поставио је пред њега победничку гозбу, обилне залихе духовне хране: „Јехова над војскама на овој гори гозбу спрема свима народима земље, гозбу од сочних јела, гозбу од старих вина, од сочних јела и сржи, од старих чистих вина“ (Исаија 25:6).

⁷ Гозба је постављена на Јеховиној „гори“. Шта је та гора? То је „гора дома Јеховиног“ ка којој се стичу сви народи ’у време краја‘. То је Јеховина ’света гора‘, на којој његови верни обожаваоци не праве никакав квар нити штету (Исаија 2:2; 11:9). На овом узвишеном месту обожавања, Јехова поставља богату гозбу вернима. Духовна добра која се сада тако великодушно обезбеђују предочавају материјална добра која ће се обезбедити када над човечанством буде владало само Божје Краљевство. Тада више неће бити глади. „Биће пшенице у земљи изобиља, до наврх гора“ (Псалам 72:8, 16).

8, 9. (а) Која ће два велика непријатеља човечанства бити уклоњена? Објасни. (б) Шта ће Бог учинити да уклони срамоту са свог народа?

⁸ Они који сада имају удела у духовној гозби коју припрема Бог имају величанствене изгледе.  Послушај следеће Исаијине речи. Упоређујући грех и смрт са ’застором‘, то јест ’копреном‘ која гуши, он каже: „На овој гори он копрену кида која све народе покрива, застор којим сви су народи застрти. Он за навек и смрт уништава. Јехова, Вечни, утире сузе са свачијег лица“ (Исаија 25:7, 8а).

⁹ Да, нема више греха и смрти! (Откривење 21:3, 4). Сем тога, нестаће и срамота коју због туђих лажи Јеховине слуге подносе већ хиљадама година. „Срамоту свог народа с целе земље скида. Јер проговори Јехова“ (Исаија 25:8б). Како ће се то десити? Јехова ће уклонити извор те срамоте, Сатану и његово семе (Откривење 20:1-3). Није чудо што ће Божји народ бити подстакнут да ускликне: „Гле, то је Бог наш у ког се уздамо, он је нас спасао; то је Јехова, у ког се уздамо, радујмо се, веселимо се за спасење његово“ (Исаија 25:9).

Охоли су оборени

10, 11. Који сурови поступак Јехова чува за Моав?

¹⁰ Јехова спасава међу својим народом оне који исказују понизност. Међутим, Израелов сусед Моав је поносан, а Јехова презире понос (Пословице 16:18). Зато је предвиђено да Моав буде понижен. „Јер на овој гори рука Јеховина почива а Моав на месту своме је прегажен, као што се слама на ђубришту гази. Размахује рукама својим усред њега као што размахује пливач када плива, ал’ обара Јехова охолост његову и разбија сплетку руку његових; и обара и руши високе бедеме твоје, на земљу их на прашину баца“ (Исаија 25:10-12).

¹¹ Јеховина рука ће ’почивати‘ на моавској гори. С којим последицама? Охоли Моав треба да буде  прегажен као „на ђубришту“. У Исаијино време, слама се газила на гомилама балеге да би се направило ђубре; тако Исаија прориче понижење Моава, упркос његовим високим, на изглед сигурним бедемима.

12. Зашто је Моав издвојен за Јеховину судску објаву?

¹² Зашто Јехова издваја Моав за тако оштру намеру? Моавци су потомци Лота, Аврахамовог братанца и обожаваоца Јехове. Зато они нису само суседи народа који је у савезу с Богом него су и његови рођаци. Упркос томе, они су прихватили лажне богове и показују непопустљиво непријатељство према Израелу. Заслужују такву судбину. По томе је Моав сличан непријатељима Јеховиних данашњих слугу. Нарочито личи на хришћански свет, који тврди да вуче корене из хришћанске скупштине првог века али је, као што смо већ видели, главни део Вавилона Великог.

Песма спасења

13, 14. Који „тврд град“ данас има Божји народ, и коме је дозвољено да уђе у њега?

¹³ Шта је с Божјим народом? Одушевљени што имају Јеховину наклоност и заштиту, они почињу да певају. „Тада ће се у земљи Јудиној певати ова песма: Тврд град ми имамо, зидови су нама и бедеми спасење његово. Отварајте врата, дајте да уђе народ праведни и верни“ (Исаија 26:1, 2). Премда су се ове речи несумњиво испуниле у древна времена, оне се очигледно и данас испуњавају. Јеховин ’праведан народ‘, духовни Израел, обдарен је јаком организацијом налик граду. Какав разлог за весеље и песму!

¹⁴ Какви људи улазе у тај „град“? Песма даје одговор: „Ко се у души својој верно држи [Бога], мир му чуваш, јер се он у тебе узда. Уздајте се увек у Јехову,  јер је Јехова, Јехова је стена вечна“ (Исаија 26:3, 4). ’Држање‘ које Јехова подупире је жеља да се слушају његова праведна начела и да се узда у њега, а не у тетураве комерцијалне, политичке и религиозне системе света. „Јехова“ је једина поуздана стена сигурности. Они који се потпуно уздају у Јехову имају његову заштиту и „мир“ (Пословице 3:5, 6; Филипљанима 4:6, 7).

15. Како је данас ’високи град‘ понижен, и на који начин га ’газе стопала невољника‘?

¹⁵ Какав контраст у односу на оно што се дешава непријатељима Божјег народа! „Обори он оне који су на висинама били, обори он град високи, обори га до земље, у прах га врже. Он је ногама прегажен, ногама убогих, стопалима невољника“ (Исаија 26:5, 6). Исаија овде можда опет указује на неки ’високи град‘ у Моаву, или можда мисли на неки други град, као што је Вавилон, који је сигурно узвишен у охолости. Било како било, Јехова окреће други лист за тај ’високи град‘ и за своје ’убоге и невољне‘ који га газе. Данас ово пророчанство сасвим одговара Вавилону Великом, а нарочито хришћанском свету. Године 1919. овај ’високи град‘ је био присиљен да ослободи Јеховин народ — што је понижавајући пад — а тај народ је  почео да гази свог бившег тамничара (Откривење 14:8). Како? Тако што јавно објављује Јеховину предстојећу освету (Откривење 8:7-12; 9:14-19).

Жеља за праведношћу и Јеховиним ’споменом‘

16. Који диван пример оданости Исаија пружа?

¹⁶ После ове победничке песме, Исаија открива дубину своје оданости, а и награде за служење Богу праведности. (Прочитај Исаију 26:7-9.) Пророк пружа диван пример ’чежње за Јеховом‘ и дубоке жеље за Јеховиним ’именом‘ и ’успоменом‘. Шта је Јеховин спомен? Излазак 3:15 каже: „Јехова... је моје име у вечности, то је моје име [„спомен мој“, ДК] од колена на колено.“ Исаија цени Јеховино име и све што оно значи, укључујући и Његова праведна мерила и путеве. Они који развијају сличну љубав према Јехови сигурни су да ће имати његов благослов (Псалам 5:9; 25:4, 5; 135:13; Осија 12:6, ДК).

17. Којих ће предности бити лишени зли људи?

¹⁷ Међутим, не воле сви Јехову и његова висока мерила. (Прочитај Исаију 26:10.) Зли људи, и када су позвани, тврдоглаво одбијају да се науче праведности како би ушли у ’праведну земљу‘, у земљу у којој живе морално и духовно исправне Јеховине слуге. Сходно томе, зли неће видети „величанство Божје“. Они неће доживети благослове који ће тећи ка човечанству кад се Јеховино име посвети. Чак и у новом свету, када цела планета буде ’праведна земља‘, неки се неће одазвати на Јеховину љубазну доброту. Имена таквих особа неће бити записана у књизи живота (Исаија 65:20; Откривење 20:12, 15).

18. У ком смислу су неки у Исаијино време изабрали да буду слепи, и када ће бити присиљени да ’виде‘ Јехову?

 ¹⁸ „Моћна је рука твоја [’високо је подигнута‘, ДК], Јехова; они је не виде. Видеће они ревност твоју за народ и збуниће се; огањ ће прождрети непријатеље твоје“ (Исаија 26:11). У Исаијино време Јехова високо подиже своју руку док штити свој народ тако што делује против његових непријатеља. Али већина то не признаје. Такви људи, који су изабрали да буду духовно слепи, на крају ће бити присиљени да ’виде‘ Јехову, то јест да га признају, кад их прождре огањ његове ревности (Софонија 1:18). Бог касније каже Језекиљу: „Познаће они да сам ја Јехова“ (Језекиљ 38:23).

„Кога Јехова воли, њега и дисциплинује“

19, 20. Зашто и како Јехова дисциплинује свој народ, и ко има користи од такве дисциплине?

¹⁹ Исаија зна да кад год његови земљаци уживају у миру и благостању то је захваљујући Јеховином благослову. „Ти нам дајеш мир, Јехова, јер све што ми радимо, ти за нас довршујеш“ (Исаија 26:12). Упркос томе, и премда је Јехова свом народу пружио прилику да постану „краљевство свештеника и свет народ“, Јуда је имала бурну прошлост (Излазак 19:6). Њен народ се увек изнова окретао обожавању лажних богова. Због тога су стално били подвргавани дисциплини. Међутим, таква дисциплина је доказ Јеховине љубави, јер „кога Јехова воли, њега и дисциплинује“ (Јеврејима 12:6).

²⁰ Јехова често дисциплинује свој народ тако што дозвољава другим народима, ’другим господарима‘, да владају над њима. (Прочитај Исаију 26:13.) Дозвољава Вавилонцима да их 607. пре н. е. прогнају  из земље. Да ли им то користи? Патња сама по себи човеку не доноси корист. Међутим, ако човек научи нешто из онога што се дешава, покаје се и буде одан искључиво Јехови, онда има користи (Поновљени закони 4:25-31). Да ли неки Јевреји показују кајање онако како Јехова жели? Да! Исаија пророчански каже: „Ми само твојом милошћу помињемо име твоје.“ По повратку из изгнанства 537. пре н. е., Јеврејима често треба дисциплина због других грехова, али више никада нису пали као жртве обожавања камених богова.

21. Шта ће се десити онима који тлаче Божји народ?

²¹ Шта је с онима који су заробили народ Јуде? „Који су помрли неће оживети неће сени устати, јер си их ти осудио и истребио и затро си сваки спомен њихов“ (Исаија 26:14). Вавилон ће трпети због окрутности према Јеховином изабраном народу. Посредством Међана и Персијанаца, Јехова ће оборити поносни Вавилон и ослободити свој изгнани народ. Велики град Вавилон практично ће бити мртав. На крају ће бити избрисан из постојања.

22. Како је у савремено доба Божји народ благословљен?

²² У савременом испуњењу, остатак прочишћеног духовног Израела био је ослобођен из Вавилона Великог и враћен у Јеховину службу 1919. године. Враћени у живот, помазани хришћани су се бацили на задатак да проповедају (Матеј 24:14). Јехова их је за узврат благословио порастом, и чак је довео и велико мноштво ’других оваца‘ да служе с њима (Јован 10:16). „Умножио си, Јехова, народ, умножио си народ и прославио се, и земљи међе проширио. Тражише те, Јехова, кад су у невољи били, молише те скрушеном молитвом кад си њима казну ти послао“ (Исаија 26:15, 16).

 ’Они ће устати‘

23. (а) Које се изванредно испољавање Јеховине силе десило 537. пре н. е.? (б) Шта се слично томе десило 1919. н. е.?

²³ Исаија се враћа на ситуацију с којом се народ Јуде суочава док је још увек заточен у Вавилону. Он упоређује народ са женом у порођајним мукама која без помоћи не може да се породи. (Прочитај Исаију 26:17, 18.) Та помоћ стиже 537. пре н. е., и Јеховин народ се враћа у домовину, с великом жељом да поново изгради храм и обнови право обожавање. У ствари, народ је устао из мртвих. „Да оживе мртви твоји! Да устану лешеви моји! — Пробудите се, радујте се, становници праха! Јер је твоја роса, роса од живота, и земља ће дан сенима вратити“ (Исаија 26:19). Какво испољавање Јеховине силе! Надаље, какво је то огромно испољавање силе било када су се ове речи испуниле у духовном смислу 1919. године! (Откривење 11:7-11). И како само жељно очекујемо време када ће се ове речи испунити у дословном смислу у новом свету, и када ће они који су умрли ’чути Исусов глас и изаћи‘ из спомен-гробова! (Јован 5:28, 29).

24, 25. (а) Како су Јевреји 539. пре н. е. послушали Јеховину заповест да се сакрију? (б) На шта се у савремено доба могу односити „собе“, и који став морамо развијати према томе?

²⁴ Међутим, ако верни људи желе да имају духовне благослове обећане преко Исаије, они морају слушати Јеховине заповести: „Хајд’ народе мој, уђи у собе своје и закључај врата своја за собом, криј се за час, док не прође гнев! Јер, гле, Јехова излази из стана свога да казни недела становника земље, и земља ће крви своје да открије, и неће убиства више прикривати“ (Исаија 26:20, 21; упореди са Софонијом 1:14). Ови стихови можда имају првобитно испуњење када 539. пре н. е. Међани и Персијанци,  предвођени краљем Киром, освајају Вавилон. Према грчком историчару Ксенофонту, док Кир улази у Вавилон свима је заповеђено да остану у кућама јер његова коњица има „наређење да побије све које затекне напољу“. Данас се „собе“ из овог пророчанства могу повезати с десетинама хиљада скупштина Јеховиног народа широм света. Те скупштине ће и даље играти главну улогу у нашем животу, чак и током „велике невоље“ (Откривење 7:14). Колико је зато важно да сачувамо здрав став према скупштини и да се редовно састајемо! (Јеврејима 10:24, 25).

²⁵ Ускоро ће доћи крај Сатанином свету. Како ће Јехова заштитити свој народ током тог застрашујућег времена, још увек не знамо (Софонија 2:3). Међутим, знамо да ће наше преживљавање зависити од вере у Јехову, од лојалности и послушности Јехови.

26. Ко је ’левијатан‘ у Исаијино доба и у наше време, и шта се дешава том ’змају у мору‘?

²⁶ Гледајући на то време, Исаија прориче: „Тад ће Јехова замахнути љутим, моћним и великим мачем својим на левијатана, пругу змију, на левијатана, кривуљасту змију, и убиће змаја у мору“ (Исаија 27:1). У првобитном испуњењу ’левијатан‘ се односи на земље по којима су Израелци били расути, као што су Вавилон, Египат и Асирија. Те земље неће моћи да спрече да се Јеховин народ у право време врати у домовину. Међутим, ко је савремени левијатан? Изгледа да је то Сатана — „празмија“— и његов зли систем ствари овде на земљи, његово оруђе за ратовање против духовног Израела (Откривење 12:9, 10; 13:14, 16, 17; 18:24). „Левијатан“ је 1919. године изгубио контролу над Божјим народом, и ускоро ће сасвим нестати кад Јехова ’убије змаја  у мору‘. У међувремену, ништа од онога што ’левијатан‘ покуша да учини против Јеховиног народа неће имати стварног успеха (Исаија 54:17).

’Виноград пенушавог вина‘

27, 28. (а) Чиме је Јеховин виноград напунио читаву земљу? (б) Како Јехова штити свој виноград?

²⁷ Исаија сада још једном песмом предивно приказује  продуктивност Јеховиног ослобођеног народа: „И тог дана запевајте песму о винограду [„пенушавог вина“, NW]. Ја, Јехова, ја сам чувар његов, сваки час га ја заливам, дан и ноћ га чувам да га нико не оштети“ (Исаија 27:2, 3). Остатак духовног Израела  и њихови вредни сарадници заиста су напунили читаву земљу духовним плодовима. Какав разлог за славље — за песму! Сва заслуга припада Јехови, који с пуно љубави негује свој виноград. (Упореди с Јованом 15:1-8.)

²⁸ Заиста, гнев који је Јехова раније осећао замењен је радошћу! „Нема гнева у мене, ал’ имам ли да се борим с чкаљем и трњем, борићу се с њима, и све ћу их уништити, ако се мој закон не прихвати и мир са мном не учини, и мир са мном не учини“ (Исаија 27:4, 5). Да би обезбедио да виноград и даље даје обиље „пенушавог вина“, Јехова гази и уништава као ватром све корову сличне утицаје који би могли покварити његов виноград. Зато нека нико не угрожава добробит хришћанске скупштине! Нека се сви радије ’прихвате Јеховиног закона‘, тражећи његову наклоност и заштиту. Чинећи то они склапају мир с Богом — нешто што је толико важно да то Исаија двапут спомиње. С којим исходом? „Временом ће се укоренити Јаков, процветаће и узрашће Израел, и плодом ће својим напунити свет“ (Исаија 27:6). c Испуњење овог стиха је дивљења вредан доказ Јеховине силе. Од 1919. године помазани хришћани пуне свет „плодом“, то јест духовно квалитетном храном. Зато су им се придружили милиони лојалних других оваца, који заједно с њима ’врше Богу свету службу дан и ноћ‘ (Откривење 7:15). Усред исквареног света они се радосно држе његових високих мерила. Јехова их и даље благосиља порастом. Немојмо никада изгубити из вида величанствену предност да учествујемо у том ’плоду‘ и да га делимо с другима преко нашег усклика хвале!

[Фусноте]

[Питања за разматрање]

[Оквир на 285. страни]

 ’Велика труба‘ оглашава слободу

Године 607. пре н. е., Јудине патње се појачавају кад Јехова дисциплинује свој тврдоглави народ изгнанством. (Прочитај Исаију 27:7-11.) Грех народа је и сувише велик да би се могао окајати животињским жртвама. Зато као што човек може растерати овце или јарце ’страшним криком‘ или као што ’ветар‘ може однети лишће, тако Јехова изгони Израел из домовине. После тога, чак и слаби народи, симболизовани женским родом, могу искористити оно што остаје у земљи.

Међутим, долази време да Јехова избави свој народ из заточеништва. Он их ослобађа као што воћар, да тако кажемо, ослобађа маслине заробљене на дрвећу. „У то време истрести ће Јехова воћке од воде речне [Еуфрата] до потока египатског, и ви ћете се један по један покупити, синови Израелови. И тада ће се у велику трубу затрубити, и који беху отерани у земљу Асирску, и који беху побегли у земљу египатску, доћи ће и клањаће се Јехови на светој гори у Јерусалиму“ (Исаија 27:12, 13). После победе 539. пре н. е., Кир издаје један декрет којим ослобађа све Јевреје у свом царству, што обухвата и Јевреје у Асирији и Египту (Јездра 1:1-4). То је као да се оглашава ’велика труба‘, понављајући химну слободе Божјем народу.

 [Слике на 275. страни]

’Гозба од сочних јела‘

[Слика на 277. страни]

Вавилон је згажен ногама оних који су били заточеници

 [Слика на 278. страни]

„Уђи у собе своје“