Треће поглавље

„Да рашчистимо ствари“

Исаија 1:10-31

1, 2. С ким Јехова упоређује владаре и народ Јерусалима и Јуде, и зашто је то оправдано?

 МОЖДА становници Јерусалима покушавају да се оправдају кад чују осуду забележену у Исаији 1:1-9. Нема сумње да воле с поносом да укажу на све жртве које приносе Јехови. Међутим, Јехова даје поражавајући одговор на такве ставове, забележен од 10. до 15. стиха. Он почиње овако: „Чујте реч Јеховину, кнезови Содомски! Слушај закон Бога нашега, народе Гоморски“ (Исаија 1:10).

² Содом и Гомора су били уништени не само због својих изопачених сексуалних обичаја већ и због својих бездушних, охолих ставова (Постање 18:20, 21; 19:4, 5, 23-25; Језекиљ 16:49, 50). Мора да су Исаијини слушаоци били шокирани када су чули да су упоређени с људима из тих проклетих градова. a Али Јехова види свој народ баш онаквим какав је, а Исаија не ублажава Божју поруку да би им ’голицао уши‘ (2. Тимотеју 4:3).

3. На шта Јехова мисли кад каже да је „сит“ жртава које му људи приносе, и зашто је то тако?

³ Запази шта Јехова мисли о томе што га његов народ обожава само формално. „Нашто ли ми многе  жртве ваше? - вели Јехова. Сит сам ја жртава паљеница од оваца, и претилине од телади, и не марим за крв јунчију, јагњећу и јарећу“ (Исаија 1:11). Народ је заборавио да Јехова не зависи од њихових жртава (Псалам 50:8-13). Њему не треба ништа од онога што му људи жртвују. Зато ако ти људи мисле да Јехови чине неку услугу својим нерадо принесеним жртвама, грдно се варају. Јехова овде користи снажну стилску фигуру. Израз „сит сам“ може да се изрази и речима „доста ми је“ или „мука ми је“. Да ли ти је познат осећај кад се човек толико преједе да му се повраћа од саме помисли на храну? Јехова је имао сличан осећај када је реч о тим жртвама — скроз су му биле одвратне!

4. Како Исаија 1:12 разоткрива да је присуство народа у храму у Јерусалиму испразно?

⁴ Јехова даље каже: „Кад се преда мном показујете, ко вам тражи да ми тремове прљате?“ (Исаија 1:12). Зар са̂м Јеховин закон не захтева да се људи ’покажу‘, то јест да буду присутни у његовом храму у Јерусалиму? (Излазак 34:23, 24). Да, али они су тамо дошли само форме ради, једноставно механички вршећи чисто обожавање, без чистих потицаја. Честе доласке у његове тремове Јехова је сматрао пуким ’прљањем‘ јер су тиме само излизали под.

5. Шта су Јевреји радили приликом обожавања, и зашто је то Јехови постало „бреме“?

⁵ Није ни чудо што Јехова сада користи још јачи начин изражавања! „Више залудне не приносите жртве! На тамјан се гадим, а о младинама, о суботама, и о сазиву скупштине не могу поднети што безакоња [„тајанствене силе“, NW ] са празницима састављате. На младине и на празнике ваше мрзи душа моја. Досадише ми, додијаше ми [„посташе ми бреме, уморих се од њих“, NW ]“ (Исаија 1:13, 14). Приноси од житарица, ка̂д, Сабат и свечани скупови јесу део Божјег Закона датог Израелу.  Што се тиче ’младина‘, Закон једноставно налаже да се славе, а с временом су настале корисне традиције око ове прославе (Бројеви 10:10; 28:11). Младина се сматрала месечним сабатом, кад људи не би радили и када би се чак окупљали да би примили поуку од пророка и свештеника (2. Краљевима 4:23; Језекиљ 46:3; Амос 8:5). Такве прославе нису неисправне. Проблем је у томе што су их славили само да би се тиме разметали. Сем тога, Јевреји су прибегавали ’тајанственим силама‘, спиритистичким обичајима, заједно с формалним држањем Божјег Закона. b Зато је њихово обожавање Јехови постало „бреме“.

6. У ком смислу се Јехова ’уморио‘?

⁶ Међутим, како је Јехова могао да се ’умори‘? На крају крајева, он поседује „обиље динамичке енергије... Он се не умара нити посустаје“ (Исаија 40:26, 28, NW). Јехова користи живописну стилску фигуру да би нам омогућио да схватимо његова осећања. Да ли си икада носио тежак терет толико дуго да си се јако уморио и да си једва чекао да га се ослободиш? Тако се и Јехова осећа када је реч о лицемерном обожавању које спроводи његов народ.

7. Зашто Јехова више није слушао молитве свог народа?

⁷ Јехова сада говори о најприснијем и најличнијем чину обожавања. „Кад ширите руке своје, ја заклањам очи своје од вас; и не слушам када молитве множите, јер су руке ваше пуне крви“ (Исаија 1:15). Ширити руке с длановима окренутим нагоре јесте знак усрдног мољења. Јехови је овакав став постао бесмислен јер су руке његовог народа пуне крви. У земљи је насиље узело маха. Тлачење слабих је нешто уобичајено.  Заиста је бестидно што се такав наопак, себичан народ моли Јехови и тражи благослов. Није чудо што Јехова каже: „Не слушам!“

8. Коју грешку данас прави хришћански свет, и како неки бивши хришћани упадају у сличну замку?

⁸ У наше време, хришћански свет је исто тако пропустио да стекне Божју наклоност због непрестаног понављања узалудних молитви и због других религиозних „дела“ (Матеј 7:21-23.) Врло је важно да и ми не упаднемо у ту исту замку. Понекад неки хришћанин упадне у озбиљан грех, а затим мисли да ће своја дела некако неутралисати ако сакрије шта је урадио и ако повећа своју активност у хришћанској скупштини. Таква формална дела се не допадају Јехови. Постоји само један лек за духовну болест, као што то показују следећи стихови Исаије.

 Лек за духовну болест

9, 10. Колико је важна чистоћа у нашем обожавању Јехове?

⁹ Јехова, самилосни Бог, сада мења боју гласа који постаје срдачан и молећив. „Умијте се и очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити. Учите се добро чинити, правду истражујте, потлаченог у заштиту узимајте, сироти [„дечаку без оца“, NW ] правицу дајте, браните удовицу“ (Исаија 1:16, 17). Овде налазимо низ од девет императива, то јест заповести. Прва четири императива тичу се негативних поступака јер се односе на уклањање греха; осталих пет се тичу позитивних поступака који воде до благослова од Јехове.

¹⁰ Умивање и чишћење су одувек представљали важан део чистог обожавања (Излазак 19:10, 11; 30:20; 2. Коринћанима 7:1). Али Јехова жели да чишћење иде дубље, до самог срца обожавалаца. Најважнија је морална и духовна чистоћа, и Јехова на то указује. Прве две заповести у 16. стиху нису пуко понављање. Један хебрејски граматичар износи мисао да прва, „умијте се“, указује на полазни чин чишћења, док друга, „очистите се“, указује на стални труд да се та чистоћа одржава.

11. Шта треба, а шта никада не треба да радимо у борби против греха?

¹¹ Од Јехове ништа не можемо сакрити (Јов 34:22; Пословице 15:3; Јеврејима 4:13). Зато његова заповест: „Уклоните злоћу дела својих испред очију мојих“ може да значи само једно — да престану да чине зло. Наравно, то подразумева да се озбиљни греси не покушавају сакрити, јер је то само по себи грех. Пословице 28:13 упозоравају: „Ко преступе своје крије, тај не напредује, ко их призна и напушта, тај милост добија.“

12. (а) Зашто је важно да се ’учимо добро чинити‘? (б) Како нарочито старешине могу применити смернице да ’правду истражују‘ и да ’потлаченог у заштиту узимају‘?

¹² Има много тога што можемо научити из конкретних  поступака које Јехова заповеда у 17. стиху првог поглавља Исаије. Запази да он не каже само ’добро чините‘ већ „учите се добро чинити“. Да бисмо разумели шта је добро у Божјим очима и да бисмо желели да то чинимо, потребно је да лично проучавамо Божју Реч. Надаље, Јехова не каже само ’правду чините‘ већ „правду истражујте“. Чак и искусне старешине треба темељно да истражују Божју Реч да би у неким компликованим стварима пронашли прави пут. На њима лежи одговорност да ’потлаченог у заштиту узимају‘ као што Јехова надаље заповеда. Ове смернице су важне за данашње хришћанске пастире, јер они желе да заштите стадо од ’окрутних вукова‘ (Дела апостолска 20:28-30).

13. Како данас можемо применити заповести у вези с дечаком без оца и удовицом?

¹³ Последње две заповести обухватају неке који су најрањивији међу Божјим народом — сирочиће и удовице. Свет једва чека да искористи такве особе; али тако не сме бити међу Божјим народом. Љубазне старешине у скупштини ’дају правицу‘ дечацима и девојчицама који немају оца, тиме што им помажу да добију правду и заштиту у свету који жели да их искористи и исквари. Старешине ’бране‘ удовицу, односно „боре се“ у њену корист, јер хебрејска реч може да има и то значење. Заиста, сви хришћани желе да буду уточиште, извор утехе и правде невољнима међу нама, јер су такви драгоцени Јехови (Михеј 6:8; Јаков 1:27).

14. Која се позитивна порука преноси у Исаији 1:16, 17?

¹⁴ Какву само чврсту, позитивну поруку Јехова преноси посредством ових девет заповести! Понекад они који су се упустили у грех убеде себе да је једноставно ван њиховог домашаја да чине добро. Такво мишљење је обесхрабрујуће. Штавише, оно је неисправно. Јехова зна — а жели да и ми знамо — да уз његову  помоћ сваки грешник може престати да греши, променити се и уместо тога чинити добро.

Самилосна, праведна молба

15. Како се израз „да рашчистимо ствари“ понекад погрешно разуме, и шта он у ствари значи?

¹⁵ У боји Јеховиног гласа сада се осећа још већа срдачност и самилост. „Дођите, па да се судимо [„да рашчистимо ствари“, NW ], говори Јехова. Ако ли су греси ваши као скерлет, као снег постаће бели; и ако су као пурпур црвени, постаће као вуна“ (Исаија 1:18). Позив којим почиње овај предиван стих често се погрешно разуме. Примера ради, The New English Bible каже: „Да се договоримо“ — као да обе стране морају да учине уступке како би се усагласиле. Али није тако! Јехова ништа није крив, а најмање када се ради о опхођењу с тим бунтовним, лицемерним народом (Поновљени закони 32:4, 5). Овај стих не говори о обостраном попуштању у дискусији равноправних већ о суду на којем се утврђује шта је праведно — као да Јехова овде изводи Израел пред суд.

16, 17. Како знамо да је Јехова спреман да опрости чак и озбиљне грехе?

¹⁶ Можда ово оставља застрашујући утисак, али Јехова је најмилосрднији и најсамилоснији Судија. Његова способност да опрашта је без премца (Псалам 86:5). Он сам може узети Израелове грехе који су „као скерлет“ и очистити их да буду ’бели као снег‘. Никакав људски труд, никакав рецепт за то шта би требало урадити, никакве жртве нити молитве не могу уклонити мрљу греха. Само Јеховин опроштај може опрати грехе. Бог даје такав опроштај под условима које он поставља, што подразумева истинско, искрено покајање.

¹⁷ Веома је важна чињеница да Јехова ово понавља у песничком стилу — ’пурпурно црвени‘ греси постаће  као нова, необојена, бела вуна. Јехова жели да знамо да он стварно опрашта грехе, чак врло озбиљне грехе, ако сматра да се искрено кајемо. Било би добро да они који мисле да у њиховом случају то није могуће, размотре такве примере као што је Манасија. Ужасно је грешио — и то годинама. Ипак се покајао и било му је опроштено (2. Летописа 33:9-16). Јехова жели да сви ми, укључујући и оне који су починили озбиљне грехе, знамо да није прекасно да „рашчистимо ствари“ с њим.

18. Какав избор Јехова ставља пред свој бунтован народ?

¹⁸ Јехова подсећа свој народ да има могућност избора. „Ако ћете слушати и покорни бити, најбољег ћете се рода земље окусити; али ако се опрете и буните, мач ће вас истребити [„појести“, NW ], јер уста Јеховина проговорише“ (Исаија 1:19, 20). Јехова овде наглашава своје ставове, и да би дочарао суштину користи још једну живописну стилску фигуру. Јуда има следећи избор: или да једе или да буде поједена. Ако имају такав став да спремно слушају Јехову и да му се покоравају, јешће добре плодове земље. Међутим, ако и даље буду имали бунтован став биће поједени — појешће их мач њихових непријатеља! Изгледа скоро незамисливо да један народ изабере мач својих непријатеља поред милости и изобиља Бога који опрашта. Па ипак, Јерусалим је баш то изабрао, као што показују следећи стихови Исаије.

Жалопојка над вољеним градом

19, 20. (а) Како Јехова изражава осећај да је издан? (б) На који начин Јерусалим ’беше пун правице‘?

¹⁹ У Исаији 1:21-23 видимо у пуној мери злоћу Јерусалима у то време. Исаија сада отпочиње једну надахнуту песму у стилу жалопојке, то јест јадиковке. „Што? Блудница зар постаде верна варош? Пуна  праведности беше, правда у њој наставаше, а сада су у њој крвници“ (Исаија 1:21).

²⁰ Како се само тај град Јерусалим срозао! Некада је био верна супруга, а сада је постао попут блуднице. Шта би снажније могло пренети осећај издаје и разочарања који Јехова има? Овај град ’беше пун правице‘. Када? Чак и пре него што је постојао Израел, још у Аврахамово време, овај град се звао Салим. Њиме је владао један човек који је био и краљ и свештеник. Звао се Мелхиседек, што значи „краљ праведности“, и то име му је очигледно добро пристајало (Јеврејима 7:2; Постање 14:18-20). Отприлике 1 000 година после Мелхиседека, под краљевањем Давида и Соломона, Јерусалим је достигао свој врхунац. ’Беше пун правице‘, нарочито када су краљеви давали пример народу  тиме што су ходили Јеховиним путевима. Међутим, у Исаијиним данима та времена су била само давна успомена.

21, 22. Шта представљају троска и разводњено пиво, и зашто Јудине вође заслужују такав опис?

²¹ Изгледа да су вође народа у великој мери доприносиле проблемима. Исаија наставља своју јадиковку: „Сребро твоје троска поста, [„пиво“, NW ] твоје помеша се с водом. Кнезови су твоји одметници [„тврдоглави“, NW ] и друзи лупежа: сваки мито воли, за добитком иде. Сироти правице не дају његове, парба удовице до њих не достиже“ (Исаија 1:22, 23). Две живописне илустрације једна за другом припремају читаоца за оно што следи. Ковач у својој ковачници одваја троску из растопљеног сребра и баца је. Израелски кнезови и судије су као троска, а не као сребро. Треба да буду одбачени. Више ништа не вреде као ни пиво разблажено с водом које је изгубило свој укус. Такво пиће може само да се проспе у сливник!

²² Двадесет трећи стих показује зашто те вође заслужују овакав опис. Мојсијев закон је узвисио Божји народ тиме што га је издвојио од осталих народа. Примера ради, то је постигао на тај начин што је заштитио сирочиће и удовице (Излазак 22:22-24). Али у Исаијино време, дечак без оца није могао много да се нада повољној пресуди. Што се тиче удовице, нико чак није хтео ни да саслуша њен случај, а камоли да се бори у њену корист. Не, те судије и вође биле су и сувише заузете старањем за своје личне интересе — тражили су мито, изнуђивали поклоне и удруживали се с лоповима, очигледно штитећи криминалце док су допуштали да њихове жртве пате. Што је још горе, они су „тврдоглави“, то јест окорели, у неисправном поступању. Какво жалосно стање ствари!

 Јехова ће прочистити свој народ

23. Која осећања Јехова изражава према својим противницима?

²³ Јехова неће вечно толерисати такву злоупотребу силе. Исаија даље каже: „Зато ево што говори Јехова, Јехова над војскама, Силни Израелов: Ах!, наплатићу се ја на противницима својим, осветићу се непријатељима својим“ (Исаија 1:24). Јехови се овде дају три назива, чиме се наглашава његова праведна власт и његова огромна сила. Узвик „Ах!“ вероватно значи да је Јеховино сажаљење сада помешано с одлучношћу да поступи у складу са својим гневом. Сигурно има разлога за то.

24. Који процес Јехова намерава да примени у прочишћавању свог народа?

²⁴ Народ је сам себе учинио Јеховиним непријатељем. У потпуности заслужује Божју освету. Јехова ће то ’наплатити‘, то јест ослободиће га се. Да ли то значи потпуно, трајно брисање народа који носи његово име? Не, јер Јехова даље каже: „Окренућу руку своју на те, прочистићу као цеђем троске твоје, избацићу све делове олова твога [„отпадне материје“, NW ]“ (Исаија 1:25). Јехова сада као илустрацију користи процес чишћења. У древна времена, онај који је прочишћавао често је додавао цеђ као помоћ у одвајању троске од племенитих метала. Јехова, који не види свој народ као потпуно зао, на сличан начин ће га ’казнити с мером‘. Он ће од њих уклонити само „отпадне материје“ — тврдоглаве, непожељне особе које не желе да слушају и да се покоре c (Јеремија 46:28). Исаија има предност да овим речима унапред запише историју.

25. (а) Како је Јехова прочисто свој народ 607. пре н. е.? (б) Када је Јехова прочистио свој народ у савремено доба?

²⁵ Јехова је стварно прочистио свој народ уклонивши  троску у облику искварених вођа и других бунтовника. Године 607. пре н. е., много година после Исаијиног доба, Јерусалим је уништен, а његови становници одведени у 70-годишње изгнанство у Вавилон. То је на неки начин паралела једној акцији коју је Бог предузео много касније. Пророчанство из Малахије 3:1-5, написано много година после вавилонског изгнанства, показало је да ће Бог опет извршити једно дело чишћења. Оно указује на време када ће Јехова Бог доћи у свој духовни храм у пратњи свог ’гласника савеза‘, Исуса Христа. То се очигледно десило пред крај Првог светског рата. Јехова је испитао све оне који тврде да су хришћани, издвојивши тако праве од лажних. С каквим резултатом?

26-28. (а) Које је првобитно испуњење имао стих из Исаије 1:26? (б) Како се ово пророчанство испунило у наше доба? (в) Како ово пророчанство може да буде од користи данашњим старешинама?

²⁶ Јехова одговара: „Поставићу ти опет судије као пре, саветнике као у почетку. И тада ћеш се звати варош праведна, варош верна. Сион ће се праведношћу спасти, и сви који се обрате правдом ће се откупити“ (Исаија 1:26, 27). Древни Јерусалим је доживео првобитно испуњење овог пророчанства. Кад су се 537. пре н. е. изгнаници вратили у свој вољени град, поново је било верних судија и саветника као што их је и раније било. Пророци Агеј и Захарија, свештеник Исус, писар Јездра и намесник Зоровавељ, пружали су вођство и упутства како би верни остатак повратника ходио Божјим путевима. Међутим, у 20. веку догодило се још важније испуњење.

²⁷ Године 1919. Јеховин савремени народ је пролазио кроз раздобље испитивања. Био је ослобођен духовног робовања Вавилону Великом, светском царству криве религије. Разлика између верног помазаног остатка и отпадничког свештенства хришћанског света постала је јасна. Бог је још једном благословио  свој народ ’поставивши судије као пре и саветнике‘ — верне људе који су саветовали народ у складу с Божјом Речју, а не у складу с људским традицијама. Данас међу ’малим стадом‘ којег бројчано има све мање и међу милионима њихових другова ’других оваца‘ којих је све више, има на хиљаде таквих људи (Лука 12:32; Јован 10:16; Исаија 32:1, 2; 60:17; 61:3, 4).

²⁸ Старешине имају на уму да у скупштини повремено поступају као „судије“ да би је сачували морално и духовно чистом и да би исправили преступнике. Јако им је стало да ствари обављају на Божји начин, опонашајући тиме његово милосрђе и уравнотежен осећај за правду. Међутим, у већини ствари они служе као ’саветници‘. Наравно, то је веома далеко од тога да су господари или тирани, и доста се труде да никада чак и не изгледа да ’господаре над онима који су Божје наследство‘ (1. Петрова 5:3).

29, 30. (а) Шта Јехова најављује онима који не желе да се окористе процесом прочишћавања? (б) У ком смислу је народ ’посрамљен‘ због свог дрвећа и својих вртова?

²⁹ Шта је са ’троском‘ споменутом у Исаијином пророчанству? Шта се дешава са онима који не желе да се окористе Божјим процесом прочишћавања? Исаија наставља: „Али ће се одметници и грешници сви сатрти, изгинуће сви који Јехову напуштају. Јер ћете се посрамити гајева [„дрвећа“, NW ] у  којима уживасте, и застидети вртова које заволесте“ (Исаија 1:28, 29). Они који се буне и греше против Јехове, тиме што игноришу упозоравајуће поруке његових пророка све док не буде прекасно, заиста се ’сатиру‘ и ’гину‘. То се дешава 607. пре н. е. Међутим, шта значи ово указивање на дрвеће и вртове?

³⁰ Јудејци стално имају проблем са идолопоклонством. Дрвеће, вртови и гајеви често играју улогу у њиховим понижавајућим обичајима. На пример, обожаваоци Вала и његове супруге Астароте, верују да су у сушној сезони ова два божанства мртва и сахрањена. Да би их подстакли да се пробуде и споје, доносећи тиме плодност земљи, идолопоклоници се скупљају да би спроводили изопачене сексуалне радње под „светим“ дрвећем у гајевима или вртовима. Кад кише, а с тим и плодност, стигну на земљу, лажним боговима се приписује заслуга за то; идолопоклоници сматрају да је потврђено њихово сујеверје. Али када Јехова сатире те бунтовне идолопоклонике, ниједан бог у облику идола их не штити. Бунтовници су ’посрамљени‘ због тог немоћног дрвећа и вртова.

31. С чиме се идолопоклоници суочавају а што је још горе од срама?

³¹ Међутим, идолопоклонички Јудејци суочавају се с нечим што је још горе од срама. Правећи заокрет у илустрацији, Јехова сада упоређује саме идолопоклонике с дрвећем. „Јер ћете ви бити као храст коме је лишће ишчупано, као врт у коме нема воде“ (Исаија 1:30). С обзиром на врело, сушно климатско подручје Средњег истока, ова илустрација је баш згодна. Ниједно дрво нити врт не може дуго да траје без сталне залихе воде. Таква сасушена вегетација је нарочито подложна пожарима. Зато се илустрација у 31. стиху природно надовезује.

32. (а) Ко је „јунак“ на кога се указује у 31. стиху? (б) У ком смислу ће постати као ’конопља‘, која „искра“ ће га запалити, и какве ће бити последице?

 ³² „И јунак ће као од конопља бити и као искра дело његово; и гореће обоје, и нико гасити неће“ (Исаија 1:31). Ко је тај „јунак“? Хебрејски израз преноси мисао о снази и богатству. Вероватно указује на успешног, самопоузданог следбеника лажних богова. У Исаијино време, као и у наше, има много људи који одбацују Јехову и чисто обожавање. Чак се чини да су неки успешни. Ипак, Јехова упозорава да ће такви људи бити као „конопља“, грубо влакно толико слабо и исушено да се такорећи кида чим осети ватру (Судије 16:8, 9). Последице понашања ових идолопоклоника — без обзира да ли обожавају богове у облику идола, богатство или било шта друго уместо Јехове — биће као паљење ’искре‘. Ватра коју нико не може да угаси прождреће и уништиће и искру и конопљу. Никаква сила у свемиру не може преиначити Јеховине савршене пресуде.

33. (а) Како је то што Бог упозорава на предстојећу пресуду такође показатељ његовог милосрђа? (б) Коју прилику Јехова пружа човечанству, и како то утиче на свакога од нас?

³³ Да ли је ова завршна порука спојива с поруком милосрђа и опраштања из 18. стиха? Свакако! Јехова је записао та упозорења и објавио их преко својих слугу зато што је милосрдан. На крају крајева, он „не жели да ико буде уништен него да сви дођу до покајања“ (2. Петрова 3:9). Данас сваки прави хришћанин има предност да објављује Божје упозоравајуће поруке човечанству, тако да покајници могу имати користи од његовог великодушног опраштања и живети вечно. Колико је само љубазно с Јеховине стране што је човечанству пружио шансу да с њим ’рашчисти ствари‘ пре него што буде прекасно!

[Фусноте]

[Питања за разматрање]