Друго поглавље

Отац и његови бунтовни синови

Исаија 1:2-9

1, 2. Објасни како је Јехова стекао бунтовне синове.

 ОН СЕ добро бринуо за своју децу, као што би то радио сваки родитељ пун љубави. Годинама се старао да имају храну, одећу и кров над главом. Дисциплиновао их је када је то било потребно. Али никада их није кажњавао прекомерно; увек је то било ’с мером‘ (Јеремија 30:11, ДК). Онда можемо само замислити бол који осећа овај отац пун љубави кад мора да каже: „Синове одгојих и подигох, али се они побунише на ме“ (Исаија 1:2б).

² Међутим, бунтовни синови о којима се овде говори јесу народ Јуде, а ожалошћени отац је Јехова Бог. Каква трагедија! Јехова је хранио те Јудејце, и подигао их на узвишени положај међу народима. „Дадох ти везене хаљине и обућу од модре коже, и опасах те танким платном, и свилом те покрих“, подсетио их је касније преко пророка Језекиља (Језекиљ 16:10). Ипак, већина јудејског народа није ценила оно што је Јехова учинио за њих. Уместо тога, они се „побунише“.

3. Зашто Јехова позива небеса и земљу да сведоче о побуни Јуде?

³ Пре него што је почео да говори о својим бунтовним синовима Јехова је с добрим разлогом рекао: „Чујте небеса! Слушај земљо! Јер Јехова говори“ (Исаија 1:2а). Вековима раније небеса и земља  су, да тако кажемо, чули када су Израелци добили изричита упозорења у вези с последицама непослушности. Мојсије је рекао: „Сведочим вам данас небом и земљом да ће вас брзо нестати са земље у коју идете преко Јордана, да је заузмете“ (Поновљени закони 4:26). Сада у Исаијино доба, Јехова позива невидљива небеса и видљиву земљу да сведоче о побуни Јуде.

4. На који начин се Јехова обратио Јуди?

⁴ Озбиљност ситуације изискује један отворен приступ. Међутим, чак и у овим страшним околностима вредно је пажње — и дирљиво — да се Јехова обраћа Јуди као родитељ пун љубави, а не само као власник који их је купио. У ствари, Јехова моли свој народ да размотри ту ствар из угла једног оца који је на муци због својеглавих синова. Можда су неки родитељи у Јуди чак могли да се ставе у такву неугодну ситуацију, и да буду подстакнути сличношћу. У сваком случају, Јехова се спрема да изнесе свој случај против Јуде.

Неразумне животиње, а знају више

5. За разлику од Израела, на који начин во и магаре испољавају осећај за верност?

⁵ Јехова преко Исаије каже: „Во познаје господара свога, и магаре јасле господара свога, а Израел ништа не познаје; народ мој је без разума“ (Исаија 1:3). a Во и магаре су теглећа марва добро позната онима који  живе на Средњем истоку. Заиста, Јудејци не би порекли да чак и ови нижи животни облици испољавају известан осећај за верност, дубоку свесност да припадају неком господару. У погледу тога, осмотри шта је један библичар видео у смирај дана у једном градићу на Средњем истоку. „Чим се крдо нашло унутар зидина почело је да се разилази. Сваки во је савршено добро знао свог власника и пут до куће, и ни у једном тренутку није био збуњен у лавиринтима уских и вијугавих пролаза. А магарац је отишао право до врата и на ’јасле господара свога‘.“

6. Како је народ Јуде пропустио да разумно поступа?

⁶ Пошто су овакве сцене несумњиво биле уобичајене у Исаијино време, суштина Јеховине поруке је јасна: ако чак и неразумне животиње препознају своје господаре и своје јасле, какав онда изговор има народ Јуде што је напустио Јехову? Заиста, поступали су „без разума“. Као да нису били свесни чињенице да њихово благостање, па и само постојање зависе од Јехове. Заиста је доказ милосрђа то што Јехова још увек ословљава Јудејце са „народ мој“!

7. Који су неки од начина на које можемо показати наше цењење за Јеховине припреме?

⁷ Никада не бисмо желели да неразумно поступамо, не показујући цењење за све што је Јехова учинио за нас! Уместо тога, треба да се угледамо на псалмисту Давида који је рекао: „Хвалићу те, Јехова, свим срцем својим! Казаћу сва чудеса твоја“ (Псалам 9:2). Непрекидно усвајање спознања о Јехови подстаћи ће нас у том правцу, јер Библија каже да „спознање о Најсветијем јесте разумевање“ (Пословице 9:10, NW). Свакодневно медитирање о Јеховиним благословима помоћи ће нам  да будемо захвални и да нашег небеског Оца не схватамо олако (Колошанима 3:15). „Који ми хвалу на жртву приноси тај ме поштује“, каже Јехова, „а који добро свој пут бира томе ћу ја Божје спасење показати“ (Псалам 50:23).

Страшна увреда за „Свеца Израелова“

8. Зашто се народ Јуде може назвати ’грешним народом‘?

⁸ Исаија продужава са својом поруком снажним речима упућеним народу Јуде: „Тешко грешном народу, огрезлом у неправди, роду зликовачком, синовима поквареним! Оставише Јехову, презреше Свеца Израелова, одметнуше се“ (Исаија 1:4). Зла дела се могу нагомилати до те мере да постану као неко сламајуће бреме. У Аврахамовим данима Јехова је описао грехе Содома и Гоморе као ’јако тешке‘ (Постање 18:20, NW). Нешто слично је сада очигледно међу јудејским народом, јер Исаија каже да су ’огрезли у неправди‘. Сем тога, назива их ’родом зликовачким, синовима поквареним‘. Да, Јудејци су као делинквентна деца. „Одметнуше се“, или како то каже New Revised Standard Version „сасвим се отуђише“ од свог Оца.

9. Какво је значење израза ’Светац Израелов‘?

⁹ Народ Јуде својом својеглавошћу показује велико непоштовање према ’Свецу Израеловом‘. Шта значи овај израз који се у књизи Исаије појављује 25 пута? Бити свет значи бити чист и неокаљан. Јехова је свет до највишег степена (Откривење 4:8). Израелци се подсећају на ту чињеницу сваки пут када на сјајној златној плочици на првосвештениковом турбану виде урезане речи: „Светост припада Јехови“ (Излазак 39:30, NW). Дакле, тиме што на Јехову указује као на ’Свеца Израеловог‘, Исаија подвлачи озбиљност Јудиног греха. Заиста, ови  бунтовници директно крше заповест која је дата њиховим праочевима: „Зато се освећујте и будите свети, јер сам ја свет“ (Левитска 11:44).

10. Како можемо избећи да покажемо непоштовање према ’Свецу Израеловом‘?

¹⁰ Данашњи хришћани морају по сваку цену избегавати да следе Јудин пример непоштовања „Свеца Израелова“. Морају опонашати Јеховину светост (1. Петрова 1:15, 16). Треба да ’мрзе на зло‘ (Псалам 97:10). Нечисте навике као што су неморал, идолопоклонство, лоповлук и пијанство могу искварити хришћанску скупштину. Зато се они који неће да престану с тим навикама искључују из скупштине. На крају, они који непокајнички иду даље нечистим путем неће добити благослове у владавини Божјег Краљевства. Уистину, сва та зла дела представљају страшну увреду за „Свеца Израелова“ (Римљанима 1:26, 27; 1. Коринћанима 5:6-11; 6:9, 10).

Болесни од главе до пете

11, 12. (а) Опиши Јудино лоше стање. (б) Зашто не треба да нам буде жао Јуде?

¹¹ Исаија се затим труди да резонује с народом Јуде тиме што им наглашава њихово болесно стање. Он каже: „Каквим казнама да вас опет казним када се ви све више буните?“ У ствари, Исаија их пита: ’Зар нисте довољно пропатили? Зашто себи и даље наносите штету тиме што се и даље буните?‘ Исаија наставља: „Сва је глава болесна, и цело је срце слабо. Од пете до главе ништа није здраво“ (Исаија 1:5, 6). Јуда је у грозном, болесном стању — духовно болесна од главе до пете. Стварно ужасна дијагноза!

¹² Да ли треба да нам буде жао Јуде? Не! Вековима раније цео народ Израела био је ваљано упозорен  на казну за непослушност. Између осталог, било им је речено: „Удариће те Јехова злим приштем у коленима и на бедрима, од ког се нећеш моћи исцелити, удариће те од стопала ноге твоје до темена“ (Поновљени закони 28:35). У преносном смислу, Јуда је сада трпела управо те последице своје тврдоглавости. А све је то могло да се избегне да је народ Јуде једноставно слушао Јехову.

13, 14. (а) Које су ране биле нанете Јуди? (б) Да ли су патње натерале Јуду да поново размисли о свом бунтовном путу?

¹³ Исаија наставља са описом Јудиног бедног стања: „[„Ране“, NW ] и модрице и ране гнојаве, нити исцеђене, нити завијене, нити уљем заблажене“ (Исаија 1:6б). Овде пророк наводи три врсте повреда: ране (посекотине, које се задају мачем или ножем), модрице (маснице од батина) и ране гнојаве (скорашње, отворене ране које се изгледа не могу зацелити). Ово ствара слику о човеку који је жестоко кажњен на сваки замисливи начин, при чему ниједан део тела није остао неповређен. Јуда је заиста у изнуреном стању.

¹⁴ Да ли је ово мизерно стање подстакло Јуду да се врати Јехови? Није! Јуда је попут бунтовника описаног у Пословицама 29:1: „Ко заслужи укор, па свој врат укочи, тај ће да одједном без лека пропадне.“ Изгледа да се народ не може излечити. Као што је то Исаија рекао, његове ране нису „исцеђене, нити завијене, нити уљем заблажене“. b Јуда  на неки начин личи на отворену, непревијену рану која се шири.

15. На које се начине можемо заштитити од духовне болести?

¹⁵ Поучени Јудиним примером, и ми треба да се чувамо духовне болести. Као и физичка болест, она може да задеси свакога од нас. На крају крајева, ко од нас није подложан телесним жељама? Похлепа и жеља за прекомерним задовољствима могу ухватити корен у нашем срцу. Дакле, морамо се навикавати да се ’гнушамо зла‘ и да се ’чврсто држимо добра‘ (Римљанима 12:9). Такође треба да развијамо плод Божјег духа у нашем свакодневном животу (Галатима 5:22, 23). Тако ћемо избећи стање које је унесрећило Јуду — духовну болест од главе до пете.

Опустошена земља

16. (а) Како Исаија описује стање на подручју Јуде? (б) Зашто неки кажу да су ове речи вероватно изречене за време Ахазове владавине, али како их ми можемо схватити?

¹⁶ Исаија се сада оставља медицине и говори о стању на подручју Јуде. Као да гледа на равницу на којој је борба оставила трага, он каже: „Земља вам је раскопана, градови вам огњем попаљени; њиве ваше туђини на очи ваше грабе, пустоше и уништавају као варвари“ (Исаија 1:7). Неки изучаваоци кажу да иако се ове речи налазе на почетку Исаијине књиге, оне су вероватно изречене касније у животу овог пророка, можда за време владавине злог краља Ахаза. Тврде да је Озијина владавина била и сувише напредна да би оправдала тако туробну слику. Истина, не може се са сигурношћу рећи да ли је Исаијина књига састављена по хронолошком реду. Међутим, Исаијине речи о пустошењу су вероватно пророчанске. Кад изговара ове речи Исаија највероватније користи методу која се налази и на  другим местима у Библији — описује будуће догађаје као да су се већ одиграли, наглашавајући тиме да ће се пророчанство сигурно испунити. (Упореди с Откривењем 11:15.)

17. Зашто пророчански опис опустошења није изненадио народ Јуде?

¹⁷ У сваком случају, овај пророчански опис опустошене Јуде не треба да изненади тај тврдоглави и непослушни народ. Вековима раније Јехова их је упозорио на то шта ће се десити ако се буду бунили. Рекао је: „Опустићу земљу да ће се чудити непријатељи ваши који ће се настанити у њој. Расејаћу вас по народима, и учинићу да вас голим мачем гоне. Земља ће ваша бити пуста, и градови ваши раскопани“ (Левитска 26:32, 33; 1. Краљевима 9:6-8).

18-20. Када су се обистиниле речи из Исаије 1:7, 8, и на који начин је Јехова у то време ’оставио мали остатак‘?

¹⁸ Речи из Исаије 1:7, 8 очигледно се обистињују за време асирског похода што доводи до уништавања Израела и великог уништавања и патње широм Јуде (2. Краљевима 17:5, 18; 18:11, 13; 2. Летописа 29:8, 9). Ипак, Јуда није потпуно разорена. Исаија каже: „Сионска кћер остаде као колиба усред винограда, као сеница у градини од краставаца, као поштеђен град“ (Исаија 1:8).

¹⁹ Усред свег тог пустошења, „Сионска кћер“, Јерусалим, и даље ће стајати. Али ће изгледати веома рањиво — као колиба у винограду или као стражарева сеница у пољу краставаца. На једном путовању низ Нил, један изучавалац из 19. века сетио се Исаијиних речи када је видео сличне сенице које он описује као нешто „малчице више од заклона од северца“. Када је жетва у Јуди била готова, ове сенице су се остављале да се распадну и сруше. Па ипак, иако Јерусалим можда изгледа тако слабашно  пред освајачком асирском војском, он ће преживети.

²⁰ Исаија овако завршава своје пророчанске речи: „Да нам Јехова над војскама мали остатак не остави, били бисмо као Содом једнаки Гомору бисмо били“ (Исаија 1:9). c Јехова ће на крају притећи Јуди у помоћ против моћне Асирије. За разлику од Содома и Гоморе, Јуда неће бити уништена. Опстаће.

21. Зашто је Јехова ’оставио мали остатак‘ након што је Вавилон уништио Јерусалим?

²¹ Више од 100 година касније, Јуда је опет била у опасности. Народ није ништа научио из  дисциплине коју је добио посредством Асирије. ’Ругали су се гласницима Божјим и нису марили за речи његове и смејали су се пророцима његовим.‘ Као последица тога, ’распали се гнев Јеховин на народ, те не би више лека‘ (2. Летописа 36:16). Вавилонски владар Навуходоносор поробио је Јуду, и овог пута ништа није остало, као „колиба усред винограда“. Чак је и Јерусалим био уништен (2. Летописа 36:17-21). Ипак, Јехова је ’оставио мали остатак‘. Иако је Јуда 70 година трпела у изгнанству, Јехова је обезбедио продужетак народа, а нарочито Давидове лозе, из које ће произаћи обећани Месија.

22, 23. Зашто је Јехова ’оставио мали остатак‘ у првом веку?

²² У првом веку Израел је пролазио кроз последњу кризу као Божји заветни народ. Када се Исус појавио  као обећани Месија, народ га је одбацио, а последица тога била је да је Јехова одбацио народ (Матеј 21:43; 23:37-39; Јован 1:11). Да ли је то значило да Јехова више неће имати посебан народ на земљи? Није. Апостол Павле је показао да Исаија 1:9 има још једно испуњење. Цитирајући из Септуагинте, написао је: „Као што је Исаија унапред рекао: ’Да нам Јехова над војскама није оставио семе, постали бисмо као Содом, и постали бисмо слични Гомори‘“ (Римљанима 9:29).

²³ Овога пута они који су преживели били су помазани хришћани који су веровали у Исуса Христа. Најпре су то били верни Јевреји. Касније су им се придружили верни пагани. Заједно су сачињавали нови Израел, ’Израел Божји‘ (Галатима 6:16; Римљанима 2:29). Ово „семе“ је 70. године н. е. преживело уништење јеврејског система ствари. Заиста, ’Израел Божји‘ је данас још увек с нама. Сада му се придружују милиони верних особа из народа које сачињавају ’велико мноштво, које нико не може да изброји, из свих нација и племена и народа и језика‘ (Откривење 7:9).

24. На шта сви треба да обрате пажњу ако желе да преживе највећу кризу човечанства?

²⁴ Ускоро ће се овај свет суочити с битком од Армагедона (Откривење 16:14, 16). Иако ће ова криза бити већа и од асирског и од вавилонског похода на Јуду, већа чак и од опустошења Израела 70. н. е. од стране Римљана, биће преживелих (Откривење 7:14). Колико је онда битно да сви пажљиво размотримо Исаијине речи упућене Јуди! Тих давних дана оне су за верне људе значиле преживљавање. А оне и данас могу значити преживљавање за верне људе.

[Фусноте]

[Питања за разматрање]

[Слика на 20. страни]

За разлику од Содома и Гоморе Јуда неће заувек бити ненастањена