Седмо поглавље

Тешко неверном винограду!

Исаија 5:1-30

1, 2. Шта „драги“ сади, али како се то показује као разочарање?

 „ПО ИЗВРСНОЈ лепоти језика и савршеној вичности у ефикасном изражавању, ово поређење практично нема премца.“ Тако је рекао један библичар указујући на уводне стихове 5. поглавља Исаије. Исаијине речи представљају више од једног уметничког дела, јер осликавају дирљив призор Јеховине љубазне бриге за његов народ. У исто време, ове речи нас упозоравају на оно што му се не допада.

² Исаијино поређење започиње следећим речима: „Запеваћу драгоме своме песму драгог свога о винограду његовом. Драги је мој на родноме хуму виноград имао. Окопа га, отреби камење, и посади лозом племенитом; и сазида кулу усред њега, муљаону ископа у њему. Надао се добром грожђу, ал’ он роди вињагом“ (Исаија 5:1, 2; упореди с Марком 12:1).

Брига за виноград

3, 4. Који је труд с љубављу уложен у виноград?

³ Било да Исаија својим слушаоцима дословно пева ово поређење или не, оно без сумње заокупља њихову пажњу. Већина вероватно зна како то изгледа садити виноград, па је зато Исаијин опис жив и реалан. Као и данашњи виноградари,  власник тог винограда не сади вињагу већ ’племениту лозу‘, то јест квалитетну лозу — садницу или младицу с неке друге лозе. Сходно томе, сади виноград на „родноме хуму“, на месту на коме ће виноград напредовати.

⁴ Да би један виноград родио ваља напорно радити. Исаија описује како виноградар ’копа земљу и треби камење‘ — што је монотон и заморан посао! Он вероватно ’зида кулу‘ од великог камења. У стара времена такве куле су служиле као места за стражаре који су чували усеве од лопова и животиња. a Он такође подиже камени зид да би оградио терасе винограда (Исаија 5:5). То се обично радило да би се спречила ерозија важног површинског слоја тла.

5. Шта виноградар с правом очекује од свог винограда, али шта добија?

⁵ Пошто се толико трудио да заштити свој виноград, виноградар с правом очекује да му донесе плод. Док то ишчекује прави муљаоницу. Али да ли се остварила та берба којој се надао? Не, виноград је родио вињагу.

Виноград и његов власник

6, 7. (а) Ко је власник винограда, и шта представља виноград? (б) На какав суд позива власник?

⁶ Ко је власник, и шта представља виноград? Власник винограда даје одговор на ова питања када каже: „И сад становници Јерусалима и људи из Јуде, судите између мене и мог винограда! Што се имало чинити винограду моме што му не учиних? Кад сам добром грожђу се надао, зашто он вињагом  роди? Казаћу вам сада што ћу винограду своме учинити. Оборићу му ограду, да опусти, развалићу му зид, да се изгази“ (Исаија 5:3-5).

⁷ Да, Јехова је власник винограда, и дошао је, да тако кажемо, у судницу тражећи да се пресуди између њега и винограда који га је разочарао. Шта онда представља виноград? Власник објашњава: „Виноград је Јехове над војскама дом Израелов а људи из Јуде мили сад његов“ (Исаија 5:7а).

8. Шта је значајно у вези с тим што Исаија ословљава Јехову са „драги“?

⁸ Исаија назива Јехову, власника винограда, ’својим драгим‘ (Исаија 5:1). Исаија може да говори о  Богу на тако присан начин само зато што има близак однос с њим. (Упореди с Јовом 29:4; Псалмом 25:14.) Међутим, пророкова љубав према Богу је мала у поређењу с љубављу коју је Бог показао према свом ’винограду‘ — према народу који је ’посадио‘. (Упореди са Изласком 15:17; Псалмом 80:9, 10.)

9. Како се Јехова стара о свом народу као о вредном винограду?

⁹ Јехова је ’посадио‘ свој народ у хананској земљи и дао му своје законе и одредбе које су служиле као један зид који га је штитио да га други народи не искваре (Излазак 19:5, 6; Псалам 147:19, 20; Ефешанима 2:14). Сем тога, Јехова им је дао судије, свештенике и пророке да их поучавају (2. Краљевима 17:13; Малахија 2:7; Дела апостолска 13:20). Када је Израел био под претњом војне агресије, Јехова је подизао избавитеље (Јеврејима 11:32, 33). Јехова с разлогом пита: „Што се имало чинити винограду моме што му не учиних?“

Препознати Божји данашњи виноград

10. Које је поређење у којем се спомиње виноград испричао Исус?

¹⁰ Могуће је да је Исус имао у мислима Исаијине речи када је испричао поређење о убилачки настројеним виноградарима: „Беше један човек, домаћин, који посади виноград и постави ограду око њега и у њему ископа место за винску пресу и подиже кулу, и даде га у закуп виноградарима, те отпутова у туђину.“ Нажалост, виноградари су изневерили власника винограда, и чак су убили његовог сина. Надаље, Исус је показао да ово поређење укључује више од дословног Израела када је рекао: „Божје краљевство узеће се од вас [телесног Израела] и даће се нацији која доноси његове плодове“ (Матеј 21:33-41, 43).

11. Који је духовни виноград постојао у првом веку, и шта се десило после смрти апостола?

 ¹¹ Показало се да је та нова „нација“ ’Израел Божји‘ — духовна нација помазаних хришћана којих укупно има 144 000 (Галатима 6:16; 1. Петрова 2:9, 10; Откривење 7:3, 4). Исус је упоредио те ученике са ’лозама‘ на ’правом чокоту‘, што је у ствари он. Наравно, од тих лоза се очекује да рађају плод (Јован 15:1-5). Оне морају исказивати особине сличне Христовим и учествовати у делу проповедања ’ове добре вести о краљевству‘ (Матеј 24:14; Галатима 5:22, 23). Али од смрти дванаесторице апостола, велика већина оних који су тврдили да су лозе са ’правог чокота‘ показали су да су лажни — јер су рађали вињагу уместо добрих плодова (Матеј 13:24-30, 38, 39).

12. Како Исаијине речи осуђују хришћански свет, и коју поуку садрже за праве хришћане?

¹² Према томе, Исаијина осуда Јуде данас се примењује на хришћански свет. Проучавање историје хришћанског света — његових крсташких и других ратова, његових инквизиција — открива колико је кисео његов плод! Међутим, прави виноград помазаних хришћана, као и „велико мноштво“ њихових другова, морају пазити на Исаијине речи (Откривење 7:9). Ако желе да угоде власнику винограда морају, сваки за себе и као група, доносити плодове који му се допадају.

’Вињага‘

13. Шта ће Јехова урадити са својим виноградом зато што рађа лош плод?

¹³ Пошто је учинио све што је било могуће у узгајању и обрађивању свог винограда, Јехова с правом очекује да он постане ’виноград пенушавог  вина!‘ (Исаија 27:2, NW). Међутим, уместо да рађа користан плод, он рађа ’вињагу‘, што дословно значи „нешто смрдљиво“ или „труле (покварене) бобице“ (Исаија 5:2; фуснота у NW; Јеремија 2:21). Зато Јехова објављује да ће од тог народа уклонити своју заштитну „ограду“ (Исаија 5:5). Народ ће бити ’упарложен‘, то јест напуштен и сасушен. (Прочитај Исаију 5:6.) Мојсије је упозорио да ће се тако нешто десити ако не буду слушали Божји Закон (Поновљени закони 11:17; 28:63, 64; 29:22, 23).

14. Какав плод Јехова очекује од свог народа, али шта он уместо тога рађа?

¹⁴ Бог очекује од тог народа да рађа добре плодове. Исаијин савременик Михеј каже: „Што Јехова од тебе захтева! То је да по правди идеш и да волиш милосрђе, и да смерно пред Богом својим ходиш“ (Михеј 6:8; Захарија 7:9). Међутим, народ није следио Јеховин савет. „[Бог] се надао суду, а гле! кршење закона; праведности, а гле! вика“ (Исаија 5:7б, NW ). Мојсије је предсказао да ће неверан народ рађати отровно грожђе са „лозе Содомске“ (Поновљени закони 32:32). Онда је вероватно полни неморал, укључујући и хомосексуалност, део њиховог застрањења од Божјег Закона (Левитска 18:22). Израз „кршење закона“ може се превести и као ’проливање крви‘. Такво брутално понашање сигурно је довело до ’вике‘ измалтретираних људи — до вике која је допрла до ушију Онога ко је засадио виноград. (Упореди с Јовом 34:28.)

15, 16. Како прави хришћани могу избегавати да рађају лоше плодове које је рађао Израел?

¹⁵ Јехова Бог „љуби правду и честитост“ (Псалам 33:5). Он је Јеврејима заповедио: „Не чини неправду у судовима својим; не угађај сиромаху зато што  је сиромах и не поводи се за богатим зато што је богат, него право суди ближњему своме“ (Левитска 19:15). Зато морамо избегавати пристраност у међусобном опхођењу тако што никада нећемо дозволити да на наше мишљење о људима утиче расна припадност, животно доба, богатство или сиромаштво (Јаков 2:1-4). Нарочито је важно да они који служе на положајима надгледања ’не чине ништа по пристраности‘, и да се увек труде да саслушају обе стране у једној ствари пре него што донесу суд (1. Тимотеју 5:21; Пословице 18:13).

¹⁶ Надаље, хришћани који живе у безаконом свету лако могу развити негативан или бунтован став према Божјим мерилима. Али прави хришћани морају бити ’спремни да послушају‘ Божје законе (Јаков 3:17). Упркос полном неморалу и насиљу „садашњег злог система ствари“, они треба ’добро да пазе да не ходе као немудри, него као мудри‘ (Галатима 1:4; Ефешанима 5:15). Они желе да избегавају попустљива гледишта о полним односима, и када искрсну неслагања, они то треба да решавају без ’горчине, гнева, срџбе, вике и погрдног говора‘ (Ефешанима 4:31). Тиме што развијају праведност, прави хришћани одају Богу част и стичу његову наклоност.

Цена похлепе

17. Које је рђаво понашање Исаија осудио у првој невољи?

¹⁷ У осмом стиху, Исаија више не цитира Јеховине речи. Осуђујући нешто од ’вињаге‘ која је родила у Јуди, он лично објављује прву од шест невоља: „Тешко онима који кућу с кућом састављају и њиву на њиву настављају — па да нигда више места нема — да би сами у земљи остали! Ево што ми  Јехова над војскама јави: Заиста ће све те многе куће се разрушити, пусте ће остати те велике лепе куће; и десет ће рала винограда један сами ват да дају, један гомер од семења само једну ефу“ (Исаија 5:8-10).

18, 19. Како Исаијини савременици игноришу Јеховине имовинске законе, и какве ће последице сносити?

¹⁸ У древном Израелу сва земља је у крајњој линији припадала Јехови. Свака породица је имала наслеђе од Бога, које је могла дати под закуп или у зајам, али га никако није могла продати „за свагда“ (Левитска 25:23). Овај закон је спречавао злоупотребе, као што је монопол над некретнинама. Такође је штитио породице да не упадну у крајње сиромаштво. Међутим, неки у Јуди су похлепно кршили Божје законе о имовинским односима. Михеј је написао: „За њивама се лакоме, и њих отимају, за кућама, и њих узимају; на човека и дом његов насиље чине, на човека и на наслеђе његово“ (Михеј 2:2). Али Пословице 20:21 упозоравају: „Имање одједном нагло [„похлепом“, NW] добијено, неће на послетку благослов добити.“

¹⁹ Јехова обећава да ће те похлепне људе лишити непоштено стеченог богатства. Куће које изнуђују „пусте ће остати“. Земља за којом жуде рађаће само делић онога што може. Како и када ће се ово проклетство тачно испунити није наведено. Оно вероватно указује, барем делимично, на стање које ће наступити током предстојећег изгнанства у Вавилон (Исаија 27:10).

20. Како се данашњи хришћани могу клонити похлепних ставова које су показивали неки Израелци?

²⁰ Данашњи хришћани се морају гнушати незасите похлепе попут оне коју су тада показивали неки Израелци (Пословице 27:20). Кад материјалне  ствари постану претерано важне, онда није тешко да човек спадне на бескрупулозне начине стицања новца. Човек би се лако могао заплести у прљаве послове или нереалне планове за богаћење преко ноћи. „Ко за богатством јури неће бити без казне“ (Пословице 28:20). Колико је онда важно да будемо задовољни оним што имамо! (1. Тимотеју 6:8).

Замка сумњиве забаве

21. Које грехе Исаија осуђује у најави друге невоље?

²¹ Исаија затим најављује другу невољу: „Тешко онима што за рана јутра жестока пића траже, и који су већ пре ноћи распаљени од вина! Харфе, гусле и даире, фруле и вино веселе им гозбе њихове; ал’ они не пазе на дела Јеховина и не виде рада руку његових“ (Исаија 5:11, 12).

22. Како се у Израелу огледа недостатак уздржљивости, и какве ће бити последице по народ?

²² Јехова је ’срећан Бог‘ и својим слугама не замера на умереној рекреацији (1. Тимотеју 1:11). Међутим, ти људи који јурцају за задовољствима превршили су све мере! „Они који се опијају обично се опијају ноћу“, каже Библија (1. Солуњанима 5:7). Али према овом пророчанству, они који теревенче почињу са својим пијанкама у цик зоре и пију све до вечери! Понашају се као да Бог не постоји, као да му неће положити рачун за своје поступке. Исаија таквима предвиђа мрачну будућност. „Зато ће се народ мој изненада у робље одвести; племство ће његово умрети од глади, а мноштво његово издисати од жеђи“ (Исаија 5:13). Зато што не жели да поступа у складу с тачним спознањем, народ који је у савезу с Богом — и мали и велики у њему — отићи ће у Шеол. (Прочитај Исаију 5:14-17.)

23, 24. Какву уздржљивост и умереност треба да показују хришћани?

 ²³ Међу неким хришћанима у првом веку „теревенке“, то јест ’банчења‘, такође су представљали проблем (Галатима 5:21, Савремени српски превод; 2. Петрова 2:13). Зато не треба да нас изненади што и данас неки предани хришћани показују лоше расуђивање када се ради о друштвеним забавама. Због неограниченог конзумирања алкохолних пића, неки су били бучни и махнити (Пословице 20:1). Чак је било и неких који су се под утицајем прекомерног алкохола понашали неморално, а неки скупови су трајали практично целу ноћ и на тај начин пореметили хришћанске активности за сутрашњи дан.

²⁴ Међутим, уравнотежени хришћани доносе Божји плод и исказују уздржљивост и умереност у избору рекреације. Они следе Павлов савет који се налази у Римљанима 13:13: „Као по дану ходимо пристојно, не у теревенкама и пијанкама.“

Мрзети грех и волети истину

25, 26. Какво зло размишљање Израелаца открива Исаија у најави треће и четврте невоље?

²⁵ Саслушајмо сада трећу и четврту невољу које Исаија најављује: „Тешко онима који безакоње ужама порока вуку и грех као ременима колским, и који говоре: ’Нек похити, нека брзо своје дело сврши, да га видимо! Нека дође, и изврши се намера Свеца Израелова, да је познамо!‘ Тешко онима који зло добро а добро зло зову, који од мрака светлост праве а мрак од светлости, који од горкога праве слатко а од слаткога горко“ (Исаија 5:18-20).

²⁶ Какав живописан приказ оних који чине грех! Прионули су за грех као што је теглећа марва везана  за кола. Ти грешници се не плаше никаквог предстојећег дана суда. Подругљиво говоре: ’Нека [Божје дело] брзо дође!‘ Уместо да се подложе Божјем Закону, они изврћу ствари објављујући да је „зло добро а добро зло“. (Упореди с Јеремијом 6:15; 2. Петровом 3:3-7.)

27. Како данашњи хришћани могу избегавати став који су имали ти Израелци?

²⁷ Данашњи хришћани морају по сваку цену избегавати такав став. Рецимо, они не сматрају да је светско гледиште о блуду и хомосексуалности прихватљиво (Ефешанима 4:18, 19). Истина, хришћанин може ’направити неки погрешан корак‘ који би могао водити до тога да почине озбиљан грех (Галатима 6:1). Старешине  у скупштини су спремне да помогну онима који су пали и којима треба помоћ (Јаков 5:14, 15). Уз помоћ молитви и библијских савета могу се духовно опоравити. У супротном, постоји опасност да постану ’робови греха‘ (Јован 8:34). Уместо да се исмевају Богу и да изгубе из вида предстојећи дан суда, хришћани се труде да пред Јеховом остану „без мрље и без мане“ (2. Петрова 3:14; Галатима 6:7, 8).

28. Који се греси осуђују у Исаијиној најави последњих невоља, и како данашњи хришћани могу избегавати такве грехе?

²⁸ Одговарајуће томе, Исаија додаје ове последње невоље: „Тешко онима који су мудри пред очима својим и мисле да су разумни! Тешко онима који су на вину јаки и јунаци у мешању пића жестоких; који за поклон бездушника оправдају а невинима правду отимају!“ (Исаија 5:21-23). Ове речи су вероватно биле упућене онима који су служили као судије у земљи. Скупштинске старешине данас не желе да изгледају „мудри пред очима својим“. Они понизно прихватају савет других старешина и тачно се држе организацијских упутстава (Пословице 1:5; 1. Коринћанима 14:33). Умерени су у коришћењу алкохолних пића, и никада их не узимају непосредно пре извршавања скупштинских одговорности (Осија 4:11). Старешине не желе чак ни да дају повода да се мисли како некима повлађују (Јаков 2:9). Колико се то само разликује од свештенства хришћанског света! Многи од њих су толерантни према утицајним и богатим грешницима у својој средини, што је у директној супротности ономе на шта је апостол Павле упозорио у Римљанима 1:18, 26, 27; 1. Коринћанима 6:9, 10 и Ефешанима 5:3-5.

29. Који кобан крај очекује Јеховин израелски виноград?

 ²⁹ Исаија закључује ову пророчанску поруку описом кобног краја који очекује оне који су ’одбацили закон Јеховин‘ и нису хтели да рађају праведан плод (Исаија 5:24, 25; Осија 9:16; Малахија 4:1). Он објављује: „[Јехова] далеким народима заставу подиже и једнога од њих с краја земље зове; и гле, он га брзо и лако сустиже“ (Исаија 5:26; Поновљени закони 28:49; Јеремија 5:15).

30. Ко ће сазвати ’народе‘ против Јеховиног народа, и какав ће бити исход?

³⁰ У древна времена један стуб на неком узвишеном месту служио је и као ’застава‘, то јест зборно место, за народ или војску. (Упореди са Исаијом 18:3; Јеремијом 51:27.) Сада ће сам Јехова сакупити те неименоване ’народе‘ да изврше његову пресуду. b Он ће ’позвати‘, то јест, обратити пажњу на свој тврдоглави народ као на циљ вредан освајања. Пророк затим описује брз и ужасан јуриш тих освајача налик лавовима који ће „грабити плен“, то јест Божји народ, ’и однети‘ га у ропство. (Прочитај Исаију 5:27-30а.) Какав жалостан крај земље Јеховиног народа! „Гледајући земљу, видеће се само мрак, у коме се страх и чежња боре, а на небу краљеваће тама“ (Исаија 5:30б).

31. Како прави хришћани могу избећи да претрпе казну досуђену Јеховином израелском винограду?

³¹ Да, виноград који је Бог с љубављу посадио показао се као јалов — и заслужује једино да се уништи. Какве само снажне поуке Исаијине речи носе свима који данас служе Јехови! Нека се труде да рађају само праведан плод, на Јеховину халу и на своје спасење!

[Фусноте]

[Питања за разматрање]

[Слика на 83. страни]

Грешник је везан за грех као што је теглећа марва везана за кола

 [Слика на целој 85. страни]