Уздај се у Јеховино вођство и његову заштиту
Шеснаесто поглавље
Уздај се у Јеховино вођство и његову заштиту
1, 2. С којом се опасношћу у осмом веку пре н. е. суочава Божји народ, и од кога многи из њега радије траже заштиту?
КАО што смо видели у претходним поглављима ове књиге, Божји народ се у осмом веку пре н. е. суочава са застрашујућом претњом. Крвожедни Асирци пустоше земље једну за другом, и само је питање времена када ће напасти јужно краљевство Јуде. Коме ће се становници те земље обратити за заштиту? Они су у савезу с Јеховом, и требало би да се уздају у његову помоћ (Излазак 19:5, 6). То је урадио краљ Давид. Он је признао следеће: „Јехова је град мој, тврђава моја, спаситељ мој“ (2. Самуилова 22:2). Међутим, очигледно је да се у осмом веку пре н. е. многи не уздају у Јехову као своју тврђаву. Радије гледају на Египат и Етиопију, надајући се да ће та два народа бити бедем против претећег асирског похода. Они греше.
2 Преко свог пророка Исаије, Јехова упозорава да ће то што траже уточиште у Египту или у Етиопији имати катастрофалне последице. Надахнуте речи овог пророка представљају корисну поуку за његове савременике, а и за нас садрже драгоцену поуку о томе колико је важно да се уздамо у Јехову.
Земља крвопролића
3. Опиши какав нагласак Асирија ставља на војну силу.
3 Асирци су били познати по војној сили. Књига Ancient Cities запажа: „Обожавали су силу, и молитве су упућивали само огромним каменим идолима, лавовима и биковима чији су гломазни удови, орловска крила и људске главе били симбол силе, храбрости и победе. Ратовање је било национално занимање, а свештеници су стално подстицали на рат.“ Зато је библијски пророк Наум с добрим разлогом описао Ниниву, асирску престоницу, као ’крвнички град‘ (Наум 3:1).
4. Како су Асирци утерали страх у кости другим народима?
4 Ратне тактике Асираца биле су необично окрутне. Резбарије из тог доба приказују асирске ратнике како одводе заробљенике помоћу кука прободених кроз ноздрве или усне. Копљима су ослепили неке заробљенике. Један натпис говори о једном освајачком походу у коме је асирска војска раскомадала заробљенике и изван града направила две гомиле — на једној су биле главе, а на другој удови. Деца поражених су спаљивана. Страх који је уливала таква окрутност сигурно је у војном смислу Асирцима ишао на руку, јер је слабио отпор оних који су стајали на путу њиховој војсци.
Рат против Азота
5. Ко је био моћан асирски владар у Исаијино време, и како је потврђен библијски извештај о њему?
5 У Исаијино време Асирско царство је достигло неупоредиву моћ под краљем Саргоном. a Годинама су критичари сумњали у постојање овог владара, јер се није спомињао у светским изворима. Међутим, археолози су с временом открили рушевине Саргоновог двора, и библијски извештај је тиме потврђен.
6, 7. (а) Из којих могућих разлога Саргон наређује да се нападне Азот? (б) Како је пад Азота утицао на филистејске суседе?
6 Исаија укратко описује један од Саргонових војних похода: „Тартан, послан од Саргона, краља Асирскога, дође да опседне Азот и узе га“ (Исаија 20:1). b Зашто Саргон наређује да се нападне филистејски град Азот? С једне стране, Филистеја је египатски савезник, а Азот, у коме је смештен Дагонов храм, налази се на путу који иде уз обалу од Египта до Палестине. Зато град има стратешки положај. Освајање тог града може се сматрати кораком ка освајању Египта. Сем тога, асирски записи извештавају да је Азури, краљ Азота, ковао заверу против Асирије. Зато Саргон уклања бунтовног краља и на престо доводи краљевог млађег брата Ахимитија. То ипак не решава ствари. Избија још једна побуна, и овог пута Саргон предузима енергичнију акцију. Наређује да се изврши напад на Азот, који бива опкољен и освојен. Исаија 20:1 вероватно алудира на тај догађај.
7 Пад Азота баца тамну сенку на његове суседе, а нарочито на Јуду. Јехова зна да је његов народ склон томе да се узда у ’телесну мишицу‘, као што су Египат или Етиопија на југу. Зато наређује Исаији да одглуми судбоносно упозорење (2. Летописа 32:7, 8).
„Го и бос“
8. Који надахнути пророчански поступак изводи Исаија?
8 Јехова каже Исаији: „Иди, скини кострет са себе, и изуј обућу с ногу својих.“ Исаија се покорава Јеховиној заповести. „И он учини тако и иђаше го и бос“ (Исаија 20:2). Кострет је груба одећа коју су често носили пророци, понекад у повезаности са упозоравајућом поруком. Та одећа се носила и у време криза или када се чула нека вест о несрећи (2. Краљевима 19:2; Псалам 35:13; Данило 9:3). Да ли Исаија стварно иде наоколо го, у том смислу да на себи нема ништа од одеће? Не мора да значи. Хебрејска реч која се преводи као „го“ може да указује и на особу која је делимично или оскудно обучена (1. Самуилова 19:24, фуснота у NW). Зато је Исаија можда скинуо само своју горњу одећу, док је остао у краткој туници која се обично носила до тела. Заробљени мушкарци су често тако представљани на асирским скулптурама.
9. Које је пророчанско значење Исаијиног поступка?
9 Нема сумње у погледу значења Исаијиног необичног поступка: „Тада Јехова рече: Као што слуга мој Исаија иде го и бос, што ће до три године Египту и Етиопији бити знак и знамење, тако ће краљ Асирски одвести из Египта и из Етиопије заробљене и протеране младе људе и старце голе и босе и откривених леђа на срамоту Египта“ (Исаија 20:3, 4). Да, Египћани и Етиопљани ће ускоро бити одведени у заробљеништво. Нико неће бити поштеђен. Чак и ’млади и старци‘ — деца и остарели — биће лишени свих својих поседа и изгнани. Овом тмурном сликом Јехова упозорава становнике Јуде да им је узалуд да се уздају у Египат и Етиопију. Слом ових народа водиће до њихове ’голотиње‘ — до њиховог потпуног понижења!
Нада нестаје, лепота бледи
10, 11. (а) Како ће Јуда реаговати кад схвати да су Египат и Етиопија немоћни пред Асиријом? (б) Зашто су становници Јуде склони да се уздају у Египат и у Етиопију?
10 Као следеће Јехова пророчански описује реакцију свог народа кад схвати да су Египат и Етиопија, његово уточиште како се барем надао, немоћни пред Асирцима. „Тада ће се они препасти и посрамити с Етиопске, узданице своје, и с Египта, поноса свога [„лепоте своје“, NW]. И становници ове стране рећи ће тада: Гле, то је узданица наша, ка којој притицасмо за помоћ да се ослободимо од краља Асирскога! Како ћемо се избавити?“ (Исаија 20:5, 6).
11 Јуда изгледа као парченце обале у поређењу са египатском и етиопском силом. Можда су неки становници „ове стране“ одушевљени лепотом Египта — његовим импресивним пирамидама, високим храмовима и пространим вилама окруженим вртовима, воћњацима и језерима. Изгледа да величанствена египатска архитектура пружа доказ стабилности и трајности. Та земља сигурно не може бити опустошена! Јевреји су вероватно импресионирани и етиопским стрелцима, бојним колима и коњаницима.
12. У кога Јуда треба да се узда?
12 С обзиром на упозорење које је Исаија одглумио и на Јеховине пророчанске речи, сви који тврде да су Божји народ, а склони су да се уздају у Египат и Етиопију, треба озбиљно да размисле. Колико је боље да се уздају у Јехову, а не у земаљског човека! (Псалам 25:2; 40:5). Док се ситуација даље развија, Јуда страшно пати од руку асирског краља, а касније ће гледати како јој Вавилон уништава храм и главни град. Ипак је „десети део“, „свети народ“, преостао као храстово пруће (Исаија 6:13). Кад дође то време Исаијина порука ће много ојачати веру те мале групе која се и даље узда у Јехову!
Уздај се у Јехову
13. Који притисци данас утичу на све — и на оне који верују и на оне који не верују?
13 Упозорење у Исаији о томе колико је бескорисно уздати се у Египат и Етиопију, није само пуста историја. Оно има практичну вредност за наше доба. Живимо у ’критичним временима с којима се тешко излази на крај‘ (2. Тимотеју 3:1). Финансијске пропасти, распрострањено сиромаштво, политичка несигурност, грађански немири и мањи или већи ратови разарајуће делују не само на оне који презиру Божју владавину већ и на оне који обожавају Јехову. Питање с којим се свако суочава гласи: ’Коме ћу се обратити за помоћ?‘
14. Зашто треба да се уздамо само у Јехову?
14 Неки су импресионирани данашњим финансијским махерима, политичарима и научницима који говоре о решавању људских проблема помоћу човекове генијалности и технологије. Међутим, Библија искрено каже: „Боље је ослањати се на Јехову него уздати се у кнезове“ (Псалам 118:9). Сви људски планови за мир и сигурност ће пропасти, а пророк Јеремија умесно каже из ког разлога: „Знам Јехова! Пут човека није њему у власти, не може човек када ходи да управља корацима својим“ (Јеремија 10:23).
15. Ко је једина нада за измучено човечанство?
15 Према томе, преко је потребно да Божје слуге не буду прекомерно импресиониране било каквом привидном снагом или мудрошћу овог света (Псалам 33:10; 1. Коринћанима 3:19, 20). Једина нада за измучено човечанство је Створитељ Јехова. Они који се уздају у њега биће спасени. Као што је надахнути апостол Јован написао, „свет пролази, а и његова жеља, али онај ко врши Божју вољу остаје заувек“ (1. Јованова 2:17).
[Фусноте]
a Историчари указују на овог краља као на Саргона II. Један претходни краљ, али не асирски већ вавилонски, означен је као „Саргон I“.
b „Тартан“ није име већ титула коју је имао врховни командант асирске војске, вероватно друга особа по моћи у царству.
[Питања за разматрање]
[Слика на 209. страни]
Асирци су имали обичај да ослепе неке своје заробљенике
[Слика на 213. страни]
Неки су импресионирани људским достигнућима, али боље је уздати се у Јехову
