Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јехова нас учи за наше добро

Јехова нас учи за наше добро

Девето поглавље

Јехова нас учи за наше добро

Исаија 48:1-22

1. Како мудри људи реагују на Јеховине речи?

 КАД Јехова говори, они који су мудри слушају с великим поштовањем и реагују на његове речи. Све што Јехова каже јесте за нашу корист, јер је он веома заинтересован за нашу добробит. Примера ради, стварно је охрабрујуће размишљати о томе како се Јехова обраћао свом древном народу с којим је био у савезу: „Ох да си ти заповести моје слушао!“ (Исаија 48:18). Потврђена вредност Божјих учења треба да нас подстакне да га слушамо и да следимо његово вођство. Извештај о томе како су се пророчанства испунила растерује сваку сумњу у то да је Јехова решен да испуни своја обећања.

2. Коме су намењене речи из 48. поглавља Исаије, и ко још може имати користи од тога?

2 Речи из 48. поглавља књиге Исаије по свему судећи биле су написане за Јевреје који ће бити изгнани у Вавилон. Надаље, те речи садрже једну поруку коју данашњи хришћани не могу игнорисати. У 47. поглављу Исаије Библија је прорекла пад Вавилона. А сада Јехова описује шта намерава с јеврејским изгнаницима у том граду. Јехова је жалостан због лицемерства свог изабраног народа и због тога што тај народ тврдоглаво не верује његовим обећањима. Па ипак, жели да их поучи за њихово добро. Он предвиђа једно раздобље прочишћавања које ће водити до повратка верног остатка у њихову домовину.

3. Шта није ваљало у Јудином обожавању?

3 Колико се Јеховин народ удаљио од чистог обожавања? Исаијине уводне речи су отрежњавајуће: „Чујте ово, доме Јаковљев, и ви који носите име Израела и из воде изиђосте Јуде, који се именом Јеховиним кунете, Израела Бога призивате, али не по истини и правди! Јер се именују по светоме граду и ослањају се на Бога Израеловог, коме је име Јехова над војскама“ (Исаија 48:1, 2). Какво лицемерство! ’Заклињање Јеховиним именом‘ очигледно представља коришћење Божјег имена на један само формалан начин (Софонија 1:5ДК). Пре изгнанства у Вавилон, Јевреји су обожавали Јехову у „светоме граду“, Јерусалиму. Али то обожавање није било искрено. Срце им је било далеко од Бога, а обожавање им није било „по истини и правди“. Нису имали веру као што су је имали патријарси (Малахија 3:7).

4. Какво обожавање се допада Јехови?

4 Јеховине речи нас подсећају да обожавање не сме бити површно. Мора бити искрено. Чисто симболична служба — само да бисмо угодили другима или да бисмо их одушевили — не представља ’дела оданости Богу‘ (2. Петрова 3:11). То што нека особа себе назива хришћанином не мора да значи да Бог прихвата њено обожавање (2. Тимотеју 3:5). Јесте битно да признамо да Јехова постоји, али то је само почетак. Јехова жели да га обожавамо целом душом и да смо мотивисани дубоком љубављу и цењењем (Колошанима 3:23).

Прорицање нових ствари

5. Која су нека од Јеховиних ’првих прорицања‘?

5 Можда ти Јевреји у Вавилону морају мало да освеже своје памћење. Зато их Јехова још једном подсећа да је он Бог истинитог пророчанства: „Одавна сам прва прорицања ја казао, она из уста мојих изиђоше, ја сам их објавио; намах сам делао, и збише се“ (Исаија 48:3). „Прва прорицања“ се односе на оно што је Бог већ учинио, као када је ослободио Израелаце из Египта и када им је дао Обећану земљу у наследство (Постање 13:14, 15; 15:13, 14). Та пророчанства излазе из Божјих уста; имају божанско порекло. Бог људима даје да чују његове наредбе, а то што чују треба да их покрене да буду послушни (Поновљени закони 28:15). Деловао је изненада да би извршио оно што је прорекао. Чињеница да је Јехова Свемоћан гарантује да ће се његова намера испунити (Исус Навин 21:45; 23:14).

6. До које мере су Јевреји постали ’тврдоглави и бунтовни‘?

6 Јеховин народ је постао ’тврдоглав и бунтован‘ (Псалам 78:8NW). Он им отворено каже: ’Упоран си, гвожђем ти је врат окован, и бакрено ти је чело‘ (Исаија 48:4). Јевреји се попут метала тешко савијају — непопустљиви су. То је један од разлога што Јехова открива ствари пре него што се десе. Иначе би његов народ рекао за оно што је Јехова учинио: „Идол мој то учини, лик резани и лик мој ливени наредише то“ (Исаија 48:5). Да ли ће то што Јехова сада говори на било који начин утицати на неверне Јевреје? Бог им каже: „Разумеш ли? Размисли о томе! и нећете ли то ви признати?... Сад ја теби опет нове ствари јављам, сакривене, теби непознате. Оне сад бивају, нису оне давне, и ти за њих ниси пре никада знао, — да не речеш: Ето, ја сам већ то знао“ (Исаија 48:6, 7).

7. Шта ће изгнани Јевреји морати да признају, и шта могу очекивати?

7 Исаија је доста унапред забележио пророчанство о паду Вавилона. Сада се Јеврејима као изгнаницима у Вавилону пророчански заповеда да размишљају о испуњењу овог пророчанства. Могу ли порећи да је Јехова Бог који испуњава пророчанства? И пошто су становници Јуде и видели и чули да је Јехова Бог истине, зар не треба да објаве ту истину и другима? Јеховина откривена реч прориче нове ствари које се још нису десиле, као што је Кирово освајање Вавилона и ослобађање Јевреја (Исаија 48:14-16). Такви запањујући догађаји долазе ко гром из ведра неба. Нико их није могао предвидети само на основу разматрања развоја светске ситуације. Као да долазе ниоткуда. Ко их је проузроковао? Пошто их Јехова прориче око 200 година унапред, одговор је очигледан.

8. Којим се новим стварима данашњи хришћани надају, и зашто имају потпуно поуздање у Јеховину пророчанску реч?

8 Сем тога, Јехова испуњава своју реч према свом временском распореду. Испуњена пророчанства доказују његово Божанство не само Јеврејима у древна времена већ и данашњим хришћанима. Извештај о многим пророчанствима која су се у прошлости испунила — о тим ’првим прорицањима‘ — гарантује да ће се одиграти нове ствари које је Јехова обећао, као што је предстојећа ’велика невоља‘, преживљавање ’великог мноштва‘ кроз ту невољу, ’нова земља‘, и још много тога (Откривење 7:9, 14, 15; 21:4, 5; 2. Петрова 3:13). Данас та гаранција мотивише искрене људе да ревно говоре о њему. Они деле осећања псалмисте који је рекао: „Казујем правду твоју на сабору великоме. Ево: Уста својих не затварам“ (Псалам 40:10).

Јехова исказује самоконтролу

9. Како је израелски народ ’од рођења био бунтовник‘?

9 Пошто Јевреји нису веровали Јеховиним пророчанствима, нису следили његова упозорења. Зато им даље каже: „О њима ти ниси чуо, за њих ниси знао, уши твоје за то ништа пре не чуше. Јер сам знао да ћеш ти неверан бити, да се од рођења свога бунтовник називаш“ (Исаија 48:8). Јуда затвара уши да не чује добре вести од Јехове (Исаија 29:10). По понашању народа који је у савезу с Богом види се да је ’од свог рођења био бунтовник‘. Од оснивања па кроз целу историју израелски народ је био бунтован. Преступ и неверство су уобичајени пропусти тог народа, а не случајни греси (Псалам 95:10; Малахија 2:11).

10. Зашто ће се Јехова уздржавати?

10 Да ли су све наде изгубљене? Нису. Иако је Јуда бунтовна и неверна, Јехова је увек истинит и веран. Због славе свог великог имена ограничиће изливање свог гнева. Он каже: „Ради имена свога, гнев сам свој устезао, и ради славе своје ја се уздржавам, да те не истребим“ (Исаија 48:9). Каква супротност! Израел и Јуда као народ нису верни Јехови. Али Јехова ће посветити своје име, поступајући на начин који том имену доноси хвалу и част. Због тога неће истребити свој изабрани народ (Јоил 2:13, 14).

11. Зашто Бог неће дозволити да његов народ буде потпуно уништен?

11 Божји прекор буди честите појединце међу изгнаним Јеврејима и они одлучују да следе његова учења. За такве људе је следећа објава јако охрабрујућа: „Претопио сам те, ал’ не да бих сребро извадио, кушао сам те у пећи невоље. Ради љубави своје, ради љубави своје делаћу; јер зашто да се име моје оскврни? Славе своје другом дати нећу“ (Исаија 48:10, 11). Јехова је дозволио да његов народ задесе тешка искушења — као у „пећи невоље“ — и она су испитала и прочистила народ, откривајући шта му је у срцу. Нешто слично се десило вековима раније када је Мојсије рекао њиховим прецима: „Јехова, Бог твој, водио [те] четрдесет година по пустињи, да би те смирио и искушао, да зна шта ти је у срцу“ (Поновљени закони 8:2). Упркос бунтовном ставу Јехова тада није уништио народ, а ни сада га неће потпуно уништити. Тако ће се потврдити његово име и част. Ако би Вавилонци уништили његов народ, он не би био доследан свом савезу, а његово име би било оскрнављено. Изгледало би да Бог Израела нема моћ да спасе свој народ (Језекиљ 20:9).

12. Како су прави хришћани прочишћени током Првог светског рата?

12 И у савремено доба је било потребно да се Јеховин народ прочисти. Још почетком 20. века многи из мале групе Истраживача Библије служили су Богу из искрене жеље да му угоде, али неки су имали погрешне мотиве, као што је жеља за истицањем. Пре него што је та мала група могла да предводи у светском делу проповедања добре вести које је проречено за време краја, било је неопходно да буде прочишћена (Матеј 24:14). Пророк Малахија је прорекао да ће баш то прочишћавање бити повезано с Јеховиним доласком у његов храм (Малахија 3:1-4). Његове речи су се испуниле 1918. године. Прави хришћани су прошли кроз раздобље ватрених кушњи у жестини Првог светског рата, а те кушње су достигле врхунац када је Џозеф Ф. Ратерфорд, тадашњи председник Watch Tower Societyja, затворен заједно с некима од водећих службеника. Ти искрени хришћани су имали користи од тог процеса чишћења. После Првог светског рата били су одлучнији него икада да служе свом великом Богу на било који начин који им он покаже.

13. Како је Јеховин народ реаговао на прогонство у годинама после Првог светског рата?

13 Од тог доба Јеховини сведоци се увек изнова суочавају с најопакијим облицима прогонства. Али то их није навело да сумњају у реч свог Створитеља. Напротив, обратили су пажњу на речи које је апостол Петар упутио прогоњеним хришћанима свог доба: „Ражалошћени [сте] разним кушњама, да би се испитани квалитет ваше вере... показао као разлог за хвалу и славу и част приликом откривења Исуса Христа“ (1. Петрова 1:6, 7). Жестоко прогонство не уништава беспрекорност правих хришћана. Напротив, оно открива чистоту њихових мотива. Оно додаје њиховој вери испитани квалитет и показује дубину њихове оданости и љубави (Пословице 17:3).

„Ја сам први, ја сам и последњи“

14. (а) У ком смислу је Јехова „први“ и „последњи“? (б) Која моћна дела је Јехова извршио својом ’руком‘?

14 Јехова се сада срдачно обраћа народу с којим је у савезу: „Чуј ме Јакове! И ти Израелу, кога ја позвах! Ја сам први, ја сам и последњи. Моја је рука земљу основала, и моја десница небо разапела, кад их зовнем сви ми они дођу“ (Исаија 48:12, 13). За разлику од човека, Бог је вечан и не мења се (Малахија 3:6). Јехова у Откривењу објављује: „Ја сам Алфа и Омега, први и последњи, почетак и крај“ (Откривење 22:13). Пре Јехове није било свемоћног Бога нити ће га после њега бити. Он је Врховни и Вечни, Створитељ. Његова „рука“ — моћ коју је применио — утврдила је Земљу и разапела звездана небеса (Јов 38:4; Псалам 102:26). Кад зове своја створења, она су спремна да му служе (Псалам 147:4).

15. На који начин и с којим циљем је Јехова ’волео‘ Кира?

15 И Јеврејима и нејеврејима се упућује један важан позив: „Скупите се сви и чујте! Ко је од њих све то објавио? Онај кога Јехова воли, онај ће на Вавилону вољу његову вршити, и мишица ће његова Халдејцима тешка бити. Ја, ја сам рекао и ја сам га звао, ја га дозвах и дело ће његово успети“ (Исаија 48:14, 15). Само је Јехова свемоћан и може тачно да прорекне догађаје. Нико од „њих“, бескорисних идола, не може да каже све то. Кира „воли“ Јехова, а не идоли — то јест, Јехова га је изабрао за посебну сврху (Исаија 41:2; 44:28; 45:1, 13; 46:11). Он је предвидео да ће се Кир појавити на светској сцени и означио га као будућег освајача Вавилона.

16, 17. (а) Зашто се може рећи да Јехова није у тајности дао пророчанства? (б) Како Јехова данас јавно објављује своје намере?

16 Јехова наставља у духу позива: „Приступите к мени и чујте! У почетку нисам тајно говорио. Од почетка од тих ствари ја сам онде био“ (Исаија 48:16а). Пророчанства од Јехове нису дата у тајности нити су обзнањена само неколицини упућених. Јеховини пророци су отворено говорили у име Бога (Исаија 61:1). Јавно су објављивали Божју вољу. Примера ради, догађаји у вези с Киром нису били нешто ново за Бога, нити нешто што није могао да предвиди. Бог је око 200 година унапред отворено прорекао те догађаје преко Исаије.

17 Исто тако и данас, Јехова није тајанствен што се тиче својих намера. Милиони људи у стотинама земаља и на многим острвима објављују од куће до куће, на улицама, и где год то могу, упозорење о предстојећем крају овог система ствари и добру вест о благословима који ће доћи под Божјим Краљевством. Заиста, Јехова је Бог који саопштава своје намере.

’Слушај моје заповести‘

18. Шта Јехова жели своме народу?

18 Опуномоћен Јеховиним духом, пророк објављује: „Сада ме Јехова, Вечни, духом својим посла. Овако говори Јехова, избавитељ твој, Светац Израелов: Ја, Јехова, Бог твој, учим те за твоје добро, и путем те водим којим имаш ићи“ (Исаија 48:16б, 17). Овај љубазан израз Јеховине бриге треба да увери израелски народ да ће их Бог избавити из Вавилона. Он је њихов Откупитељ (Исаија 54:5NW). Јехова из дубине срца жели да Израелци обнове однос с њим и да пазе на његове заповести. Право обожавање се заснива на слушању Божјих упутстава. Израелци не могу ходити правим путем ако нису поучени ’путу којим треба да иду‘.

19. Који искрен позив Јехова упућује?

19 Јеховина жеља да његов народ избегне пропаст и да се радује животу изражена је на диван начин: „Ох да си ти заповести моје слушао! Мир би твој као река био, срећа [„правда“, ДК] твоја као валови морски“ (Исаија 48:18). Какве срдачне речи од Свемоћног Створитеља! (Поновљени закони 5:29; Псалам 81:14). Уместо да оду у ропство, Израелци могу имати мир који би био тако обилан као вода у реци (Псалам 119:165). Њихова дела праведности могу бити исто тако безбројна као валови морски (Амос 5:24). Као особа која је стварно заинтересована за њих, Јехова се обраћа Израелцима и с љубављу им показује пут којим треба да ходе. Ох, да су само слушали!

20. (а) Шта Бог жели иако су Израелци бунтовни? (б) Шта учимо о Јехови на основу тога како је поступао са својим народом? (Види оквир на 133. страни.)

20 Какви би благослови уследили ако би се Израелци покајали? Јехова каже: „Порода би твога као песка било, порода утроба твојих као зрна од песка; име твоје не би се затрло, уништило испред мене“ (Исаија 48:19). Јехова подсећа народ на своје обећање да ће Аврахамовог семена бити ’као звезда на небу, као песка на обали морској‘ (Постање 22:17; 32:12). Међутим, ти Аврахамови потомци су бунтовни, и не заслужују да се на њима испуни то обећање. Њихови пређашњи поступци су толико лоши да по самом Јеховином Закону заслужују да им као народу име буде избрисано (Поновљени закони 28:45). Па ипак, Јехова не жели да истреби свој народ, и не жели да га се потпуно одрекне.

21. Које ћемо благослове доживети уколико тражимо да нас Јехова поучи?

21 Начела записана у том снажном одломку односе се на данашње обожаваоце Јехове. Јехова је извор живота, и он зна боље од било кога другог како треба да живимо (Псалам 36:10). Дао нам је упутства, не да би нас лишио уживања, већ да би нам било добро. Прави хришћани реагују на то тако што траже да их Јехова поучи (Михеј 4:2). Његова упутства штите нашу духовност и наш однос с њим, и чувају нас од Сатаниног искварујућег утицаја. Кад схватимо начела која стоје иза Божјих закона, увиђамо да нас Јехова учи за наше добро. Схватамо да „његове заповести нису тешке“. И нећемо бити истребљени (1. Јованова 2:17; 5:3).

’Изађите из Вавилона!‘

22. На шта су подстакнути верни Јевреји, и какво су засигурање добили?

22 Кад Вавилон падне, да ли ће неки Јевреји показати да имају исправан став срца? Да ли ће искористити то што их је Бог избавио, вратити се у домовину и обновити чисто обожавање? Хоће. Јеховине следеће речи показују да је сигуран да ће се тако нешто десити. „Изиђите из Вавилона, бежите од Халдејаца, објављујте гласом радосним и казујте, разглашујте до крајева земље, реците: Избави Јехова слугу свога Јакова! Они у пустињи, куда ће их водити, неће ожеднети; воду ће им из стене точити, расцепиће камен, и потећи ће вода“ (Исаија 48:20, 21). Јеховин народ је пророчански подстакнут да без одлагања крене из Вавилона (Јеремија 50:8). То што су откупљени мора да се разгласи до краја земље (Јеремија 31:10). Јехова се бринуо за потребе свог народа док су после изласка из Египта ишли кроз пустињу. Слично томе, он ће се бринути за свој народ кад се из Вавилона буду враћали кући (Поновљени закони 8:15, 16).

23. Ко неће имати мир који даје Бог?

23 Има још једно важно начело које Јевреји морају имати у мислима у вези с Јеховиним спасоносним делима. Они који имају исправан став могу патити због својих греха, али неће бити уништени. Међутим, с неправеднима није тако. „Нема мира бездушнима, говори Јехова“ (Исаија 48:22). Непокајнички грешници неће стећи мир који Бог чува за оне који га воле. Спасење није намењено тврдоглавим злим људима или неверницима. Оно је само за оне који имају веру (Титу 1:15, 16; Откривење 22:14, 15). Зли људи немају мир од Бога.

24. Шта је донело радост Божјем народу у савремено доба?

24 Године 537. пре н. е., верни Израелци су били веома срећни што им се пружила прилика да напусте Вавилон. Године 1919, Божји народ се радовао због ослобођења из вавилонског ропства (Откривење 11:11, 12). Били су пуни наде и искористили су прилику да прошире своју активност. Истини за вољу, тој малој групи хришћана требало је доста храбрости да искористе нову могућност да проповедају у непријатељском свету. Али уз Јеховину помоћ прионули су на дело проповедања добре вести. Историја сведочи да их је Јехова благословио.

25. Зашто је важно да добро пазимо на Божје праведне одредбе?

25 Овај део Исаијиног пророчанства истиче то да нас Јехова учи за наше добро. Врло је важно да добро пазимо на Божје праведне одредбе (Откривење 15:2-4). Ако подсећамо себе на Божју мудрост и љубав, то ће нам помоћи да се повинујемо ономе што Јехова каже да је добро. Све његове заповести су за наше добро (Исаија 48:17, 18).

[Питања за разматрање]

[Оквир⁄Слике на 133. страни]

Свемоћни Бог се уздржава

„Гнев сам свој устезао... ја се уздржавам“, рекао је Јехова отпадничким Израелцима (Исаија 48:9). Ова изјава нам помаже да схватимо да је Бог савршени пример особе која никада не злоупотребљава моћ. Тачно је да нико нема већу моћ од Бога. Зато о њему говоримо као о Свемоћном и Свемогућем. Јехова с правом себи приписује титулу ’Свемоћног‘ (Постање 17:1). Не само да има неограничену снагу већ и сву власт, јер је Суверени Господар свемира који је и створио. Зато не постоји нико ко би се усудио да му заустави руку или да му каже: „Шта радиш?“ (Данило 4:35).

Међутим, Бог је спор на гнев чак и када треба да покаже силу против својих непријатеља (Наум 1:3). Јехова може да ’устегне свој гнев‘ и сасвим исправно је описан као „спор на гнев“, јер је љубав — а не гнев — његова доминантна особина. Његов гнев, када га изражава, увек је оправдан, праведан и контролисан (Излазак 34:6; 1. Јованова 4:8).

Зашто Јехова тако поступа? Зато што своју бескрајну моћ држи у савршеној равнотежи с три друге битне особине — с мудрошћу, правдом и љубављу. Кад користи силу увек је усклађује са овим особинама.

[Слика на 122. страни]

Исаијина порука о избављењу пружа зрачак наде верним Јеврејима у изгнанству

[Слике на 124. страни]

Јевреји су били склони томе да Јеховина дела приписују идолима

1. Иштар 2. Богато украшена глазирана опека с вавилонског „Светог пута“ 3. Змај, симбол Мардука.

[Слика на 127. страни]

’Пећ невоље‘ може открити да ли имамо чисте мотиве док служимо Јехови

[Слике на 128. страни]

Прави хришћани се суочавају с најопакијим облицима прогонства