Јеховина рука није кратка
Двадесето поглавље
Јеховина рука није кратка
1. Каква је ситуација у Јуди, и шта се многи питају?
НАРОД Јуде тврди да је у савезу с Јеховом. Па ипак, свуда је метеж. Ретко где има правде, криминал и тлачење се шире, а наде да ће бити боље се не остварују. Нешто озбиљно није у реду. Многи се питају да ли ће Јехова икада исправити ствари. Таква је ситуација у време Исаије. Али Исаијин извештај о том времену је више од пуке историје. Његове речи садрже пророчанска упозорења за све који тврде да обожавају Бога, а ипак игноришу његове законе. Надахнуто пророчанство записано у 59. поглављу Исаије пружа срдачно охрабрење свима који се труде да служе Јехови упркос томе што живе у тешким и опасним временима.
Одвојени од истинитог Бога
2, 3. Зашто Јехова не штити Јуду?
2 Замисли само — народ који је у савезу с Јеховом запао је у отпадништво! Ти људи су окренули леђа свом Творцу, и зато више нису под његовом заштитничком руком. Последица тога је да доживљавају озбиљне проблеме. Да ли можда криве Јехову за та тешка времена? Исаија им каже: „Није кратка, не, рука Јеховина да спасење пружи, нит је тврдо ухо његово да чује; ал’ злочинства ваша растављају вас с Богом вашим, греси ваши заклањају од вас лице његово и сметају да вас чује“ (Исаија 59:1, 2).
3 Ове речи су директне али истините. Јехова је још увек Бог спасења. Он ’слуша молитве‘ својих верних слугу (Псалам 65:3). Али не благосиља преступнике. Сами људи су криви што су се отуђили од Јехове. Зато што су злобни он заклања лице од њих.
4. За шта је Јуда оптужена?
4 Јуда стварно има ужасну прошлост. Исаијино пророчанство набраја неке од оптужби против припадника тог народа: „Руке [су] ваше крвљу упрљане, прсти ваши злочином; уста ваша лаж говоре а језик ваш опачину“ (Исаија 59:3). Људи говоре лажи и опачине. То што се каже да су ’руке упрљане крвљу‘ указује да су неки чак починили убиство. Како су само осрамотили Бога чији Закон забрањује не само убиство већ и да ’у срцу мрзиш на свога брата‘! (Левитска 19:17). Необуздано грешење становника Јуде и неизбежан исход тога требало би да подсете свакога од нас данас да треба да контролишемо грешне мисли и грешна осећања. Ако то не радимо могли бисмо починити неко зло што би нас одвојило од Бога (Римљанима 12:9; Галатима 5:15; Јаков 1:14, 15).
5. Колико је далеко Јуда отишла у покварености?
5 Та болест греха је заразила читав народ. Пророчанство каже: „Никог нема да правду тражи нити праведност да брани. На таште се ослањају ствари и говоре лажно; зачињу злобу и рађају злочин“ (Исаија 59:4). Нико не говори праведно. Чак се и на судовима ретко може наћи неко ко је поуздан или честит. Јуда је окренула леђа Јехови и узда се у савезе с народима, чак се узда и у беживотне идоле. Све су то ’таште ствари‘, ни од какве вредности (Исаија 40:17, 23; 41:29). Као последица тога, много се прича али је све то бескорисно. Смишљају се планови, али из тога настају само проблеми и штета.
6. На који начин је прошлост хришћанског света слична прошлости Јуде?
6 Неправда и насиље у Јуди имају изразиту паралелу у хришћанском свету. (Види „Отпаднички Јерусалим — паралела хришћанском свету“, на 294. страни.) Вођена су два сурова светска рата у која су били умешани такозвани хришћански народи. Све до данашњег дана показало се да облик религије који практикује хришћански свет не може да заустави етничка чишћења и међуплеменске покоље међу његовим члановима (2. Тимотеју 3:5). Премда је Исус поучио своје следбенике да се уздају у Божје Краљевство, народи хришћанског света и даље траже безбедност у војним арсеналима и политичким савезима (Матеј 6:10). Заиста, већина главних произвођача оружја на свету налази се у земљама хришћанског света! Да, када се хришћански свет узда у то да ће се сигурна будућност постићи људским напорима и помоћу људских институција, он се у ствари узда у ’таште ствари‘.
Жетва горких плодова
7. Зашто Јудини планови стварају само проблеме?
7 Идолопоклонство и непоштење не могу створити здраво друштво. Због прибегавања тим стварима неверни Јевреји сада жању невољу коју су сами посејали. Читамо следеће: „Носе јаја аспидина, паучину ткају: умре ко поједе од јаја њихових, а ако се које разбије гуја из њега излази“ (Исаија 59:5). Од зачећа па до реализације, Јудини планови ни у чему не успевају. Погрешан начин размишљања ствара само проблеме, баш као што из јаја отровне змије могу изаћи само отровнице. А народ пати.
8. Шта показује да је Јудино размишљање погрешно?
8 Неки становници Јуде можда прибегавају насиљу да би се заштитили, али неће успети. Што се тиче заштите ни физичка сила ни праведна дела не могу заменити поуздање у Јехову, исто као што ни паучина не може да штити од временских непогода као што то може права тканина. Исаија објављује: „Платно њихово није за хаљине, нити ће се они од свог рада оденути; дела руку њихових дела су насиља. На зло трче ноге њихове, журе се да крв невину пролију; мисли су њихове злобне, пустош су и расап на стазама њиховим“ (Исаија 59:6, 7). Јудино размишљање је погрешно. То што прибегава насиљу да би решила проблеме показује да има безбожан став. Ништа јој не значи што су многе жртве невине и што су међу њима праве Божје слуге.
9. Зашто је прави мир ван домашаја вођа хришћанског света?
9 Ове надахнуте речи нас подсећају на крваву прошлост хришћанског света. Јехова ће га свакако позвати да положи рачун што је на трагичан начин погрешно представио хришћанство! Попут Јевреја у Исаијино доба, хришћански свет је кренуо морално изопаченим путем јер његове вође сматрају да је то једини практичан пут. Док говоре о миру поступају неправедно. Каква дволичност! Све док вође хришћанског света буду користиле ту тактику, прави мир ће остати ван њиховог домашаја. То је баш онако како пророчанство даље каже: „Пута мира не познају, нема правде на стазама њиховим; изабраше криве стазе; који њима иде тај не зна за мир“ (Исаија 59:8).
Лутање по духовној тами
10. Какво признање Исаија износи у корист Јуде?
10 Јехова не може да благослови Јудине непоштене и погубне путеве (Псалам 11:5). Зато говорећи у корист читавог народа, Исаија признаје Јудину кривицу: „Избављење [је] далеко од нас и спас до нас не долази; чекасмо светлост, а оно, гле, мрак, сјајност, а по тами, гле, идемо. Пипамо ко слепци зид, као они који немају очи ми пипамо; спотичемо се у подне као и у ноћ, и усред обиља као мртви изгледамо. Гунђамо [„ричемо“, ДК] сви као медведи, гучемо као голубови“ (Исаија 59:9-11а). Јевреји нису дозволили да Божја Реч буде жижак њиховој нози и светлост њиховој стази (Псалам 119:105). Последица је да је све око њих црно. Чак и усред поднева, они пипају около као да је ноћ. Изгледају као да су мртви. У чежњи за олакшањем ричу као гладни или рањени медведи. Неки жалобно гучу, као усамљени голубови.
11. Зашто се Јуда узалуд нада правди и спасењу?
11 Исаија је сасвим свестан да је Јуда у тешком стању зато што се побунила против Бога. Он каже: „Чекамо ослобођење [„правду“, NW], а њега нам нема, спасење, ал’ оно далеко је од нас. Јер преступи наши многи су пред тобом, греси наши против нас сведоче; јер преступи наши уз нас стоје, а ми своја безакоња знамо. Криви бесмо Јехови и неверни, одступисмо од Бога свога, говорисмо о насиљу и буни, састављасмо и из срца лажне речи износисмо“ (Исаија 59:11б-13). Пошто се становници Јуде нису покајали, још увек им се рачунају греси. Правда је напустила земљу зато што је народ напустио Јехову. У сваком погледу су показали да су неискрени, чак и тлаче своју браћу. Стварно су слични људима у данашњем хришћанском свету! Не само да многи игноришу правду већ и активно прогоне верне Сведоке за Јехову, који се труде да врше Божју вољу.
Јехова извршава пресуду
12. Какав је став оних који су у Јуди одговорни за спровођење правде?
12 Изгледа да у Јуди нема избављења, истине ни правде. „Одступи избављење и далеко стоји спас; јер се истина по улицама ваља и правда се не може примаћи“ (Исаија 59:14). Иза градских врата у Јуди налазе се тргови на којима се састају старешине да би разматрале правне случајеве (Рута 4:1, 2, 11). Ти људи треба да суде праведно и да теже за правдом, а не да примају мито (Поновљени закони 16:18-20). Али уместо тога они суде по сопственим себичним замислима. Што је још горе, оне који се искрено труде да чине добро сматрају лаким пленом. Читамо следеће: „Истине је нестало а ко се од зла уклања он је опљачкан“ (Исаија 59:15а).
13. Шта ће Јехова урадити пошто су Јудине судије немарне у својој дужности?
13 Они који пропуштају да отворено говоре против моралне изопачености заборављају да Бог није слеп, неук нити немоћан. Исаија пише: „Немилим погледом Јехова гледа што ни праведности више нема. И он види да нема човека, и чуди се што нико то ка срцу не узима, и тад му поможе десница његова, а ослонац му је правица његова“ (Исаија 59:15б, 16). Пошто су наименоване судије немарне у својој дужности, Јехова ће интервенисати у тој ствари. Тада ће поступати праведно и са силом.
14. (а) Какав став данас имају многи? (б) Како се Јехова спрема за акцију?
14 И данас је ситуација слична. Живимо у свету у коме су многи ’изгубили сваки морални осећај‘ (Ефешанима 4:19). Мало људи верује да ће се Јехова икада умешати и уништити зло са земље. Али Исаијино пророчанство показује да Јехова помно прати збивања међу људима. Он доноси пресуде, и у своје време ће поступати по тим пресудама. Јесу ли његове пресуде праведне? Исаија показује да јесу. У случају народа Јуде он пише: „Ко у оклоп у правду се [Јехова] обуче и на главу шљем спасења меће, одева се осветом ко оделом, и ко плаштем ревношћу с’ огрће“ (Исаија 59:17). Ове пророчанске речи приказују Јехову као ратника који се спрема за борбу. Он је наумио да спасе свој случај. Сигуран је у своју апсолутну и непобитну праведност. Биће неустрашиво реван у извршавању пресуде. Нема сумње да ће правда надвладати.
15. (а) Како ће се прави хришћани владати кад Јехова буде извршавао пресуду? (б) Шта се може рећи за Јеховине пресуде?
15 Данас у неким земљама непријатељи истине покушавају да ометају дело Јеховиних слугу тако што шире лажну и клеветничку пропаганду. Прави хришћани не оклевају да заузму став за истину, али се никада лично не освећују (Римљанима 12:19). Чак и када Јехова буде сводио рачуне са отпадничким хришћанским светом, његови обожаваоци на земљи неће учествовати у том уништавању. Они знају да Јехова чува освету за себе и да ће предузети одговарајућу акцију кад дође време. Пророчанство нам гарантује: „Свакоме ће по његовим делима вратити: гнев за противнике своје, одмазду за непријатеље своје, одмазду ће острвима дати“ (Исаија 59:18). Као и у Исаијино време, Божје пресуде ће бити не само праведне већ и потпуне. Допреће чак до ’острва‘, до удаљених крајева. Нико неће бити толико удаљен или изолован да би био ван домашаја Јеховиног суда.
16. Ко ће преживети кад Јехова буде извршавао пресуду, и шта ће научити из тога што су преживели?
16 Оне који се труде да праведно поступају Јехова праведно просуђује. Исаија прориче да ће од једног до другог краја света — то јест на читавој планети — такви људи преживети. То што ће искусити Јеховину заштиту дубоко ће ојачати њихово поштовање према њему (Малахија 1:11). Читамо следеће: „До запада ће се имена Јеховиног бојати, славе његове до истока сунчаног. Кад као река непријатељ навали, дух ће га Јеховин на бекство терати“ (Исаија 59:19). Као моћна олуја која пред собом носи разоран зид воде и чисти све пред собом, Јеховин дух ће збрисати све препреке за испуњење његове воље. Његов дух је моћнији од било које силе коју човек поседује. Кад је буде користио да изврши пресуду над људима и народима, сигурно и потпуно ће успети.
Нада и благослов за покајнике
17. Ко је Откупитељ Сиона, и када је откупио Сион?
17 Према Мојсијевом Закону, Израелац који је себе продао у ропство могао је да буде откупљен из ропства посредством неког откупитеља. Раније је у Исаијиној пророчанској књизи Јехова описан као Откупитељ оних који се кају (Исаија 48:17, NW). Сада је поново описан као Откупитељ покајника. Исаија бележи Јеховино обећање: „Избавитељ [„Откупитељ“, NW] ће Сиону доћи и онима од Јакова који се од греха обраћају, говори Јехова“ (Исаија 59:20). Ово утешно обећање се испунило 537. пре н. е. Али оно има и будуће испуњење. Апостол Павле је цитирао те речи из превода Септуагинте и применио их на хришћане. Написао је: „На тај начин ће се спасти сав Израел. Као што је написано: ’Избавитељ ће доћи са Сиона и одвратиће безбожне поступке од Јакова. И ово је од мене савез с њима, кад уклоним њихове грехе‘“ (Римљанима 11:26, 27). Заиста, Исаијино пророчанство има много ширу примену — сеже све до нашег времена, па чак и у будућност. Како то?
18. Када и како је Јехова створио ’Израел Божји‘?
18 У првом веку један мали остатак израелског народа је прихватио Исуса као Месију (Римљанима 9:27; 11:5). На Пентекост 33. н. е., Јехова је излио свој свети дух на око 120 верника и довео их у нови савез чији је посредник Исус Христ (Јеремија 31:31-33; Јеврејима 9:15). Тог дана је настао ’Израел Божји‘, један нови народ чији чланови нису телесни потомци Аврахама већ су рођени Божјим духом (Галатима 6:16). Почевши с Корнелијем тај нови народ је обухватао необрезане пагане (Дела апостолска 10:24-48; Откривење 5:9, 10). Њих је Јехова Бог усвојио и постали су његова духовна деца, сувладари са Исусом (Римљанима 8:16, 17).
19. Који савез Јехова склапа са Израелом Божјим?
19 Јехова сада склапа савез са Израелом Божјим. Читамо следеће: „Ево, савеза мога с њима, вели Јехова: Дух мој који је на теби и речи моје које у уста твоја метнух неће отићи од уста твојих ни од уста деце твоје, ни од уста деце деце твоје, говори Јехова, од сад и довека“ (Исаија 59:21). Без обзира да ли су се ове речи примењивале на самог Исаију или не, несумњиво су се испуниле на Исусу који је био сигуран да ће ’видети своје потомство‘ (Исаија 53:10). Исус је говорио речи које је научио од Јехове, и Јеховин дух је почивао на њему (Јован 1:18; 7:16). Сасвим је прикладно што његова браћа и сунаследници, припадници Израела Божјег, такође примају Јеховин свети дух и проповедају поруку коју су примили од свог небеског Оца. Сви су они ’поучени од Јехове‘ (Исаија 54:13; Лука 12:12; Дела апостолска 2:38). Било преко Исаије или преко Исуса, кога Исаија пророчански представља, Јехова се сада заветује да их никада неће заменити већ ће их вечно користити као своје сведоке (Исаија 43:10). Међутим, ко представља њихово ’потомство‘ које ће такође имати користи од тог савеза?
20. Како се обећање које је Јехова дао Аврахаму испунило у првом веку?
20 У древно доба Јехова је обећао Аврахаму: „У твом ће се породу [’семену‘, ДК] благословити сви народи земље“ (Постање 22:18). У складу с тим, мали остатак природних Израелаца који је прихватио Месију отишао је у многе народе проповедајући добру вест о Христу. Почев од Корнелија, многи необрезани пагани су били ’благословљени‘ посредством Исуса, Аврахамовог Семена. Они су постали део Израела Божјег и споредни део семена Аврхамовог. Они су део Јеховине ’свете нације‘, чији је задатак да ’надалеко објави врлине онога који их је из таме позвао у своје чудесно светло‘ (1. Петрова 2:9; Галатима 3:7-9, 14, 26-29).
21. (а) Које ’потомство‘ је Израел Божји створио у савремено доба? (б) Како је то ’потомство‘ утешено савезом, то јест уговором, који је Јехова склопио са Израелом Божјим?
21 Данас изгледа да је сакупљен потпуни број Израела Божјег. Па ипак, тај народ је и даље благословљен — и то у огромним размерама. Како? Тако што Израел Божји има ’потомство‘, Исусове ученике који се надају вечном животу на рајској земљи (Псалам 37:11, 29). То ’потомство‘ је такође поучено од Јехове и упућено на његове путеве (Исаија 2:2-4). Иако нису крштени светим духом нити учествују у новом савезу, Јеховин свети дух их јача да превазиђу све препреке које им Сатана поставља у делу проповедања (Исаија 40:28-31). Сада их има на милионе и бројчано настављају да расту док стварају сопствено потомство. Јеховин савез, то јест уговор, с помазаницима гарантује том ’потомству‘ да ће Јехова и њих надаље користити као своје говорнике у сву вечност (Откривење 21:3, 4, 7).
22. Какво поуздање у Јехову имамо, и како то треба да утиче на нас?
22 Нека онда свако од нас сачува веру у Јехову. Он је спреман да спасе и може то да учини! Његова рука никада неће бити кратка; он ће увек избављати свој верни народ. Сви који се уздају у њега и даље ће се држати његових добрих речи, и то „од сад и довека“.
[Питања за разматрање]
[Оквир на 294. страни]
Отпаднички Јерусалим — паралела хришћанском свету
Јерусалим, главни град Божјег изабраног народа, представља Божју небеску организацију духовних створења и такође помазане хришћане у целини који су ускрснули на небо као Христова невеста (Галатима 4:25, 26; Откривење 21:2). Међутим, становници Јерусалима су често били неверни Јехови, и зато је тај град био описан као блудница и браколомница (Језекиљ 16:3, 15, 30-42). У таквом стању Јерусалим је прикладан модел отпадничког хришћанског света.
Исус је за Јерусалим рекао да ’убија пророке и каменује оне који су к њему послани‘ (Лука 13:34; Матеј 16:21). Попут неверног Јерусалима, хришћански свет тврди да служи истинитом Богу али много одступа од његових праведних путева. Можемо бити сигурни да ће Јехова судити хришћанском свету по истим праведним мерилима по којима је судио отпадничком Јерусалиму.
[Слика на 296. страни]
Судија треба да суди право, да тражи правду и да не прима мито
[Слика на 298. страни]
Попут набујале реке Јеховине пресуде ће збрисати све што стоји као препрека вршењу његове воље
[Слика на 302. страни]
Јехова се заветовао да припадници његовог народа никада неће изгубити предност да буду његови сведоци
