Прво поглавље

Божји пророк доноси светло човечанству

1, 2. Које данашње околности изазивају велику зебњу код многих?

 ЖИВИМО у времену када изгледа да је човеку доступно практично све. Путовање кроз свемир, компјутерска технологија, генетски инжењеринг и друге научне иновације, отвориле су људском роду нове могућности, пружајући наду у бољи живот, а можда чак и дужи живот.

² Да ли су ти такви напреци омогућили да не мораш да закључаваш врата? Да ли су одстранили опасност од рата? Да ли су излечили болести или отклонили жалост због смрти вољене особе? Не би се рекло! Људски напредак, колико год да је изванредан, има своје границе. „Открили смо како да отпутујемо на месец, како да направимо још моћније силиконске микрочипове и како да трансплантирамо људске гене“, каже се у једном извештају са Института Worldwatch. „Али још увек нисмо успели да обезбедимо чисту воду за милијарду људи, да успоримо изумирање хиљада и хиљада врста, нити да удовољимо нашим потребама за енергијом, а да при томе не пореметимо атмосферу.“ Сасвим је разумљиво што многи са зебњом гледају на будућност, јер нису сигурни где могу потражити утеху и наду.

3. Каква је била ситуација у Јуди током осмог века пре н. е.?

 ³ Ситуација с којом се ми данас суочавамо слична је ситуацији у којој се нашао Божји народ током осмог века пре н. е. Бог је у то време опуномоћио свог слугу Исаију да донесе једну утешну поруку становницима Јуде, а утеха је управо оно што им је требало. Бурни догађаји су уздрмали народ. Окрутно Асирско царство ће ускоро угрозити земљу и многима утерати страх у кости. Од кога би Божји народ могао тражити спасење? На уснама им је било Јеховино име, али су се радије уздали у људе (2. Краљевима 16:7; 18:21).

Светло сија у тами

4. Коју двоструку поруку Исаија с опуномоћењем објављује?

⁴ Због тога што се Јуда стално бунила, Јерусалим је морао да буде уништен, а становници Јуде одведени у ропство у Вавилон. Да, на помолу су била мрачна времена. Јехова је опуномоћио свог пророка Исаију да прорекне то злослутно доба, али га је такође упутио да објављује добру вест. Јевреји ће после 70 година изгнанства бити ослобођени из Вавилона! Радосни остатак ће се вратити на Сион и имаће предност да тамо обнови право обожавање. С том радосном поруком Јехова је преко свог пророка учинио да светло засја у тами.

5. Зашто је Јехова толико унапред открио своје намере?

⁵ Јуда је била уништена више од једног века након што је Исаија записао своја пророчанства. Али зашто је Јехова открио своје намере толико унапред? Зар они који су лично чули Исаијине објаве неће већ увелико бити мртви у време испуњења пророчанстава? То је тачно. Али захваљујући ономе што је Јехова открио Исаији, они који би живели у време уништења Јерусалима 607. пре н. е. имали би запис о  Исаијиним пророчанским објавама. То би био непобитан доказ да је Јехова онај који ’од почетка јавља што ће бити, унапред јавља што се још није збило‘ (Исаија 46:10; 55:10, 11).

6. Који су неки од начина на које је Јехова супериорнији у односу на све људске прогностичаре?

⁶ Само Јехова може с правом да тврди тако нешто. На основу разумевања политичке или социјалне климе свог доба човек може предвидети блиску будућност. Али само Јехова може са апсолутном тачношћу унапред видети шта ће се догађати у било ком времену, па чак и у далекој будућности. Он такође може оспособити своје слуге да прорекну догађаје много пре него што се десе. Библија каже: „Јехова, Вечити, ништа и не чини а да тајну своју слугама својим, пророцима, не открије“ (Амос 3:7).

Колико има „Исаија̂“?

7. Како многи изучаваоци оспоравају да је Исаија писац своје књиге, и зашто?

⁷ Питање пророчанства је једна ствар због које многи изучаваоци оспоравају да је Исаија писац књиге која носи његово име. Ти критичари тврде да је последњи део те књиге морао написати неко ко је живео у шестом веку пре н. е., другим речима за време или после изгнанства у Вавилон. Према њиховим речима, пророчанства о опустошењу Јуде била су написана после њиховог испуњења и самим тим нису ни била права предсказања. Ти критичари такође кажу да после 40. поглавља књига Исаије говори као да је Вавилон владајућа сила и да су Израелци тамо у ропству. Зато сматрају да ко год да је написао задњи део Исаије, то је морало бити током тог времена — у шестом веку пре н. е. Да ли постоји нека чврста основа за такво резоновање? Сасвим сигурно не постоји!

8. Како је започео скептицизам што се тиче тога ко је написао књигу Исаије, и како се ширио?

 ⁸ Све до 12. века н. е. није било спорно ко је писац књиге Исаије. Први је то оспорио јеврејски тумач Абрахам Ибн Езра. „У свом тумачењу Исаије“, каже Encyclopaedia Judaica, „[Абрахам Ибн Езра] наводи да је друга половина, од 40. поглавља, дело неког пророка који је живео за време изгнанства у Вавилону и почетком Повратка на Сион.“ Његово гледиште су у 18. и 19. веку прихватили многи изучаваоци, укључујући и Јохана Кристофа Дедерлајна, немачког теолога који је 1775. године објавио своје тумачење Исаије, а друго издање је објављено 1789. Дело New Century Bible Commentary каже следеће: „Сви изузев најконзервативнијих изучавалаца сада прихватају хипотезу коју је изнео Дедерлајн... да пророчанства која се налазе у књизи Исаије у поглављима од 40. до 66. нису речи пророка Исаије из осмог века, већ потичу из каснијег доба.“

9. (а) Како су исцепкали књигу Исаије? (б) Како један библичар сажима контроверзу око тога ко је написао Исаију?

⁹ Међутим, оспоравање Исаије као писца није се ту зауставило. Теорија о другом Исаији — то јест Деутеро-Исаији — зачела је идеју да је можда постојао и трећи писац. a Затим је књига Исаије даље исцепкана, тако да је 15. и 16. поглавље један изучавалац приписао неком непознатом пророку, док је други довео у питање то ко је био писац поглавља од 23. до 27. Неки други пак каже да Исаија није могао да запише речи које се налазе у 34. и 35. поглављу. Зашто? Зато што је тај материјал доста сличан оном који се налази у поглављима од 40. до 66. која су већ приписана неком другом, а не Исаији из осмог века!  Библичар Чарлс К. Тори језгровито сажима резултате таквог размишљања. „Некада велики ’Пророк изгнанства‘“, каже он, „спао је на безначајну личност, и скоро да је сахрањен у маси збрканих фрагмената.“ Међутим, са овако немилосрдним цепкањем књиге Исаије не слажу се сви изучаваоци.

Докази о једном писцу

10. Наведи један пример како доследност у изражавању пружа доказ да је књигу Исаије писала једна особа.

¹⁰ Постоје јаки разлози да тврдимо да је књига Исаије дело само једног писца. Једну линију доказа представља доследност у изражавању. Примера ради, у хебрејском тексту Исаије израз ’Светац Израелов‘ се од 1. до 39. поглавља појављује 12 пута, а од 40. до 66. поглавља јавља се 14 пута, док се такав  опис Јехове у остатку Хебрејских списа појављује само 6 пута. Учестала употреба тог израза који се иначе ретко користи говори у прилог томе да је Исаију писала једна особа.

11. Које сличности постоје између делова од 1. до 39. поглавља Исаије и од 40. до 66. поглавља?

¹¹ У поглављима од 1. до 39. има и других сличности с поглављима од 40. до 66. у књизи Исаије. У оба дела се често користе исти карактеристични сликовити изрази, као што су жена у порођајним мукама и „пут“. b Такође се увек изнова указује на ’Сион‘, што је израз који се 29 пута појављује од 1. до 39. поглавља, а 18 пута од 40. до 66. поглавља. У ствари, Сион се у Исаији спомиње више него у било којој другој библијској књизи! Такви докази, запажа се у делу The International Standard Bible Encyclopedia, „на ову књигу стављају печат карактеристичности, коју је тешко објаснити“ ако је књигу писало двоје, троје или више писаца.

12, 13. Како Хришћански грчки списи показују да је књига Исаије дело једног писца?

¹² Најјачи доказ да је књига Исаије имала само једног писца налазимо у надахнутим Хришћанским грчким списима. Они јасно показују да су хришћани из првог века веровали да је књига Исаије дело једног писца. На пример, Лука прича о једном етиопском званичнику који је читао материјал који се сада налази у 53. поглављу Исаије, што је део који савремени критичари приписују Деутеро-Исаији. Међутим, Лука каже да је Етиопљанин „наглас читао пророка Исаију“ (Дела апостолска 8:26-28).

 ¹³ Узмимо у обзир и Матеја као писца Јеванђеља, који објашњава како су се кроз службу Јована Крститеља испуниле пророчанске речи које се данас налазе у Исаији 40:3. Коме је Матеј приписао то пророчанство? Неком непознатом Деутеро-Исаији? Не, он једноставно идентификује писца као ’пророка Исаију‘ c (Матеј 3:1-3). У једној другој прилици Исус чита из једног свитка речи које налазимо у Исаији 61:1, 2. Причајући о том догађају Лука каже: „Дадоше му свитак пророка Исаије“ (Лука 4:17). У писму  упућеном Римљанима, Павле указује и на први и на задњи део Исаије, а да при томе не даје чак ни неки наговештај да је писац био још неко сем исте особе, то јест Исаије (Римљанима 10:16, 20; 15:12). Сасвим је јасно да хришћани из првог века нису сматрали књигу Исаије делом двојице, тројице или више писаца.

14. Како свици с Мртвог мора бацају светло на питање ко је написао Исаију?

¹⁴ Узмимо у обзир и сведочанство свитака с Мртвог мора — древних докумената од којих многи потичу из времена пре Исуса. Један манускрипт Исаије, познат као Исаијин свитак, потиче из другог века пре  н. е., и побија тврдње критичара да је неки Деутеро-Исаија преузео писање од 40. поглавља. Како то? У том древном документу, уводна реченица онога што нам је данас познато као 40. поглавље почиње у последњем реду једне колоне, а завршава се у следећој колони. Преписивач очигледно није знао ни за какву наводну промену што се тиче писца нити за поделу књиге на том месту.

15. Шта јеврејски историчар из првог века Јосиф Флавије каже о Исаијиним пророчанствима о Киру?

¹⁵ И на крају, узмимо у обзир сведочанство јеврејског историчара из првог века Јосифа Флавија. Он  указује не само на то да су пророчанства у Исаији која су се односила на Кира написана у осмом веку пре н. е., већ каже да је Кир знао за та пророчанства. „Кир је знао за то“, пише Јосиф, „јер је читао књигу пророчанства коју је двеста десет година раније Исаија оставио за собом.“ Према Јосифовим речима, можда је познавање ових пророчанстава чак и допринело томе да Кир буде спреман да пошаље Јевреје у њихову домовину, јер Јосиф пише да је Кира „обузела страшна жеља и амбиција да уради оно што је записано“ (Jewish Antiquities, књига XI, 1. поглавље, 2. одломак).

16. Шта се може рећи о тврдњама критичара да се Вавилон у другом делу Исаије описује као владајућа сила?

¹⁶ Као што је раније споменуто, многи критичари истичу то да се од 40. поглавља Исаије па надаље Вавилон описује као владајућа сила, а о Израелцима се говори као да су већ у изгнанству. Зар то не показује да је писац живео у шестом веку пре н. е.? Не мора да значи. Чињеница је да се и пре 40. поглавља Исаије Вавилон понекад описује као владајућа светска сила. Примера ради, у Исаији 13:19 Вавилон је назван „украс краљевства“, или како каже Today’s English Version „најлепше од свих краљевстава“. Ове речи су свакако пророчанске, јер је Вавилон постао светска сила тек више од једног века касније. Један критичар „решава“ тај наводни проблем једноставно тако што 13. поглавље Исаије приписује неком другом писцу! Међутим, сасвим је уобичајено да се у библијским пророчанствима о будућим догађајима говори као да су се већ десили. Ово књижевно средство ефикасно истиче да ће се пророчанство сигурно испунити (Откривење 21:5, 6). Заиста, само Бог истинитог пророчанства може рећи: „Ја вама опет нова [дела] јављам, казујем их пре но што настану“ (Исаија 42:9).

 Књига поузданог пророчанства

17. Како се може објаснити промена стила од 40. поглавља Исаије па надаље?

¹⁷ На какав нас закључак онда наводе ови докази? Да је књига Исаије дело једног надахнутог писца. Целокупна књига је преношена кроз векове као дело једног писца, а не двојице или више њих. Истина, неки могу рећи да се стил у Исаијиној књизи на неки начин мења од 40. поглавља па надаље. Сетимо се ипак да је Исаија служио као Божји пророк најмање 46 година. Треба очекивати да се током тог времена садржај његове поруке мења, а самим тим и начин на који је изражава. Исаија свакако није од Бога добио задатак да објављује само оштра упозорења о осуди. Требало је да пренесе и следеће Јеховине речи: „Тешите, тешите мој народ“ (Исаија 40:1). Народ који је у савезу с Богом заиста је био утешен његовим обећањем да ће се после 70 година изгнанства Јевреји вратити у своју домовину.

18. Коју ћемо тему у књизи Исаије надаље разматрати?

¹⁸ Ослобођење Јевреја из вавилонског ропства је тема многих поглавља Исаије која су разматрана у овој књизи. d И као што ћемо видети, многа од тих пророчанстава имају савремено испуњење. Сем тога, у књизи Исаије налазимо узбудљива пророчанства која су се испунила кроз живот — и смрт — Божјег јединорођеног Сина. Без сумње, проучавање тих значајних пророчанстава садржаних у књизи Исаије користиће Божјим слугама и другим људима широм света. Та пророчанства су стварно светло за читаво човечанство.

[Фусноте]

[Питања за разматрање]

[Оквир на 9. страни]

Докази из дијахроничних анализа

Дијахроничне студије — које прате једва приметне промене које се дешавају у језику током многих година — пружају даљње доказе да је књига Исаије дело једног писца. Да је део Исаије написан у осмом веку пре н. е., а други део 200 година касније, требало би да постоје разлике у врсти хебрејског који се користи у оба дела. Али према једној студији објављеној у часопису Westminster Theological Journal, „докази из дијахроничних анализа у огромној мери подупиру преегзилско датирање Исаије 40-66.“ Аутор ове студије у закључку каже: „Ако критички настројени изучаваоци и даље буду инсистирали на томе да Исаију треба сместити у период изгнанства или после њега, онда ће то морати да раде суочени са супротним доказима из дијахроничних анализа.“

[Слика на 11. страни]

Део Исаијиног свитка с Мртвог мора. Стрелица означава крај 39. поглавља

[Слике на странама 12, 13]

Око 200 година унапред Исаија прориче ослобођење Јевреја