Десето поглавље

’Време добре воље‘

Исаија 49:1-26

1, 2. (а) Чиме је Исаија благословљен? (б) Ко је обухваћен пророчанским речима записаним у првој половини 49. поглавља Исаије?

 СВИ верни људи већ одавно имају Божју наклоност и заштиту. Али Јехова не показује добру вољу према свима без разлике. Човек мора испунити неке услове да би добио тај неупоредиви благослов. Исаија је био такав човек. Имао је Божју наклоност, и Јехова га је користио као алатку да би људима обзнанио своју вољу. Један пример тога је записан у првој половини 49. поглавља Исаијиног пророчанства.

² Ове речи су пророчански упућене Аврахамовом семену. У првобитном испуњењу, то семе је нација Израел која потиче од Аврахама. Међутим, многе речи се јасно примењују на дуго очекивано Аврахамово Семе, то јест обећаног Месију. Те надахнуте речи се такође односе на Месијину духовну браћу која постају део духовног Аврахамовог семена и ’Израела Божјег‘ (Галатима 3:7, 16, 29; 6:16). Овај део Исаијиног пророчанства нарочито описује посебан однос који постоји између Јехове и његовог вољеног Сина, Исуса Христа (Исаија 49:26).

 Јехова га је наименовао и заштитио

3, 4. (а) Какву подршку има Месија? (б) Коме се Месија обраћа?

³ Месија је био по Божјој вољи, то јест имао је његову наклоност. Јехова му је дао ауторитет и препоруке које су потребне да испуни своју мисију. Сходно томе, будући Месија каже: „Послушајте, острва! Пазите, ви народи далеки! Јехова ме позва од рођења мога, од утробе мајке моје помену он име моје“ (Исаија 49:1).

⁴ Овде се Месија обраћа ’далеким‘ народима. Иако је Месија обећан јеврејском народу, његова служба ће донети благослов свим народима (Матеј 25:31-33). „Острва“ и „народи“, иако нису у савезу с Јеховом, треба да следе израелског Месију јер је он послат да донесе спасење читавом човечанству.

5. Како је Месија именован чак и пре него што је рођен као човек?

⁵ Пророчанство каже да ће Јехова дати име Месији пре него што се роди као човек (Матеј 1:21; Лука 1:31). Много пре рођења Исус је назван „Дивни саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мира“ (Исаија 9:6). Испоставило се такође да је Емануило, вероватно име једног Исаијиног сина, пророчанско име Месије (Исаија 7:14; Матеј 1:21-23). Чак је и име Исус по коме ће Месија бити познат проречено пре него што је рођен (Лука 1:30, 31). То име потиче од хебрејске речи која значи „Јехова је спасење“. Сасвим је јасно да Исус није самозвани Христ.

6. У ком смислу су Месијина уста као оштар мач, и како је Месија сакривен, то јест заштићен?

⁶ Месија пророчански даље каже: „Он направи уста моја као оштар мач, сенком руке своје покри ме, учини ме оштром стрелом и у тулу свом ме  сакри“ (Исаија 49:2). Када је 29. н. е. дошло време да Јеховин Месија почне са земаљском службом, Исусове речи и поступци заиста су били попут оштрог, углачаног оружја које може продрети до срца његових слушалаца (Лука 4:31, 32). Његове речи и поступци изазвали су гнев Јеховиног великог непријатеља, Сатане, и његових заступника. Сатана је од самог Исусовог рођења покушавао да му одузме живот, али Исус је попут стреле сакривене у Јеховином тулу. a Он поуздано може рачунати на Очеву заштиту (Псалам 91:1; Лука 1:35). У одређено време Исус даје свој живот у корист људског рода. Али доћи ће време када ће се он појавити као моћни небески ратник наоружан у једном другачијем смислу, са оштрим мачем који излази из његових уста. Овога пута оштар мач представља Исусову власт да изрекне и изврши суд против Јеховиних непријатеља (Откривење 1:16).

Труд Божјих слугу није узалудан

7. На кога се односе Јеховине речи из Исаије 49:3, и зашто?

⁷ Јехова сада говори следећим пророчанским речима: „Ти си слуга мој, Израелу, у ком ћу се прославити [’показати своју лепоту‘, NW]“ (Исаија 49:3).  Јехова означава нацију Израел својим слугом (Исаија 41:8). Али Исус Христ је Божји најистакнутији слуга (Дела апостолска 3:13). Ниједно Божје створење не може одражавати Јеховину ’лепоту‘ боље од Исуса. Дакле, премда се по имену обраћа Израелу, ове речи се у ствари односе на Исуса (Јован 14:9; Колошанима 1:15).

8. Како Месијини земљаци реагују на њега, али коме Месија препушта да просуди његов успех?

⁸ Међутим, зар није тачно да је већина његовог сопственог народа презрела и одбацила Исуса? Јесте. Гледано у целини, израелски народ није прихватио Исуса као Божјег помазаног Слугу (Јован 1:11). Све што Исус постиже док је на земљи можда његовим савременицима изгледа мало, чак и безначајно. На тај привидан неуспех у његовој служби алудирају следеће Месијине речи: „Узалуд се трудих, узалуд потроших и на празно силу своју“ (Исаија 49:4а). Ове речи нису написане зато што је Месија обесхрабрен. Запази шта даље каже: „Али је право моје код Јехове и награда моја код Бога мога“ (Исаија 49:4б). Месијин успех треба да просуди Бог, а не људи.

9, 10. (а) Какав је задатак Јехова дао Месији, и које је резултате Месија постигао? (б) Како се данашњи хришћани могу охрабрити Месијиним искуствима?

⁹ Исус је првенствено заинтересован за Божје признање, то јест да је по Божјој вољи. Месија у пророчанству каже: „Сада Јехова говори, он који ме од рођења мога сазда да му будем слуга, да му повратим Јакова и Израела још расутог. Јер сам ја у части пред Јеховом и Бог мој је снага моја“ (Исаија 49:5). Месија долази да срца синова Израелових обрати ка њиховом небеском Оцу. Већина не реагује,  али неки реагују. Међутим, његова права награда је код Јехове Бога. Његов успех се не мери према људским мерилима, већ према Јеховиним.

¹⁰ Данас Исусови следбеници понекад мисле да се узалуд труде. На неким местима изгледа да су резултати који се постижу у служби безначајни у поређењу са уложеним радом и трудом. Па ипак, они истрајавају охрабрени Исусовим примером. Ојачани су и речима апостола Павла који је написао: „Зато, браћо моја вољена, будите постојани, непоколебљиви, увек богато запослени у Господовом делу, знајући да ваш труд у Господу није узалудан“ (1. Коринћанима 15:58).

„Светло народима“

11, 12. Како је Месија „светлост народима“?

¹¹ У Исаијином пророчанству Јехова охрабрује Месију тако што га подсећа да то што је Божји Слуга није нешто „безначајно“. Исус треба „да подигне племена Јаковљева и да врати чак и  сачуване од Израела“. Јехова још објашњава: „Дао сам те такође да будеш светло народима, да моје спасење буде до најдаљег дела земље“ (Исаија 49:6, NW). Како Исус просветљује народе „до најдаљег дела земље“ кад је његова земаљска служба ограничена на Израел?

¹² Библијски извештај показује да се Божје „светло народима“ није угасило када је Исус отишао са земаљске сцене. Отприлике 15 година после Исусове смрти, мисионари Павле и Варнава цитирали су пророчанство из Исаије 49:6 и применили га на Исусове ученике, његову духовну браћу. Они су рекли: „Јехова нам је дао заповест овим речима: ’Поставих те за светлост нацијама, да будеш спасење до најдаљег дела земље‘“ (Дела апостолска 13:47). Пре него што је умро Павле је видео да је добра вест спасења доступна не само Јеврејима већ „целом стварству које је под небом“ (Колошанима 1:6, 23). Данас остатак Христове помазане браће наставља с тим делом. Уз подршку милионског ’великог мноштва‘, они служе као „светло народима“ у више од 230 земаља широм света (Откривење 7:9).

13, 14. (а) На какву су реакцију што се тиче дела проповедања наишли Месија и његови следбеници? (б) Какав се преокрет околности десио?

¹³ Јехова је заиста доказао да је он сила која стоји иза његовог Слуге Месије, помазане Месијине браће и свих припадника великог мноштва који с њима и даље проповедају добру вест. Истина, Исусови ученици се баш као и он сусрећу с презиром и противљењем (Јован 15:20). Али кад за то буде време, Јехова увек преокрене околности да би избавио и наградио своје лојалне слуге. Што се тиче Месије који је ’презрен‘ и „кога мрзи народ“, Јехова  обећава: „Видеће га и устаће краљеви и кнезови, и поклониће се, ради Јехове који је веран, Свеца Израелова који те изабра“ (Исаија 49:7).

¹⁴ Касније је апостол Павле писао хришћанима у Филипима о том прореченом преокрету околности. Он је описао Исуса као некога ко је био понижен на мученичком стубу али кога је затим Бог узвисио. Јехова је свог Слугу „узвисио на виши положај и љубазно му дао име које је изнад сваког другог имена, да се у Исусово име савије свако колено“ (Филипљанима 2:8-11). Христови верни следбеници су упозорени да ће и они бити прогоњени. Али попут Месије, и они су сигурни да су по Јеховиној вољи (Матеј 5:10-12; 24:9-13; Марко 10:29, 30).

’Нарочито време прихватања‘

15. Које се нарочито „време“ спомиње у Исаијином пророчанству, и шта то значи?

¹⁵ Исаијино пророчанство се наставља једном врло значајном изјавом. Јехова каже Месији: „У време милости [„добре воље“, NW] ја ћу тебе услишити, и у дан спасења ја ћу тебе избавити. Чуваћу те и утврдићу те да савез с народом чиним“ (Исаија 49:8а). Слично пророчанство је записано у Псалму 69:13-18 (NW). Псалмиста указује на „време добре воље“ користећи израз „време прихватања“. Ови изрази значе да се Јеховина добра воља и заштита исказују на посебан начин, али само током једног нарочитог и ограниченог раздобља.

16. Шта је за древни Израел представљало то Јеховино време добре воље?

¹⁶ Када је било то време добре воље? У првобитном оквиру ове речи су биле део пророчанства о обнови и прорицале су повратак Јевреја  из изгнанства. Израелски народ је доживео време добре воље када је могао да ’подигне земљу‘ и да поврати „опустело наслеђе“ (Исаија 49:8б). Више нису били ’сужњи‘ у Вавилону. Јехова им је гарантовао да на повратку кући неће бити „гладни“ ни „жедни“, неће их ни „жега ни сунце убити“. Расути Израелци су се поново скупили у својој домовини „из далека... са севера и запада“ (Исаија 49:9-12). Библија показује да поред овог првобитног драматичног испуњења ово пророчанство има и ширу примену.

17, 18. Које је време добре воље Јехова одредио током првог века?

¹⁷ Прво, приликом Исусовог рођења, анђели су објавили мир људима који су по Божјој вољи, то јест онима који имају његову наклоност (Лука 2:13, 14). Добра воља се није нудила свим људима у глобалу већ само онима који су исказали веру у Исуса. Касније је Исус јавно читао пророчанство из Исаије 61:1, 2 и применио га на себе као на онога који објављује „Јеховину годину прихватања“ (Лука 4:17-21). Апостол Павле је говорио да је Христ имао Јеховину посебну заштиту у данима свог тела (Јеврејима 5:7-9). Зато се то време добре воље односило на Божју наклоност према Исусу током његовог људског живота.

¹⁸ Међутим, ово пророчанство има и даљњу примену. После цитирања Исаијиних речи о времену добре воље, Павле је даље рекао: „Гле! Сада је нарочито време прихватања. Гле! Сад је дан спасења“ (2. Коринћанима 6:2). Павле је написао ове речи 22 године после Исусове смрти. Очигледно, с рођењем хришћанске скупштине на Пентекост 33. н. е., Јехова је продужио своју годину добре воље како би обухватио и Христове помазане следбенике.

19. Како данашњи хришћани могу извући корист из Јеховиног времена добре воље?

 ¹⁹ Шта је са Исусовим данашњим следбеницима који нису помазани за сунаследнике у Божјем небеском краљевству? Могу ли они који имају земаљску наду имати користи од тог времена прихватања? Могу. Библијска књига Откривења показује да је то време добре воље од стране Јехове према великом мноштву које ће доћи „из велике невоље“ да би добило живот на рајској земљи (Откривење 7:13-17). Дакле, сви хришћани могу искористити то ограничено раздобље током ког Јехова показује добру вољу према несавршеним људима.

20. На који начин хришћани могу избећи да промаше сврху Јеховине незаслужене доброте?

²⁰ Апостол Павле је наставио да објављује Јеховино време прихватања уз једно упозорење. Он је усрдно молио хришћане ’да не прихвате Божју незаслужену доброту, а онда да промаше њену сврху‘ (2. Коринћанима 6:1). Сходно томе, хришћани користе сваку прилику да угоде Богу и врше његову вољу (Ефешанима 5:15, 16). Добро је кад следе Павлово упозорење: „Пазите, браћо, да се у коме од вас не развије зло срце које нема вере, па да одступи од живог Бога; него подстичите једни друге сваки дан, докле год се то још може звати ’данас‘, да неко од вас не отврдне због преварне моћи греха“ (Јеврејима 3:12, 13).

21. Којом радосном изјавом се завршава први део 49. поглавља Исаије?

²¹ Док се пророчанске речи између Јехове и његовог Месије приводе крају, Исаија преноси једну радосну поруку: „Развеселите се, ви небеса! Радуј се, ти земљо! Од весеља покликујте горе! Јер Јехова  народ свој утеши, смилова се невољницима својим“ (Исаија 49:13). Какве дивне речи утехе за древне Израелце и за Јеховиног великог Слугу, Исуса Христа, као и за Јеховине помазане слуге и њихове данашње сараднике „друге овце“! (Јован 10:16).

Јехова не заборавља свој народ

22. Како Јехова наглашава да никада неће заборавити свој народ?

²² Исаија сада наставља да преноси Јеховине објаве. Он прориче да ће се изгнани Израелци лако уморити и изгубити наду. Исаија каже: „Сион рече: Остави ме Јехова, заборави Јехова на ме“ (Исаија 49:14). Да ли је то истина? Да ли је Јехова напустио свој народ и заборавио га? Као Јеховин говорник Исаија даље каже: „Заборавља ли мати чедо које је дојила? Не смилује ли се на плод утробе своје? А кад би га и заборавила нећу тебе ја заборавити“ (Исаија 49:15). Каква се само љубав огледа у овом Јеховином одговору! Божја љубав према његовом народу је већа од љубави мајке према свом детету. Он непрестано мисли на своје лојалне. Памти их као да су њихова имена урезана на његовој руци: „Гле, на длановима сам те изрезао; зидови су твоји једнако преда мном“ (Исаија 49:16, ДК).

23. Како је Павле охрабрио хришћане да верују да их Јехова није заборавио?

²³ У свом писму Галатима, апостол Павле је подстакао хришћане: „Зато не одустајмо од тога да чинимо оно што је врсно, јер ћемо кад буде време пожњети ако се не уморимо“ (Галатима 6:9). Јеврејима је написао следеће охрабрујуће речи: „Бог није неправедан да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену“ (Јеврејима  6:10). Никада не смемо да мислимо да је Јехова заборавио свој народ. Попут древног Сиона, хришћани имају добре разлоге да се радују и да стрпљиво чекају на Јехову. Он се чврсто држи услова свог завета и својих обећања.

24. У ком смислу ће Сион бити обновљен, и која питања ће поставити?

²⁴ Јехова преко Исаије пружа додатну утеху. Они који „пустошише [Сион]“, било да су то Вавилонци или отпаднички Јевреји, више не представљају претњу. Сионска „деца“, изгнани Јевреји који су остали лојални Јехови, „стижу“. Они ће се ’скупити‘. Пошто журе натраг у Јерусалим, ти Јевреји повратници биће украс главном граду, баш као што је „невеста“ окићена „накитом“ (Исаија 49:17, 18).  Сион је био ’разваљен‘. Замисли само како је изненађен кад одједном има толико становника да изгледа да им је тесно. (Прочитај Исаију 49:19, 20.) Наравно, пита се откуд толика деца: „И ти ћеш у срцу своме рећи: Ко ми их роди? Јер сам ја без деце била, нероткиња сам била, заробљена, одбачена била. Ко ли ми их одгоји? Сама сам остала била, а где ли су она била?“ (Исаија 49:21). Каква срећа за раније неплодни Сион!

25. Какву обнову је духовни Израел доживео у савремено доба?

²⁵ Ове речи имају савремено испуњење. Духовни Израел је током тешких година Првог светског рата доживео раздобље опустошења и заробљеништва. Али је био обновљен и ушао је у духовни рај (Исаија 35:1-10). Попут некада разореног града који Исаија описује, духовни Израел је такорећи био одушевљен када је видео да све врви од радосних активних обожавалаца Јехове.

’Знак народима‘

26. Која упутства Јехова даје свом ослобођеном народу?

²⁶ Јехова сада на пророчански начин преноси Исаију у време када ће Његов народ бити ослобођен из Вавилона. Да ли ће им Бог дати нека упутства? Јехова одговара: „Ево руку своју подигнућу к народима и к племенима замахнућу заставом својом [„подигнућу свој знак“, NW]; и синове твоје донеће ти они у наручју своме, кћери твоје на раменима својим“ (Исаија 49:22). У првобитном испуњењу, Јерусалим који је раније био седиште владе и место на коме се налази Јеховин храм, постаје Јеховин „знак“. Чак и истакнути и моћни људи из других народа, као што су „краљеви“ и „кнегиње“, помажу Израелцима при повратку (Исаија 49:23а).  Међу тим помоћницима били су персијски краљеви Кир и Артаксеркс Дугоруки и њихова домаћинства (Јездра 5:13; 7:11-26). Али Исаијине речи имају и даљњу примену.

27. (а) У већем испуњењу, ка ком ’знаку‘ ће се стицати народи? (б) Шта ће се десити кад сви народи буду присиљени да се поклоне Месијиној владавини?

²⁷ Исаија 11:10 (NW) говори о ’знаку народима‘. Апостол Павле је применио те речи на Христа Исуса (Римљанима 15:8-12). Дакле, у већем испуњењу су Исус и његови духом помазани сувладари Јеховин ’знак‘ ка коме се стичу народи (Откривење 14:1). У одређено време сви људи на земљи — чак и данашње владајуће класе — мораће да се поклоне Месијиној владавини (Псалам 2:10, 11; Данило 2:44). Какав је резултат? Јехова каже: „Познаћеш да сам ја Јехова, и да се неће збунити који се у ме уздају“ (Исаија 49:23б).

’Сада је наше спасење ближе‘

28. (а) Којим речима Јехова поново гарантује свом народу да ће га ослободити? (б) Које обећање које је Јехова дао свом народу још увек стоји?

²⁸ Неки од изгнаника у Вавилону можда се питају: ’Да ли је стварно могуће да ће Израел бити ослобођен?‘ Узимајући то у обзир Јехова пита: „Хоће ли се плен узети јунаку, хоће ли пљачка праведнога избећи?“ (Исаија 49:24). Одговор је потврдан. Јехова им гарантује: „Јунаку ће се пљачка одузети и плен ће се силнику отети“ (Исаија 49:25а). Каква утеха! Сем тога, уз Јеховину добру вољу према народу иде и чврсто обећање да ће их штитити. Недвосмисленим изразима он каже: „Ја ћу се с душманом твојим борити и ја ћу синове твоје избавити“ (Исаија 49:25б). То обећање још увек стоји. Као  што је записано у Захарији 2:8, Јехова каже свом народу: ’Ко у вас дирне дира у зеницу мога ока.‘ Тачно је да смо сада у времену добре воље када народи на целој земљи имају прилику да се скупе ка духовном Сиону. Међутим, то време добре воље ће се завршити.

29. Какав ужас очекује оне који одбијају да слушају Јехову?

²⁹ Шта ће се десити онима који тврдоглаво одбијају да слушају Јехову и који чак прогоне његове обожаваоце? Он каже: „Учинићу да мучитељи твоји свог рођеног меса се наједу и рођене крви своје као новог напију се вина“ (Исаија 49:26а). Какав ужас! Ти тврдоглави противници немају дугорочну будућност. Биће уништени. Јехова ће бити Спаситељ тако што ће спасти свој народ и уништити њихове непријатеље. „Познаће свако тело да сам ја, Јехова, спаситељ твој, избавитељ твој, моћни Јаковљев“ (Исаија 49:26б).

30. Која је спасилачка дела Јехова учинио у корист свог народа, и шта ће још учинити?

³⁰ Ове речи су се првобитно односиле на време када је Јехова употребио Кира да ослободи свој народ из вавилонског ропства. Односиле су се и на 1919. годину када је Јехова употребио свог устоличеног Сина, Исуса Христа, да ослободи свој народ из духовног ропства. Дакле, Библија говори да су и Јехова и Исус спаситељи (Титу 2:11-13; 3:4-6). Јехова је наш Спаситељ, а Исус, Месија, је његов ’Главни Заступник‘ (Дела апостолска 5:31). Заиста су дивна Божја спасилачка дела која врши преко Исуса Христа. Посредством добре вести Јехова ослобађа праведне људе из ропства кривој религији. Преко откупне жртве ослобађа их ропства греху и смрти. Године 1919. ослободио је Исусову  браћу из духовног ропства. И у рату од Армагедона који се брзо примиче он ће ослободити велико мноштво верних људи од уништења које ће задесити грешнике.

31. Како хришћани треба да реагују на то што су међу онима којима Бог показује добру вољу?

³¹ Каква је предност бити међу онима којима Бог показује добру вољу! Мудро сви искористимо ово време прихватања. Поступајмо у складу с хитношћу нашег времена, пазећи на Павлове речи упућене Римљанима: „Знате ово временско раздобље, да вам је већ дошао час да се пробудите из сна, јер је сада наше спасење ближе него кад смо постали верници. Ноћ је поодмакла; дан се приближио. Зато свуцимо дела која припадају тами и обуцимо оружје светла. Као по дану ходимо пристојно, не у теревенкама и пијанкама, не у недопуштеним односима и распуштеном понашању, не у свађи и љубомори. Него обуците се у Господа Исуса Христа, и не планирајте унапред како да задовољите жеље тела“ (Римљанима 13:11-14).

32. Коју гаранцију има Божји народ?

³² Јехова ће и даље показивати наклоност према онима који следе његове савете. Он ће им дати снагу и способност да изврше дело проповедања добре вести (2. Коринћанима 4:7). Јехова ће употребити своје слуге као што је употребио њиховог Вођу, Исуса. Даће им уста „као оштар мач“, тако да ће с поруком о доброј вести доћи до срца кротких људи (Матеј 28:19, 20). Он ће заштитити свој народ „сенком руке своје“. Попут ’оштре стреле‘ сакриће их у „тулу своме“. Јехова заиста неће одбацити свој народ! (Псалам 94:14; Исаија 49:2, 15).

[Фуснота]

[Питања за разматрање]

 [Слика на 139. страни]

Месија је као ’оштра стрела‘ у Јеховином тулу

[Слика на 141. страни]

Месија је био „светло народима“

[Слика на 147. страни]

Божја љубав према његовом народу је већа од љубави мајке према детету