Пето поглавље

Истинити Бог прориче избављење

Исаија 44:1-28

1, 2. (а) Која питања Јехова поставља? (б) Како ће Јехова доказати да је само он истинити Бог?

 ’КО ЈЕ истинити Бог?‘ Ово питање се поставља већ вековима. Зато је право изненађење што у књизи Исаије сам Јехова поставља ово питање! Он позива људе да размисле: ’Да ли је Он једини истинити Бог? Или постоји неки други који може оспорити његов положај?‘ Након што је започео расправу Јехова пружа разумно мерило за решавање питања Божанства. Изнесено резоновање води искрене људе до једног необоривог закључка.

² У Исаијино време навелико се обожавају ликови. У отвореној и јасној дискусији записаној у 44. поглављу Исаијине пророчанске књиге показано је да је обожавање ликова стварно бескорисно! Па ипак, сам Божји народ је упао у замку обожавања идола. Дакле, као што смо видели у претходним поглављима Исаије,2 Израелце чека оштро дисциплиновање. Међутим, иако ће Јехова дозволити Вавилонцима да их одведу у ропство, он с пуно љубави уверава свој народ да ће их ослободити у време које је за то одредио. Испуњење пророчанстава о избављењу из заробљеништва и обнови чистог обожавања несумњиво ће  доказати да је само Јехова истинити Бог, на срамоту свих који обожавају беживотне богове народа.

3. Како Исаијине пророчанске речи помажу данашњим хришћанима?

³ Пророчанства у овом делу Исаије и њихово испуњење у древна времена јачају веру данашњих хришћана. Штавише, Исаијине пророчанске речи испуњавају се у наше време, па чак и у будућности. А ти догађаји подразумевају једног избавитеља и једно избављење који су већи чак и од оних проречених за Божји древни народ.

Нада за оне који припадају Јехови

4. Како Јехова охрабрује Израел?

⁴ Четрдесет четврто поглавље има позитиван почетак, јер подсећа да је Бог изабрао Израелце и одвојио их од околних народа како би постали његове слуге. Пророчанство каже: „Ал’ чуј сад, Јакове, слуго мој! Израелу, кога ја изабрах! Овако говори Јехова који те створи и сазда те од рођења твога, и који је помоћ твоја: Не бој се ти, слуго мој, Јакове, Израелу мој [„Јешуруне“, NW], кога ја изабрах“ (Исаија 44:1, 2). Јехова се бринуо за Израел, такорећи, од мајчине утробе, од када је Израел постао нација после изласка из Египта. Он свој народ заједничким именом зове ’Јешурун‘, што значи „честити“, а то је назив којим се изражава наклоност и нежност. Тај назив такође подсећа Израелце да морају остати честити, што често нису били.

5, 6. Које окрепљујуће припреме Јехова обезбеђује Израелу, и с којим резултатом?

 ⁵ Колико су само пријатне и окрепљујуће Јеховине следеће речи! Он каже: „Јер на земљу зажарену излићу ја воде и потоке на земљу исушену; дух ћу свој ја на род твој излити и на децу твоју свој благослов; и процветаће ти као усред траве, као врбе покрај воде живе“ (Исаија 44:3, 4). Чак и у зажареној, сушној земљи дрвеће може напредовати ако има извора воде. Кад Јехова обезбеди животодајне воде истине и излије свој свети дух, Израел ће јако напредовати, попут дрвећа поред канала за наводњавање (Псалам 1:3; Јеремија 17:7, 8). Јехова ће свом народу дати снагу да изврши улогу сведока његовог Божанства.

⁶ Један од резултата изливања светог духа биће то што ће неки појединци обновити цењење за однос који Израел има са Јеховом. Зато читамо: „Овај ће рећи: Ја сам Јеховин, онај ће се по имену Јаковљеву звати; а други ће својом руком писати: Јеховин, и радо ће име Израела помињати“ (Исаија 44:5). Да, биће часно носити Јеховино име, јер ће се видети да је он једини истинити Бог.

Изазов боговима

7, 8. Како Јехова изазива богове народа?

⁷ Под Мојсијевим законом је откупитељ — обично најближи рођак по мушкој линији — могао да откупи некога из ропства (Левитска 25:47-54; Рута 2:20). Јехова сада идентификује себе као Откупитеља Израела — онога који ће искупити народ, на срамоту Вавилона и свих његових богова (Јеремија 50:34). Он се супротставља лажним боговима и њиховим обожаваоцима следећим речима:  „Овако говори Јехова, краљ Израелов и избавитељ његов, Јехова над војскама: Ја сам први и ја сам последњи, осим мене нема Бога. Ко је као ја пророштва казао (нек то рече и доказује) од како утврдих народ стародревни? Нека проричу будућност и што ће даље бити! Не плашите се, не дрхтите; нисам ли ја то давно казао и објавио? Ви сте ми сведоци: има ли другог Бога осим мене? Нема друге стене, ја за другу не знам“ (Исаија 44:6-8).

⁸ Јехова изазива богове да изнесу свој случај. Могу ли они назвати оно што није као да јесте, проричући будуће догађаје са таквом тачношћу да изгледа као да се већ догађају? Тако нешто може једино ’први и последњи‘, који је постојао пре него што су настали сви лажни богови, и постојаће онда када сви они буду већ давно заборављени. Његов народ не треба да се плаши да сведочи за ту истину, јер има подршку Јехове који је чврст и стабилан попут масивне стене! (Поновљени закони 32:4; 2. Самуилова 22:31, 32, ДК).

Испразност обожавања ликова

9. Да ли је било погрешно да Израелци направе слику неких живих бића? Објасни.

⁹ Изазов који је Јехова упутио лажним боговима дозива у мисли другу од Десет заповести. Та заповест јасно каже: „Нећеш градити себи кипа резана нити слике од онога што је горе на небу, или доле на земљи, или у води испод земље. Нећеш им се клањати нити им служити“ (Излазак 20:4, 5). Наравно, ова забрана није значила да Израелци нису смели израђивати неке декоративне слике. Сам Јехова је заповедио да се слике  биљака и херувима ставе у шатор од састанка (Излазак 25:18, 33; 26:31). Међутим, њих није требало обожавати. Нико није смео да се моли нити да приноси жртве тим сликама. Божански надахнута заповест је забрањивала да се прави било какав лик који би се користио као предмет обожавања. Обожавање ликова или клањање пред њима у знак поштовања представља идолопоклонство (1. Јованова 5:21).

10, 11. Зашто Јехова ликове сматра срамотом?

¹⁰ Исаија сада описује бескорисност беживотних ликова и срамоту која очекује оне који их праве: „Који идоле [„ликове“, ДК] граде само су таштина; најлепша њихова дела ништа не помажу, и она то сама и сведоче: она нити виде, нити разумеју да остају у срамоти. Ко је који бога гради и идоле лије да ни какву корист од њих нема? Гле, сви који око њих раде посрамиће се, а који их граде, то су сами људи. Нек се скупе сви и нек се покажу, и сви ће задрхтати, и срамотом се покрити“ (Исаија 44:9-11).

¹¹ Зашто Бог сматра те ликове тако срамотним? Пре свега, немогуће је материјалним стварима исправно представити Свемоћног (Дела апостолска 17:29). Сем тога, обожавање стварства уместо Створитеља јесте увреда за Јеховино Божанство. И зар то заиста није испод части човеку који је створен по ’Божјем обличју‘? (Постање 1:27; Римљанима 1:23, 25).

12, 13. Зашто човек не може направити неки лик вредан обожавања?

¹² Може ли неки предмет некако постати свет зато што је направљен да се обожава? Исаија нас подсећа да је прављење идола чисто људски рад.  Алат и методе некога ко прави ликове исти су као и код било ког другог мајстора: „Ковач секиру прави на живом угљевљу; чекићем кује и ради снажном руком својом; али чим огладне нема више снаге, ако не пије воде, изнемогне. Дрводеља узицу растеже, и писаљком бележи, ножем дрвље обрађује мере шестаром узима, и начини лик човека, лепу људску слику, да у кући стоји“ (Исаија 44:12, 13).

¹³ Истинити Бог је створио сва жива бића на земљи, па и човека. Живи свет је дивно сведочанство о Јеховином Божанству, али наравно, све што је Јехова створио је инфериорно у односу на њега. Да ли је могуће да је човек способнији од Јехове? Може ли човек направити нешто што је боље од њега самог — толико боље да је вредно обожавања? Када човек прави неки лик он се умори, огладни и ожедни. То су људске границе, али то барем показује да је жив. Лик који прави можда изгледа као човек. Чак је можда и леп. Али је беживотан. Ликови ни у ком смислу немају божанску природу. Надаље, још ниједан изрезбарени лик никада није „пао с неба“, као да потиче од неког другог, а не од смртног човека (Дела апостолска 19:35).

14. Како они који праве ликове потпуно зависе од Јехове?

¹⁴ Исаија даље показује како су они који праве ликове потпуно зависни од природних процеса и материјала које је Јехова створио: „Сече себи кедре, храст и чесвину узима, бира међу дрвљем шумским; боре сади, и киша чини да расту. Та дрвета служе човеку за огањ и узима од њих те се греје; упали их и хлеб пече; и још од њих бога гради и клања му се, идола гради и пред њиме на колена пада.  Половину ложи он на огањ, уз њу себи месо спрема, испече печење и сит се наједе, и греје се и говори: Ха! ха!, грејем се и пламен гледам! Од остатка бога гради, идола свога, пада пред њим на колена, клања се и моли му се, и говори: Избави ме, јер си ти мој бог!“ (Исаија 44:14-17).

15. Какав потпуни недостатак разумевања показује онај који прави ликове?

¹⁵ Може ли парче дрвета које је умакло ватри икога избавити? Наравно да не може. Само истинити Бог може омогућити избављење. Како људи могу идолизовати неживе ствари? Исаија показује да прави проблем лежи у човечјем срцу: „Немају ни памети ни разума, јер су им очи заслепљене, да не виде, и срца им затворена, да не разумеју. Нити на ум узимају, нит’ имају знања и разума да би који рекао: Половину од овога ја на ватру спалих и на жару њеном хлеб испекох; месо испекох и једох; а од остатка гадост ћу да правим!, клањаћу се пању дрвеноме! Он се храни пепелом, заводи га преварно срце његово, и он неће душе избавити, и он неће рећи: Није ли лаж оно што у десној руци имам?“ (Исаија 44:18-20). Да, замишљати да идолопоклонство може донети икакво добро у духовном смислу исто је што и јести пепео уместо добре хране.

16. Како је настало идолопоклонство, и како се може развити?

¹⁶ Идолопоклонство је заправо почело на небесима када је моћно духовно створење које је постало Сатана, за себе лакомо пожелело обожавање које припада само Јехови. Сатанина жеља је била толико јака да га је отуђила од Бога. То је заиста био почетак идолопоклонства, јер је апостол Павле рекао да је лакомство исто  што и идолопоклонство (Исаија 14:12-14; Језекиљ 28:13-15, 17; Колошанима 3:5). Сатана је навео први људски пар да гаји себичне мисли. Ева се полакомила на оно што јој је Сатана понудио: ’Отвориће вам се очи, па ћете постати као богови, познајући добро и зло.‘ Исус је рекао да лакомство излази из срца (Постање 3:5; Марко 7:20-23). Идолопоклонство може да се развије када се срце поквари. Колико је онда важно да свако од нас ’чува своје срце‘, и да никада никоме и ничему не дозволи да у срцу заузме место које с правом припада Јехови! (Пословице 4:23; Јаков 1:14).

Јехова апелује на срце

17. Шта Израел треба да узме к срцу?

¹⁷ Јехова затим позива Израелце да се сете какав повлашћен и одговоран положај имају. Они су његови сведоци! Он каже: „Памти то, Јакове! и Израелу!, јер си слуга мој; ја сам тебе саздао, ти си слуга мој. Израелу, нећу те ја заборавити. Ја преступе твоје као облак расипам, и као маглу грехе твоје; врати се к мени, ја сам тебе искупио. Веселите се, небеса! јер је Јехова деловао; подвикујте од радости, дубине земаљске! Покликујте горе високе! И ви шуме са свим дрветима својим, јер откупи Јехова Јакова, и показа славу своју у Израелу“ (Исаија 44:21-23).

18. (а) Зашто Израел има разлог да се радује? (б) Како данас Јеховине слуге могу опонашати његов пример милосрђа?

¹⁸ Израел није створио Јехову. Он није бог кога су направили људи. Напротив, Јехова је створио Израел да буде његов изабрани слуга. И он ће још једном доказати своје Божанство кад избави  народ. Он се нежно обраћа свом народу, уверавајући га да ће ако се покаје потпуно покрити његове грехе и сакрити његове преступе као да су иза непробојних облака. Израел стварно има разлог да се радује! Јеховин пример мотивише његове савремене слуге да опонашају његово милосрђе. То могу урадити тако што траже начин да помогну онима који греше — покушавајући да их у духовном смислу поврате, ако је то могуће (Галатима 6:1, 2).

Врхунац испита Божанства

19, 20. (а) На који начин Јехова доводи свој случај до највишег степена? (б) Какве дирљиве ствари Јехова прориче за свој народ, и ко ће бити његов заступник који ће то остварити?

¹⁹ Јехова сада своје правне аргументе доводи до највишег степена. Спрема се да изнесе свој одговор на најтежем испиту Божанства — на испиту способности да тачно прорекне будућност. Следећих пет стихова 44. поглавља Исаије један изучавалац Библије назива „песмом о ненадмашности Бога Израеловог“, једног јединог Створитеља, песмом о јединственој особи која открива будућност и Израелову наду у избављење. Ти стихови достижу драматични крешендо када се обзнањује име човека који ће ослободити народ из Вавилона.

²⁰ „Овако говори Јехова, избавитељ твој, који те сазда од рођења твога: Ја, Јехова, све начиних, сам сам небо разапео, сам сам земљу распростро. Ја укидам знаке лажљивих пророка, враче обезумљујем; чиним да мудраци узмакну, и мудрост њихову у лудост претварам. Потврђујем реч слуге свога, извршујем савете гласника својих. Говорим Јерусалиму:  Населићеш се! и градовима Јудиним: Президаћете се!, подигнућу пустолине њихове. Бездану ја говорим: Пресахни, исушићу реке твоје! Говорим о Киру: Он је пастир мој, и он ће извршити вољу моју; и он ће Јерусалиму рећи: Президаћеш се! а храму: Опет се оснуј!“ (Исаија 44:24-28).

21. Коју гаранцију пружају Јеховине речи?

²¹ Да, Јехова има не само способност да прорекне будуће догађаје већ и моћ да у целости спроведе своју откривену намеру. Та изјава ће Израелу служити као извор наде. То је гаранција да ће се Јерусалим и околни градови поново подићи и право обожавање ће бити поново успостављено иако ће вавилонска војска претходно опустошити земљу. Али како?

22. Опиши како Еуфрат пресахњује.

²² Ненадахнути погађачи обично се не усуђују да у својим предвиђањима буду превише специфични из страха да ће време показати да нису били у праву. Насупрот њима, Јехова преко Исаије открива чак и име човека кога ће користити да ослободи свој народ из заробљеништва тако да се може вратити кући и изградити Јерусалим и храм. Име му је Кир, и познат је као Персијанац Кир Велики. Јехова такође пружа детаље о стратегији коју ће Кир користити да би пробио вавилонски масивни и добро осмишљени одбрамбени систем. Вавилон ће бити заштићен високим зидинама и каналима који теку кроз град и око града. Кир ће искористити главни елемент тог система — Еуфрат. Према древним историчарима Херодоту и Ксенофону, на једном месту узводно од Вавилона Кир је скренуо воде  Еуфрата све док водостај реке није довољно опао да је његови војници могу прегазити. Што се тиче способности да заштити Вавилон, моћни Еуфрат пресахњује.

23. Који запис постоји о испуњењу пророчанства да ће Кир ослободити Израелце?

²³ Шта је са обећањем да ће Кир ослободити Божји народ и да ће се побринути да Јерусалим и храм буду поново изграђени? Сам Кир, у једној званичној објави сачуваној у Библији, каже: „Овако говори Кир, краљ Персијски: Јехова, Бог небеса, даде мени сва краљевства земље, и даде ми заповест да му сазидам дом у Јерусалиму у Јуди. Ко је између вас од народа његовог? Нека је Бог његов с њим и нек иде у Јерусалим у Јуди, и нека зида дом Јехове, Бога Израеловог, Бога који је у Јерусалиму“ (Јездра 1:2, 3). Јеховина реч преко Исаије се потпуно испунила!

Исаија, Кир и данашњи хришћани

24. Каква је веза између Артаксерксове заповести да се ’презида Јерусалим‘ и доласка Месије?

²⁴ Четрдесет четврто поглавље Исаије велича Јехову као јединог истинитог Бога и Избавитеља свог древног народа. Сем тога, то пророчанство има дубоко значење за све нас данас. Киров декрет издат 538/537. пре н. е. да се поново изгради јерусалимски храм покренуо је догађаје који ће достићи врхунац у испуњењу једног другог значајног пророчанства. После Кировог декрета уследио је декрет једног каснијег владара, Артаксеркса, који је наредио да се Јерусалим поново изгради. Књига Данила је открила да ће ’откад се објави реч да ће се Јерусалим опет президати  [455. пре н. е.] до помазаника војводе‘ проћи 69 „недеља“ од којих свака траје 7 година (Данило 9:24, 25). Ово пророчанство се такође испунило. Тачно на време, 29. године н. е., 483 године након што је Артаксерксов декрет ступио на снагу у Обећаној земљи, Исус се крстио и почео своју земаљску службу. a

25. На шта у савремено доба указује пад Вавилона у Кирове руке?

 ²⁵ Ослобођење лојалних Јевреја из изгнанства, омогућено падом Вавилона, предочавало је ослобођење помазаних хришћана из духовног изгнанства 1919. године. То ослобођење је било доказ да је пад доживео један други Вавилон, описан као блудница Вавилон Велики — скупа гледано симбол свих кривих религија на свету. Као што је записано у књизи Откривења, апостол Јован је предвидео његов пад (Откривење 14:8). Такође је предвидео његово изненадно уништење. Јованов опис уништења тог светског царства крцатог идолима, у неку руку личи на Исаијин опис Кировог успешног освајања древног Вавилона. Као што заштитни канали нису спасли Вавилон од Кира, тако ни ’воде‘ човечанства које подржавају и штите Вавилон Велики неће га спасти јер ће ’пресахнути‘ пре него што он буде праведно уништен (Откривење 16:12). b

26. Како Исаијино пророчанство и његово испуњење јачају нашу веру?

²⁶ Гледано из нашег угла, више од два и по миленијума после Исаијиног пророчанства, можемо видети да је Бог заиста ’извршио савет својих гласника‘ (Исаија 44:26). Испуњење Исаијиног пророчанства је зато изванредан пример поузданости свих пророчанстава у Светом писму.

[Фусноте]

[Питања за разматрање]

 [Слика на 63. страни]

Може ли парче дрвета које је умакло ватри икога избавити?

[Слика на 73. страни]

Мермерна глава иранског краља, можда Кира

 [Слика на 75. страни]

Кир испуњава пророчанство тако што скреће воде Еуфрата