Петнаесто поглавље

Нероткиња се радује

Исаија 54:1-17

1. Зашто је Сара чезнула да има децу, и шта је у том погледу доживела?

 САРА је чезнула да има децу. Нажалост, била је нероткиња и то ју је много болело. У њено време се неплодност сматрала срамотом, али Сарином болу је доприносило још нешто. Чезнула је да види како се испуњава обећање које је Бог дао њеном супругу. Требало је да Аврахам постане отац семена које ће донети благослов свим породицама на земљи (Постање 12:1-3). Међутим, деценијама после тог обећања нису имали деце. Сара је остарила и још увек била без деце. Понекад се можда питала да ли се узалуд надала. Али једног дана њен очај се претворио у радост!

2. Зашто треба да нас занима пророчанство записано у 54. поглављу Исаије?

² Сарина недаћа нам помаже да разумемо пророчанство записано у 54. поглављу Исаије. Ту се на Јерусалим указује као на нероткињу која спознаје колико је велика радост имати много деце. Описујући свој древни народ у целини као своју жену, Јехова показује нежна осећања према њима. Сем тога, ово поглавље Исаије нам помаже да одгонетнемо пресудан аспект онога што Библија назива ’светом тајном‘ (Римљанима 16:25, 26). Идентитет те ’нероткиње‘ и њено искуство овде  проречено, бацају важно светло на данашње чисто обожавање.

„Нероткиња“ идентификована

3. Зашто ће ’нероткиња‘ имати разлог за радост?

³ Педесет и четврто поглавље почиње срећним тоном: „Радуј се нероткињо, ти што више не рађаш! Запевај и покликни, ти што болова више немаш! Јер ће синова напуштене више бити но синова оне која је код мужа говори Јехова“ (Исаија 54:1). Исаија је сигурно био одушевљен када је изговорио ове речи! А какву ће тек утеху њихово испуњење донети Јеврејима изгнаним у Вавилон! У то време Јерусалим ће још увек бити у рушевинама. Из људског угла гледано чиниће се да нема наде да икада поново буде настањен, као што се ни нероткиња нормално не може надати да ће родити децу под старе дане. Али ову нероткињу чека велики благослов у будућности — постаће плодна. Јерусалим ће бити ван себе од радости. Поново ће врвети од ’синова‘, то јест становника.

4. (а) Како нам апостол Павле помаже да увидимо да 54. поглавље Исаије мора имати веће испуњење од оног 537. пре н. е.? (б) Шта је „горњи Јерусалим“?

⁴ Исаија то не зна, али ово пророчанство ће имати више испуњења. Апостол Павле цитира из 54. поглавља Исаије и објашњава да та ’нероткиња‘ означава нешто далеко важније од земаљскога града Јерусалима. Он пише: „Горњи Јерусалим је слободан, и он је наша мајка“ (Галатима 4:26). Шта је тај „горњи Јерусалим“? Очигледно то није град Јерусалим у Обећаној земљи. Тај град је земаљски, а не „горњи“ у небеском подручју. „Горњи Јерусалим“ је Божја небеска ’жена‘, његова организација моћних духовних створења.

5. Кога у симболичној драми сажетој у Галатима 4:22-31, представља (а) Аврахам? (б) Сара? (в) Исак? (г) Агара? (д) Исмаил?

 ⁵ Међутим, како Јехова може да има две симболичне жене — једну небеску и једну земаљску? Има ли ту неке недоследности? Ни случајно. Апостол Павле показује да одговор лежи у пророчанској слици коју пружа Аврахамова породица. (Галатима 4:22-31; погледај оквир „Аврахамова породица — пророчанска слика“, на 218. страни.) Сара, ’слободна жена‘ и Аврахамова супруга, представља Јеховину жени сличну организацију духовних створења. Агара, робиња и Аврахамова иноча, то јест конкубина, представља земаљски Јерусалим.

6. У ком смислу је Божја небеска организација прошла дуг период неплодности?

⁶ Кад ово знамо, почињемо да схватамо дубоко значење Исаије 54:1. После деценија неплодности, Сара је родила Исака када је имала 90 година. Слично томе, Јеховина небеска организација је прошла кроз дугачак период неплодности. Још давно у Едену Јехова је обећао да ће његова ’жена‘ родити ’семе‘ (1. Мојсијева 3:15, ДК). Више од 2 000 година касније Јехова је са Аврахамом склопио савез у вези с обећаним Семеном. Али Божја небеска ’жена‘ је морала да чека много, много векова да би родила то Семе. Па ипак, дошло је време када од ове некадашње ’нероткиње‘ има више деце него од телесног Израела. Ова илустрација о нероткињи помаже нам да видимо зашто су анђели једва чекали да посведоче о доласку прореченог Семена (1. Петрова 1:12). Када се то напокон десило?

7. Када је „горњи Јерусалим“ имао прилику да се радује, како је то проречено у Исаији 54:1, и зашто тако одговараш?

⁷ Кад се Исус родио као људско дете то је сигурно  била прилика за радовање међу анђелима (Лука 2:9-14). Али то није био догађај проречен у Исаији 54:1. Тек кад је Исус био рођен светим духом 29. године н. е., постао је духовни син ’горњег Јерусалима‘, кога је сам Бог јавно признао као свог ’Сина, вољеног‘ (Марко 1:10, 11; Јеврејима 1:5; 5:4, 5). Тада је Божја небеска ’жена‘ имала разлог за радовање, у испуњењу Исаије 54:1. Напокон је родила обећано  Семе, Месију! Векови њене неплодности су се завршили. Међутим, то није био крај њеном радовању.

Многобројни синови за нероткињу

8. Зашто је Божја небеска ’жена‘ имала разлог за радовање након што је родила обећано Семе?

⁸ После Исусове смрти и ускрсења, Божја небеска ’жена‘ се радовала што је поново добила свог  омиљеног Сина као ’прворођеног од мртвих‘ (Колошанима 1:18). Затим је почела да рађа и друге духовне синове. На Пентекост 33. н. е., отприлике 120 Исусових следбеника било је помазано светим духом, и на тај начин су били усвојени као Христови сунаследници. Касније у току тог дана прикључило им се још 3 000 људи (Јован 1:12; Дела апостолска 1:13-15; 2:1-4, 41; Римљанима 8:14-16). Ова група синова је наставила да расте. У првих пар векова отпадништва хришћанског света, пораст је био веома мали. Међутим, то је требало да се промени у 20. веку.

9, 10. Шта би упутство да „рашири простор свог шатора“ значило за једну жену која у древно доба живи у шаторима, и зашто је то време радости за ту жену?

⁹ Исаија наставља и прориче раздобље изузетног пораста: „Рашири простор свог шатора, и нек се разастру застори стана твога. Не стежи! Растегни ужа своја и утврди коље своје! Јер ћеш се ти и на десно и на лево раширити, пород твој ће народе потиснути и градове пусте населити. Не бој се ти, јер се нећеш обрукати, не црвени, јер се нећеш срамотити; него ћеш заборавити срамоту младости своје, и прекора удовиштва свога нећеш се сећати“ (Исаија 54:2-4).

¹⁰ Овде се Јехова обраћа Јерусалиму као жени и мајци која живи у шаторима, баш као Сара. Пошто је та мајка благословљена растућом породицом, време је да се постара за проширење свога дома. Треба да повећа засторе свога шатора, да продужи ужа и да утврди коље. Тај посао јој представља радост, и док је тако запослена лако заборавља  године које је у бризи провела питајући се да ли ће икада имати децу која ће продужити породичну лозу.

11. (а) Како је Божја небеска „жена“ благословљена 1914? (Види фусноту.) (б) Који благослов помазаници на земљи доживљавају од 1919?

¹¹ Земаљски Јерусалим је после вавилонског изгнанства био благословљен таквим временом обнове. „Горњи Јерусалим“ је благословљен још и више. a Нарочито од 1919. године његов помазани „пород“ напредује у управо обновљеном духовном стању (Исаија 61:4; 66:8). Они су ’народе потиснули‘ у том смислу што се шире у многим земљама да би тражили све оне који ће се придружити њиховој духовној породици. Као резултат тога, постигнут је веома брз напредак у прикупљању помазаних синова. Изгледа да је потпуни број од 144 000 био попуњен негде средином 1930-их (Откривење 14:3). У то време дело проповедања више није било усмерено првенствено на сакупљање помазаника. Па ипак, с тим није стао и пораст.

12. Ко се још осим помазаника сакупља у хришћанску скупштину од 1930-их?

¹² Сам Исус је прорекао да ће осим ’малог стада‘ своје помазане браће, имати и „друге овце“ које мора довести у овчији тор правих хришћана (Лука 12:32; Јован 10:16). Премда нису међу помазаним синовима ’горњег Јерусалима‘, ови верни другови  помазаника играју важну и одавно проречену улогу (Захарија 8:23). Од 1930-их па до дан-данас, сакупља се „велико мноштво“ њих, што доводи до беспримерног ширења хришћанске скупштине (Откривење 7:9, 10). Данас се у том великом мноштву налазе милиони људи. Сав тај пораст је створио хитну потребу за више Дворана Краљевства, Конгресних дворана и комплекса подружница. Изгледа да су Исаијине речи још прикладније. Стварно је велика предност што смо део тог прореченог ширења!

Мајка која брине за свој пород

13, 14. (а) Која се привидна тешкоћа назире у вези с неким изразима упућеним Божјој небеској ’жени‘? (б) Које разумевање можемо стећи на основу тога што Бог користи породичне односе као илустрацију?

¹³ Видели смо да у већем испуњењу та ’жена‘ из пророчанства представља Јеховину небеску организацију. Али кад прочитамо Исаију 54:4 можда се питамо како је та организација духовних створења могла доживети срамоту или прекор. Следећи стихови кажу да ће Божја ’жена‘ бити одбачена, мучена и нападана. Чак ће изазвати и Божји гнев. Како се све то може односити на организацију савршених духовних створења која никада нису згрешила? Одговор лежи у природи породице.

¹⁴ Јехова користи породичне односе — мужа и жену, мајку и децу — да пренесе дубоке духовне истине, јер такви симболи за људе имају смисла. Без обзира колико или какво искуство имамо што се тиче породичног живота, вероватно знамо како би требало да изгледа један добар брак или добар однос између родитеља и детета. Дакле, Јехова нас на живописан начин поучава о свом срдачном,  присном и поверљивом односу са својим огромним мноштвом духовних слугу! И заиста нас на импресиван начин поучава о томе како његова небеска организација брине за духом помазани пород на земљи! Кад људске слуге пате, онда пати и „горњи Јерусалим“, то јест верне небеске слуге. Слично томе, Исус је рекао: „Онолико колико сте учинили једном од ове моје најмање [духом помазане] браће, мени сте учинили“ (Матеј 25:40).

15, 16. Које је првобитно испуњење Исаије 54:5, 6, а које је веће испуњење?

¹⁵ Зато не треба да нас изненади што много тога што је речено за Јеховину небеску ’жену‘ одражава искуство које су имала њена деца на земљи. Размотримо следеће речи: „Јер је муж твој творац твој, име му је Јехова над војскама; спаситељ је твој Светац Израелов, презива се Бог над целом земљом. Јер као жену остављену и ожалошћену тебе Јехова дозива, као жену од младости отпуштену, говори твој Бог“ (Исаија 54:5, 6).

¹⁶ Ко је та жена којој су упућене ове речи? У првобитном испуњењу то је Јерусалим, који представља Божји народ. За време 70-годишњег изгнанства у Вавилону, имаће осећај да га је Јехова одбацио и заувек напустио. У већем испуњењу, ове речи указују на „горњи Јерусалим“ и његово искуство о коначном рађању ’семена‘ у испуњењу Постања 3:15.

Тренутно дисциплиновање, вечни благослови

17. (а) Како ће земаљски Јерусалим доживети ’бујицу‘ Божјега гнева? (б) Какву су ’бујицу‘ доживели синови ’горњег Јерусалима‘?

¹⁷ Пророчанство даље каже: „За мало сам тебе напустио, ал’ ћу те с великом љубављу [„милошћу“, ДК] примити; у часу [„бујици“, NW] гнева сакрих лице своје  од тебе, али ћу се вечном љубављу смиловати на те, говори Јехова, избавитељ твој“ (Исаија 54:7, 8). Земаљски Јерусалим је преплављен ’бујицом‘ Божјега гнева када га 607. пре н. е. напада вавилонска војска. Седамдесет година које ће провести у изгнанству можда изгледа много. Али такве кушње трају „за мало“ у поређењу с вечним благословима који очекују оне који буду повољно реаговали на дисциплиновање. Слично томе, помазани синови ’горњег Јерусалима‘ осећали су као да их је сломила ’бујица‘ Божјег гнева, када је Јехова дозволио да их на подстрек Вавилона Великог нападну политички елементи. Али касније је та дисциплинска мера изгледала краткотрајно у поређењу с временом духовних благослова који су уследили од 1919!

18. Које важно начело можемо разабрати у вези с Јеховиним гневом против његовог народа, и како то може да утиче на нас лично?

¹⁸ Ови стихови изражавају још једну велику истину — Божји гнев је пролазан, али његова милост је вечна. Његов гнев пламти због злодела, али је тај  гнев увек под контролом, увек је сврсисходан. Ако прихватимо Јеховино дисциплиновање, његов гнев траје „за мало“, а затим јењава. Замењује га његова ’велика милост‘ — његов опроштај и љубазна доброта. Они трају ’вечно‘. Зато, кад починимо неки грех, никада не треба да оклевамо да се покајемо и да се потрудимо да то исправимо код Бога. Ако је у питању озбиљан грех, треба одмах да се обратимо скупштинским старешинама (Јаков 5:14). Истина, можда је потребно дисциплиновање, и оно нам може тешко пасти (Јеврејима 12:11). Али оно ће бити краткотрајно у поређењу с вечним благословима који услеђују кад се добије опроштај од Јехове Бога!

19, 20. (а) Шта је дугин савез и како се он примењује на изгнанике у Вавилону? (б) Какву гаранцију помазаним хришћанима данас даје дугин савез?

¹⁹ Јехова сада свом народу пружа утешно засигурање: „Биће ти то као с потопом Нојевим, јер као што се заклех да се потоп Нојев никад више неће вратити на земљу, тако ти се кунем да се ја на тебе више гневити нећу, нити ћу ти претити више. Ако ће се и горе помакнути и хумови опет усколебати, моја ти се љубав неће одмакнути и савез мира мога неће заљуљати, говори Јехова, који ти се смилује“ (Исаија 54:9, 10). После Потопа, Бог је с Нојем и свим другим људима склопио савез — понекад познат као дугин савез. Јехова је обећао да више никада неће опустошити земљу глобалним потопом (Постање 9:8-17). Шта то значи за Исаију и његов народ?

²⁰ Утешно је знати да ће се 70-годишње изгнанство у Вавилон као казна коју морају да претрпе, десити само једном. Кад се заврши, више се неће поновити. Дакле, ступиће на снагу Божји „савез  мира“. Хебрејска реч за ’мир‘ не значи само да нема рата већ подразумева и „добробит сваке врсте“. С Божје стране тај савез је трајан. Пре ће брда и планине нестати него што ће престати његова љубазна доброта према његовом верном народу. Нажалост, његов земаљски народ на крају неће испунити своје обавезе из тог савеза и уништиће сопствени мир тиме што ће одбацити Месију. Међутим, синови ’горњег Јерусалима‘ прошли су много боље. Када се тешко раздобље дисциплиновања завршило, били су сигурни у Божју заштиту.

Духовна сигурност Божјег народа

21, 22. (а) Зашто се за „горњи Јерусалим“ каже да ће бити у невољи и да ће га ветар тући? (б) Шта благословљено стање Божје небеске ’жене‘ симболизује што се тиче њеног ’порода‘ на земљи?

²¹ Јехова даље прориче сигурност свог верног народа: „Невољнице, коју ветар бије, коју нико не утеши! Ево ја ћу украсити [„тврдим малтером, NW] порфирно камење твоје, и даћу ти темељ од сафира. Начинићу теби пенџере од рубина, врата од црљенка, а ограду од драгог камења. Синови ће твоји ученици Јеховини бити, велику ће срећу синови ти имати. Ти ћеш се правдом учврстити; остави сад бриге јер ти немаш чега да се бојиш, и страх, јер се неће он теби примаћи. Ако се и буне на те, то ти неће бити од мене, који се год на тебе диже под твоју ће пасти власт“ (Исаија 54:11-15).

²² Наравно, Јеховина ’жена‘ у духовном подручју никада није била директно у невољи нити ју је ветар тукао. Али је патила када је њен духовни пород на земљи патио, нарочито када су били у духовном заробљеништву током 1918. и 1919. И обрнуто, када је небеска ’жена‘ узвишена, то одражава слично стање које преовладава међу њеним  породом. Размотримо онда сјајан опис ’горњег Јерусалима‘. Драго камење на капијама, скупоцени ’тврди малтер‘, темељи, па чак и ограде наговештавају, како каже једно дело, „лепоту, велелепност, чистоћу, моћ и чврстину“. Шта је довело помазане хришћане у тако сигурно и благословљено стање?

23. (а) Како је на помазане хришћане у последњим данима утицало то што су ’поучени од Јехове‘? (б) У ком смислу је Божји народ благословљен ’оградом од драгог камења‘?

²³ Решење налазимо у 13. стиху 54. поглавља Исаије — сви ће бити ’поучени од Јехове‘. Сам Исус је применио речи из овог стиха на своје помазане следбенике (Јован 6:45). Пророк Данило је прорекао да ће током ’времена краја‘ помазаници бити благословљени обиљем правог спознања и духовног разумевања (Данило 12:3, 4, NW). Такво разумевање им је омогућило да воде највеће образовно дело у историји, ширећи Божја учења по целом свету (Матеј 24:14). У исто време то разумевање им је помогло да увиде разлику између праве и криве религије. Исаија 54:12 спомиње „ограду од драгог камења“. Од 1919. године Јехова даје помазаницима још јасније разумевање ограда — то јест духовних граничних линија — које их одвајају од криве религије и безбожних елемената овог света (Језекиљ 44:23; Јован 17:14; Јаков 1:27). Тако су издвојени као Божји народ (1. Петрова 2:9).

24. На који начин можемо сигурно бити поучени од Јехове?

²⁴ Зато је добро да се свако од нас пита: ’Да ли сам ја поучен од Јехове?‘ Такво поучавање не долази само по себи. Морамо се потрудити. Ако редовно читамо Божју Реч и размишљамо о њој, ако усвајамо поуку тако што читамо библијску литературу коју објављује „верни и разборити роб“, и ако се  припремамо за хришћанске састанке и посећујемо их, стварно ћемо бити поучени од Јехове (Матеј 24:45-47). Ако се будемо трудили да применимо оно што учимо и да останемо духовно будни и опрезни, Божје учење ће нас издвојити као другачије од људи у овом безбожном свету (1. Петрова 5:8, 9). Што је још боље, то ће нам помоћи да се ’приближимо Богу‘ (Јаков 1:22-25; 4:8).

25. Шта Божје обећање о миру значи његовом народу у савремено доба?

²⁵ Исаијино пророчанство такође показује да су помазаници благословљени обиљем мира. Да ли то значи да никада нису изложени нападу? Не, али Бог гарантује да неће наредити такве нападе нити ће дозволити да успеју. Читамо следеће: „Гле, створих ковача који угље распали и оружје за своје дело гради, али ја и пустошника створих који ће да га сломи. Свако ће оружје против тебе тупо бити, а и сваки језик који би се на суду на те подигао ти ћеш сама осудити. То је наслеђе слуга Јеховиних и спас њихов од мене, — говори Јехова“ (Исаија 54:16, 17).

26. Зашто је охрабрујуће знати да је Јехова Створитељ читавог човечанства?

²⁶ По други пут у овом поглављу Исаије, Јехова подсећа своје слуге да је он Створитељ. Раније каже својој симболичној ’жени‘ да је он њен „Творац“. Сада каже да је Створитељ читавог човечанства. У 16. стиху се описује један ковач који у својој ковачници распаљује угаљ док прави убојито оружје, и један ратник, то јест ’пустошник који ће да га сломи‘. Такви људи представљају застрашујућу слику за друге људе, али како се уопште могу надати да ће надвладати свог Створитеља? Тако и данас, кад чак и најмоћније силе овог света нападају  Јеховин народ, оне немају шансе за потпуни успех. Како то?

27, 28. У шта можемо бити сигурни у овим тешким временима, и зашто знамо да Сатанини напади против нас неће успети?

²⁷ Прошло је време за разоран напад усмерен против Божјег народа и обожавања духом и истином које тај народ врши (Јован 4:23, 24). Јехова је дозволио Вавилону Великом да изврши један напад који је привремено био успешан. За тренутак је „горњи Јерусалим“ видео како је његов пород скоро потпуно ућутао када је дело проповедања на земљи практично престало. Али никада више! Сада се издигао изнад својих синова, тако да су у духовном смислу непобедиви (Јован 16:33; 1. Јованова 5:4). Направљено је оружје против њих, и биће га још више (Откривење 12:17). Али оно није успело нити ће успети. Сатана не поседује оружје које може угушити веру и горућу ревност помазаника и њихових другова. Тај духовни мир је „наслеђе слуга Јеховиних“, тако да им га силом не може нико отети (Псалам 118:6; Римљанима 8:38, 39).

²⁸ Не, ништа од тога што Сатанин свет може учинити неће никада зауставити дело и трајно чисто обожавање које врше Божје предане слуге. Помазано потомство ’горњег Јерусалима‘ налази велику утеху у тој гаранцији. Исто тако и припадници великог мноштва. Што више будемо сазнавали о Јеховиној небеској организацији и о томе како се она опходи са обожаваоцима на земљи, то ће наша вера бити јача. Док нам је вера јака, Сатанино оружје ће бити немоћно у борби против нас!

[Фуснота]

[Питања за разматрање]

[Оквир на странама 218, 219]

Аврахамова породица — пророчанска слика

Апостол Павле је објаснио да Аврахамова породица служи као једна симболична драма, као једна пророчанска слика Јеховиног односа с његовом небеском организацијом и земаљском нацијом Израел под Мојсијевим савезом Закона (Галатима 4:22-31).

Аврахам, као поглавар породице, представља Јехову Бога. Аврахамова спремност да принесе свог драгог сина Исака као жртву, предочава Јеховину спремност да принесе свог вољеног Сина као жртву за грехе човечанства (Постање 22:1-13; Јован 3:16).

Сара представља Божју небеску ’жену‘, његову организацију духовних бића. Та небеска организација је прикладно описана као Јеховина жена, јер је у присном односу с Јеховом, подложна је његовом поглаварству и потпуно сарађује у испуњавању његових намера. Такође је названа „горњи Јерусалим“ (Галатима 4:26). Та иста ’жена‘ је споменута у Постању 3:15, и описана је у визији у Откривењу 12:1-6, 13-17.

Исак симболизује духовно Семе Божје жене. То је првенствено Исус Христ. Међутим, то семе такође обухвата и Христову помазану браћу која су усвојена као духовни синови и која су сунаследници с Христом (Римљанима 8:15-17; Галатима 3:16, 29).

Агара, Аврахамова друга жена, то јест конкубина, била је робиња. Она прикладно представља земаљски Јерусалим, где је Мојсијев закон имао огромну моћ, и који разоткрива све који га се држе као робове греха и смрти. Павле је рекао да „Агара представља Синај, гору у Арабији“, јер је тамо био успостављен савез Закона (Галатима 3:10, 13; 4:25).

Исмаил, Агарин син, представља Јевреје из првог века, јерусалимске синове који су још увек робовали Мојсијевом Закону. Као што је Исмаил прогонио Исака, тако су и ти Јевреји прогонили хришћане који су били помазани синови симболичне Саре, ’горњег Јерусалима‘. И баш као што је Аврахам отерао Агару и Исмаила, Јехова је на крају одбацио Јерусалим и његове бунтовне синове (Матеј 23:37, 38).

 [Слика на 220. страни]

Исус је после крштења био помазан светим духом, и тиме је почело најважније испуњење Исаије 54:1

[Слика на 225. страни]

Јехова је заклонио своје лице од Јерусалима али „за мало“

 [Слике на 231. страни]

Могу ли ратник и ковач надвладати свог Створитеља?