Једанаесто поглавље

„Не уздајте се у кнезове“

Исаија 50:1-11

1, 2. (а) Који надахнути савет Јевреји не слушају, и које су последице? (б) Зашто Јехова пита: ’Где је књига којом те отпустих?‘

 „НЕ УЗДАЈТЕ се у кнезове ни у смртника од кога помоћи нема... Благо оном коме је Бог Јаковљев у помоћи, коме је надање у Јехови, Богу његовому, створитељу неба и земље“ (Псалам 146:3-6). Ех да су Јевреји који су живели у Исаијино време радили као што је псалмиста саветовао! Да су се само уздали у ’Бога Јаковљева‘, а не у Египат или било који други пагански народ! Тада би Јехова заштитио Јуду кад би непријатељи кренули на њу. Међутим, Јуда не жели да се обрати Јехови за помоћ. Зато ће Јехова дозволити да Јерусалим буде уништен, а становници Јуде одведени у ропство у Вавилон.

² Јуда може да криви само себе. Нема право да тврди да је уништена зато што ју је Јехова издао или зато што је занемарио свој савез с тим народом. Створитељ не крши ниједан савез (Јеремија 31:32; Данило 9:27; Откривење 15:4). Наглашавајући ову чињеницу Јехова пита Јевреје: „Где је књига којом матер вашу пустих?“ (Исаија 50:1а). По Мојсијевом Закону човек који се разводи од жене мора да јој да распусну књигу, то јест потврду о разводу. Тада је  она слободна да другоме постане жена (Поновљени закони 24:1, 2). У симболичном смислу Јехова је дао такву потврду Јудином сестринском краљевству, Израелу, али је није дао Јуди. a Он је још увек њен „муж“ (Јеремија 3:8, 14, ДК). Јуда сигурно није слободна да постане супруга паганским народима. Она ће бити у вези с Јеховом „док не дође Шило [Месија]“ (Постање 49:10, NW).

3. Зашто Јехова ’продаје‘ свој народ?

³ Јехова такође пита Јуду: „Коме сам ја вас потражиоцу своме продао?“ (Исаија 50:1б). Јевреји неће бити одведени у вавилонско ропство да би се тиме покрио неки наводни дуг који је Јехова направио. Јехова није попут неког сиромашног Израелца који мора да прода своју децу потражиоцу да би изравнао рачуне (Излазак 21:7). Јехова указује због чега ће заправо његов народ бити поробљен: „Гле, за своја сте ви недела продани и због ваших греха пуштена је матер ваша“ (Исаија 50:1в). Јевреји су напустили Јехову, а не он њих.

4, 5. Како Јехова показује љубав према свом народу, и како Јуда реагује?

⁴ Јеховино следеће питање јасно истиче колико воли свој народ: „Дођох ја: Зашто није ту никога било? Звао сам: Што се нико није одазвао?“ (Исаија 50:2а). Преко својих слугу пророка Јехова такорећи долази у кућу свог народа да га моли да му се врати свим срцем. Али одговора нема. Јевреји радије траже подршку земаљског човека, а понекад се чак обраћају и Египту (Исаија 30:2; 31:1-3; Јеремија 37:5-7).

 ⁵ Да ли је Египат поузданији спаситељ од Јехове? Ти неверни Јевреји су очигледно заборавили догађаје који су вековима раније водили до рађања њихове нације. Јехова их пита: „Зар је кратка моја рука да би вас покупила? Немам ли ја снаге да вас избављам? Претњом својом море исушујем и обраћам реке у пустињу; покваре се с нестајања воде рибе њихове и од жеђи цркавају. Ја небеса тамом обавијам и јорган им од кострети правим“ (Исаија 50:2б, 3).

6, 7. Како је Јехова показао да има моћ да спасе, и то упркос претњи Египћана?

⁶ Египат је 1513. пре н. е. био тлачитељ Божјег народа, а не жељени избавитељ. Израелци су били робови у тој паганској земљи. Али Јехова их је избавио, и то на врло узбудљив начин! Најпре је тој земљи нанео десет невоља. Египатски фараон је после изразито разорне десете невоље терао Израелце да напусте земљу (Излазак 7:14–12:31). Међутим, убрзо после тога фараон се предомислио. Сакупио је војску и кренуо да Израелце на силу врати у Египат (Излазак 14:5-9). Израелци су се нашли у замци јер је иза њих било много египатских војника, а испред њих Црвено море! Али Јехова је био ту да се бори за њих.

⁷ Јехова је зауставио Египћане у потери тако што је поставио стуб од облака између њих и Израелаца. Са египатске стране те масе од облака био је мрак, а са израелске стране светлост (Излазак 14:20). Затим, држећи египатску војску на одстојању, Јехова „узби море ветром источним, који задува јако целу ноћ, и осуши море“ (Излазак 14:21). Кад су се воде раздвојиле, сав народ — мушкарци,  жене и деца — безбедно је прешао Црвено море. Када је његов народ поприлично одмакао ка супротној обали Јехова је подигао облак. Египћани су у жестокој потери јурнули у море. Када је његов народ био безбедан на обали, Јехова је ослободио воде и фараон и његова војска су били потопљени. Тако се Јехова борио за свој народ. То је велико охрабрење за данашње хришћане! (Излазак 14:23-28).

8. Која упозорења становници Јуде игноришу због чега су на крају и изгнани?

⁸ Од те божанске победе па до Исаијиног доба прошло је седам стотина година. Јуда је сада самостална нација. Понекад улази у дипломатске преговоре са владама страних сила, као што су Асирија и Египат.  Али вођама ових паганских народа не може се веровати. Они ће увек своје интересе стављати испред било ког савеза с Јудом. Говорећи у Јеховино име пророци упозоравају народ да се не узда у такве људе, али речи пророка не наилазе на одзив. На крају ће Јевреји бити изгнани у Вавилон, и провешће 70 година у ропству (Јеремија 25:11). Међутим, Јехова неће заборавити свој народ, нити ће га заувек одбацити. Сетиће га се кад дође време за то и отвориће пут да се врате у домовину и обнове чисто обожавање. С којим циљем? Да се припреме за долазак Шила, то јест онога кога ће слушати сав народ!

Шило долази

9. Ко је Шило, и какав је он учитељ?

⁹ Пролазе векови. „Време [се] навршило“, и онај који је назван Шило, Господ Исус Христ, појављује се на земаљској сцени (Галатима 4:4; Јеврејима 1:1, 2). Чињеница да је Јехова свог најближег сарадника одредио за свог Говорника Јеврејима показује колико Јехова воли свој народ.  Какав је говорник био Исус? Најбољи! Исус је више од говорника, он је учитељ — Велики Учитељ. То не треба да нас изненади јер је имао величанственог Учитеља — самог Јехову Бога (Јован 5:30; 6:45; 7:15, 16, 46; 8:26). То је потврђено оним што Исус пророчански каже преко Исаије: „Јехова, Вечни, вешт ми језик даде, да клонуле речју својом држим; и буди ми свако јутро уши да бих слушао као ученик што слуша“ (Исаија 50:4). b

10. Како Исус одражава Јеховину љубав према свом народу, и на какав одзив наилази?

¹⁰ Исус је пре него што је дошао на земљу радио поред свог Оца на небу. Срдачан однос између Оца и Сина песнички је описан у Пословицама 8:30: „Тад ја бејах код њега [Јехове] на делу... свагда се весељах пред њиме.“ Исус је с великом радошћу слушао свога Оца. И он, као и његов Отац, воли ’синове људске‘ (Пословице 8:31). Кад је дошао на земљу Исус је ’клонуле речју својом држао‘. Он почиње своју службу читањем утешног одломка из Исаијиног пророчанства: „Јеховин дух је на мени, јер ме помазао да објавим добру вест сиромашнима... да пустим сломљене на слободу“ (Лука 4:18; Исаија 61:1). Добра вест за сиромашне! Освежење за уморне! Какву само радост треба да донесе народу та објава! Неки се радују — али не и сви. На крају многи не прихватају Исуса као онога кога је Јехова поучио.

11. Ко су они који долазе под Исусов јарам, и шта доживљавају?

¹¹ Међутим, неки желе да чују више. Радо се одазивају на Исусов срдачан позив: „Дођите к мени  сви који сте уморни и оптерећени, и ја ћу вас окрепити. Узмите мој јарам на себе и учите од мене, јер сам благе нарави и понизна срца, и наћи ћете окрепу за своје душе“ (Матеј 11:28, 29). Међу онима који се приближавају Исусу налазе се и они који постају његови апостоли. Они знају да бити са Исусом под његовим јармом подразумева напоран рад. Тај рад, између осталог, обухвата проповедање добре вести о Краљевству до крајева земље (Матеј 24:14). Док се апостоли и други ученици све више укључују у тај посао, у томе стварно налазе окрепу за своје душе. То исто дело данас обављају верни хришћани, и то им доноси сличне радости.

Он се не противи

12. На које начине Исус показује да је послушан свом небеском Оцу?

¹² Исус никада не губи из вида сврху свог доласка на земљу — да врши Божју вољу. Његов став је проречен следећим речима: „Јехова, Вечни, уши ми отвори и ја њему нити се противих, нити устукнух“ (Исаија 50:5). Исус је увек послушан Богу. Заиста, он иде дотле да каже: „Син не може ништа да учини сам од себе, него само оно што види да Отац чини“ (Јован 5:19). Исус је у предљудском животу вероватно радио поред свог Оца милионима, чак милијардама година. По доласку на земљу, он и даље следи Јеховина упутства. Онда би заиста требало да ми, као Христови несавршени следбеници, још више водимо рачуна о томе да радимо оно што Јехова налаже!

13. Шта очекује Исуса, и како он упркос томе показује храброст?

¹³ Од оних који одбацују Јеховиног јединорођеног Сина неки га и прогоне, а и то је проречено следећим речима: „Леђа своја подметнух онима који ме  бијаху и образе своје онима који ме чупаху; не заклоних лица свога од ругања и од запљувања“ (Исаија 50:6). Према пророчанству Месија ће подносити бол и понижење од руку противника. Исус то зна. И зна колико ће далеко ићи то прогонство. Па ипак, док се време које проводи на земљи ближи крају, он не показује страх. Са одлучношћу чврстом попут кремена он креће за Јерусалим где ће се окончати његов људски живот. На путу до тамо Исус својим ученицима каже: „Ево, идемо горе у Јерусалим, и Син човечји биће предан свештеничким главарима и писмозналцима, и они ће га осудити на смрт и предаће га људима из нација, и ругаће му се и пљуваће га и бичеваће га и убиће га, а после три дана устаће“ (Марко 10:33, 34). Све то злобно малтретирање покренуће свештенички главари и писмозналци — људи који би требало да знају пророчанство боље од свих.

14, 15. Како су се испуниле Исаијине речи да ће Исус бити шибан и понижаван?

¹⁴ У ноћи 14. нисана 33. н. е. Исус се с неким својим ученицима налази у Гетсиманском врту. Моли се. Изненада се појављује руља и одводи га у притвор. Али он се не плаши. Зна да је Јехова с њим. Он уверава своје престрашене апостоле да би могао, само кад би хтео, да замоли свог Оца да му пошаље више од дванаест легија анђела да га избаве, али додаје: „Како би се онда испунило Писмо?“ (Матеј 26:36, 47, 53, 54).

¹⁵ Испуњава се све што је проречено о кушњама и смрти Месије. После лажног суђења пред Синедрионом, Исуса испитује Понтије Пилат, који наређује да га ишибају. Римски војници су га ’ударали трском по глави и пљували га‘. Тако су се испуниле  Исаијине речи (Марко 14:65; 15:19; Матеј 26:67, 68). Премда Библија не каже да су Исусу дословно чупали браду — што је гест изузетног презира — то се сигурно десило, баш као што је Исаија прорекао c (Немија 13:25).

16. Како се Исус држи под огромним притиском, и зашто се не осећа посрамљеним?

¹⁶ Док Исус стоји пред Пилатом, не преклиње га да му поштеди живот већ остаје миран и достојанствен, знајући да мора умрети да би се испунило Писмо. Кад римски намесник наглашава да има моћ да га осуди на смрт или да га ослободи, Исус му одважно каже: „Не би имао никакву власт нада мном да ти није дато одозго“ (Јован 19:11). Пилатови војници су се нељудски понашали према Исусу, али нису успели да га посраме. Зашто би се осећао посрамљеним? Његова казна није нешто што је заслужио због неког преступа. Напротив, прогоне га због праведности. У том погледу испуниле су се следеће Исаијине пророчанске речи: „Ал’ ми Јехова, Вечни ми поможе; и зато се нисам срамотио, и зато је чело моје као кремен било, знајућ да се нећу постидети“ (Исаија 50:7).

17. На које је начине Јехова подупирао Исуса током читаве његове службе?

¹⁷ Исусова храброст је укорењена у потпуном поуздању у Јехову. Његово држање показује да је у потпуном складу са Исаијиним речима: „Близу ми је онај који ме оправда: ко ће мени да се опре? Станимо заједно! Ко је мој противник? Нека ми приступи. Гле, Јехова, Вечни ће мени помоћи. Ко ће ме осудити? Гле, сви ће се они као хаљина истрошити, мољац  ће их изести“ (Исаија 50:8, 9). Јехова на дан Исусовог крштења објављује да је Исус као духовни син Божји праведан. У ствари, том приликом се чује Божји глас који каже: „Ово је мој Син, вољени, кога признајем“ (Матеј 3:17). Пред крај Исусовог земаљског живота, док се на коленима моли у Гетсиманском врту, ’појављује му се анђео с неба и јача га‘ (Лука 22:41-43). Тако Исус зна да његов Отац одобрава његов животни пут. Тај савршени Син Божји није учинио грех (1. Петрова 2:22). Непријатељи су га лажно оптужили да крши Сабат, да је пијаница и демонизиран човек, али Исуса не срамоте те лажи. Бог је с њим, па ко онда може бити против њега? (Лука 7:34; Јован 5:18; 7:20; Римљанима 8:31; Јеврејима 12:3).

18, 19. Која искуства слична Исусовим имају и помазани хришћани?

¹⁸ Исус упозорава своје ученике: „Ако су прогонили мене, прогониће и вас“ (Јован 15:20). Ускоро ће догађаји то и потврдити. На Пентекост 33. н. е., свети дух долази на Исусове верне ученике, и оснива се хришћанска скупштина. Скоро истог момента религиозне вође покушавају да угуше дело проповедања тих верних људи и жена који су сада повезани са Исусом као део ’Аврахамовог семена‘ и усвојени као духовни синови Божји (Галатима 3:26, 29; 4:5, 6). Док заузимају чврст став за праведност, помазани хришћани од првог века па све до сада морају да се боре с лажном пропагандом и жестоким прогонством од стране Исусових непријатеља.

¹⁹ Па ипак, они се сећају Исусових охрабрујућих речи: „Срећни сте кад вас због мене грде и прогоне и лажући говоре свакакво зло против вас. Радујте се и поскакујте од радости, јер је ваша награда на  небесима велика“ (Матеј 5:11, 12). Тако помазани хришћани чак и под најжешћим нападима високо подижу главу. Шта год да кажу њихови непријатељи, они знају да их Бог проглашава праведнима. У његовим очима су „без мане и без оптужбе“ (Колошанима 1:21, 22).

20. (а) Ко подупире помазане хришћане, и шта доживљавају? (б) Како помазани хришћани и „друге овце“ добијају језик поучених?

²⁰ У савремено доба помазане хришћане подупире „велико мноштво“ ’других оваца‘. Они такође заузимају став за праведност. Зато су трпели заједно са својом помазаном браћом, и ’опрали су своје дуге хаљине и убелили их у Јагњетовој крви‘. Јехова их проглашава праведнима и пружа им могућност да преживе ’велику невољу‘ (Откривење 7:9, 14, 15; Јован 10:16; Јаков 2:23). Чак и ако изгледа да су њихови противници управо сада јаки, Исаијино пророчанство каже да ће кад дође време које је Бог одредио ти противници бити као одећа коју су појели мољци, која може само да се баци. У међувремену, и помазани хришћани и „друге овце“ одржавају снагу кроз редовну молитву, проучавање Божје Речи и присуствовање састанцима за обожавање. Тако их Јехова учи да говоре језиком поучених.

Уздај се у Јеховино име

21. (а) Ко су они који ходе у светлу, и какав је исход за њих? (б) Шта се дешава онима који ходе у тами?

²¹ Запази сада упадљиву разлику: „Ко се међу вама Јехове боји нека слуша глас слуге његовога! Ко по мраку ходи и светлости нема, нек се узда у име Јеховино, нек се на свог Бога ослони“ (Исаија 50:10). Они који слушају глас Божјег Слуге, Исуса Христа, ходе у светлу (Јован 3:21). Не само да користе  Божје име Јехова, већ се и уздају у онога који носи то име. Чак и ако су некада ходили у тами, сада се не боје људи. Ослањају се на Бога. Међутим, они који упорно ходе у тами заробљени су страхом од човека. Тако је и с Понтијем Пилатом. Иако зна да је Исус невин у погледу лажних оптужби изнесених против њега, страх спречава тог римског званичника да ослободи Исуса. Римски војници убијају Сина Божјег, али га Јехова ускрсава и крунише га славом и чашћу. А шта је с Пилатом? Према јеврејском историчару Јосифу Флавију, само четири године после Исусове смрти Пилат је био смењен с положаја римског намесника и наређено му је да се врати у Рим како би одговарао за озбиљне преступе. А шта је с Јеврејима који су проузроковали Исусову смрт? Мање од четири деценије касније, римска војска је уништила Јерусалим, побила његове становнике, а неке одвела у ропство. Нема зоре онима који воле таму! (Јован 3:19).

22. Зашто је крајња лудост очекивати спасење од људи?

²² Очекивати спасење од људи крајња је лудост. Исаијино пророчанство објашњава зашто: „Гле, сви који ложите огањ и опасујете се искрама, идите у свјетлости огња својега и у искрама које распалисте. То вам је из моје руке, у мукама ћете лежати“ (Исаија 50:11, ДК). Људске вође долазе и одлазе. Харизматске особе могу на неко време освојити људску машту. Али чак и најискренији човек је ограничен у ономе што може постићи. Уместо да заложе велику ватру, као што њихове присталице очекују, можда успевају да запале само неколико ’искрица‘, које дају мало светла и топлоте, али убрзо утихну. С друге стране, они који се уздају у Шило, Божјег обећаног Месију, никада се неће разочарати.

[Фусноте]

[Питања за разматрање]

 [Слика на 155. страни]

Јевреји се ослањају на људске владаре уместо на Јехову

[Слика на странама 156, 157]

Јехова је код Црвеног мора заштитио свој народ тако што је поставио стуб од облака између њих и Египћана