Двадесет друго поглавље

Праведност ниче на Сиону

Исаија 61:1-11

1, 2. Каква се промена спрема Израелу, и ко ће је остварити?

 НЕК се објави слобода! Јехова је одлучио да ослободи свој народ и да га врати у земљу њихових предака. Попут семена које ниче после благе кише, право обожавање ће се опет појавити. Кад дође тај дан, очајање ће устукнути пред радосним хвалама, а главе које су раније биле посуте пепелом жалости биће овенчане Божјим одобравањем.

² Ко ће остварити тај величанствени преокрет? Само Јехова може урадити тако нешто (Псалам 9:20, 21; Исаија 40:25). Пророк Софонија је пророчански заповедио: „Глас радости пуштај, кћери Сионска! Глас весеља пуштај, Израелу! Радуј се и весели се из свег срца, кћери Јерусалимска! Уклонио је Јехова казне твоје“ (Софонија 3:14, 15). То ће стварно бити време радости! Кад Јехова буде 537. пре н. е. сакупио обновљени остатак из Вавилона, то ће бити као да се сан остварио (Псалам 126:1).

3. Која испуњења имају пророчанске речи из 61. поглавља Исаије?

³ Та обнова је проречена у 61. поглављу Исаије. Међутим, премда се то пророчанство очигледно испунило 537. пре н. е., оно се у значајнијим појединостима испунило у каснијем раздобљу. Детаљније испуњење обухвата Исуса и његове следбенике  у првом веку и Јеховин народ у савремено доба. Ове надахнуте речи су заиста препуне значења!

„Година милости“

4. Ко је био опуномоћен да јавља добру вест у првом испуњењу Исаије 61:1, а ко у другом?

⁴ Исаија пише: „Дух је Јехове Бога, на мени, јер ме Јехова помаза да невољнима добре гласе јављам; посла ме да завијем у срцу рањене, да огласим сужњима слободу а заробљенима избављење“ (Исаија 61:1). Ко је тај који је опуномоћен да јавља добре гласе, то јест добру вест? У првом реду, то је вероватно Исаија, кога је Бог надахнуо да запише добру вест за заробљенике у Вавилону. Међутим, Исус је указао на најважније испуњење када је ове Исаијине речи применио на себе (Лука 4:16-21). Да, Исус је био послат да јавља добру вест кроткима, и зато је и помазан светим духом приликом крштења (Матеј 3:16, 17).

5. Ко проповеда добру вест већ отприлике 2 000 година?

⁵ Сем тога, Исус је поучио своје следбенике да буду јеванђелизатори, то јест проповедници добре вести. На Пентекост 33. н. е. око 120 особа је било помазано светим духом и постали су Божји духовни синови (Дела апостолска 2:1-4, 14-42; Римљанима 8:14-16). И они су били опуномоћени да јављају добру вест невољнима и рањенима у срцу. Тих 120 су били први од 144 000 који су помазани на тај начин. Последњи из те групе данас су још увек активни на земљи. Дакле, већ отприлике 2 000 година Исусови помазани следбеници сведоче „о покајању пред Богом и о вери у нашег Господа Исуса“ (Дела апостолска 20:21).

6. Ко је доживео олакшање када је чуо добру вест која се проповедала у древно доба, и како је данас?

 ⁶ Исаијина надахнута порука је донела олакшање Јеврејима у Вавилону који су се покајали. У време Исуса и његових ученика, она је донела олакшање Јеврејима који су били рањени у срцу због зла у Израелу и који су венули као заробљеници лажних религиозних традиција јудаизма првог века (Матеј 15:3-6). Данас милиони људи који су заробљени паганским обичајима хришћанског света и традицијама које срамоте Бога „уздишу и кукају“ због одвратних ствари које се чине у том религиозном систему (Језекиљ 9:4). Они који се одазивају на добру вест ослобођени су тог бедног стања (Матеј 9:35-38). Очи разумевања су им се широм отвориле кад су научили да обожавају Јехову „духом и истином“ (Јован 4:24).

7, 8. (а) Које су то две ’године милости‘? (б) Који су то Јеховини ’дани освете‘?

⁷ За проповедање добре вести постоји распоред. Исус и његови следбеници су добили следеће опуномоћење: ’Огласите годину милости Јеховине, и дан освете Бога нашега; утешите све жалосне‘ (Исаија 61:2). Година је дуга, али ипак има почетак и крај. Јеховина ’година милости‘ је раздобље у коме он кроткима пружа прилику да се одазову на његово објављивање слободе.

⁸ У првом веку је година милости за јеврејски народ наступила 29. године, када је Исус започео земаљску службу. Он је говорио Јеврејима: „Покајте се, јер се приближи небеско краљевство“ (Матеј 4:17). Та година милости је трајала до ’дана освете‘ Јеховине, који је кулминирао 70. н. е. када је Јехова дозволио да римска војска уништи Јерусалим и његов храм (Матеј 24:3-22). Ми данас живимо у једној  другој години милости, години која је почела 1914. када је успостављено Божје Краљевство на небесима. Та година милости ће се завршити још једним, много већим даном освете када Јехова буде уништио читав светски систем ствари у ’великој невољи‘ (Матеј 24:21).

9. Ко данас има користи од Јеховине године милости?

⁹ Ко данас има користи од Божје године милости? Они који прихватају поруку, показују кротост и ревно подупиру објављивање Божјег Краљевства у „свим нацијама“ (Марко 13:10). Такве особе су схватиле да добра вест доноси праву утеху. Међутим, они који одбацују ту поруку и не желе да искористе Јеховину годину милости, мораће ускоро да се суоче са стварношћу његовог дана освете (2. Солуњанима 1:6-9).

Духовни плод који велича Бога

10. Како на Јевреје који се враћају из Вавилона утиче велико дело које је Јехова извршио у њихову корист?

¹⁰ Јевреји који су се вратили из Вавилона схватају да је Јехова извршио једно велико дело у њихову корист. Њихова жалост због заточеништва претвара се у клицање и хвале јер су напокон слободни. Тако Исаија испуњава своје пророчанско опуномоћење „да подари жалосне у Сиону, да им дадне венац уместо пепела, уље од радости уместо жалости, хаљину свечану уместо клонула духа, да се храстовима правде прозову, садом Јеховиним на славу његову“ (Исаија 61:3).

11. Ко је у првом веку имао добар разлог да хвали Јехову за његово велико дело?

¹¹ Јевреји који су у првом веку прихватили ослобођење из ропства кривој религији такође су хвалили Бога за велико дело које је извршио у  њихову корист. Када су ослобођени из духовно мртве нације клонули дух је заменила ’свечана хаљина‘. Такву промену најпре су доживели Исусови ученици када се жалост због његове смрти претворила у радост зато што их је њихов ускрснули Господ помазао светим духом. Убрзо после тога сличну промену је доживело 3 000 кротких људи који су се на Пентекост 33. н. е. одазвали на проповедање тих новопомазаних хришћана и крстили се (Дела апостолска 2:41). Колико је било добро што су били сигурни да имају Јеховин благослов! Уместо ’жалости за Сионом‘ добили су свети дух и окрепили се ’уљем радости‘, које симболизује радост оних које Јехова богато благосиља (Јеврејима 1:9).

12, 13. (а) Ко су били ’храстови правде‘ међу Јеврејима који се враћају 537. пре н. е.? (б) Ко су ’храстови правде‘ од Пентекоста 33. н. е.?

¹² Јехова благосиља свој народ „храстовима правде“. Ко су ти храстови? У годинама после 537. пре н. е. то су били људи који су проучавали Божју Реч, дубоко размишљали о њој и подржавали Јеховина праведна мерила (Псалам 1:1-3; Исаија 44:2-4; Јеремија 17:7, 8). Такви људи као што су Јездра, Агеј, Захарија и првосвештеник Исус доказали су да су изванредни ’храстови‘ — чврсти за истину и одважни против духовног прљања у народу.

¹³ Од Пентекоста 33. н. е. па надаље, Бог је засадио сличне ’храстове правде‘ — храбре помазане хришћане — на духовном имању своје нове нације, ’Израела Божјег‘ (Галатима 6:16). Током векова ти ’храстови‘ су достигли број од 144 000, и доносе праведан плод на славу Јехови Богу (Откривење 14:3). Последњи од тих величанствених ’храстова‘ разлистали  су се после 1919. године када је Јехова оживео остатак Израела Божјег из привременог стања неактивности. Обезбедивши им обилну залиху духовних вода, Јехова је створио праву шуму праведних, плодоносних дрвета (Исаија 27:6).

14, 15. Које пројекте су предузели Јеховини обожаваоци када су ослобођени (а) 537. пре н. е.? (б) 33. н. е.? (в) 1919?

¹⁴ Истичући рад тих ’храстова‘, Исаија даље каже: „Они ће на старим рушевинама зидати, подигнуће старе развалине, и градове поновиће пусте и одавна разваљене“ (Исаија 61:4). По наређењу персијског краља Кира, верни Јевреји који су се вратили из Вавилона поново граде Јерусалим и његов храм који је толико дуго био разорен. Пројекти поновне изградње такође ће обележити године које следе после 33. н. е. и 1919.

¹⁵ Исусови ученици су 33. н. е. били страшно жалосни када је Исус ухапшен, осуђен и погубљен (Матеј 26:31). Међутим, променили су гледиште када им се појавио после ускрсења. Када је свети дух изливен на њих, запослили су се делом проповедања добре вести „како у Јерусалиму тако и у целој Јудеји и Самарији и све до најудаљенијег дела земље“ (Дела апостолска 1:8). Тако су почели да обнављају чисто обожавање. На сличан начин од 1919. па надаље Исус Христ је подстакао остатак своје помазане браће да поново изграде места ’одавно разваљена‘. Већ вековима свештенство хришћанског света не преноси спознање о Јехови већ га је заменило људским традицијама и небиблијским доктринама. Помазани хришћани су избацили из својих скупштина обичаје упрљане кривом религијом тако да је обнова чистог обожавања могла кренути напред. Започели су највећу  акцију проповедања коју је свет икада видео (Марко 13:10).

16. Ко помаже помазаним хришћанима у делу обнове, и који задаци су им поверени?

¹⁶ Био је то огроман задатак. Како је релативно мали остатак Израела Божјег могао да га изврши? Јехова је надахнуо Исаију да објави: „И туђини ће ту бити и пасти ће стада ваша, синови ће туђинаца орачи вама и тежаци [„виноградари“, ДК] бити“ (Исаија 61:5). Испоставило се да су ти фигуративни туђини у ствари „велико мноштво“ Исусових ’других оваца‘ a (Откривење 7:9; Јован 10:11, 16). Они нису помазани светим духом с изгледом на небеско наслеђе, већ имају наду вечног живота на рајској земљи (Откривење 21:3, 4). Ипак воле Јехову и у духовном смислу им је поверено пастирење, као и ратарски и виноградарски послови. То нису понижавајући задаци. Под вођством остатка Израела Божјег, ти радници помажу у пастирењу, исхрани и жетви народа (Лука 10:2; Дела апостолска 20:28; 1. Петрова 5:2; Откривење 14:15, 16).

17. (а) Како ће бити названи припадници Израела Божјег? (б) Која је једина жртва потребна за опроштење греха?

¹⁷ Шта је са Израелом Божјим? Јехова им преко Исаије каже следеће: „Ви ћете свештеници звати се Јеховини, слуге Бога нашег називаће вас. Ви ћете богатства од народа јести и славом ћете се њиховом хвалити“ (Исаија 61:6). Јехова је у древном Израелу обезбедио левитско свештенство које је приносило жртве у корист самих свештеника и других Израелаца.  Међутим, Јехова је 33. н. е. престао да користи левитско свештенство и увео је једну бољу припрему. Прихватио је Исусов савршени живот као жртву за људске грехе. Од тада нису потребне друге жртве. Исусова жртва вреди за сва времена (Јован 14:6; Колошанима 2:13, 14; Јеврејима 9:11-14, 24).

18. Какву врсту свештенства сачињава Израел Божји, и који је њихов задатак?

¹⁸ Како су онда припадници Израела Божјег ’свештеници Јеховини‘? Када је писао помазаним сухришћанима, апостол Петар је рекао: „Ви сте ’изабрани род, краљевско свештенство, света нација, народ за посебну својину, да бисте надалеко објавили врлине‘ онога који вас је из таме позвао у своје чудесно светло“ (1. Петрова 2:9). Дакле, као група помазани хришћани сачињавају свештенство с посебним задатком: да говоре народима о Јеховиној слави. Треба да буду његови сведоци (Исаија 43:10-12). Током последњих дана помазани хришћани верно обављају овај важан задатак. Као резултат тога милиони људи сада учествују с њима у делу сведочења о Јеховином Краљевству.

19. Коју ће предносну службу помазани хришћани обављати?

¹⁹ Надаље, припадници Израела Божјег имају изглед да служе као свештеници и на један други начин. После смрти они ускрсавају у бесмртан духовни живот на небу. Тамо служе не само као владари са Исусом у његовом Краљевству већ и као Божји свештеници (Откривење 5:10; 20:6). Као такви имаће предност да на верне људе на земљи примењују користи од Исусове откупне жртве. У визији коју је апостол Јован записао у 22. поглављу Откривења, поново су описани као „дрвеће“. Свих 144 000 ’дрвета‘ види се како су на небу и како доносе „дванаест  родова, дајући плодове сваког месеца. А лишће дрвећа... је за лечење нација“ (Откривење 22:1, 2). То је стварно дивна свештеничка служба!

Срамота и понижење, а затим радост

20. Који благослов очекује краљевско свештенство упркос противљењу?

²⁰ Од кад је 1914. почела Јеховина година милости, краљевско свештенство се суочава са сталним противљењем свештенства хришћанског света (Откривење 12:17). Па ипак, сви напори да се заустави проповедање добре вести на крају су пропали. Исаијино пророчанство је то прорекло следећим речима: „Уместо свог стида имаћете дупли део. Уместо срамоте задовољни ће својим делом бити; и тако ће дупли део имати у својој земљи, и вечна ће бити радост њихова“ (Исаија 61:7).

21. Како су помазани хришћани добили дупли део благослова?

²¹ Током Првог светског рата помазани остатак је доживео стид и срамоту од стране националистичког хришћанског света. Припадници свештенства били су међу онима који су лажно оптужили за побуну осморицу верне браће из централе у Бруклину. Та браћа су неправедно провела у затвору девет месеци. На крају су у пролеће 1919. били ослобођени, а касније су повучене све оптужбе против њих. Тако су пропали планови да се заустави дело проповедања. Јехова није дозволио да његови обожаваоци буду трајно осрамоћени већ их је ослободио и вратио на духовно имање, на ’њихову земљу‘. Тамо су добили двоструки део благослова. Благослов који су добили од Јехове вишеструко  је надокнадио све што су претрпели. Стварно су имали повод да буду радосни!

22, 23. Како помазани хришћани опонашају Јехову, и како их он награђује?

²² Оно што Јехова затим каже пружа још један разлог данашњим хришћанима да се радују: „Јер ја, Јехова, волим правду, и мрзим на грабеж и на злобу: даћу верно награду њихову и с њима ћу вечан савез учинити“ (Исаија 61:8). Кроз проучавање Библије помазани остатак је научио да воли правду и да мрзи зло (Пословице 6:12-19; 11:20). Научили су да од ’мачева својих кују раонике‘ тако што су неутрални у ратовима које воде људи и у политичким превратима (Исаија 2:4). Оставили су за собом и навике које срамоте Бога, као што су клеветање, прељуба, крађа и пијанство (Галатима 5:19-21).

²³ Пошто помазани хришћани исто тако воле правду као и њихов Створитељ, Јехова им је ’верно дао награде‘. Једна таква ’награда‘ је вечан савез — нови савез — који је Исус објавио својим следбеницима оне ноћи пре смрти. На темељу тог савеза они постају духовна нација, Божји посебан народ (Јеремија 31:31-34; Лука 22:20). Под тим савезом Јехова ће применити све користи Исусове откупне жртве, укључујући и опроштај греха како помазаника тако и свих других верних људи.

Радовање због благослова од Јехове

24. Ко представља „потомство“ у народима које ће бити благословљено, и како постају „потомство“?

²⁴ Неки међу народима су препознали да тај народ има благослов од Јехове. То је било проречено Јеховиним обећањем: „Род ће њихов знати се у народима и потомство њихово у племенима, и сви који их виде познаће да су од лозе коју Јехова благослови“  (Исаија 61:9). Припадници Израела Божјег, помазани хришћани, активни су међу народима за време Јеховине године милости. Данас има на милионе оних који се одазивају на њихову службу. Тиме што блиско сарађују са Израелом Божјим, ти људи из народа имају предност да буду ’потомство које је Јехова благословио‘. Њихову срећу могу да виде сви људи.

25, 26. Како сви хришћани исказују она иста осећања изражена у Исаији 61:10?

²⁵ Сви хришћани, и помазаници и друге овце, радују се времену када ће вечно хвалити Јехову. Свим срцем се слажу с пророком Исаијом који под надахнућем каже: „Радоваћу се у Јехови, душа ће се моја веселити у Богу моме, јер ме у хаљине спасења обуче, огрте ме плаштем избављења, као кад се женик венцем кити и невеста уресима својим“ (Исаија 61:10).

²⁶ Огрнути „плаштем избављења“, помазани хришћани су одлучни да остану чисти и неупрљани у Јеховиним очима (2. Коринћанима 11:1, 2). Пошто их је Јехова прогласио праведнима и дао им могућност да наследе небески живот, они се никада неће вратити опустошеном Вавилону Великом из кога су били ослобођени (Римљанима 5:9; 8:30). Плашт спасења за њих је непроцењив. Њихови сарадници, друге овце, исто су тако одлучни да се држе Јеховиних узвишених мерила чистог обожавања. Пошто су ’опрали своје дуге хаљине и убелили их у Јагњетовој крви‘, проглашени су праведнима и преживеће ’велику невољу‘ (Откривење 7:14; Јаков 2:23, 25). Док то време не дође они опонашају помазане другове у томе што се чувају да их Вавилон Велики ни на који начин не упрља.

27. (а) Које значајно ’ницање‘ ће се одвијати за време Хиљадугодишње владавине? (б) Како правда већ сада ниче међу људима?

 ²⁷ Данас Јеховини обожаваоци уживају у духовном рају. Ускоро ће уживати и у дословном Рају. Свим срцем жељно очекујемо то време које је живо описано у закључним речима 61. поглавља Исаије: „Јер као што земља чини да узрасте њено биље и у врту ниче што се сеје, тако ће чинити Јехова да спас [„правда“, ДК] никне и хвала пред свим народима“ (Исаија 61:11). Током Христове хиљадугодишње владавине на земљи ће ’никнути правда‘. Људи ће победнички клицати, а правда ће се ширити с краја на крај земље (Исаија 26:9). Међутим, не морамо да чекамо тај славни дан да бисмо давали хвалу пред свим народима. Правда већ ниче међу милионима људи који дају славу небеском Богу и објављују добру вест о његовом Краљевству. Чак нам и сада наша вера и нада дају много разлога да се радујемо Божјим благословима.

[Фуснота]

[Питања за разматрање]

 [Слика на 323. страни]

Исаија има добру вест за јеврејске заробљенике

 [Слика на 331. страни]

Од 33. н. е. Јехова је засадио 144 000 ’храстова правде‘

[Слика на 334. страни]

Из земље ће никнути правда