Тринаесто поглавље

„Пуштајте радосне гласове!“

Исаија 52:1-12

1. Зашто су пророчанске речи из 52. поглавља Исаије извор радости, и која два испуњења имају?

 ОСЛОБОЂЕЊЕ! Да ли постоји нешто чему се заробљени народ може више радовати? Пошто је ослобођење и повратак значајна тема у књизи Исаије, не треба да нас изненади што се у овој библијској књизи налази више израза радости него у било којој другој књизи ако изузмемо Псалме. Нарочито 52. поглавље Исаије пружа Божјем народу повод за радовање. Те пророчанске речи су се 537. пре н. е. испуниле на Јерусалиму. Оне имају и веће испуњење које се односи на „горњи Јерусалим“, Јеховину небеску организацију духовних створења која се понекад описује као мајка и као жена (Галатима 4:26; Откривење 12:1).

„Обуци се у силу своју, Сионе!“

2. Када се Сион буди, и како се то догађа?

² Јехова преко Исаије упућује позив свом вољеном граду Сиону: „Прени се, прени се, обуци се у силу своју, Сионе! Обуци свечане хаљине своје, Јерусалиме, граде свети, јер у тебе неће више ући необрезани ни нечисти. Отреси прах са себе, устани, и седи, Јерусалиме! Скини ужа с врата свога, заробљена кћери Сионска!“ (Исаија 52:1, 2). Зато што су Јерусалимљани разгневили Јехову њихов град ће бити  пуст 70 година (2. Краљевима 24:4; 2. Летописа 36:15-21; Јеремија 25:8-11; Данило 9:2). Сада је време да се пробуди из дугог раздобља неактивности и да се заодене слободом као предивном одећом. Јехова је подстакао Кира да ослободи ’заробљену кћер сионску‘ тако да бивши становници Јерусалима и њихово потомство могу напустити Вавилон, вратити се у Јерусалим и обновити право обожавање. У Јерусалиму не сме бити необрезаних и нечистих (Јездра 1:1-4).

3. Зашто се скупштина помазаних хришћана може назвати ’кћер сионска‘, и у ком смислу су ослобођени?

³ Ове Исаијине речи се испуњавају и на хришћанској скупштини. Скупштина помазаних хришћана може се описати као савремена ’кћер сионска‘, јер је „горњи Јерусалим“ њихова мајка. a Пошто су ослобођени паганских учења и отпадничких доктрина, помазаници морају сачувати чист положај пред Јеховом, али не посредством обрезања у телу већ посредством обрезања у срцу (Јеремија 31:33; Римљанима 2:25-29). То значи да у Јеховиним очима треба да остану духовно, ментално и морално чисти (1. Коринћанима 7:19; Ефешанима 2:3).

4. Премда „горњи Јерусалим“ никада није био непослушан Јехови, која искуства његових представника на земљи одражавају стање древних Јерусалимљана?

⁴ Тачно је да „горњи Јерусалим“ никада није био непослушан Јехови. Међутим, за време Првог светског рата његови представници на земљи — помазани хришћани — ненамерно су прекршили Јеховин закон, јер нису исправно разумели  праву хришћанску неутралност. Изгубивши Божју наклоност у духовном смислу су постали робови ’Вавилона Великог‘, светског царства криве религије (Откривење 17:5). То стање ропства је достигло врхунац када је у јуну 1918. године осам чланова управе Watch Tower Societyja затворено на основу лажних оптужби укључујући и оптужбу о завери. У то време је организовано проповедање добре вести практично престало. Међутим, 1919. године зачуо се громогласан позив на духовну будност. Помазани хришћани су почели да се потпуно одвајају од моралне и духовне нечистоће Вавилона Великог. Подигли су се из праха ропства, и „горњи Јерусалим“ је добио сјај ’светог града‘ у коме није дозвољена духовна нечистоћа.

5. Зашто Јехова има апсолутно право да купи свој народ без икакве надокнаде њиховим освајачима?

⁵ Јехова је имао апсолутно право да ослободи свој народ и 537. пре н. е. и 1919. н. е. Исаија објашњава: „Овако говори Јехова: За бадава се продадосте и нећете се за новац искупити“ (Исаија 52:3). Ни древни Вавилон ни Вавилон Велики нису ништа платили кад су поробили народ који је био у савезу с Богом. Пошто није било никакве новчане трансакције, Јехова је још увек био законски власник тог народа. Да ли је некоме нешто дуговао? Наравно да није. Јехова је у оба случаја могао с правом поново да купи оне који га обожавају без икакве накнаде њиховим освајачима (Исаија 45:13).

6. Које лекције из историје Јеховини непријатељи нису научили?

⁶ Јеховини непријатељи ништа нису научили из историје. Читамо следеће: „Јер овако говори Вечни, Јехова: Некад народ мој у Египат сиђе да у њему живи, а после га Асирци ни за што мучише“ (Исаија 52:4).  Египатски фараон је поробио Израелце који су као гости били позвани да живе у његовој земљи. Али Јехова је потопио фараона и његову војску у Црвеном мору (Излазак 1:11-14; 14:27, 28). Када је асирски краљ Сенахериб претио Јерусалиму, Јеховин анђео је побио 185 000 војника тог краља (Исаија 37:33-37). Слично томе, ни древни Вавилон ни Вавилон Велики не могу избећи последице тога што су тлачили Божји народ.

’Народ мој ће знати моје име‘

7. Како је на Јеховино име утицало поробљавање његовог народа?

⁷ На Јеховино име утиче то што је његов народ заробљен као што то пророчанство показује: „А сад шта ћу, говори Јехова, кад је народ мој бадава заробљен? Тирјани његови вику дижу, говори Јехова, и по цео дан се име моје хули. Зато ће познати народ име моје, зато ће у онај дан познати да сам ја који говорим: Ево ме“ (Исаија 52:5, 6). Какве везе има Јехова с том ситуацијом? Зашто се њега тиче то што су Израелци заробљени у Вавилону? Јехова мора  реаговати, јер је Вавилон заробио његов народ и победнички кличе над њим. Таквим хвалисањем Вавилонци омаловажавају Јеховино име (Језекиљ 36:20, 21). Нису схватили да је Јерусалим опустошен зато што је Јехова био незадовољан својим народом. Вавилонци у ствари сматрају да је поробљавање Јевреја доказ да је њихов Бог слаб. Валтасар, као сувладар у Вавилону, чак исмева Јехову тако што за време гозбе у част вавилонских богова користи посуде из Јеховиног храма (Данило 5:1-4).

8. Шта се десило с Јеховиним именом после смрти апостола?

⁸ Како се све то примењује на „горњи Јерусалим“? Откад је отпадништво ухватило корена међу такозваним хришћанима, може се рећи да се ’због њих на Божје име хули међу нацијама‘ (Римљанима 2:24; Дела апостолска 20:29, 30). Што се Божјег имена тиче, Јевреји су на крају због сујеверја почели да избегавају да користе Божје име. Убрзо после смрти апостола̂, отпаднички хришћани су следили такав пример и престали да користе Божје лично име. Отпадништво је довело до настанка хришћанског света, то јест највећег дела Вавилона Великог (2. Солуњанима 2:3, 7; Откривење 17:5). Необуздани неморал хришћанског света и његова бесрамна кривица за крв, лоше се одражавају на Јеховино име (2. Петрова 2:1, 2).

9, 10. Које дубље разумевање Јеховиних мерила и његовог имена почиње да стиче народ који је у савремено доба у савезу с Богом?

⁹ Када је 1919. године Већи Кир, Исус Христ, ослободио из Вавилона Великог народ који је у савезу с Богом, припадници тог народа су почели  боље да схватају Јеховине захтеве. Већ су се очистили од многих учења хришћанског света која вуку корене из претхришћанског паганства, као што су Тројство, бесмртност душе и вечно мучење у огњеном паклу. Сада су решили да се ослободе свих трагова вавилонског утицаја. Такође су схватили колико је важно да задрже строгу неутралност у страначким збивањима у овом свету. Чак су желели да се очисте од било какве кривице за крв коју су неки можда имали.

¹⁰ Савремене Божје слуге су такође почеле дубље да схватају важност Јеховиног имена. Године 1931. узели су име Јеховини сведоци, и тако јавно објавили да подржавају Јехову и његово име. Сем тога, 1950. године је објављен Превод Нови свет у коме су Јеховини сведоци у Библију вратили Божје име тамо где треба да стоји. Да, они поштују Јеховино име и објављују га до крајева земље.

’Онај који носи добре вести‘

11. Зашто је усклик „Бог твој краљује!“ сасвим прикладан што се тиче догађаја из 537. пре н. е.?

¹¹ Сада нам се поново скреће пажња на Сион док је још опустошен. Један гласник који се приближава доноси добру вест: „Красне ли су на горама ноге оног који добре гласе носи, који мир оглашује; онога који добре вести носи, који спасење оглашује, онога који каже Сиону: Бог твој краљује!“ (Исаија 52:7). Како то да се 537. године пре н. е. каже да је сионски Бог постао Краљ? Зар Јехова није одувек Краљ? Он заиста јесте ’Краљ вечности‘! (Откривење 15:3). Али тај усклик „Бог твој краљује!“ сасвим је прикладан, јер пад Вавилона и краљевска  објава да се поново изгради храм у Јерусалиму и обнови чисто обожавање, представља један нови израз Јеховиног краљевања (Псалам 97:1).

12. Ко је преузео вођство у ’ношењу добре вести‘, и како?

¹² У Исаијино време ниједан човек нити група људи нису названи ’онај који носи добру вест‘. Међутим, данас се зна ко то носи добру вест. Исус Христ је Јеховин највећи гласник мира. Док је био на земљи проповедао је добру вест да ће доћи ослобођење од свих последица греха наслеђеног од Адама, укључујући и болест и смрт (Матеј 9:35). Исус је био пример ревности у објављивању те добре вести о нечем бољем, јер је користио сваку прилику да поучава људе о Божјем Краљевству (Матеј 5:1, 2; Марко 6:34; Лука 19:1-10; Јован 4:5-26). А његови ученици су следили његов пример.

13. (а) Како апостол Павле проширује значење израза ’красне ли су на горама ноге оног који добре вести носи‘? (б) Зашто се може рећи да су ноге гласника „дивне“?

 ¹³ Апостол Павле у писму упућеном Римљанима цитира Исаију 52:7 да би истакао колико је важно дело проповедања добре вести. Он поставља читав низ питања која подстичу на размишљање, као што су: ’Како ће људи чути ако им неко не проповеда?‘ Затим каже: „Као што је написано: ’Како су дивне ноге оних који објављују добру вест о добрим стварима!‘“ (Римљанима 10:14, 15). Павле проширује примену Исаије 52:7 тако што користи множину уместо једнине која је у оригиналном тексту Исаије. По угледу на Исуса Христа сви хришћани су гласници добре вести мира. Како су њихове ноге „дивне“? Исаија говори као да се гласник приближава Јерусалиму са околних Јудиних брда. Издалека се ноге тог гласника не могу видети. Зато је овде пажња усмерена на самог гласника, којег те ноге представљају. Баш као што су у првом веку Исус и његови ученици били диван призор кротким особама, тако су и данашњи Сведоци угодан призор понизним људима који се одазивају на животоспасавајућу поруку добре вести.

14. Како је Јехова у савремено доба постао Краљ, и од када се то објављује човечанству?

¹⁴ Од када се у савремено доба чује усклик „Бог твој краљује!“? Од 1919. године. Те године на конгресу у Сидар Поинту (Охајо), Џ. Ф. Ратерфорд, тадашњи председник Watch Tower Societyja, подстакао је своје слушаоце једним говором под насловом „Обраћање сарадницима“. Тај говор, темељен на Исаији 52:7 и Откривењу 15:2, охрабрио је све присутне да се прихвате дела проповедања. Тако су ’дивне ноге‘ почеле да се појављују  на „горама“. Најпре помазани хришћани, а касније њихови сарадници „друге овце“ ревно су кренули да проповедају добру вест да је Јехова постао Краљ (Јован 10:16). Како је Јехова постао Краљ? Он је поново исказао своје краљевање 1914. године када је устоличио свог Сина, Исуса Христа, за Краља тек успостављеног небеског Краљевства. Јехова је на још један начин изразио своје краљевање када је 1919. ослободио ’Израел Божји‘ из Вавилона Великог (Галатима 6:16; Псалам 47:9; Откривење 11:15, 17; 19:6).

„Одјекује глас стражара твојих“

15. Ко су ’стражари‘ који подижу глас 537. пре н. е.?

¹⁵ Да ли усклик „Бог твој краљује!“ измамљује одзив? Да. Исаија каже: „Одјекује глас стражара твојих, они глас подижу, подижу заједно веселе покличе, јер очима својим [„очи у очи“, NW] гледају како Јехова Сион избавља“ (Исаија 52:8). У Јерусалиму 537. пре н. е. није било никаквих дословних стражара који су поздрављали прве изгнанике који су се враћали. Град је 70 година био пуст (Јеремија 25:11, 12). Зато су ’стражари чији глас одјекује‘ они Израелци који унапред примају вест о обнови Сиона и имају одговорност да ту вест пренесу осталој деци Сиона. Када су 539. пре н. е. стражари видели како Јехова даје Вавилон у руке Киру, у њиховим мислима није било сумње у то да Јехова ослобађа свој народ. Заједно са онима који се одазивају на њихов позив, стражари заједнички весело преносе другима ту добру вест.

16. С ким се стражари гледају „очи у очи“, и у ком смислу?

¹⁶ Будни стражари имају близак, лични однос с Јеховом, као да га гледају „очи у очи“, то јест  виде га лицем у лице (Бројеви 14:14 NW). Блискост с Јеховом и међусобна блискост истичу њихово јединство и веселу природу њихове поруке (1. Коринћанима 1:10).

17, 18. (а) Како одјекује глас савремене класе стражара? (б) У ком смислу је класа стражара уједињена у објављивању?

¹⁷ У савременом испуњењу глас класе стражара, то јест ’верног и разборитог роба‘, одјекује не само према онима који су већ у Божјој видљивој организацији већ и према онима ван ње (Матеј 24:45-47). Године 1919. објављен је позив да се сакупе преостали помазаници, а 1922. године тај позив се  још јаче чуо на конгресу у Сидар Поинту (Охајо) кроз речи „објављујте, објављујте, објављујте Краља и његово краљевство“. Од 1935. године посвећује се пажња сакупљању великог мноштва овцама сличних особа (Откривење 7:9, 10). У последње време се објављивање Јеховиног краљевања све више појачава. Како? Око шест милиона људи је 2000. године објављивало Јеховино краљевање у више од 230 земаља. Сем тога, Кула стражара, главно средство класе стражара, оглашава ову радосну поруку на више од 130 језика.

¹⁸ Да би се учествовало у том уједињујућем делу потребна је понизност и братска љубав. Да би тај позив био ефикасан, сви који у томе учествују морају проповедати исту поруку, истицати Јеховино име, припрему откупнине, његову мудрост, љубав и његово Краљевство. Док хришћани широм света раде раме уз раме, њихова лична веза с Јеховом је ојачана уједињеним објављивањем радосне вести.

19. (а) Како „развалине Јерусалимске“ постају радосне? (б) У ком смислу је Јехова ’загалио свету мишицу‘?

¹⁹ Док Божји народ радосно ускликује, чак и место на коме живи изгледа весело. Пророчанство даље каже: „Пуштајте радосне гласове, развалине Јерусалимске! Јер Јехова народ свој утеши, избави Јерусалим. Загали Јехова свету мишицу своју на очи свих народа, и видеће сви крајеви земље спасење Бога нашега“ (Исаија 52:9, 10). С доласком повратника из Вавилона, опустошени Јерусалим више не изгледа жалосно већ срећно, јер чисто обожавање Јехове сада може да се обнови (Исаија 35:1, 2). То је очигледно дело Јеховиних руку. Он је ’загалио свету мишицу‘, као да је заврнуо рукаве да  би се прихватио спасавања свог народа (Јездра 1:2, 3).

20. Какав је резултат тога што Јехова загаљује своју свету мишицу у савремено доба, и шта ће бити даљни резултат?

²⁰ Јехова је у овим ’последњим данима‘ загалио своју свету мишицу да би оживео помазани остатак, то јест „два сведока“ из књиге Откривења (2. Тимотеју 3:1; Откривење 11:3, 7-13). Од 1919. године они су уведени у духовни рај, у једно духовно стање у коме се сада налазе и милиони њихових сарадника, то јест других оваца. На крају ће Јехова загалити своју свету мишицу да би донео спасење свом народу у ’Хар-Магедону‘ (Откривење 16:14, 16). Тада ће ’сви крајеви земље видети спасење Бога нашега‘.

Неодложан услов

21. (а) Шта се тражи од оних који ’носе судове Јеховине‘? (б) Зашто нема разлога да се Јевреји журе из Вавилона?

²¹ Они који излазе из Вавилона да би се вратили у Јерусалим треба да испуне један услов. Исаија пише: „Идите, идите, изиђите одатле! Не дотичите се ничега нечиста! Изиђите, очистите се ви који судове Јеховине носите. Не журите, не идите трком; јер ће Јехова пред вама да иде, Бог ће Израелов ход ваш заштитити“ (Исаија 52:11, 12). Израелци који одлазе морају оставити за собом у Вавилону све што има везе с вавилонским кривим обожавањем. Пошто носе Јеховине судове који су били у храму у Јерусалиму, морају бити чисти, не само споља, на церемонијалан начин, већ првенствено у свом срцу (2. Краљевима 24:11-13; Јездра 1:7). Сем тога, Јехова иде испред њих, тако да не морају да журе, нити да избезумљено трче, као да су им крвожедни гониоци за петама. Бог Израелов је њихов заштитник (Јездра 8:21-23).

22. Како Павле наглашава потребу за чистоћом међу помазаним хришћанима?

 ²² Исаијине речи о томе да остану чисти имају главно испуњење на потомцима ’горњег Јерусалима‘. Када је Павле саветовао хришћане у Коринту да се не ујармљују неједнако с неверницима, цитирао је речи из Исаије 52:11: „’Зато изађите између  њих, и одвојите се‘, каже Јехова, ’и не дотичите оно што је нечисто‘“ (2. Коринћанима 6:14-17). Баш као што су то радили Израелци који су из Вавилона кренули кући, и хришћани се морају клонити вавилонског кривог обожавања.

23. Како се данашње Јеховине слуге труде да остану чисте?

²³ То је нарочито важило за помазане следбенике Исуса Христа који су 1919. године побегли из Вавилона Великог. Постепено су се чистили од свих трагова кривог обожавања (Исаија 8:19, 20; Римљанима 15:4). Такође су све више схватали важност моралне чистоће. Премда су Јеховини сведоци одувек имали висока морална мерила, Кула стражара из 1952. године имала је чланке који су наглашавали потребу да се неморалне особе дисциплинују како би скупштина остала чиста. Такав дисциплински поступак помаже и самом преступнику да схвати потребу да се искрено покаје (1. Коринћанима 5:6, 7, 9-13; 2. Коринћанима 7:8-10; 2. Јованова 10, 11).

24. (а) Шта су ’Јеховини судови‘ у савремено доба? (б) Зашто су данашњи хришћани сигурни да ће Јехова и даље ићи пред њима као њихов заштитник?

²⁴ Помазани хришћани су заједно с великим мноштвом других оваца одлучни да се не дотичу ничег што је духовно нечисто. Пошто су прочишћени и чисти, могу да носе „судове Јеховине“ — драгоцене припреме које Бог чини за свету службу кроз проповедање од куће до куће, библијске студије и друге облике хришћанске активности. Пошто чува чист положај, Божји народ данас може бити сигуран да ће Јехова и даље ићи пред њима као њихов заштитник. Божји чисти народ има обиље разлога да ’пушта радосне гласове‘!

[Фуснота]

[Питања за разматрање]

[Слика на 183. страни]

Сион ће бити ослобођен из ропства

[Слика на 186. страни]

Од 1919. године ’дивне ноге‘ су се још једном појавиле на „горама“

[Слика на 189. страни]

Јеховини сведоци говоре уједињено

[Слика на 192. страни]

Они који ’носе Јеховине судове‘ морају бити морално и духовно чисти