Двадесет осмо поглавље

Светло за народе

Исаија 66:15-24

1, 2. Зашто је светло од животне важности, и каква тама данас покрива земљу?

 ЈЕХОВА је Извор светла, он је тај који је „створио сунце да дању светли, и поставио месец и звезде да светле ноћу“ (Јеремија 31:35). Већ само на основу овога треба да признамо да је Он Извор живота, пошто светло значи живот. Кад се земља не би стално купала у топлини и светлости сунца, живот какав знамо био би немогућ. Наша планета не би могла бити настањена.

² Зато је за нас од пресудног значаја што је Јехова, предвиђајући стање у наше доба, прорекао време таме, а не светла. Исаија је под надахнућем написао: „Ено мрак покрива земљу и тама народе“ (Исаија 60:2). Наравно, ове речи се односе на духовну, а не на дословну таму, али њихова озбиљност се не сме потценити. Они који немају духовно светло на крају не могу живети баш као што не могу живети ни они који су лишени сунчеве светлости.

3. Где можемо пронаћи светло у овим мрачним временима?

³ У ово доба таме не смемо себи дозволити да игноришемо духовно светло које нам је Јехова ставио на располагање. Преко је потребно да пазимо да Божја Реч осветли нашу стазу тако што сваки дан читамо Библију ако је то икако могуће (Псалам 119:105). Хришћански састанци нам  пружају прилику да се међусобно храбримо да останемо на ’путу праведника‘ (Пословице 4:18; Јеврејима 10:23-25). Снага коју добијамо посредством марљивог проучавања Библије и здравог хришћанског дружења помаже нам да нас не прогута тама ових ’последњих дана‘ који ће достићи врхунац у великом ’дану Јеховиног гнева‘ (2. Тимотеју 3:1; Софонија 2:3). Тај дан се брзо приближава! Он ће сигурно доћи баш као што је сличан дан задесио становнике древног Јерусалима.

Јехова ’суд свој чини‘

4, 5. (а) На који начин Јехова долази против Јерусалима? (б) Зашто можемо закључити да ће релативно мали број људи преживети уништење Јерусалима 607. пре н. е.? (Види фусноту.)

⁴ У закључним стиховима Исаијиног узбудљивог пророчанства Јехова сликовито описује догађаје који воде до дана његовог гнева. Читамо следеће: „Иде Јехова у пламену и као вихор кола су његова, од гнева свога жераве он спрема, и од претња својих ватру прави. Пламеном ће Јехова суд свој чинити, мачем својим сваку пут казнити, и много ће бити од Јехове побијених“ (Исаија 66:15, 16).

⁵ Ове речи треба да помогну Исаијиним савременицима да схвате озбиљност своје ситуације. Долази време када ће Вавилонци, као извршиоци Јеховине пресуде, доћи на Јерусалим, и када ће њихова кола подићи облак прашине попут вихора. Како ће то бити застрашујућ призор! Јехова ће користити те освајаче да спроведе свој ватрени гнев против сваке неверне јеврејске ’пути‘. То ће бити као да се сам Јехова бори против свог народа. Његов ’гнев‘ неће попустити. Многи Јевреји ће пасти као ’побијени  од Јехове‘. Ово пророчанство се испунило 607. пре н. е. a

6. Какви се обичаји који заслужују осуду спроводе у Јуди?

⁶ Да ли Јехова оправдано ’чини суд‘ против свог народа? Сасвим сигурно! Већ смо много пута током разматрања књиге Исаије видели да су Јевреји, иако су наводно били предани Јехови, дубоко огрезли у кривом обожавању — а Јехова на све то није био слеп. То поново видимо у следећим пророчанским речима: „Који се у вртовима освештају и чисте, и куд један за другим иду, и који ваздан свињско месо једу, гадове и мишеве. Сви ће они изгинути, говори Јехова“ (Исаија 66:17). Да ли се ти Јевреји ’освештавају и чисте‘ да би се припремили за чисто обожавање. Очигледно не. Они у ствари учествују у паганским обредима чишћења у посебним вртовима. После тога похлепно ждеру свињско месо и месо других животиња које су се по Мојсијевом Закону сматрале нечистим (Левитска 11:7, 21-23).

7. Како хришћански свет личи на идолопоклоничку Јуду?

⁷ Какво одвратно стање народа који је у савезу с јединим истинитим Богом! Али узми у обзир и следеће: исто тако одвратна ситуација данас влада међу религијама хришћанског света. И оне тврде да служе Богу, и многе религиозне вође се претварају да су побожне. Ипак се прљају паганским учењима и традицијама и показују да су у духовној тами. Колико је само велика та тама! (Матеј 6:23; Јован 3:19, 20).

 „Видеће славу моју“

8. (а) Шта ће задесити како Јуду тако и хришћански свет? (б) У ком смислу ће народи ’видети Јеховину славу‘?

⁸ Да ли Јехова примећује поступке који су за осуду и крива учења хришћанског света? Прочитај следеће Јеховине речи које је Исаија записао, па да видиш до каквог ћеш закључка доћи: „Знам дела и мисли њихове; дође време да све народе сабирам и све језике. И они ће доћи и видеће славу моју“ (Исаија 66:18). Јехова зна и спрема се да осуди не само поступке већ и мисли оних који тврде да су његове слуге. Јуда тврди да верује у Јехову, али њена идолопоклоничка дела и пагански обичаји противрече тој тврдњи. Становницима Јуде ништа не вреди што се „чисте“ према паганским обредима. Нација ће бити разорена, и то ће се десити наочиглед свих суседних народа који обожавају идоле. Они ће ’видети Јеховину славу‘ у том смислу што ће бити сведоци тих догађаја и што ће бити присиљени да признају да се Јеховина реч обистинила. Како се све ово односи на хришћански свет? Кад му дође крај многи његови бивши пријатељи и пословни партнери биће присиљени да стану и беспомоћно гледају како се Јеховина реч испуњава (Јеремија 25:31-33; Откривење 17:15-18; 18:9-19).

9. Коју добру вест Јехова објављује?

⁹ Да ли уништење Јерусалима 607. пре н. е. значи да Јехова више неће имати сведоке на земљи? Не. Изванредни примери људи који чувају беспрекорност, као што су Данило и његова три друга, и даље ће служити Јехови чак и као изгнаници у Вавилону (Данило 1:6, 7). Да, ланац верних сведока за Јехову остаће нетакнут, и кад прође 70 година верни људи и жене ће напустити Вавилон и вратиће се у  Јуду да тамо обнове чисто обожавање. На то Јехова алудира следећим речима: „Поставићу знак ја на њих и послаћу избеглице њихове у све народе: У Тарсис, у Фул и Луд, који лук натежу, у Тувал и у Јаван, на далека острва, која никад гласа о мени не чуше, нити славе моје не видеше, и јављаће славу моју народима“ (Исаија 66:19).

10. (а) У ком смислу ће верни Јевреји ослобођени из Вавилона служити као знак? (б) Ко данас служи као знак?

¹⁰ Мноштво верних људи и жена који се 537. пре н. е. буду вратили у Јерусалим служиће као изванредан знак, као доказ да је Јехова избавио свој народ. Ко је могао да сања да ће заробљени Јевреји једног дана бити слободни како би вршили чисто обожавање у Јеховином храму? На сличан начин су у првом веку помазани хришћани служили као „знамење и знак“, и к њима су се стицали кротки људи који су желели да служе Јехови (Исаија 8:18; Јеврејима 2:13). Данас помазани хришћани, који напредују у својој обновљеној земљи, служе као изванредан знак на земљи (Исаија 66:8). Они су живи доказ силе Јеховиног духа и привлаче кротке људе које срце нагони да служе Јехови.

11. (а) Како ће после обнове други народи сазнати за Јехову? (б) Како се првобитно испунио стих из Захарије 8:23?

¹¹ Међутим, како ће после обнове 537. пре н. е. људи из других народа који нису чули глас о Јехови сазнати за њега? Па, неће се сви верни Јевреји вратити у Јерусалим кад се заврши вавилонско ропство. Неки ће попут Данила остати у Вавилону. Други ће се расејати на четири краја света. До петог века пре н. е. Јевреји су живели по читавом Персијском царству (Јестира 1:1; 3:8). Нема сумње да су неки од њих причали својим паганским суседима о Јехови јер су многи људи из тих народа  постали јеврејски прозелити. Тако је очигледно било и са етиопским евнухом коме је хришћански ученик Филип проповедао у првом веку (Дела апостолска 8:26-40). Све се ово десило као првобитно испуњење речи пророка Захарије: „У то ће време десет људи од свих језика народа ухватити једног Јудејина за скут говорећи: Идемо с вама, јер сазнасмо да је с вама Бог“ (Захарија 8:23). Јехова је заиста послао светло народима! (Псалам 43:3, ДК).

Носе ’Јехови дар‘

12, 13. На који начин ће се ’браћа‘ доводити у Јерусалим од 537. пре н. е.?

¹² Кад Јерусалим буде поново изграђен, Јевреји који су расути далеко од своје домовине гледаће на тај град и обновљено свештенство као на центар чистог обожавања. Многи од њих ће из далека путовати да би били на годишњим празницима. Исаија под надахнућем пише следеће: „Сву браћу вашу доводиће из свих народа Јехови на принос [„на дар“, ДК]: на коњима, на колима, на носилима, на мазгама и на камилама, ка светој гори мојој, у Јерусалим, говори Јехова, као што синови Израелови дарове носе у чистоме суду у дом Јеховин. И узећу између њих свештенике и Левите, говори Јехова“ (Исаија 66:20, 21).

¹³ Нека од те ’браће из свих народа‘ била су присутна на Пентекост када је свети дух био изливен на Исусове ученике. Извештај каже: „Тада су у Јерусалиму боравили Јевреји, богобојазни људи, из сваке нације под небом“ (Дела апостолска 2:5). Они су дошли у Јерусалим да би вршили обожавање по јеврејском обичају, али када су чули добру вест о Исусу Христу многи су исказали веру у њега и крстили се.

14, 15. (а) Како су помазани хришћани сакупили још своје духовне ’браће‘ после Првог светског рата, и како су они донети Јехови као ’дарови у чистом суду‘? (б) У ком смислу је Јехова неке од њих ’узео за свештенике‘? (в) Ко су били неки помазани хришћани који су учествовали у сакупљању своје духовне браће? (Види оквир на овој страни.)

 ¹⁴ Да ли ово пророчанство има и савремено испуњење? Како да не. Јеховине помазане слуге су после Првог светског рата разумеле из Писма да је Божје Краљевство успостављено на небу 1914. године. Пажљивим проучавањем Библије сазнали су да треба да се сакупи још наследника Краљевства, то јест ’браће‘. Неустрашиве слуге су путовале „све до најудаљенијег дела земље“, користећи сва транспортна средства, како би пронашли будуће чланове помазаног остатка од којих је већина изашла из цркава хришћанског света. Кад би их пронашли  доносили су их Јехови као дар (Дела апостолска 1:8).

¹⁵ Помазаници који су били сакупљени у том почетном периоду нису очекивали да их Јехова прихвати онакве какви су били пре него што су спознали библијску истину. Они су предузели кораке да се очисте од духовне и моралне нечистоће како би могли бити постављени као ’дар у чистом суду‘, то јест као што је апостол Павле рекао, као ’честита девица пред Христа‘ (2. Коринћанима 11:2). Осим што су одбацили доктринарне заблуде, помазаници су морали да науче како да остану строго неутрални у политичким стварима овога света. Године 1931, када су његове слуге биле до одговарајућег степена очишћене, Јехова им је милосрдно дао предност да носе његово име као Јеховини сведоци (Исаија 43:10-12). Међутим, у ком смислу је Јехова неке од њих ’узео за свештенике‘? Ти помазаници су као целина постали део ’краљевског свештенства, свете нације‘, која Богу приноси жртве хвале (1. Петрова 2:9; Исаија 54:1; Јеврејима 13:15).

Сакупљање се наставља

16, 17. Ко сачињава „пород ваш“ после Првог светског рата?

¹⁶ Коначан број тих ’краљевских свештеника‘ износи 144 000, и с временом је њихово сакупљање завршено (Откривење 7:1-8; 14:1). Да ли је то био крај дела сакупљања? Не. Исаијино пророчанство даље каже: „Као што ће нова небеса и земља коју ћу створити, преда мном стајати, говори Јехова, тако ће стајати пород ваш и име ваше“ (Исаија 66:22). У првобитном испуњењу тих речи Јевреји који се буду вратили из вавилонског ропства одгајаће децу. Тако ће обновљени јеврејски остатак, то  јест ’нова земља‘, под новом јеврејском управом, ’новим небесима‘, бити чврсто утврђен. Међутим, то пророчанство има најизванредније испуњење у наше време.

¹⁷ „Пород“ који нација духовне браће ствара јесте „велико мноштво“ које има наду вечног живота на земљи. Они долазе ’из свих нација и племена и народа и језика, и стоје пред престолом и пред Јагњетом‘. Они су ’опрали своје дуге хаљине и убелили их у Јагњетовој крви‘ (Откривење 7:9-14; 22:17). Данас се „велико мноштво“ из духовне таме окреће ка светлу које Јехова даје. Припадници тог мноштва исказују веру у Исуса Христа и попут своје помазане браће и сестара труде се да остану духовно и морално  чисти. Они као целина и даље служе под Христовим вођством и ’стајаће‘ заувек! (Псалам 37:11, 29).

18. (а) Како припадници великог мноштва поступају као њихова помазана браћа? (б) Како помазаници и њихови сарадници обожавају Јехову „од младине до младине, од суботе до суботе“?

¹⁸ Ти вредни мушкарци и жене са земаљском надом знају да поред тога што је битно да остану морално и духовно чисти, потребно је још нешто више да би угодили Јехови. Дело сакупљања је у пуном јеку, и они желе да учествују у њему. Књига Откривења о њима прориче: „[Они] су пред Божјим престолом; и врше му свету службу дан и ноћ у његовом храму“ (Откривење 7:15). Ове речи нас подсећају на предзадњи стих у Исаијином пророчанству: „И од младине до младине, од суботе до суботе, долазиће свака пут да се преда мном поклони, говори Јехова“ (Исаија 66:23). То се данас дешава. „Од младине до младине, од суботе до суботе“ — то јест редовно, сваке седмице свакога месеца — помазани хришћани и њихови сарадници, велико мноштво, сакупљају се да обожавају Јехову. Између осталог, они то чине тако што похађају хришћанске састанке и учествују у јавној служби. Да ли си и ти један од оних који редовно ’долазе да се поклоне пред Јеховом‘? Јеховин народ је много срећан док то чини и припадници великог мноштва једва чекају време када ће „свака пут“ — сви људи — служити Јехови „од младине до младине, од суботе до суботе“ у сву вечност.

Коначни крај Божјих непријатеља

19, 20. Каква је била сврха Гехене у библијско доба, и шта она симболизује?

¹⁹ Остао нам је још један стих у проучавању Исаијиног пророчанства. Књига се завршава следећим  речима: „И излазећи видеће се лешеви људи који се на ме побунише, јер црв њихов неће погинути, и огањ се њихов неће угасити, и свакој ће пути они бити гад“ (Исаија 66:24). Исус Христ је вероватно имао у мислима ово пророчанство када је охрабрио своје ученике да поједноставе свој живот и да интересе Краљевства ставе на прво место. Он је рекао: „Ако те твоје око наводи на спотицање, баци га; боље ти је да с једним оком уђеш у Божје краљевство него да с два ока будеш бачен у Гехену, где њихов црв не умире и ватра се не гаси“ (Марко 9:47, 48; Матеј 5:29, 30; 6:33).

²⁰ Какво је то место које се зове Гехена? Пре више векова јеврејски изучавалац Давид Кимки је написао: „То је место... одмах до Јерусалима, одвратно је, и тамо су бацали нечисте ствари и лешеве. Ту је стално горела ватра да би се спалиле нечисте ствари и кости лешева. Дакле, пресуда над злима параболично је названа Гехином.“ Ако се, као што овај јеврејски изучавалац каже, Гехена користила за бацање смећа и лешева оних за које се сматрало да нису заслужили сахрану, ватра би била погодно средство за елиминисање таквог смећа. Оно што не би уништила ватра, уништили би црви. Каква подесна слика коначног краја свих Божјих непријатеља! b

21. Коме закључак Исаијине књиге звучи позитивно, и зашто?

²¹ Пошто говори о лешевима, ватри и црвима, зар није тачно да се Исаијино узбудљиво пророчанство завршава језивим тоном? Божји заклети непријатељи несумњиво тако мисле. Али за Божје пријатеље, Исаијин опис вечног уништења злих је нешто  што их веома охрабрује. Јеховином народу треба та гаранција да њихови непријатељи више никада неће господарити. Ти непријатељи који су обожаваоцима Бога нанели толико боли и његовом имену нанели толику срамоту, биће заувек уништени. После тога „тескоба се неће двапут појавити“ (Наум 1:9).

22, 23. (а) Објасни како ти је користило проучавање књиге Исаије. (б) Шта си решио, и чему се надаш после проучавања ове књиге?

²² Док приводимо крају проучавање књиге Исаије, сигурно ценимо то што ова библијска књига није мртва историја. Напротив, она има поруку за нас данас. Кад размишљамо о мрачним временима у којима је Исаија живео, можемо видети сличности између тог раздобља и наших дана. Политички немири, религиозно лицемерство, корупција у судском систему и тлачење верних и сиромашних, било је карактеристика Исаијиног доба, а све то карактерише и наше време. Верни Јевреји из шестог века пре н. е. сигурно су били захвални за Исаијино пророчанство, а ми смо данас утешени када га проучавамо.

²³ У овим критичним временима кад мрак покрива земљу и густа тама народе, сви смо ми дубоко захвални што је Јехова преко Исаије обезбедио светло за читаво човечанство! То духовно светло у ствари значи вечни живот за све који га свим срцем прихватају, без обзира на национално или етничко порекло (Дела апостолска 10:34, 35). Зато наставимо да ходимо у светлу Божје Речи, да је свакодневно читамо, да дубоко размишљамо о њој и да ценимо њену поруку. То ће нама бити на вечни благослов, а Јеховином светом имену на хвалу!

[Фусноте]

[Питања за разматрање]

[Оквир на 409. страни]

Помазани дарови за Јехову из свих народа

Хуан Муњиз је 1920. године отишао из Сједињених Држава за Шпанију, а затим је отпутовао у Аргентину где је организовао скупштине помазаника. Од 1923. светло истине је засјало искреним људима у Западној Африци када је мисионар Вилијам Р. Браун (често називан Библија Браун) почео да проповеда поруку о Краљевству у земљама као што су Сијера Леоне, Гана, Либерија, Гамбија и Нигерија. Те исте године Канађанин Џорџ Јанг је отишао за Бразил, а затим је путовао у Аргентину, Костарику, Панаму, Венецуелу па чак и у Совјетски Савез. Отприлике у исто време, Едвин Скинер је отпловио из Енглеске за Индију, где је много година напорно радио на делу жетве.

[Слика на 411. страни]

Неки Јевреји на Пентекост били су ’браћа доведена из свих народа‘

 [Слика на целој 413. страни]