Пређи на садржај

Пређи на садржај

Туђини се сакупљају у Божји дом молитве

Туђини се сакупљају у Божји дом молитве

Седамнаесто поглавље

Туђини се сакупљају у Божји дом молитве

Исаија 56:1-12

1, 2. Која је узбудљива објава дата 1935. године, и део чега је она била?

 У ПЕТАК, 31. маја 1935. године, Џозеф Ф. Ратерфорд се обратио мноштву конгресних делегата у Вашингтону. Разматрао је идентитет ’великог мноштва‘ које је апостол Јован видео у визији. На врхунцу говора брат Ратерфорд је рекао: „Молим да устану сви они који имају наду да ће заувек живети на земљи?“ Према речима једног од тада присутних, „више од половине је устало“. Затим је говорник рекао: „Гледајте! Велико мноштво!“ Једна друга особа која је била у публици присећа се: „Најпре је завладао тајац, затим се чуо радостан поклич, и гласан и дугачак усклик“ (Откривење 7:9).

2 Био је то изванредан тренутак у испуњењу једног пророчанства записаног пре око 2 700 година, а које се у нашој Библији налази у 56. поглављу Исаије. Као и многа друга Исаијина пророчанства, ово такође садржи како утешна обећања тако и озбиљна упозорења. У првој примени односи се на народ који је у савезу с Богом у Исаијино време, али његово испуњење се протеже кроз векове све до нашег доба.

Шта се захтева за спасење

3. Шта Јевреји морају радити ако траже спасење од Бога?

3 Педесет и шесто поглавље Исаије почиње једним упозорењем које је упућено Јеврејима. Међутим, сви прави обожаваоци треба да пазе на оно што пророк пише. Читамо следеће: „Овако говори Јехова: Пазите на право и правду творите; јер ће ускоро спасење моје стићи, и правда се моја објавити. Блажен човек који тако ради, син човечји који се чврсто држи чувајући суботу, да је не оскврни, и пазећи на руку своју да зла не учини“ (Исаија 56:1, 2). Становници Јуде који траже спасење од Бога морају слушати Мојсијев закон, држати се правде и водити праведан живот. Зашто? Зато што је сам Јехова праведан. Они који теже за праведношћу срећни су јер имају Јеховину наклоност (Псалам 144:15б).

4. Зашто је држање Сабата важно у Израелу?

4 Ово пророчанство истиче држање Сабата јер је Сабат важна одлика Мојсијевог Закона. Заиста, један од разлога што становници Јуде на крају бивају изгнани јесте то што су занемарили Сабат (Левитска 26:34, 35; 2. Летописа 36:20, 21). Сабат је знак посебног односа који Јехова има с Јеврејима, а они који држе Сабат показују да цене тај однос (Излазак 31:13). Надаље, држање Сабата би требало да подсети Исаијине савременике да је Јехова Створитељ. То би такође требало да их подсети на милосрђе које је показао према њима (Излазак 20:8-11; Поновљени закони 5:12-15). И на крају, држање Сабата пружа једну редовну, организовану припрему за обожавање Јехове. То што се једном седмично одмарају од својих редовних послова пружа становницима Јуде прилику да се моле, проучавају и дубоко размишљају.

5. Како хришћани у начелу могу применити савет да држе Сабат?

5 Међутим, како је то код хришћана? Да ли се охрабрење о држању Сабата односи и на њих? Не директно, јер хришћани нису под Законом па се од њих и не тражи да држе Сабат (Колошанима 2:16, 17). Па ипак, апостол Павле је објаснио да за верне хришћане постоји „сабатни починак“. Тај „сабатни починак“ подразумева да имају веру у Исусову откупну жртву за спасење и да престану да се ослањају само на своја дела (Јеврејима 4:6-10). Дакле, речи из Исаијиног пророчанства о Сабату подсећају Јеховине данашње слуге да је преко потребно да имају веру у Божју припрему за спасење. То је такође леп подсетник да је потребно да развијају близак однос с Јеховом и да редовно и доследно обожавају Бога.

Утеха за туђина и евнуха

6. На које се две групе сада скреће пажња?

6 Јехова се сада обраћа двема групама које желе да му служе, али које се по Мојсијевом Закону не могу придружити јеврејском збору. Читамо следеће: „Нек не рече туђин који уз Јехову пристане: Јехова ће ме одлучити од народа свога; и нека не каже ушкопљеник [„евнух“ NW]: Гле! та ја сам сухо дрво!“ (Исаија 56:3). Туђин страхује да ће бити најурен из Израела. Евнуха брине то што никада неће имати деце која би му сачувала име. Обе групе могу да се охрабре. Пре него што видимо зашто, размотримо какав положај имају под Законом у односу на израелски народ.

7. Која ограничења Закон намеће туђинима у Израелу?

7 Необрезани туђини не могу да учествују у обожавању са Израелцима. На пример, њима није дозвољено да једу жртву приликом прославе Пасхе (Излазак 12:43). Туђини који очигледно не крше закон те земље уживају правду и гостољубивост, али немају трајне везе с тим народом. Наравно, неки потпуно прихватају Закон, и као знак тога мушкарци се обрезују. Тада постају прозелити, који имају предност да врше обожавање у трему Јеховиног дома и сматрају се делом Израеловог збора (Левитска 17:10-14; 20:2; 24:22). Међутим, чак ни прозелити не учествују потпуно у Јеховином савезу са Израелом, и не добијају земљу у наслеђе у Обећаној земљи. Други туђини могу да се окрену према храму кад се моле и по свему судећи могу да приносе жртве преко свештенства све дотле док су те жртве у складу са Законом (Левитска 22:25; 1. Краљевима 8:41-43). Али Израелци не треба да склапају блиска пријатељства с њима.

Евнуси добијају вечно име

8. (а) Како се под Законом гледало на евнухе? (б) За шта су се евнуси користили у паганским народима, и на шта се понекад односи израз „евнух“?

8 Евнуси, чак и ако су били јеврејског порекла, нису били признати за пуноправне чланове израелског народа a (Поновљени закони 23:1). Међу неким паганским народима у библијско време евнуси су имали посебан положај, и био је обичај да се кастрирају нека деца заробљена у рату. Евнуси су били именовани за службенике на краљевским дворовима. Евнух је могао да буде ’чувар жена‘, ’чувар иноча‘, или краљичин слуга (Јестира 2:3, 12-15; 4:4-6, 9). Нема доказа да су Израелци имали такве обичаје нити да су евнуси били посебно тражени у служби израелских краљева. b

9. Које утешне речи Јехова упућује дословним евнусима?

9 Осим што су могли на само ограничен начин да учествују у обожавању правог Бога, дословни евнуси у Израелу су трпели велико понижење јер нису могли да имају децу која ће продужити њихово породично име. Зато су стварно утешне следеће речи овог пророчанства! Читамо следеће: „Овако говори Јехова: Ушкопљеном који суботе моје држи, и избира шта ми је угодно, и савез мој поштује, даћу ја у дому своме и међ’ зидовима својим место и име боље него синова и кћери вечно ћу му име дати које се затрти неће“ (Исаија 56:4, 5).

10. Када се ситуација евнуха променила, и какву предност од тада имају?

10 Да, доћи ће време када то што је неко чак и дословно евнух неће представљати препреку томе да буде потпуно прихваћен као Јеховин слуга. Ако буду послушни евнуси ће имати „место“ у Јеховином дому и име, што је боље од синова и кћери. Када се то догодило? Тек после смрти Исуса Христа. У то време нови савез је заменио стари савез Закона, а ’Израел Божји‘ је заменио дословни Израел (Галатима 6:16). Од тада сви они који исказују веру могу на прихватљив начин да обожавају Бога. Телесна обележја и физичко стање више нису важни. Они који верно истрају, какво год да је њихово физичко стање, имаће ’вечно име које се затрти неће‘. Јехова их неће заборавити. Њихова имена ће бити записана у његовој ’књизи спомена‘, и кад дође време које је Бог одредио добиће вечни живот (Малахија 3:16; Пословице 22:1; 1. Јованова 2:17).

Туђини врше обожавање с Божјим народом

11. На шта су туђини охрабрени да би добили благослове?

11 Међутим, шта је с туђинима? Пророчанство се сада враћа на њих, и Јехова за њих има веома утешне речи. Исаија пише: „Туђине који уз Јехову пристану да му служе и да име Јеховино љубе, да му буду слуге; који држе суботу, да је не оскврну, и поштују савез мој, њих ћу ја довести на свету гору своју, развеселићу их у мом дому молитвеном, жртве његове и паљенице његове угодне ће ми на мом олтару бити; јер ће се мој дом дом молитве свих народа звати“ (Исаија 56:6, 7).

12. Како се некада разумело Исусово пророчанство о ’другим овцама‘?

12 У наше време ’туђини‘ су почели постепено да се појављују. Пре Првог светског рата разумело се да ће спасење добити већи број појединаца од броја оних који имају наду да ће владати на небу са Исусом — њих данас признајемо као Израел Божји. Истраживачи Библије су знали за Исусове речи записане у Јовану 10:16: „Имам и друге овце, које нису из овог тора; ја и њих морам да доведем, и слушаће мој глас, и биће једно стадо под једним пастиром.“ Разумело се да ће те „друге овце“ бити земаљска класа. Али већина истраживача Библије је сматрала да ће се те друге овце појавити за време Хиљадугодишње владавине Исуса Христа.

13. Зашто се резоновало да се овце из 25. поглавља Матеја морају појавити током завршних дана овог система ствари?

13 Најзад се напредовало у разумевању једног повезаног стиха који говори о овцама. У 25. поглављу Матеја записано је Исусово поређење о овцама и јарцима. У тој параболи овце добијају вечни живот зато што подржавају Исусову браћу. Дакле, они су једна засебна класа у односу на ту помазану Христову браћу. Године 1923. за време једног конгреса у Лос Анђелесу (Калифорнија, САД), објашњено је да се те овце морају појавити током завршних дана овог система ствари, а не током Миленијума. Зашто? Зато што је Исус дао то поређење у оквиру одговора на питање: „Када ће то бити, и шта ће бити знак твоје присутности и свршетка система ствари?“ (Матеј 24:3).

14, 15. Како је постигнут напредак у разумевању положаја других оваца у време краја?

14 Током 1920-их неке особе које су биле повезане са Истраживачима Библије схватиле су да им Јеховин дух не сведочи да имају небески позив. Ипак су то биле ревне слуге Свевишњега. Године 1931. њихов положај се боље разумео када је објављена књига Ослобођење. У тој књизи у којој се стих по стих разматрала библијска књига Језекиља, објашњена је визија о ’човеку‘ с писарском опремом (Језекиљ 9:1-11). Ту се види како ’човек‘ пролази кроз Јерусалим и обележава чела онима који уздишу и кукају због гадости које се чине у њему. Тај ’човек‘ представља Исусову браћу, остатак помазаних хришћана који су још увек на земљи у време суђења антитипном Јерусалиму, то јест хришћанском свету. Они који су обележени јесу друге овце које живе у то време. У тој визији, они су поштеђени када Јеховин извршилац пресуде доноси освету том отпадничком граду.

15 Године 1932. дубље разумевање пророчанске драме о израелском краљу Јују и Јонадаву, једном неизраелцу који га је подржавао, показало је како те друге овце подупиру Христову помазану браћу — баш као што је Јонадав пристао уз Јуја и подржавао га приликом уништавања обожавања Вала. И на крају, 1935. године препознало се да су те друге овце које живе у време краја овог система ствари велико мноштво које је апостол Јован видео у визији. То је први пут било објашњено на већ споменутом конгресу у Вашингтону, када је Џозеф Ф. Ратерфорд указао на оне са земаљском надом као на „велико мноштво“.

16. Које предности и одговорности имају ’туђини‘?

16 Тако се постепено схватило да ’туђини‘ треба да одиграју велику улогу у Јеховиним намерама током ових последњих дана. Они прилазе Израелу Божјем да би обожавали Јехову (Захарија 8:23). С том духовном нацијом они приносе прихватљиве жртве Богу и улазе у сабатни починак (Јеврејима 13:15, 16). Сем тога, они врше обожавање у Божјем духовном храму који је, попут храма у Јерусалиму, „дом молитве за све нације“ (Марко 11:17). Они исказују веру у откупну жртву Исуса Христа, и ’перу своје дуге хаљине и убељују их у Јагњетовој крви‘. Они стално служе Јехови, и „врше му свету службу дан и ноћ“ (Откривење 7:14, 15).

17. Како се савремени туђини држе новог савеза?

17 Ови савремени туђини се држе новог савеза у том смислу што кроз сарадњу са Израелом Божјим имају користи и благослове који проистичу из новог савеза. Иако нису учесници у том савезу, они се свесрдно подлажу законима повезаним с њим. Тако је Јеховин закон у њиховом срцу, и они упознају Јехову као свог небеског Оца и врховног Суверена (Јеремија 31:33, 34; Матеј 6:9; Јован 17:3).

18. Које дело сакупљања се одвија у време краја?

18 Исаијино пророчанство даље каже: „Јехова, Вечни, говори, он који прогнанике Израелове сабира: Још ћу њему и друге народе код већ сабраних сабрати“ (Исаија 56:8). У време краја Јехова је сакупио „прогнанике Израелове“, то јест помазани остатак. Сем тога, он сакупља и велико мноштво. Они заједно врше обожавање у миру и складу под надзором Јехове и његовог устоличеног Краља, Христа Исуса. Због своје лојалности Јеховиној владавини под Христом, Врсни пастир их је ујединио у радосно стадо.

Слепи стражари, неми пси

19. Који се позив упућује пољским и шумским зверима?

19 После управо изречених срдачних и изграђујућих речи следи изразит, скоро шокантан контраст. Јехова је спреман да покаже милосрђе према туђинима и евнусима. Али многи који тврде да су чланови Божје скупштине осуђени су и чека их извршење пресуде. И више од тога, они чак нису достојни пристојне сахране, и заслужују да их растргну грабљиве звери. Зато читамо следеће: „Звери пољске свеколике, дођите да једете, ви све звери шумске“ (Исаија 56:9). Чиме ће се те дивље животиње гостити? Пророчанство ће објаснити. То нас подсећа на судбину која у предстојећем рату од Армагедона очекује оне који се противе Богу, чија ће мртва тела бити остављена да их поједу птице небеске (Откривење 19:17, 18).

20, 21. Због којих пропуста су религиозне вође бескорисне као духовни водичи?

20 Пророчанство даље каже: „Стражари његови сви су слепи, без разума, сви су неми пси који не лају, сањиви су, воле да лешкаре, мио им је дремеж. Али то су пси прождрљиви, ненасити, и то су пастири који ништа не знају; сваки својим путем иде, сваки за својом коришћу, сваки до последњег: ’Ходите ви, идем ја по вино, напићемо се жестоких пића; Сутра ћемо исто терати и још много више!‘“ (Исаија 56:10-12).

21 Религиозне вође Јуде тврде да обожавају Јехову. Тврде да су његови „стражари“. Али у духовном смислу су слепи, неми и поспани. Од какве су користи ако не могу да пазе и да упозоре на опасност? Такви религиозни стражари су без разумевања, и нису у положају да пруже духовно вођство људима који су слични овцама. Сем тога, корумпирани су. Имају незасите себичне жеље. Уместо да следе Јеховино вођство, иду својим путем, траже неправедан добитак, претерано пију и подстичу друге да раде то исто. Толико нису свесни неизбежног Божјег суда да кажу народу да ће све бити у реду.

22. Како су религиозне вође у Исусово доба биле сличне религиозним вођама древне Јуде?

22 Раније у овом пророчанству Исаија је употребио сличне сликовите речи да би описао неверне религиозне вође Јуде — духовно пијане, поспане и без разумевања. Оптеретили су народ људским традицијама, говорили су религиозне лажи и уздали се у Асирију да ће им помоћи, а нису се ослањали на Бога (2. Краљевима 16:5-9; Исаија 29:1, 9-14). Очигледно ништа нису научили. Нажалост, у првом веку су религиозне вође биле исте такве. Уместо да прихвате добру вест коју им је донео сам Божји Син, одбацили су Исуса и сковали заверу да га убију. Исус им је отворено рекао да су „слепе вође“, додајући да ако „слепац води слепца, обојица ће пасти у јаму“ (Матеј 15:14).

Данашњи стражари

23. Које се Петрово пророчанство о религиозним вођама испунило?

23 Апостол Петар је упозорио да ће се појавити лажни учитељи да би завели хришћане. Написао је: „Било је и лажних пророка међу [израелским] народом, као што ће бити лажних учитеља и међу вама. Они ће кришом увести разорне секте и одрећи ће се чак и власника који их је купио, и тиме навући на себе брзо уништење“ (2. Петрова 2:1). Шта је била последица лажних учења и секташтва тих лажних учитеља? Хришћански свет, чије се религиозне вође данас моле да Бог благослови њихове политичке пријатеље, а онда обећавају сјајну будућност. Религиозне вође хришћанског света показале су да су што се тиче духовних ствари слепе, неме и успаване.

24. Какво јединство влада између духовног Израела и туђинаца?

24 Међутим, Јехова доводи милионе туђинаца да се придруже последњим члановима Израела Божјег у обожавању у његовом великом духовном дому молитве. Ти туђини, премда потичу из многих народа, раса и језика, уједињени су међусобно и са Израелом Божјим. Они су уверени да спасење може доћи само од Јехове Бога преко Исуса Христа. Мотивисани љубављу према Јехови, они се придружују Христовој помазаној браћи и гласно доказују своју веру. Веома су утешени речима надахнутог апостола који је написао: „Ако јавно изјављујеш ту ’реч која је у твојим устима‘, да је Исус Господ, и у свом срцу исказујеш веру да га је Бог подигао из мртвих, бићеш спасен“ (Римљанима 10:9).

[Фусноте]

a Израз „евнух“ почео је да се односи и на дворског службеника, без икакве алузије на полну осакаћеност. Пошто изгледа да је Етиопљанин кога је Филип крстио био прозелит — крстио се пре него што је био отворен пут за необрезане нејевреје — мора да је био евнух у том смислу (Дела апостолска 8:27-39).

b Авдемелех, који је Јеремији притекао у помоћ и који је имао директан приступ краљу Седекији, назван је евнухом. Изгледа да то указује да је био дворски службеник, а не да је у физичком смислу био осакаћен (Јеремија 38:7-13).

[Питања за разматрање]

[Слика на 250. страни]

Сабат је пружао прилику за молитву, проучавање и дубоко размишљање

[Слике на 256. страни]

Положај других оваца био је разјашњен 1935. године на конгресу у Вашингтону (доле је слика крштења, десно је програм)

[Слика на 259. страни]

Дивље животиње су позване да се госте

[Слике на 261. страни]

Туђини и Израел Божји међусобно су уједињени