Додатак

Родитељи питају

„Како могу навести своје дете да ми се отвори?“

„Да ли треба да инсистирам када је реч о доласку кући на време?“

„Како да свом детету помогнем да има уравнотежено гледиште о исхрани?“

Ово су само нека од 17 питања о којима ће бити речи у овом делу књиге. Материјал је подељен у шест делова и указује на одговарајућа поглавља у 1. и 2. тому књиге Млади питају — практични одговори на њихова питања.

Прочитај овај Додатак. Ако је могуће, попричај о њему са својим брачним другом. Затим користи савете који се у њему износе да би помогао својој деци. Одговори које ћеш наћи вредни су поверења. Они се не темеље на непоузданој, људској мудрости, већ на Божјој Речи, Библији (2. Тимотеју 3:16, 17).

290  Комуникација

297  Правила

302  Независност

307  Секс и забављање

311  Осећања

315  Духовност

  КОМУНИКАЦИЈА

Да ли је свађа с брачним другом или дететом заиста толико лоша?

У браку не можемо избећи сукобе мишљења. Међутим, можемо утицати на њихов ток. На децу веома снажно утичу родитељске свађе. То није нимало безазлено, јер брак родитеља највероватније постаје модел који деца опонашају кад одрасту и једном и сама ступе у брак. Зашто онда као родитељ не би искористио породичне несугласице као прилику да их поучиш како да ефикасно решавају разлике у мишљењу? Покушај следеће:

Слушај. Библија каже да треба да будемо ’брзи да чујемо, а спори да говоримо и спори да се љутимо‘ (Јаковљева 1:19). Немој додавати уље на ватру тиме што би ’враћао зло за зло‘ (Римљанима 12:17). Иако можда твој брачни друг није спреман да слуша, ти немој тако. Ти буди страна која је спремна да слуша.

Објасни, а не критикуј. Смирено објасни како је понашање твог супружника утицало на тебе. („Повредило ме је када си...“) Немој да оптужујеш и критикујеш. („Теби није стало до мене.“ „Никада ме не слушаш.“)

Охлади главу. Понекад је боље заобићи проблем и покренути тему кад се мало смире страсти. У Библији стоји: „Кад почне препирка, то је као да се отвори брана на  водама. Зато се удаљи пре него што почне свађа“ (Пословице 17:14).

Извини се брачном другу, и ако је то потребно, свом детету. Валерија, која има 14 година, каже: „Понекад се родитељи после свађе извине мени и мом старијем брату јер знају како она утиче на нас.“ Нема сумње да је једна од највреднијих ствари којој можеш поучити своју децу да понизно кажу: „Извини, жао ми је.“

Међутим, шта ако је проблем несугласица с дететом? Осмотри да ли можда ненамерно додајеш уље на ватру. На пример, погледај оно што је описано у уводу 2. поглавља на 15. страни овог тома. Увиђаш ли неке ствари које је урадила Рејчелина мама које су допринеле томе да дође до свађе? Како можеш избећи свађу са својим дететом? Пробај следеће:

● Избегавај претеране изјаве, попут: „Ти увек...“ или „Ти никад...“ То само доводи до тога да дете заузме одбрамбени став. На крају крајева, сигурно је у питању претеривање и дете то зна. Оно такође зна да такве изјаве више говоре о твојој љутњи него о његовом пропусту.

● Уместо да дете вербално нападаш започињући реченицу са „ти“, боље је да причаш о томе како на тебе утиче његово понашање. На пример: „Осећам се... када ти...“ Веровао или не, твом тинејџеру је дубоко у срцу стало до твојих осећања. Када кажеш како се осећаш, вероватно ће бити спремнији на сарадњу. *

● Колико год да је тешко, сачекај да те бес прође (Пословице 29:22). Уколико је узрок сукоба то што дете не извршава своје обавезе по кући, онда отворено поразговарај с њим. Напиши конкретно шта очекујеш од њега и, ако је потребно, јасно стави до знања шта га очекује уколико не послуша. Стрпљиво слушај дете док  говори, чак и ако има погрешан став. Већина тинејџера боље реагује на саосећајно слушање него на поповање.

● Пре него што брзоплето закључиш да дух побуне узима маха код твог тинејџера, узми у обзир да је велики део онога што на њему примећујеш део његовог природног развитка. Можда је склон да се препире око неке ствари само да би доказао да више није мали. Немој дозволити да те увуче у свађу. Запамти да то како реагујеш на провокације њему пружа снажну поуку. Зато остави добар пример у стрпљењу и дуготрпљивости, и највероватније је да ће те твој син односно ћерка опонашати (Галатима 5:22, 23).

ВИДЕТИ 1. ТОМ, 2. ПОГЛАВЉЕ И 2. ТОМ, 24. ПОГЛАВЉЕ

Колико деца треба да буду упозната с догађајима из моје прошлости?

Замисли себе у следећој ситуацији: Вечераш са својим мужем, ћерком и неким породичним пријатељима. Током разговора, неко од пријатеља помене неког с ким си се пре брака забављала. Твојој ћерки скоро испада виљушка из руке. „Ти си се пре тате забављала с неким?“, запрепашћено пита. То први пут чује и сада жели да сазна више о томе. Шта ћеш урадити?

Обично је најбоље лепо реаговати на питања свог детета. На крају крајева, сваки пут када оно нешто пита и слуша одговор, ви комуницирате, а то је нешто што већина родитеља жели.

Али колико тога о својој прошлости треба да поделиш са својим дететом? Наравно, нећеш открити неке детаље који нису за причу. Па ипак, детету може бити од користи ако, када је то на месту, чује за неке твоје борбе. У ком смислу?

 Осмотри пример апостола Павла. Једном је он рекао за себе: „Кад желим да чиним добро, у мени је зло... Јадан сам ти ја човек!“ (Римљанима 7:21-24). Ове речи су записане под вођством Јеховиног светог духа и сачуване у Библији за нашу корист. И заиста су корисне, јер ко се не може поистоветити с Павловом искреном изјавом?

Слично томе, када дете чује за твоје добре изборе и грешке које си направио, оно ће бити отвореније с тобом. Истина, ти си растао у једном скроз другачијем времену. Па ипак, иако су се времена променила, људска природа није, нити су се променила библијска начела (Псалам 119:144). Разговор о изазовима које си ти доживљавао, и како си их савладао, може помоћи твом тинејџеру у савладавању његових проблема. „Када сазнаш да су се и твоји родитељи борили са сличним стварима, онда видиш да су и они несавршени и да имате много тога заједничког“, каже дечко по имену Страхиња. Затим додаје: „Следећи пут кад имаш неки проблем, размишљаш да ли су и твоји родитељи тако нешто доживели.“

Реч опреза: не треба све приче да се заврше саветом. Истина, можда се плашиш да ће дете извући погрешан закључак или чак наћи изговор да направи сличне грешке. Али уместо да кажеш детету оно што желиш да оно извуче из вашег разговора („Зато никада не треба да...“), кратко реци шта мислиш о свом поступку („Када се осврнем, волео бих да то нисам урадио зато што...“). Тако ће дете извући важну поуку из твог искуства без осећаја да му држиш буквицу (Ефешанима 6:4).

ВИДЕТИ 1. ТОМ, 1. ПОГЛАВЉЕ

Како да наведем дете да ми се отвори?

Док су била мала, вероватно су ти деца причала о свему и свачему. Када си их нешто питао, одмах су одговарала. Заправо, често ниси морао ни да поставиш неко  питање, речи су саме извирале из њих. А сада, док се узалудно трудиш да свог тинејџера наведеш на разговор, чини ти се као да покушаваш да извучеш воду из пресушеног бунара. Можда кажеш у себи: ’Како то да разговара са својим пријатељима, а неће са мном?‘

Немој одмах закључити да те је дете одбацило или да не жели да будеш део његовог живота. Чињеница је да си му сада потребнији више него икада раније. А добра ствар је што, како то и истраживања показују, већина тинејџера и даље цени савете својих родитеља — и то више него савете својих вршњака и медија.

Зашто су онда толико затворени према родитељима? Осмотри шта су неки тинејџери рекли шта их спречава да разговарају са својим родитељима. Затим постави себи пропратна питања и осмотри наведене стихове.

„Тешко ми је да приђем тати зато што има тако пуно обавеза и на послу и у скупштини. Чини ми се као да нема погодног тренутка за разговор с њим“ (Ендру).

’Да ли ненамерно шаљем поруку да сам презаузет за разговор са својим тинејџером? Ако је тако, шта могу учинити да будем приступачнији? Када бих могао редовно издвајати време за разговор са својом децом?‘ (Поновљени закони 6:7).

„Са сузама сам пришао мами да бих јој испричао за једну свађу у школи. Желео сам да ме утеши, али ме је она само изгрдила. Отада јој не причам ништа што ми је важно“ (Лука).

’Како реагујем када ми дете приђе с неким својим проблемом? Чак и ако је оно погрешило, могу ли научити да прво застанем и саосећајно саслушам пре него што га исправим?‘ (Јаковљева 1:19).

„Родитељи стално причају како им можемо све рећи и да се неће наљутити, али се онда ипак изнервирају. Тада се ми тинејџери осећамо изневерено“ (Рахела).

 ’Ако ми дете исприча нешто забрињавајуће, како могу контролисати своју прву реакцију?‘ (Пословице 10:19).

„Много пута се десило да сам испричала мами нешто јако поверљиво, а она је то одмах рекла својим пријатељицама. Због тога дуго нисам имала поверења у њу“ (Сања).

’Да ли показујем поштовање према осећањима свог детета тако што не откривам оно што ми је рекло у поверењу?‘ (Пословице 25:9).

„Имам толико тога да поделим с родитељима. Само ми треба њихова помоћ да кренем“ (Силвија).

’Могу ли преузети иницијативу да започнем разговор са својим дететом? Које је најбоље време за то?‘ (Проповедник 3:7).

Када као родитељ градиш мостове комуникације са својим адолесцентом, то ће ти у сваком погледу користити. Осмотри искуство 17-годишње Јунко из Јапана. „Једном сам признала мами да ми је лепше с друштвом из школе него са сухришћанима. Следећег дана, на столу сам нашла писмо које ми је мама написала. У њему ми је рекла да је и њој некада било тешко јер су јој фалили блиски пријатељи међу сухришћанима. Подсетила ме је на неке особе из библијских времена које су служиле Богу чак и кад није било никог уз њих да их охрабри. Такође ме је похвалила што се трудим да склапам пријатељства која ће добро утицати на мене. Изненадила сам се што нисам само ја имала тај проблем. Схватила сам да га је и моја мајка имала и толико сам била дирнута да сам се расплакала. Мамине речи су ме подигле и ојачале да чиним оно што је исправно.“

Као што је поменута мајка и сама схватила, тинејџери ће се лакше отворити ако знају да њихова осећања и размишљања неће бити исмејана или искритикована. Али шта учинити ако ти се дете обраћа изнервираним или чак  љутитим тоном гласа? Избегавај исту реакцију (Римљанима 12:21; 1. Петрова 2:23). Уместо тога, колико год то било тешко, покажи својим примером какав говор и понашање очекујеш од њега.

Запамти да на свом путу до одраслог човека, тинејџери пролазе кроз неку врсту ’транзиције‘. Стручњаци кажу да током тог периода њихово понашање страшно варира — једном се понашају зрелије за своје године, а други пут потпуно детињасто. Ако приметиш тако нешто и код свог тинејџера, шта можеш урадити, посебно када се понаша незрело за своје године?

Немој га засути критиком нити се упуштати у детињасте расправе. Уместо тога, приђи му као неком ко је на путу да буде одрасла особа (1. Коринћанима 13:11). Примера ради, ако оно детињасто реагује и каже: „Шта ме само гњавиш?“, можда ћеш бити у искушењу да реагујеш љутито. Међутим, таквом реакцијом губиш контролу над разговором и вероватно ћеш бити увучен у расправу. С друге стране, могао би једноставно рећи: „Изгледа да ниси добре воље. Зашто о томе не бисмо попричали кад се мало смириш?“ На тај начин, задржао си контролу над ситуацијом. Сада је отворен пут за разговор, а не за свађу.

ВИДЕТИ 1. ТОМ, 1. И 2. ПОГЛАВЉЕ

  ПРАВИЛА

Да ли треба да инсистирам када је реч о доласку кући на време?

Да би добио одговор на ово питање, замисли себе у следећој ситуацији: Твој син касни пола сата и чујеш како се полако отварају улазна врата. ’Мисли да сам заспао‘, кажеш у себи. Али ти, наравно, ниси. Заправо седиш близу врата од времена кад је твој син требало да се појави. Врата се широм отварају и његове очи сусрећу се с твојим. Шта ћеш рећи? Шта ћеш учинити?

Имаш неколико могућности. Могао би олако прећи преко тога и помислити: ’Дечја посла.‘ Или би могао отићи у другу крајност и рећи: ’Нема више излазака!‘ Уместо да реагујеш тако под емоцијама, прво види да ли је у питању можда нешто оправдано. Тада можеш ту ситуацију искористити и поучити дете нечем јако важном. Како?

Предлог: Реци детету да ћете разговарати сутра. А онда, у одговарајуће време, седи с њим и разговарај о томе шта планираш да учиниш. Неки родитељи су пробали следеће: ако њихово дете дође мало касније од договореног времена, онда следећи пут мора да се врати пола сата раније. С друге стране, ако дете редовно долази кући на време и тиме покаже да је одговорно, можда би могао размислити да му даш мало више слободе, повремено  чак и да продужиш време кад мора да се врати кући. Важно је да зна у које време мора да се појави и које су последице уколико то не учини. Затим као родитељ треба да се држиш тога.

Међутим, запази шта каже Библија: „Нека ваша разумност буде позната свим људима“ (Филипљанима 4:5). Зато пре него што одредиш време када се дете мора вратити кући, било би добро да поразговараш с њим о томе и допустиш му да оно изнесе предлог и објасни зашто му то време одговара. Затим размисли о његовом предлогу. Уколико је дете показало да је одговорно и да је предлог разуман, можда би могао да удовољиш његовој жељи.

Тачност је саставни део живота. Одредити време када дете мора да се врати кући значи више од тога да се оно склони са улице. У питању је нешто што ће му трајно користити кад једном започне самосталан живот (Пословице 22:6).

ВИДЕТИ 1. ТОМ, 3. ПОГЛАВЉЕ И 2. ТОМ, 22. ПОГЛАВЉЕ

Како да решим сукобе с дететом око одевања?

Осмотри ситуацију која је описана на почетку 11. поглавља овог тома. Замисли да је Хелена твоја ћерка. Не можеш да верујеш колико је на њој све отворено и кратко. Одмах реагујеш: „Сместа да си отишла у собу и пресвукла се или не идеш никуда!“ Вероватно ће морати да те послуша. Уосталом и нема другог избора. Али како јој можеш помоћи да промени своје размишљање, а не само одећу?

● Као прво, упамти следеће: Твом детету је као и теби важно, ако не и важније, како ће испасти у очима других ако се обуче непристојно. Дубоко у души, оно не жели да испадне смешно нити да привуче нежељену пажњу. Стрпљиво му објасни зашто провокативан начин  одевања није на месту. * Предложи неке практичне могућности.

● Као друго, буди разуман. Размисли о следећем: ’Да ли је у питању кршење неког библијског начела или је само питање укуса?‘ (2. Коринћанима 1:24; 1. Тимотеју 2:9, 10). Ако је у питању лични укус, да ли би могао да дозволиш свом детету да обуче шта је планирало?

● Као треће, немој детету само рећи који стилови нису прикладни. Помози му да изабере одећу која јесте прикладна. Зашто не би употребио предлоге са 82. и 83. стране овог тома и помогао детету да изгради исправан став? То ће бити вредно и времена и труда!

ВИДЕТИ 1. ТОМ, 11. ПОГЛАВЉЕ

Да ли треба да дозволим детету да игра електронске игрице?

Електронске игрице су се много промениле откад си ти био тинејџер. Као родитељ, како можеш помоћи свом детету да препозна могуће опасности и да их избегне?

Ништа се не постиже критиковањем целокупне индустрије електронских игара нити догматичним тврдњама да су игрице потпуно губљење времена. Запамти да нису све игрице лоше. Међутим, тачно је да могу довести до зависности. Зато анализирај колико времена дете проведе уз њих. Надаље, провери и какве игрице му се свиђају. Чак би му могао поставити и оваква питања:

● Која игрица је најпопуларнија међу твојим другарима?

● О чему се ради у њој?

● Зашто мислиш да је популарна?

 Можда ћеш увидети да твоје дете зна о електронским игрицама више него што си мислио. Можда чак игра неке које су по твом мишљењу под знаком питања. Ако је тако, немој пренагљивати с реакцијом. То је прилика да твоје дете развије добру „моћ запажања“ (Јеврејима 5:14).

Постављај му питања која ће му помоћи да и само види зашто га привлаче такве електронске игрице. На пример, могао би га питати нешто попут:

● Да ли осећаш да нешто пропушташ зато што не смеш да играш ту игрицу?

Неки млади играју неку популарну игрицу само зато да би имали о чему да причају у друштву. Ако је то случај и код твог детета, сигурно нећеш реаговати исто као што би реаговао да су у питању игрице које садрже крваве или развратне сцене (Колошанима 4:6).

Али шта ако твоје дете привлаче баш лоши елементи у некој игрици? Поједини млади могу одмах тврдити како на њих не утичу крваве сцене са екрана. Можда размишљају: ’Само зато што то радим на екрану, не значи да ћу то учинити и у стварности.‘ Ако тако и твоје дете размишља, скрени му пажњу на Псалам 11:5. Као што тај стих јасно каже, Бог мрзи не само оног ко је насилан већ и ко воли насиље. Исто начело важи и кад је у питању неморал или било који други порок који Божја Реч осуђује (Псалам 97:10).

Уколико твоје дете има проблем са електронским игрицама, пробај следеће:

● Не допусти да игра игрицу на неком изолованом месту у кући.

● Постави јасна правила (на пример, нема играња пре завршетка домаћих задатака или пре вечере и других важних активности).

● Нагласи колико су важне физичке активности.

 ● Посматрај га док игра игрице, или што је још боље, понекад их играј с њим.

Наравно, да би „имао право гласа“ што се тиче садржаја игрица, треба и сам да будеш добар пример. Зато постави себи следеће питање: ’Које телевизијске емисије и филмове гледам?‘ Немој се заваравати, твоја деца одмах виде ако имаш двострука мерила!

ВИДЕТИ 2. ТОМ, 30. ПОГЛАВЉЕ

Шта ако приметиш да је дете постало зависно од електронских медија као што су мобилни телефони, компјутери и друго?

Да ли твоје дете стално „виси“ на интернету, размењује безбројне СМС поруке или више времена проводи са својим музичким плејером него с тобом? Ако је тако, шта можеш урадити?

Можда ти се чини да је најједноставније одузети му тај уређај. Али, немој одмах све електронске уређаје одбацити као грдно зло. На крају крајева, и ти вероватно користиш неке од њих које твоји родитељи нису имали. Зато најбоље решење није да одузмеш уређај, осим ако не постоји оправдан разлог за то. Уместо тога, искористи прилику да поучиш дете да мудро и уравнотежено користи електронске уређаје. Како то можеш учинити?

Седи с дететом и поразговарај о томе. Прво, реци шта те забрињава. Друго, саслушај шта ће оно рећи (Пословице 18:13). Треће, заједно нађите нека практична решења. Немој се устручавати да одредиш границе, али буди разуман. „Када сам претеривала са слањем порука“, каже тинејџерка по имену Елена, „родитељи ми нису узели телефон, већ су ми пружили неке практичне смернице. Такав приступ ми је помогао да будем уравнотежена у слању порука чак и када родитељи нису у близини.“

 Шта ако твоје дете пориче да има проблем? Немој закључити да су му твоје речи ушле на једно а изашле на друго уво. Уместо тога, буди стрпљив и дај му мало времена да размисли. Можда се у себи слаже с тобом и одлучило је да нешто промени. Многи млади су попут Хане, која каже: „Прво ми је било криво кад су ми родитељи рекли да сам постала зависна од компјутера. Али што сам више размишљала о томе, све сам више увиђала да су у праву.“

ВИДЕТИ 1. ТОМ, 36. ПОГЛАВЉЕ

 НЕЗАВИСНОСТ

Колику меру слободе треба да допустим свом детету?

Ово питање може звучати компликовано када је реч о приватности детета. На пример, шта ако је твој син сам у  својој соби, а врата су затворена? Да ли треба да му упаднеш без куцања? Или шта ако је твоја ћерка заборавила свој мобилни док је журила у школу? Да ли треба да завириш у њене поруке?

Ово нису лака питања. Као родитељ, имаш право да знаш шта се дешава у животу твог адолесцента и имаш обавезу да га штитиш. Али не треба да глумиш шпијуна и сумњичаво пратиш своје дете и сваки његов покрет. Како можеш наћи равнотежу?

Као прво, мораш схватити да то што дете жели приватност не значи обавезно да има неке лоше намере. Често је то нормалан ток одрастања. Приватност му помаже да такорећи испроба крила док склапа пријатељства и решава проблеме добро користећи разум (Римљанима 12:1, 2). Приватност помаже твом адолесценту да развија моћ просуђивања, што је важна врлина у одраслом добу. Такође му омогућује да дубоко размисли пре него што донесе неке одлуке или одговори на тешка питања (Пословице 15:28).

Као друго, упамти да шпијунирање живота твог детета може само довести до отпора и побуне (Ефешанима 6:4; Колошанима 3:21). Да ли то значи да треба у потпуности да се повучеш? Не, јер ти си родитељ. Међутим, циљ је да помогнеш детету да изгради добру савест (Поновљени закони 6:6, 7; Пословице 22:6). На крају крајева, пружати вођство је много ефикасније од сталног надзора.

Као треће, разговарај с дететом о његовој потреби за приватношћу. Слушај кад ти се отвори. Да ли можда има случајева када би могао бити толерантнији? Нека дете види да ћеш му допустити извесну меру приватности све док не прокоцка твоје поверење. Јасно му реци шта ће бити ако буде непослушно и онда, ако је потребно, доследно то и спроведи. Буди уверен да можеш свом детету  пружити извесну меру приватности, а да и даље останеш брижан родитељ.

ВИДЕТИ 1. ТОМ, 3. И 15. ПОГЛАВЉЕ

Када моје дете треба да заврши школовање?

„Наставници су тако досадни!“, „Мука ми је од домаћих задатака!“, „Једва добијам двојке, што да се онда џабе трудим?“ Због таквих брига, неки млади пожеле да прекину школовање и пре него што стекну вештине које ће им бити потребне да би сутра зарађивали за живот. Ако твоје дете жели да напусти школу, шта можеш учинити? Покушај следеће:

● Преиспитај свој став према школовању. Да ли си кад си био млађи на школу гледао као на губљење времена, као на затворску казну коју си морао издржати да би онда имао времена да радиш нешто што си мислио да је важније? Ако јеси, можда су такав став попримила и твоја деца. Али чињеница је да ће им добро образовање помоћи да стекну „мудрост и способност просуђивања“, што су особине које ће им омогућити да остваре своје циљеве (Пословице 3:21).

● Обезбеди детету потребне услове за учење. Нека деца би могла добити боље оцене, али једноставно не знају како да уче или немају одговарајуће услове за то. Ти услови подразумевају радни сто с добрим осветљењем, као и потребне уџбенике и прибор. Ти као родитељ можеш помоћи свом детету да напредује — и у школи и у духовном погледу — тако што ћеш му обезбедити добре услове за учење и размишљање. (Упоредити с 1. Тимотеју 4:15.)

● Активно се занимај. Гледај на школско особље као на оне који су на твојој страни, а не против тебе. Упознај се с њима. Разговарај с њима о циљевима и изазовима свог детета. Ако оно има проблем са оценама, пробај да сазнаш  шта је узрок томе. На пример, да ли мисли да би због добрих оцена било мета малтретирања? Да ли има проблема с неким наставником? Да ли има проблема с неким предметом? Још једна могућност је да дете можда има неки проблем физичке природе, као што је лош вид или неки поремећај у учењу.

Што више си укључен у образовање и духовно поучавање свог детета, оно ће имати више изгледа за успех (Псалам 127:4, 5).

ВИДЕТИ 1. ТОМ, 19. ПОГЛАВЉЕ

Како да знам када је дете спремно да се одсели из куће?

Санела, која се помиње у 7. поглављу овог тома, плаши се одласка од куће. Који је један од разлога? Она каже: „Чак и ако желим да купим нешто од свог новца, тата ми не да. Он каже да је то његов посао. Зато ме плаши чак и помисао на то да се сама бринем око својих трошкова.“ Санелин отац сигурно мисли добро, али шта мислиш, да ли он својој ћерки помаже да научи да сама управља својим приходима? (Пословице 31:10, 18, 27).

Да ли се према својој деци постављаш превише заштитнички тако да су она неспремна да започну самосталан живот? Како то можеш знати? Осмотри четири вештине, о којима се говори у 7. поглављу овог тома у оквиру поднаслова „Да ли сам спреман?“, али сада из угла родитеља.

Располагање новцем. Да ли твоја деца знају колики су трошкови за комуналије, станарину и остало и да ли би знала да их плате? (Римљанима 13:7). Да ли су одговорна када је у питању било која врста зајма? (Пословице 22:7). Умеју ли располагати својом зарадом тако да живе у оквиру властитих могућности? (Лука 14:28-30). Да ли су  осетила драж куповине својим новцем? Да ли су осетила још веће задовољство које произлази из издвајања времена и средстава за друге? (Дела апостолска 20:35).

Кућни послови. Да ли твоја ћерка односно син знају да припремају оброке? Да ли си их поучио да перу и пеглају веш? Ако имају ауто, да ли знају основне ствари о одржавању, као што је замена осигурача, уља и точкова?

Међуљудски односи. Када старија деца имају сукоб, да ли си ти увек судија који проналази решење? Или си их поучио да сама мирно реше проблем и онда све испричају теби? (Матеј 5:23-25).

Духовне активности. Да ли својој деци говориш шта треба да верују или им помажеш да се сама увере у оно чему их поучаваш? (2. Тимотеју 3:14, 15). Уместо да увек одговараш на њихова питања о веровањима и моралу, да ли их учиш да сама користе „способност просуђивања“? (Пословице 1:4). Да ли је твој пример личног проучавања такав да би био срећан да те деца опонашају или видиш да и ниси тако добар пример и волео би да твоја деца буду боља од тебе? *

Нема сумње, поучавање деце у наведеним подручјима изискује време и доста труда. Али кад се једног дана твоје дете буде селило од куће и ти га помешаних осећања радости и туге загрлиш, схватићеш колико се све то исплатило.

ВИДЕТИ 1. ТОМ, 7. ПОГЛАВЉЕ

  СЕКС И ЗАБАВЉАЊЕ

Треба ли да причам с дететом о сексу?

Данас деца слушају о сексу у веома раном узрасту. Библија је давно прорекла да ће ’у последњим данима наступити нарочито тешка времена‘ у којима ће људи бити ’необуздани и више волети ужитке него Бога‘ (2. Тимотеју 3:1, 3, 4). Данашњи тренд необавезног секса један је од многих показатеља да се ово пророчанство испуњава.

Свет се драстично променио од времена када си ти био мали. Међутим, у неку руку изазови су исти. Зато, немој се осећати недорасло или уплашено због лоших утицаја којима су твоја деца изложена. Управо супротно, буди одлучан да деци помогнеш да поступају у складу са оним што је апостол Павле пре око 2 000 година рекао хришћанима: „Обуците сву Божју ратну опрему да бисте могли да се одупрете Ђаволовим сплеткама“ (Ефешанима 6:11). Чињеница је да су многи млади Сведоци за похвалу јер воде борбу за оно што је исправно, упркос негативним утицајима око њих. Како ти можеш помоћи својој деци да и она то чине?

Један начин је да с њима отворено разговараш користећи поглавља из 4. дела овог тома и 1. и 7. дела 2. тома. Тамо се налазе веома поучни библијски стихови. Они садрже начела која твојој деци могу помоћи да увиде колика је част живети по Божјим законима. У поменутим  поглављима се такође наводе и примери особа из стварног живота које су заузеле став за оно што је исправно и биле благословљене, као и примери оних који су игнорисали Божје законе и сносили последице. Зашто не испланираш да што пре осмотриш с њима тај материјал?

ВИДЕТИ 1. ТОМ, 23, 25. И 32. ПОГЛАВЉЕ И 2. ТОМ, 4, 5, 6, 28. И 29. ПОГЛАВЉЕ

Да ли треба да дозволим детету да се забавља?

Твоје дете ће се пре или касније суочити с темом забављања. „Не морам ништа ни да учиним!“, каже Филип. „Цуре ме саме позивају да изађем, а ја стојим и мислим се: ’Шта ћу сад?‘ Тешко је одбити јер су неке баш лепе!“

Најбоља ствар коју као родитељ можеш учинити јесте да са својим дететом разговараш о забављању. При том, као темељ за разговор можеш користити 1. поглавље из 2. тома. Сазнај шта дете мисли о изазовима с којима се суочава у школи, па чак и у скупштини. Понекад такви разговори дођу у неформалним ситуацијама, као што су „кад седиш у својој кући и кад идеш путем“ (Поновљени закони 6:6, 7). У каквим год околностима да се води разговор, буди ’брз да чујеш, а спор да говориш‘ (Јаковљева 1:19).

Ако твој син или ћерка покаже занимање за неког супротног пола, немој да дижеш узбуну. „Мој тата је полудео када је сазнао да имам дечка!“, каже једна тинејџерка. „Покушао је да ме застраши питањима о томе да ли сам спремна за брак. То само доводи до тога да млади желе да остану у вези како би доказали да родитељи нису у праву!“

Ако твој тинејџер зна да о забављању нема ни говора, онда се може десити нешто лоше — може своју везу скривати и тајно се забављати. „Када родитељи претерано реагују, онда млади настоје да боље сакрију везу. Они  не раскидају. Само више пазе да се не открије“, каже једна девојка.

Много ћеш више постићи ако отворено поразговараш са својом децом. Бојана, која има 20 година, каже: „Моји родитељи увек отворено са мном разговарају о забављању. Они желе да знају ко ми се допада и то ми је супер! Тата гледа да боље упозна ту особу. Ако их било шта брине, они ми то кажу. Обично та особа престане да ми се свиђа чак и пре почетка забављања.“

Међутим, кад прочиташ 2. поглавље из 2. тома, можда се питаш: ’Да ли би се моје дете забављало мени иза леђа?‘ Запази шта су неки млади рекли зашто појединци почну да се тајно забављају, а затим размисли о пропратним питањима.

„Неки млади немају подршку код куће па је зато траже у момку односно девојци“ (Валентина).

Како као родитељ можеш засигурати да су задовољене емоционалне потребе твог детета? Да ли треба да се побољшаш на неким подручјима? Ако да, која су то подручја?

„Када сам имала 14 година, један дечко из друге школе ме је питао да се забављамо. Пристала сам. Било ми је лепо размишљати да имам момка који ће ме грлити“ (Дијана).

Да је Дијана твоја ћерка, како би се поставио у тој ситуацији?

„Мобилни телефони олакшавају тајно забављање. Родитељи немају појма шта се дешава!“ (Аријана).

Које мере предострожности можеш предузети кад је реч о дететовом коришћењу мобилног телефона?

„Тајно забављање је много лакше када родитељи не воде довољно рачуна шта им дете ради и са ким“ (Томас).

 Постоји ли начин да будеш више укључен у живот свог детета, а да му ипак дозволиш одговарајућу меру слободе?

„Обично родитељи нису код куће кад и деца. Или им превише верују кад она иду негде с друштвом“ (Никола).

Размисли о најбољим пријатељима свог детета. Да ли заиста знаш шта раде кад су заједно?

„Млади су склони да се тајно забављају када су им родитељи превише строги“ (Пол).

Како можеш учинити да ’твоја разумност буде позната‘, а да то не буде по цену кршења библијских закона и начела? (Филипљанима 4:5).

„Када сам ушла у тинејџерско доба, имала сам ниско самопоштовање и жудела сам за пажњом. Почела сам да шаљем мејлове једном дечку из суседне скупштине и заљубила сам се. Он је учинио да се осећам посебном“ (Линда).

Можеш ли навести неке боље начине на које су Линдине потребе могле бити задовољене код куће?

Зашто не би употребио 2. поглавље из 2. тома и овај део у Додатку као темељ за разговор са својим сином односно ћерком? Најбоља противмера тајновитости јесте искрен и отворен разговор (Пословице 20:5).

ВИДЕТИ 2. ТОМ, 1, 2. И 3. ПОГЛАВЉЕ

  ОСЕЋАЊА

Шта треба да радим ако дете помиње самоубиство?

У неким деловима света, самоубиство међу младима је забрињавајуће уобичајено. На пример, према подацима Републичког завода за статистику, у Србији је 2009. самоубиство било трећи узрок смрти код младих између 15 и 24 године. Уопште узев, у најризичнију групу спадају млади који пате од неког психичког поремећаја, затим они који су у породици имали неког ко је починио самоубиство и они који су раније имали покушај самоубиства. Упозоравајући знаци да нека млада особа можда размишља да дигне руку на себе обухватају:

● Повлачење од породице и пријатеља

● Промена у навикама исхране и спавања

● Губитак интересовања за активности које су некад причињавале задовољство

● Значајна промена личности

● Злоупотреба дроге или алкохола

● Поклањање вредних личних ствари

● Разговор о смрти и преокупираност сличним темама

Једна од највећих грешака коју родитељи могу учинити јесте да игноришу такве упозоравајуће знаке. Све  претње узми за озбиљно. Немој непромишљено закључити да дете само пролази кроз неку лошу фазу.

Такође, немој се стидети да затражиш помоћ за своје дете уколико пати од озбиљне депресије или неког другог менталног поремећаја. Ако и мало сумњаш да твој тинејџер размишља да се убије, разговарај с њим о томе. Потпуно је погрешно гледиште да ће разговор о самоубиству подстаћи тинејџера да то и учини. Многи млади осете олакшање кад родитељи покрену разговор на ту тему. Стога, ако твоје дете призна да има суицидне мисли, сазнај да ли је већ нешто планирало у том правцу и колико детаљно. Што је план детаљније разрађен, то хитније мораш реаговати.

Немој претпостављати да ће депресија сама проћи. Чак и ако изгледа да је заиста прошла, немој мислити да је проблем решен. Управо супротно, то може бити најкритичнији период. Зашто? Док је дете у канџама дубоке депресије, оно је немоћно да своје самоубилачке мисли спроведе у дело. Међутим, кад се мрачни облаци повуку и детету се врати енергија, онда оно може имати довољно снаге да учини тако нешто.

Заиста је велика трагедија када услед очаја неки млади размишљају да себи одузму живот. Када родитељи и друге брижне одрасле особе обраћају пажњу на упозоравајуће знаке и предузимају оно што је потребно, тада могу тешити потиштене младе и показати да су њихово уточиште (1. Солуњанима 5:14).

ВИДЕТИ 1. ТОМ, 13. И 14. ПОГЛАВЉЕ И 2. ТОМ, 26. ПОГЛАВЉЕ

Да ли треба да скривам свој бол од деце?

Губитак брачног друга је веома болно искуство. А баш у том периоду је и твом детету потребна твоја помоћ. Како му можеш помоћи да се избори са својим болом, а да не занемариш ни своја осећања? Покушај следеће:

 ● Немој скривати своја осећања. Док те посматра, дете учи многе важне животне лекције. Тако учи и како да се избори с болом. Зато немој мислити да треба да будеш јак у очима своје деце тако што би у потпуности скривао своју патњу. То их само може поучити да и она тако поступају. Међутим, тиме што покажеш своју бол, она уче да је често боље изразити осећања него их гушити у себи и да је нормално да буду тужна, узнемирена па чак и бесна.

● Подстакни дете на разговор. Не вршећи притисак на свог адолесцента, помози му да отвори срце. Ако му то тешко пада, зашто не бисте заједно осмотрили 16. поглавље овог тома? Такође испричај многе лепе успомене на покојника. Признај да ће ти бити тешко да наставиш даље. Када дете чује како се ти осећаш, и њему ће бити лакше да каже како се осећа.

● Прихвати своје границе. Несумњиво желиш да будеш чврста подршка свом детету током тог тешког периода. Али упамти да си и ти страшно погођен губитком свог вољеног брачног друга. Зато је неко време твоја емоционална, ментална и физичка снага смањена (Пословице 24:10). Стога можда треба да затражиш помоћ неког одраслог члана породице и подршку зрелих пријатеља. Затражити помоћ је знак зрелости. У Пословицама 11:2 стоји: „Мудрост је код скромних.“

Најбољу подршку можеш добити од Јехове Бога, који својим слугама обећава: „Ја, Јехова, твој Бог, држим те за десницу и кажем ти: ’Не бој се. Ја ћу ти помоћи‘ “ (Исаија 41:13).

ВИДЕТИ 1. ТОМ, 16. ПОГЛАВЉЕ

Како да свом детету помогнем да има уравнотежено гледиште о исхрани?

Уколико је твоје дете постало жртва неког поремећаја у исхрани, шта можеш учинити? Прво покушај да установиш зашто је дошло до тога.

 Примећено је да многи с поремећајем у исхрани имају веома лошу слику о себи, по природи су перфекционисти и постављају себи велике захтеве. Пази да ти не доприносиш ниједној од ових ствари. Изграђуј своје дете (1. Солуњанима 5:11).

Поред тога, преиспитај свој став према исхрани и тежини. Да ли можда нехотице пренаглашаваш те ствари, било речима било поступцима? Не заборави да су млади јако осетљиви на свој изглед. Код неког осетљивог детета, чак и коментар о томе како се „заокруглило“ или „нагло развило“ може створити немир.

Кад уз молитву размотриш ту ствар, онда искрено поразговарај о томе са својим дететом. Да би то успео, пробај следеће:

● Пажљиво испланирај шта ћеш рећи и кад ћеш то рећи.

● Јасно изрази своју забринутост и жељу да помогнеш.

● Немој се изненадити ако испрва дете заузме одбрамбени став.

● Стрпљиво слушај.

На крају, буди подршка свом детету док се опоравља. Радите на томе заједно као породица!

ВИДЕТИ 1. ТОМ, 10. ПОГЛАВЉЕ И 2. ТОМ, 7. ПОГЛАВЉЕ

   ДУХОВНОСТ

Како да наставим да поучавам децу духовним вредностима и кад уђу у адолесценцију?

Библија каже да је Тимотеј примао духовну поуку још „од раног детињства“, а несумњиво и ти као родитељ пружаш такву поуку свом детету (2. Тимотеју 3:15). Међутим, када деца дођу у адолесцентско доба, начин поучавања треба да се прилагоди њиховом узрасту. Деца сада почињу да схватају сложене, апстрактне теме које нису могла у потпуности схватити када су била мања. Сада, више него икада, треба да им помогнеш да користе свој разум (Римљанима 12:1).

Када је писао Тимотеју, Павле је поменуо ствари које је Тимотеј ’научио и у шта се уверио‘ (2. Тимотеју 3:14). И твој адолесцент можда треба да се увери у оно што учи од раног детињства. Да би допро до његовог срца, није довољно само да му кажеш шта треба да ради и верује. Треба то сам да испита. Како му ти можеш помоћи? Започни тако што ћеш му омогућити мноштво прилика да размишља и разговара о питањима попут:

● Шта ме уверава да постоји Бог? (Римљанима 1:20)

● Како да знам да је тачно оно чему ме родитељи поучавају из Библије? (Дела апостолска 17:11)

● Шта ме уверава да библијска мерила постоје за моје добро? (Исаија 48:17, 18)

 ● Како знам да ће се испунити библијска пророчанства? (2. Петрова 3:13; Откривење 21:1-4)

● Због чега верујем да се ништа што овај свет нуди не може упоредити с „ненадмашном вредношћу познавања Христа Исуса“? (Филипљанима 3:8)

● Шта Христова откупна жртва значи за мене? (2. Коринћанима 5:14, 15; Галатима 2:20)

Можда се плашиш да подстакнеш своје дете да размишља о таквим питањима, страхујући да неће успети да нађе одговоре. Али то би изгледало као да избегаваш да погледаш показивач горива на командној табли свог аута јер се плашиш да ће можда показати да је резервоар празан. Ако је тако, онда је боље да то видиш док још нешто можеш учинити поводом тога! На исти начин, сада је време — док је адолесцент још увек у твојој кући — да му помогнеш да нађе одговоре на питања о својим веровањима и да се у њих увери. *

Запамти да нема ништа лоше у томе да се твоја ћерка или син питају: „Зашто верујем у то што верујем?“ Дијана, која има 22 године, присећа се како је она то радила кад је била тинејџерка. „Желела сам да будем потпуно сигурна у своја веровања“, каже она. „На основу јасних и чврсто утемељених одговора до којих сам дошла, схватила сам да волим то што сам Јеховин сведок! Кад год би ме неко питао зашто нешто не радим, ја нисам рекла: ’То је против моје вере‘, већ: ’По мом мишљењу, то није исправно.‘ Другим речима, библијска гледишта су постала моја.“

Предлог: Да би помогао свом адолесценту да размишља у складу с библијским начелима, када изникне неки проблем нека он глуми родитеља. Примера ради, претпоставимо да те ћерка пита да ли може да иде на журку за  коју ти знаш (а вероватно и она) да не би била на месту. Уместо да кажеш да не може да иде, можда би боље било да предложиш нешто овако: ’Волео бих да се ставиш на моје место. Размисли о тој журки, истражи нешто на ту тему (можда 37. поглавље овог тома и 32. поглавље 2. тома) и онда ћемо сутра попричати. Ја ћу глумити тебе и питаћу те да ли могу да идем на ту журку, а ти ћеш бити у улози родитеља и рећи ћеш ми да ли би то била добра идеја.‘

ВИДЕТИ 1. ТОМ, 38. ПОГЛАВЉЕ И 2. ТОМ, ОД 34. ДО 36. ПОГЛАВЉА

Мој тинејџер је изгубио интересовање за духовне ствари. Шта могу да урадим?

Као прво, немој пребрзо закључити да твоје дете одбацује твоју веру. У многим случајевима, у питању је нешто сасвим друго. Рецимо, можда је посреди један од следећих разлога:

● Због тога што се држи библијских начела, дете се суочава с притиском вршњака и тешко му је да буде другачије.

● Види друге младе (можда чак брата или сестру) како духовно одлично стоје и осећа да им није ни прићи.

● Чезне за пријатељима, али се осећа усамљено и не налази своје место међу сухришћанима.

● Види друге младе „хришћане“ који воде двоструки живот.

● Покушава да изгради своју личност и зато доводи у питање твоје вредности.

● Види неког из разреда како чини лоше ствари, а изгледа не сноси никакве последице.

● Покушава да задобије наклоност родитеља који није Сведок.

 Занимљиво је што ниједан од ових разлога готово нема везе с твојим веровањима. Пре има везе са условима у којима је, барем засад, тешко живети у складу с тим веровањима. Стога, шта можеш учинити да би охрабрио своје дете?

Буди флексибилан, али не превише попустљив. Пробај да разумеш зашто је дете обесхрабрено и направи неке измене тако да оно има боље окружење за духовни напредак (Пословице 16:20). Примера ради, „Планер за савладавање притиска у школи“ на 132. и 133. страни 2. тома може помоћи детету да изгради веће самопоуздање тако да има мањи страх од школских другова. Ако је дете усамљено, можда ћеш морати предузети нешто конкретно и помоћи му да пронађе добре пријатеље.

Пронађи му добар узор. Каткад младима значи када их храбри нека зрела особа која није члан њихове породице. Да ли знаш неког чија би духовност била мотивишућа за твоје дете? Зашто не би организовао да твоје дете проводи више времена с њим? То не значи да се одричеш својих одговорности као родитељ. Размисли о Тимотеју. Њему је много помогао пример апостола Павла, а Павлу је такође значило то што је имао Тимотеја за сарадника (Филипљанима 2:20, 22).

Док год адолесцент живи под твојим кровом, имаш право да очекујеш од њега да учествује у твојим духовним активностима. Међутим, твој циљ је да у њега усадиш љубав према Богу, а не само да механички нешто обавља. Да би твој тинејџер прихватио праву религију, постави му пример вредан опонашања. Буди разуман у својим очекивањима. Побрини се да има добар узор и добро друштво. Тада ће једног дана твоје дете вероватно рећи нешто попут псалмисте: „Јехова је стена моја, тврђава моја и избавитељ мој“ (Псалам 18:2).

ВИДЕТИ 1. ТОМ, 39. ПОГЛАВЉЕ И 2. ТОМ, 37. И 38. ПОГЛАВЉЕ

[Фусноте]