Поглавље 7

Да ли да одем од куће?

„Мама и тата!

Ја коначно одлазим. Као што сам то већ рекла, не чиним то вама у инат или да вам на неки начин вратим мило за драго. Ја не могу бити срећна ако сам спутана као што ви то желите. Можда ни овако нећу бити срећна, али то једноставно желим утврдити.“

ТО ЈЕ био почетак опроштајног писма које је 17-годишња девојка написала својим родитељима. У Савезној Републици Немачкој, на пример, свака трећа девојка и сваки четврти младић у старости између 15 и 24 године не живе у родитељском дому. Можда си и сам помишљао да одеш од куће.

Бог је предвидео да ће жеља за браком подстаћи човека да ’остави оца свога и матер своју‘ (Постање 2:23, 24). Постоје и други оправдани разлози за одлазак, као што је повећавање службе Богу (Марко 10:29, 30). Ипак, напуштање куће је за многе младе једноставно излазак из за њих неподношљиве ситуације. Један младић каже: „Једноставно желиш бити самосталнији. Више те не задовољава живот у кући с родитељима. Увек долази до препирки, а они не разумеју твоје потребе. Осим тога, осећаш се тако спутан када мораш своје родитеље да извештаваш о сваком свом покрету.“

Спреман на независност?

Али, да ли чињеница да желиш независност значи да си на њу и спреман? У првом реду, самостални живот и не мора бити тако лак како га ти замишљаш.  Посао се обично тешко нађе. Станарине су се вртоглаво повећале. И на шта су млади, који западну у економске потешкоће, често приморани? Аутори књиге Pulling Up Roots кажу: „Они се враћају своме дому и очекују да њихови родитељи опет преузму терет њиховог издржавања.“

А шта је са твојом менталном, емоционалном, и духовном зрелошћу? Ти се можеш сматрати потпуно одраслим, али твоји родитељи у теби још могу видети нешто ’што је детиње‘ (1. Коринћанима 13:11). Заиста, зар нису твоји родитељи у најбољем положају да просуде колико слободе ти можеш уживати? Поступање против њихове процене, и постављање своје властите, може проузроковати невољу! (Пословице 1:8).

’Не слажем се са својим родитељима!‘

Да ли је то тако и у твом случају? Чак и ако јесте, то није разлог да почнеш паковати своје ствари. Као младој особи, теби су још потребни твоји родитељи и вероватно ћеш у долазећим годинама имати користи од њиховог увида и мудрости (Пословице 23:22). Да ли треба да их искључиш из свог живота зато што си живећи са њима наишао на неколико препрека?

Карстен, младић из Немачке који је напустио свој дом да би служио као пуновремени слуга, овако гледа на то: „Никада немој напустити дом само зато што се не можеш сложити са својим родитељима. Ако се не можеш сложити са њима, како ћеш икада моћи да се сложиш са другим људима? Исељавање неће решити твој проблем. Напротив, то ће само доказати да си превише незрео да станеш на властите ноге, и одвешће те у још веће отуђење од твојих родитеља.“

 Морал и мотиви

Млади обично превиђају моралне опасности које су повезане са прераним напуштањем дома. У Луки 15:11-32, Исус је испричао причу о младићу који је хтео да буде независан и одвојио се од својих родитеља. Пошто више није био под њиховим добрим утицајем, почео је живети „развратно“, подлежући сексуалном неморалу. Ускоро је потрошио новац. До запослења је било тако тешко доћи да је чак прихватио посао који су Јевреји презирали — посао свињара. Тај такозвани изгубљени, расипнички, син се ускоро опаметио. Надвладавши понос, вратио се кући и замолио оца за опроштај.

Иако је ово поређење било испричано да би се истакла Божја милост, оно садржи и ову практичну лекцију: Напуштање дома без мудрог мотива може ти наудити морално и духовно! Жалосно је да су неки млади хришћани кренули путем независности, и духовно се упропастили. У немогућности да издрже финансијски, неки су се одлучили да поделе трошкове с другим младима чији је начин живота у супротности са библијским начелима (1. Коринћанима 15:33).

Млади Немац по имену Хорст присећа се једног младића његових година који је отишао од куће: „Иако није био ожењен, почео је живети са својом девојком. Приређивали су забаве где се алкохол обилно точио, и често је на крају био пијан. Да је остао код куће, његови родитељи не би нешто такво дозволили.“ Хорст закључује: „Истина је, када једном одеш од куће, имаш више слободе. Али, да будемо потпуно искрени, зар се не употребљава она често за лоше ствари?“

Зато, ако чезнеш за више слободе, питај се: Зашто у ствари желим више слободе? Да ли зато да бих могао стећи материјални посед или да надокнадим оно што су ми моји родитељи забрањивали док сам био код куће? Сети се шта Библија каже у Јеремији 17:9: „Срце  је варљивије од свега и готово безнадно. Ко га може знати?“ (New World Translation).

Како могу да одрастем ако се не одселим?

Књига Adolescence износи: „Једноставно исељавање из породичног дома није гаранција за успешан прелазак [у одрасло доба]. Ни останак код куће не мора да значи неуспех у одрастању.“ Одрастање значи више од поседовања властитог новца, запослења и стана. Као прво, животни проблеми се савладавају отвореним суочавањем. Ништа се не постиже бежањем од ситуација које нам се не свиђају. „Добро је човеку носити јарам у младости својој“, стоји у Јеремијиним Тугованкама 3:27.

Узми, на пример, родитеље са којима је тешко сложити се или који су врло строги. Мек, који сада има 47 година, имао је оца који га је после школе претрпавао разним пословима. У време летњих распуста, док  су се остала деца играла, Мек је морао да ради. „Сматрао сам га најподлијим човеком, јер нам није дозвољавао да се играмо и забављамо“, прича Мек. „Често сам помислио: ’Када бих само могао отићи одавде и имати свој стан!‘“ Данас, међутим, Мек има друго гледиште о ствари: „Што је отац за мене учинио ненаплативо је. Научио ме је да напорно радим и издржим у тешкоћама. Отада сам се суочавао с много озбиљнијим проблемима, али знао сам како да их се прихватим.“

Рај за глупаке

Живот код куће сам по себи, међутим, не засигурава твоје сазревање. Једна млада особа каже. „Живот у кући са мојим родитељима био је као живот у рају за глупаке. Они су све чинили за мене.“ Део одрастања чини и учење самосталног обављања неких послова. Сигурно да изношење смећа или прање рубља није тако забавно као слушање омиљених плоча. Али, шта се може догодити ако никада не научиш да радиш те ствари? Можеш постати беспомоћна одрасла особа, потпуно зависна од својих родитеља или других људи.

Да ли се ти (било младић или девојка) припремаш за евентуалну самосталност тако што учиш да куваш, чистиш, пеглаш или обављаш поправке у кући или на аутомобилу?

Економска независност

Млади из богатих земаља често сматрају да је до новца лако доћи и да га је још лакше потрошити. Ако имају неки извор зараде, често су склони да своју готовину потроше на стерео опрему и модну одећу. Какво само сурово буђење доживљавају такви млади када почну самосталан живот! Хорст (кога смо раније споменули) присећа се: „До краја месеца су [док сам био сам] мој новчаник и ормар за храну били празни.“

Зашто не би научио да бараташ новцем док си још код куће? Твоји родитељи имају вишегодишње искуство  у томе и могу ти помоћи да избегнеш многе замке. Књига Pulling Up Roots предлаже да им поставиш питања као што су: ’Колико нас сваки месец кошта струја? Грејање? Вода? Телефон? Какве све порезе плаћамо? Колика нам је станарина?‘ Можеш бити изненађен када сазнаш да многи млади који раде имају често већи џепарац од својих родитеља! Зато, ако имаш неки посао, понуди разумну своту новца као допринос одржавању домаћинства.

Учи пре него што одеш

Не, ти не мораш отићи од куће да би одрастао. Али, док си ту, мораш се јако трудити да развијаш добру способност просуђивања и разборитост. Научи, такође, да се слажеш са другима. Докажи да можеш поднети критику, неуспех или разочарење. Развијај ’доброхотност, доброту, благост и самосавладавање‘ (Галаћанима 5:22, 23, NW). Те карактерне особине су праве ознаке одраслог хришћанског мушкарца или жене.

Пре или касније, околности као што су женидба, могу те истерати из родитељског гнезда. Али, зашто би до тада толико журио да напустиш дом? Разговарај о томе са својим родитељима. Они ће можда бити срећни да останеш, посебно ако заиста допринесеш благостању породице. Уз њихову помоћ можеш наставити да растеш, учиш и сазреваш у свом властитом дому.

Питања за разговор

◻ Зашто многи млади једва чекају да напусте свој дом?

◻ Зашто су многи млади неспремни за такав корак?

◻ Које су неке од опасности прераног одласка од куће?

◻ Који су неки од проблема са којима се сусрећу бегунци?

◻ Како је могуће да сазреваш док живиш у свом дому?

[Истакнути текст на 57. страни]

„Никада немој да одеш од куће само зато што се не можеш сложити са својим родитељима... како ћеш икада моћи да се сложиш са другим људима?“

 [Оквир на странама 60, 61]

Да ли је решење у бегу?

Преко милион тинејџера побегне од куће сваке године. Неки беже од неподношљивих ситуација — као што су телесна или сексуална злостављања. Али, више је истине у томе да су одласци подстакнути препиркама са родитељима због ствари као што су време када се мора бити кући, школске оцене, кућни послови и избор пријатеља.

Можда се поглед и размишљање твојих родитеља у неким стварима једноставно не поклапају са твојима. Али, јеси ли узео у обзир чињеницу да твоји родитељи пред Богом имају обавезу да те одгајају „дисциплином и Јеховиним усмеравањем мишљења“? (Ефесцима 6:4, NW). Зато могу инсистирати да их пратиш на скупштинске састанке или активности или да чак ограниче твоје дружење са другим младима (1. Коринћанима 15:33). Да ли је то некакав разлог за побуну и бег? Ти такође имаш обавезу пред Богом: „Поштуј оца свога и матер“ (Ефесцима 6:1-2).

Осим тога, бегом нећеш ништа решити. „Бег ти само ствара више проблема“, говори Ами, која је побегла од куће у 14-ој години. Маргарет О. Хајд (Margaret O. Hyde) у својој књизи My Friend Wants to Run Away (Мој пријатељ жели побећи) каже: „Само мало младих који побегну пронађу посао и живе самостално. Али, за већину њих живот је гори него што је био пре него што су отишли од куће.“ Часопис ’Teen пише: „Тинејџери не проналазе слободу на улицама. Уместо тога, сусрећу се са другим бегунцима и одбаченима — као што су они — који живе у напуштеним зградама, где немају заштиту од силеџија и уличних нападача. Такође наилазе на многе људе који се баве прљавим послом и искоришћавају младе људе, а тинејџери избеглице лака су мета.“

Док је била бегунац, младој Ами је „исказивао пријатељство“ 22-годишњи мушкарац, који ју је терао да боравак код њега плати „сексом са њим и деветорицом његових пријатеља“. Такође се „опијала и узимала много дроге“. Другу девојку, по имену Санди, је узнемиравао деда, њен хранилац, па је побегла. Постала је проститутка,  проводећи живот на улицама, спавајући на клупама у парку или где год је могла. Оне су типични примери многих бегунаца.

Већина бегунаца не поседује никакву вештину којом би могли зарађивати. Такође обично немају никакве папире који су потребни да би се могли запослити: извод из матичне књиге рођених, социјално осигурање, стално место становања. „Морао сам красти, просјачити“, каже Луис, „али углавном красти јер ти тамо нико ништа не даје.“ Неких 60 посто бегунаца су девојке, од којих се многе издржавају проституцијом. Порно-сниматељи, препродавци дроге и макрои често обилазе аутобуске станице тражећи бегунце које би могли искоришћавати. Они могу преплашеној младој особи понудити преноћиште и храну. Чак им могу дати и оно што им је код куће недостајало — осећај да су вољени.

С временом, ипак, ти „добротвори“ траже да им се плати. То може значити рад за њих као проститутка, учествовање у сексуалним перверзијама или позирање за порнографске фотографије. Није зато чудо што многи бегунци заврше озбиљно повређени — или мртви!

Због тога има смисла учинити сваки напор — то значи више него једном — да разговараш са својим родитељима. Нека знају како се осећаш и шта се догађа. (Види поглавља 2 и 3.) У случајевима телесног или сексуалног злостављања, може затребати помоћ ван круга породице.

Шта год био случај, разговарај, немој побећи. Чак и ако живот у кући није идеалан, имај на уму да ствари могу бити и горе када побегнеш.

[Слике на 59. страни]

Код куће се могу научити свакодневни послови који су потребни за самосталан живот