Поглавље 2

Зашто ме родитељи не разумеју?

ПРИРОДНО је желети да будеш схваћен. А ако су твоји родитељи критични — или незаинтересовани — према стварима које ти волиш или мислиш да су важне, можеш се осећати јако разочараним.

Шеснаестогодишњи Роберт сматра да његов отац не разуме његов избор музике. „Све што чини је да виче и говори: ’Угаси то!‘“ рекао је Роберт. „Тако утишам музику и њега.“ Многи се млади на сличан начин емоционално повлаче у свој приватни свет када се чини да понестане родитељског разумевања. У једној опсежној студији, 26 посто младих је признало: „Настојим да што више будем ван куће.“

У многим домовима тако постоји огроман јаз, или понор, између младих и родитеља. Шта је узрок томе?

„Снага“ насупрот ’седе косе‘

У Изрекама 20:29 стоји: „Љепота је младићима [или девојкама] њихова снага“ (Стварност). Ова „снага“, међутим, може бити основа за све врсте сукоба између тебе и твојих родитеља. Стих у Изрекама даље наставља: „А старцима је урес сиједа коса.“ Твоји родитељи не морају дословно бити ’седи‘, али су старији и имају другачији поглед на живот. Они знају да нема свака животна ситуација срећан крај. Горко лично искуство је можда умањило идеализам који су некада као млади поседовали. Због ове мудрости која је настала искуством — ’седом косом‘ да тако кажемо — можда не деле твоје одушевљење у одређеним стварима.

 Млади Џим каже: „Моји родитељи (деца из раздобља светске економске кризе) сматрају да новац треба штедети како би се трошио на важне ствари. Али ја живим управо сада... Желим много да путујем.“ Да, између нечије младалачке ’снаге‘ и родитељске ’седе косе‘ може лежати огроман понор. Многе породице су зато јако разједињене због ствари као што су облачење и фризура, опхођење са супротним полом, употреба дроге и алкохола, долазак кући, друштво и кућни послови. Јаз генерација може бити премоштен. Али, пре него што од својих родитеља можеш очекивати да они разумеју тебе, ти мораш покушати да схватиш њих.

Родитељи су такође људи

„Док сам био млађи, мислио сам наравно како је мама ’савршена‘ и да нема ниједну слабост ни осећање које сам ја поседовао“, рекао је Џон. Затим су се његови родитељи развели, па је његова мајка сама морала бринути за седморо деце. Џонова сестра Ејприл се присећа: „Сећам се како је плакала из очаја што није све постигла. Затим сам схватила да нисмо били у праву. Она не може увек све учинити на прави начин и у право време. Увидели смо да она има осећања и да је такође човек.“

Схватање да су твоји родитељи обични људи са осећањима сличним твојим велики је корак напред у твом разумевању родитеља. Они, на пример, могу  бити врло несигурни у своје способности да те правилно васпитају. Понекад су можда склони преоштрој реакцији на одређене ствари, јер се осећају обасути моралним опасностима и кушњама са којима се ти суочаваш. Могуће је да воде борбу са неким физичким, финансијским или емоционалним потешкоћама. Отац, на пример, можда мрзи свој посао, али се никада не жали. Зато, када његово дете каже: „Ја не подносим школу“, није чудо да уместо саосећајним одговором узврати: „Шта ти је? Вама деци је лако!“

Покажи „лично занимање“

Дакле, како можеш сазнати како се осећају твоји родитељи? Тако да ’не гледаш само за своје [интересе], него и за других‘ (Филипљанима 2:4, ДК). Покушај да упиташ своју мајку каква је она била као тинејџер. Шта је она тада осећала, какве је циљеве имала? „Вероватно је да“, писало је у часопису Teen, „ако она осећа да си ти заинтересован за њу и свестан разлога неких њених уверења, и она ће се трудити да буде свесна твојих.“ Исто би то без сумње вредело и за твог оца.

Ако дође до сукоба, немој брзо оптужити своје родитеље како су безосећајни. Питај се: ’Осећа ли се мој родитељ лоше или је због нечега забринут? Да ли је он или она можда повређен нечим што сам ја непромишљено учинио или рекао? Јесу ли они једноставно погрешно схватили оно што сам мислио?‘ (Пословице 12:18). Показивање таквог саосећања својим родитељима добар је почетак у савладавању јаза генерација. Сада можеш радити на томе да родитељи разумеју тебе! Ипак, многи млади то изразито отежавају. Како?

 Живети двоструким животом

Седамнаестогодишња Вики је чинила баш то, тајно се састајала са једним момком против воље својих родитеља. Била је сигурна да њени родитељи једноставно не би разумели осећања која гаји према свом момку. Нормално, јаз између ње и њих се продубљивао. „Једни смо друге чинили несрећним“, каже Вики. „Мрзела сам да долазим кући.“ Одлучила је да се уда — само да оде од куће!

Многи млади на сличан начин воде двоструки живот — раде ствари за које не знају њихови родитељи, ствари које су им забранили — а онда се жале да их родитељи ’не разумеју‘! Срећом, једна старија хришћанка је помогла Вики, говорећи јој: „Вики, размисли мало о својим родитељима... Они су те подигли. Ако не можеш са њима успоставити добар однос, како ћеш то успети са неким твојих година, који у тебе није уложио 17 година љубави?“

Вики је извршила искрено самоиспитивање. Ускоро је схватила да су њени родитељи били у праву, а да су њена осећања била неисправна. Прекинула је везу са својим момком и почела је исправљати прекинуте односе између себе и својих родитеља. Ако си и ти на сличан начин држао важан део свог живота у тајности од својих родитеља, зар није сада време да будеш искрен са њима? (Види уметнути текст под насловом: „Како да кажем својим родитељима?“)

Нађи време за разговор

’То је било најбоље време које сам икада провео са својим татом!‘ рекао је Џон о путу на који је кренуо заједно са својим оцем. „Целог свог живота нисам провео шест сати насамо са њиме. Шест сати тамо и шест сати натраг. Без радио апарата. Ми смо заиста разговарали. Било је то као да смо открили један другог. Више се у њему крије него што сам мислио.  Тада смо постали пријатељи.“ Зашто и ти не би једноставно покушао да разговараш са својом мамом или татом — и то редовно?

Такође је од помоћи склапање пријатељства са другим одраслим особама. Вики се присећа: „Нисам имала апсолутно никакав однос са одраслима. Али, када су моји родитељи одлазили у друштво других одраслих особа, одлучила сам да пођем с њима. С временом сам развила пријатељски однос са онима који су имали година као моји родитељи, и то ми је пружило шири видокруг. Било ми је лакше да разговарам са својим родитељима. Атмосфера у кући се знатно побољшала.“

Дружење са особама које су током година стекле мудрост може те такође заштитити од прихватања уског, ограниченог погледа на живот, што се може догодити уколико се дружиш само са својим вршњацима (Пословице 13:20).

Разговарај о својим осећањима

„Правим срцем хоћу да говорим, голу ће истину казати речи моје“, рекао је млади Елиху (Јоб 33:3). Да ли на тај начин разговараш са својим родитељима када се сукобите због ствари као што су одећа, долазак кући у одређено време или музика?

Млади Грегори је своју мајку сматрао потпуно неразумном. Борио се против оштрог сукоба са њом тако што је остајао ван куће што је могао дуже. Али, затим је поступио по савету неких хришћанских старешина. Он каже: „Почео сам мајци да говорим своја осећања. Испричао сам јој зашто желим радити неке ствари и нисам једноставно претпоставио да она то зна. Често сам отварао своје срце и објашњавао да нисам хтео да учиним ништа наопако, и како се лоше осећам јер се према мени односи као према малом детету. Затим је почела схватати и ствари су полако постајале пуно боље.“

 И ти можеш на сличан начин утврдити да говор ’право из срца‘ може помоћи у решавању многих неспоразума.

Како поступати код размимоилажења?

То, међутим, не значи да ће твоји родитељи одмах на ствари гледати као и ти. Зато мораш контролисати своја осећања. „Сву страственост своју излива безумник, али је мудар човек зауздава“ (Пословице 29:11). Мирно расправљај о предностима свог гледишта. Разговарај о проблему, уместо да се препиреш како „то чине и сви остали“!

Понекад ће твоји родитељи рећи не. То не значи да те они не разумеју. Они можда једноставно желе спречити невољу. „Моја мајка је према мени врло строга“, признаје једна 16-годишња девојка. „Нервира ме када каже да не смем нешто учинити, или да се до одређеног времена морам вратити кући. Ипак, дубоко у нутрини знам да се заиста брине... да пази на мене.“

Не може се речима изразити сигурност и топлина које међусобно разумевање доноси породици. То у тескобним временима чини дом склоништем. Али, то од свих захтева да се заиста потруде.

Питања за разговор

◻ Зашто млади и родитељи често долазе у сукоб?

◻ Како би боље разумевање твојих родитеља могло утицати на твоје гледиште о њима?

◻ Како можеш боље разумети своје родитеље?

◻ Зашто вођење двоструког живота продубљује јаз између тебе и твојих родитеља?

◻ Зашто је најбоље упознати своје родитеље са озбиљним проблемима? Како им то можеш саопштити?

◻ Како можеш помоћи својим родитељима да те боље разумеју?

[Истакнути текст на 22. страни]

„Ако [твоја мајка] осећа да си ти заинтересован за њу, и свестан разлога неких њених уверења, и она ће се трудити да буде свесна твојих“ (часопис Teen)

 [Оквир⁄Слика на странама 20, 21]

Како да кажем својим родитељима?

Задатак да се призна грешка својим родитељима није угодан. Млади Винс каже: „Увек сам осећао да моји родитељи имају пуно поверења у мене и то ми је отежавало да им се приближим, јер сам се бојао да их не повредим.“

Млади који прибегавају прикривању, често пате од грижње савести (Римљанима 2:15). Њихове грешке могу постати „тешко бреме“, претешко за ношење (Псалам 38:5 [4, ДК]). Тада су скоро неизбежно присиљени да лагањем обману своје родитеље, па тако још више греше. Њихов однос с Богом је тиме угрожен.

Библија каже: „Ко преступе своје крије, тај не напредује, ко их призна и напушта, тај милост добија“ (Пословице 28:13). Тако 19-годишња Бети каже: „Јехова ионако све види.“

Ако проблем укључује озбиљан преступ, тражи Јеховин опроштај, признајући у молитви своју грешку (Псалам 62:8). Затим, кажи својим родитељима (Пословице 23:26). Они поседују животно искуство и често ти могу помоћи да своје грешке оставиш иза себе и да избегаваш да их поново починиш. „Заиста ти може помоћи да разговараш о томе“, каже 18-годишња Крис. „То ти напокон помогне да избациш то из мисли.“ Проблем је како да то кажеш својим родитељима?

Библија говори о ’речима казаним у право време‘ (Изреке 25:11, Ст; упореди Проповедник 3:1, 7). Када би то могло бити? Крис наставља: „Причекам до вечере и затим кажем тати да треба са њим да разговарам.“ Син са само једним родитељем је покушао у друго време: „Ја бих са мамом говорио обично пре одласка на спавање; она би тада била опуштенија. По доласку са посла била је напета.“

Можда би могао рећи нешто слично овом: „Мајко и оче, нешто ме мучи.“ А шта ако твоји родитељи изгледају презаузети да би обратили пажњу? Могао би рећи: „Знам да сте заузети, али нешто ме заиста мучи. Можемо ли разговарати?“ Затим би могао питати: „Да ли сте икада учинили нешто о  чему вас је било стид да разговарате?“

Сада долази најтежи део: рећи својим родитељима о самој грешци. Буди понизан и ’говори истину‘, не ублажавајући озбиљност свог преступа или покушавајући да затајиш неке неугодне појединости (Ефесцима 4:25; упореди Лука 15:21). Употребљавај речи које ће твоји родитељи разумети, а не речи које имају посебно значење само за младе.

Наравно, у први мах се твоји родитељи могу осетити повређени и разочарани. Зато немој бити изненађен ни огорчен ако те запљусне талас емоцијама набијених речи! Да си се држао њихових ранијих упозорења, вероватно се не би нашао у тој ситуацији. Зато остани миран (Пословице 17:27). Слушај своје родитеље и одговарај на њихова питања, без обзира на начин на који су постављена.

Нема сумње да ће твоја искреност у вези поправљања ствари на њих оставити дубоки утисак. (Упореди 2. Коринћанима 7:11.) Ипак, буди спреман да прихватиш заслужену казну. „А и ако свако карање изгледа најпре као жалост а не као радост, али оно после даје миран плод правде онима који су научени њиме“ (Јеврејима 12:11). Упамти такође, да то није последњи пут да ће ти требати помоћ твојих родитеља и зрели савет. Навикни се да им се повераваш у малим проблемима тако да се нећеш бојати да им кажеш шта мислиш ни када се појаве велики проблеми.

[Слика]

Одабери време када су твоји родитељи расположенији да саслушају