Пређи на садржај

Пређи на садржај

Како могу постићи да ми родитељи дају више слободе?

Како могу постићи да ми родитељи дају више слободе?

Поглавље 3

Како могу постићи да ми родитељи дају више слободе?

ТИ КАЖЕШ да си довољно стар да преко викенда можеш остати до касно ван куће. Они кажу да мораш рано доћи кући. Ти кажеш да желиш погледати тај нови филм о коме сви причају. Они кажу да га не смеш гледати. Ти кажеш да си се упознао са неким добрим друштвом са којим желиш изаћи. Они кажу да најпре желе упознати твоје пријатеље.

Када си тинејџер, може понекад изгледати као да су твоји родитељи око твог живота стегли гвоздени обруч. Изгледа да иза сваког твог „Ја желим“ неизбежно следи „Не, то не смеш“. И ни један део твог живота није сигуран од „радозналих очију“ твојих родитеља. Петнаестогодишња Деби каже: „Мој отац увек жели знати где се налазим и када ћу се вратити кући. То ради већина родитеља. Морају ли све знати? Требало би да ми дају више слободе.“

Млади се још жале да их родитељи не поштују. Уместо да им верују, сматрају их кривим без икаквог испитивања када нешто испадне лоше. Уместо да им се дозволи да одлучују сами за себе, опкољени су правилима.

’Зебња‘

Да ли се твоји родитељи према теби понекад односе као према малом детету? Ако је тако, сети се да си не тако давно ти заиста и био дете. Слика коју твоји родитељи још имају о теби као о беспомоћном детету прилично је свежа у њиховим мислима и не мења се лако. Они се још увек сећају детињастих грешака које си обично чинио, па те желе заштитити — желео ти такву заштиту или не.

Потреба коју они осећају да те заштите врло је снажна. Када мама и тата нису заузети снабдевајући те кровом над главом, одећом, или храном, често се суочавају са проблемима како да те поуче, васпитају, па и заштите. Њихово занимање за тебе је далеко од површног. Они су пред Богом одговорни за начин на који те подижу (Ефесцима 6:4). Када нешто запрети твом благостању, они су забринути.

Размотри родитеље Исуса Христа. Након посете Јерусалиму, они су се упутили својој кући не знајући да он није са њима. Када су постали свесни његове одсутности, они су га почели марљиво, горљиво тражити! А када су га напокон ’нашли у храму‘, Исусова мајка је рекла: „Дете, зашто си тако с нама поступио? Ево отац твој и ја са зебњом смо те тражили“ (Лука 2:41-48, New World Translation). Па ако је Исус — савршено дете — забринуо своје родитеље, размисли колико бриге ти задајеш својим родитељима!

Узми, на пример, тај вечни сукоб по питању времена доласка кући. Можда не видиш никаквог разлога да будеш ограничен у том погледу. Али, јеси ли икада сагледао проблем са становишта својих родитеља? Малолетни аутори књиге The Kids’ Book About Parents покушали су то. Они су саставили попис ствари које су назвали „фантазије које пролазе кроз мисли родитеља о томе шта раде њихова деца када нису код куће до одређеног времена“. У том су се попису нашле ствари као што су ’узимање дроге, аутомобилска несрећа, тумарање парковима, полицијско хапшење, гледање порнографских филмова, продавање дроге, силовање или препад, завршавање у затвору, обешчашћивање породичног имена‘.

Не помисле сви родитељи одмах на такве наизглед нереалне догађаје. Али, зар није истина да многи млади јесу умешани у такве ствари? Треба ли, дакле, да им замериш што те подсећају да касни доласци кући и дружење са лошим друштвом могу бити штетни? Чак су и Исусови родитељи желели знати где се он налази!

Зашто ме тако „даве“

Неки млади кажу да се страх њихових родитеља да би им се могло нешто догодити граничи са паранојом! Ипак, сети се да су у тебе уложили много времена и емоција. Помисао да ћеш одрасти и можда их напустити може узнемирити твоје родитеље. Један родитељ је написао: „Мој син јединац сада има деветнаест година и ја тешко могу поднети помисао да ће једном отићи.“

Зато неки родитељи тако „даве“ или превише штите своју децу. Ипак, било би сасвим погрешно заузврат преоштро реаговати. Једна млада жена се присећа: „Док нисам навршила око 18 година, била сам врло блиска са својом мајком... [Али] како сам била све старија, међу нама су се појавили проблеми. Желела сам имати одређену независност, на коју је она ваљда гледала као на претњу нашем односу. Тако је покушала да ме држи још чвршће, а ја сам реаговала још већим повлачењем.“

Одређена мера независности је добра, али немој покушати да је добијеш по цену породичних веза. Како можеш свој однос с родитељима изградити на зрелијој основи, међусобном разумевању, толеранцији, и поштовању? Узми у обзир да поштовање рађа поштовање. Апостол Павле је једном рекао: „Осим тога, наши су нас земаљски очеви карали, и ми смо их поштивали“ (Хебрејима 12:9Стварност). Родитељи ових првих хришћана нису били непогрешиви. Павле је наставио (стих 10, Ст): „Они су нас, наиме, карали... како им се чинило да је добро.“

Ти су људи повремено грешили у свом просуђивању. Али, ипак су заслужили поштовање своје деце. Тако је и са твојим родитељима. Чињеница да те они можда превише чувају није разлог да будеш бунтован. Подај им исто поштовање какво желиш себи.

Неспоразуми

Јеси ли икада закаснио кући због околности које су биле ван твоје контроле? Јесу ли твоји родитељи реаговали преоштро? Такви неспоразуми ти дају нову прилику да задобијеш поштовање. Сети се како је млади Исус поступио када су га његови забринути родитељи коначно пронашли у храму како безазлено са неким учитељима расправља о Божјој речи. Да ли је Исус избацио емоционалну бујицу речи, плакао или кукао како је неправедно од њих што нападају његове потицаје? Запази како је смирено одговорио: „Па зашто сте ме тражили?... Зар нисте знали да ја морам бити у кући Оца свога?“ (Лука 2:49Ст). Нема сумње да су Исусови родитељи били задивљени зрелошћу коју је Исус тада показао. „Благ одговор“ не само да „утишава јарост“, него ти може и помоћи да придобијеш поштовање својих родитеља (Пословице 15:1).

Правила и прописи

Начин на који одговараш на захтеве својих родитеља повезан је са начином на који ће се поступати према теби. Неки млади су зловољни, лажу или се отворено опиру. Покушај зрелијим приступом. Ако желиш дозволу да се касније вратиш кући, не постављај детињасте захтеве, нити цмиздри како „сва друга деца могу остати дуже“. Књижевница Андреа Иган (Andrea Eagan) саветује: „[Испричај] им што више о томе шта желиш радити, тако да заиста могу схватити ситуацију... Ако им кажеш све о томе где ћеш и с ким ћеш бити, и зашто ти је важно да дуже останеш ван... можда ће баш рећи да.“

Или, ако твоји родитељи желе проверити са киме се дружиш — што је и потребно — не цмиздри као дете. Часопис Seventeen је препоручио: „С времена на време доведи своје пријатеље кући, тако да, када кажеш да идеш у биоскоп са Билом, твој отац нема разлога да виче из друге собе: ’С Билом? С којим Билом?‘“

’Даће му се још‘

Џим се смеје када говори о свом млађем брату Рону. „Само је 11 месеци разлике међу нама“, каже он, „а наши су се родитељи тако различито понашали према нама. Мени су дали много слободе. Могао сам да користим породични аутомобил. Једне године су ми чак дозволили да једног млађег брата поведем на излет у град Њујорк.“

„Ипак, са Роном је било другачије“, наставља Џим. „Њему скоро уопште нису дали слободе. Тата се чак није бринуо ни да га научи да вози када је био пунолетан. А када је мислио да је довољно стар да може излазити са девојком, моји му родитељи то нису допустили.“

Пристраност? Не. Џим објашњава: „Рон је био склон неодговорности. Недостајало му је иницијативе. Често није испунио задатке који су му додељени. Иако ја нисам никада пркосно одговарао својим родитељима, Рон би им давао до знања да се не слаже с њима. Тиме је увек на себе навлачио још већу срџбу.“ Исус је у Матеју 25:29 рекао: „Јер свакоме који има даће се, и он ће бити у изобиљу, а од онога који нема, и што има узеће се од њега“.

Желиш ли више слободе и одговорности? Онда докажи да си одговоран. Сваки задатак који ти твоји родитељи дају схвати озбиљно. Немој бити као младић из једног Исусовог поређења. Након што му је отац рекао: „Сине, иди и ради данас у мом винограду!“ он је рекао: „Идем, господару, али не пође“ (Матеј 21:28, 30). Увери своје родитеље, ако те замоле да нешто учиниш, без обзира колико то било малено, да ћеш то сасвим сигурно обавити.

„Показао сам својим родитељима да могу бити одговоран“, присећа се Џим. „Слали би ме у банку, поверавали ми плаћање наших рачуна, слали ме у супермаркет и продавницу. А када се мајка морала запослити, чак сам и кувао за породицу.“

Преузми иницијативу

Шта ако ти твоји родитељи једноставно нису поверавали такве задатке? Преузми различите иницијативе. Часопис Seventeen је предложио: „Понуди се да за породицу припремиш оброк, и реци својим родитељима да желиш радити све: смислити јеловник, саставити попис намирница које треба купити, одредити потребан новац, отићи у продавницу, кувати, чистити.“ Ако ти кување није јака страна, окрени се око себе и погледај има ли шта друго за шта се можеш побринути. Не треба ти посебно наређење твојих родитеља да започнеш са радом ако треба опрати судове, почистити подове или средити собе.

Многи млади се за време летњих распуста или викенда запошљавају. Ако је то тако и у твом случају, да ли си доказао да си способан штедети свој новац и руковати њиме? Јеси ли се понудио да и ти допринесеш трошковима становања и исхране? (Могу ти се отворити очи када провериш колика је цена изнајмљивања собе у твом суседству.) Такво поступање може значити мањи џепарац, али када твоји родитељи виде твоју зрелост при баратању новцем, нема сумње да ће бити склони да ти дају више слободе.

Ослобађање од родитељских скута

Родитељи треба да нам буду поверљиви пријатељи, богати извор савета и препорука. (Упореди Јеремија 3:4.) То, међутим, не значи да се на њих мораш ослонити за сваку и најмању одлуку. Ти само употребом своје ’моћи запажања‘ можеш стећи поуздање у властиту способност доношења одлука (Хебрејима 5:14NW).

Тако, уместо да трчиш својим родитељима на први знак неке мање невоље, покушај прво проблем решити својом главом. Немој бити „пренагао“, ни импулзиван, него радије следи библијски савет и ’пази на знање‘ (Исаија 32:4NW). Истражуј, посебно ако су у питању библијска начела. Када сталожено одвагнеш ствар, тада приступи својим родитељима. Уместо да увек кажеш: ’Тата, шта да урадим?‘, или: ’Мама, шта би ти урадила?‘, објасни ситуацију. Нека чују твоје мишљење о ситуацији. Затим их питај за њихово мишљење.

Твоји родитељи сада виде да говориш као одрасла особа, а не као дете. Учинио си велики корак ка доказивању да постајеш одрастао и заслужујеш одређену меру слободе. Твоји родитељи ће можда почети да се односе према теби као према одраслој особи.

Питања за разговор

◻ Зашто родитељи тако често брину о заштити своје деце и зашто желе знати где се налазе?

◻ Зашто је важно односити се према својим родитељима са поштовањем?

◻ Како се на најбољи начин могу пребродити неспоразуми са својим родитељима?

◻ Како можеш бити послушан правилима и прописима својих родитеља, а ипак имати извесну слободу?

◻ Који су неки од начина којима можеш доказати својим родитељима да си одговоран?

[Истакнути текст на 29. страни]

„Мој отац увек жели знати где се налазим и када ћу се вратити кући... Морају ли све знати?“

[Слика на 27. страни]

Да ли се осећаш као да те родитељи држе у кавезу?

[Слика на 30. страни]

Остати миран у неспоразумима један је начин придобијања поштовања