Поглавље 35

Да ли је важно оно што читам?

КРАЉ Соломон је упозорио: „Нема краја састављању многих књига, и много читање умор је тијелу“ (Проповедник 12:12, Даничић-Караџић). Соломон није покушао да те одврати од читања; само те је саветовао да будеш избирљив.

Рене Декарт, француски филозоф из 17. века, је рекао: „Када неко чита добре књиге, то је као да разговара с образованим људима који су живели у прошлости. Могли бисмо то чак назвати изабраним разговором у коме аутор изражава само своје најплеменитије мисли.“ Међутим, нису сви писци вредни да се с њима „разговара“, а нити су све њихове мисли заиста „племените“.

Зато често цитирано библијско начело опет почиње да делује: „Лоша друштва кваре корисне навике“ (1. Коринћанима 15:33, New World Translation). Да, људи с којима се дружиш могу обликовати твоју личност. Да ли си икада провео с неким пријатељем толико много  времена да си почео да поступаш, говориш, па чак и мислиш као он? Ако читамо неку књигу, то је слично као да проводимо сате разговарајући с оним ко ју је написао.

Овде важи начело које је изрекао Исус, према Матеју 24:15: „Нека читалац употреби разборитост“ (NW). Научи да анализираш и пажљиво просуђујеш оно што читаш. Ниједан човек није у потпуности непристран и не описује чињенице увек потпуно искрено. Зато немој да слепо прихваташ све што прочиташ или чујеш, јер „неискусан верује свакој речи, а оштроуман промишља о својим корацима“ (Пословице 14:15, NW).

Посебно треба да будеш опрезан када читаш нешто у чему се разлаже нека животна филозофија. На пример, часописи за тинејџере су пуни савета о свему и свачему, почев од љубавних састанака па до предбрачних сексуалних односа — међутим, такви савети за једног хришћанина нису увек прихватљиви. А шта рећи о књигама које залазе у дубоке филозофске расправе?

Библија упозорава: „Чувајте се да вас ко не зароби филозофијом и таштом преваром, наслањајући се на предање људи... а не на Христа“ (Колошанима 2:8). Библија и на Библији темељена литература, као што је ова књига, нуде далеко бољи савет (2. Тимотеју 3:16).

Љубавни романи — безазлено штиво?

Читање љубавних романа је за око 20 милиона људи у Сједињеним Америчким Државама постало навика која је створила зависност. Наравно, сам Бог је у човека и жену усадио жељу да се заљубе и склопе брак (Постање 1:27, 28; 2:23, 24). Зато не изненађује што се у романима углавном говори о љубави, а што није безусловно за осуду. Неки љубавни романи чак се сврставају у добру литературу. Али, пошто се такви старији романи по данашњим мерилима сматрају незанимљивим, писци сматрају да је у наше време уносније  издавати једну нову врсту љубавних романа. У неким од тих романа још увек се узима историјски или средњевековни оквир, да би се радњи придала драматичност и атмосфера. Други имају савремен стил и оквир. Међутим, с неколицином изузетака, ови модерни љубавни романи придржавају се прилично предвидиве шеме: јунак и јунакиња савладавају огромне препреке које угрожавају новонасталу љубав.

Обично је јунак снажан, чак арогантан човек који зрачи самопоуздањем. Насупрот томе, јунакиња је вероватно нежна и рањива, често 10 до 15 година млађа од јунака. Иако се он према њој опходи с презиром, она се осећа неодољиво привучена к њему.

Често се појављује и неки просилац као супарник. Иако је добар и обазрив, не успева да привуче занимање  јунакиње. Она својим заносним шармом обликује свог стоичког јунака у нежног човека који јој сада отворено изјављује љубав. Након што су распршене и опроштене све пређашње сумње, они се венчају и живе срећно...

Да ли је љубав као љубавна прича?

Да ли би читање таквих нестварних прича могло замаглити твоје схватање стварности? Бони, која је са 16 година почела да чита љубавне романе, присећа се: „Тражила сам младића црне косе који је висок и згодан; требало је да делује узбудљиво и да има заповедничку личност.“ Она признаје: „Када бих изашла с неким младићем, а он не би желео да ме љуби и милује, био ми је досадан, иако је био обазрив и љубазан. Хтела сам да осетим узбуђење о коме сам читала у романима.“

Бони је наставила да чита љубавне приче и после свог венчања. Она каже: „Имала сам леп стан и добру породицу, али то ми некако није било довољно... Желела сам авантуру, узбуђење, што је било тако заводљиво описано у романима. Имала сам осећај да с мојим браком нешто није у реду.“ Али, проучавањем Библије, Бони је схватила да муж мора својој жени да понуди више него само шарм или „узбуђење“. Библија каже: „Тако треба мужеви да љубе своје жене као своја телеса. Који љуби жену своју себе самога љуби. Јер нико не омрзну кад на своју пу̏т, него је храни и греје“ (Ефесцима 5:28, 29).

А шта рећи на теме тако уобичајене за љубавне романе, на утопијски завршетак и лако решавање размирица? Све је то далеко од реалности. Бони се присећа: „Када сам имала несугласице с мужем, опонашала сам трикове јунакиње, уместо да с њим расправим ствар. Ако мој муж није реаговао као јунак, онда сам била зловољна.“ Зар Библија не даје женама далеко реалнији и практичнији савет када каже: „Жене, будите покорне свијим мужевима, као што треба у Господу“ (Колошанима 3:18)?

 Садржај који наглашава секс

Занимљиво, љубавне приче, које су у сексуалном погледу врло отворене — доступне у јавним библиотекама неких градова — спадају у најтраженије међу тинејџерима. Да ли ти могу штетити? Осамнаестогодишња Карен објашњава: „Књиге су у мени заиста пробудиле снажна сексуална осећања, као и радозналост. Занос и еуфорична осећања јунакиње приликом страственог грљења с јунаком побудили су у мени жељу за истим осећањима. Зато, када сам изашла с неким младићем, желела сам да осетим таква осећања. То ме је довело до тога да сам починила блуд.“ Али, да ли је њено искуство било као искуство оних јунакиња — као оно о чему је читала и маштала? Карен је установила: „Таква осећања су произведена у мислима писаца. Она нису стварна.“

Заиста је намера неких аутора да код читалаца побуде сексуалне фантазије. Запази да један издавач саветује писцима љубавних романа: „Сексуални описи треба да се усредсреде на страст и еротска осећања побуђена јунаковим пољупцима и загрљајима.“ Писцима је надаље саветовано да љубавне приче „код читалаца треба да изазову узбуђење, напетост и јаку емоционалну и чулну реакцију“. Очигледно, читање такве лектире не би никоме помогло да следи библијски савет: „Морите дакле уде своје који су на земљи: блуд, нечистоту, страсти, зле жеље“ (Колошанима 3:5).

Бити избирљив

Зато је најбоље избегавати романе који побуђују неморална осећања или стварају нереална очекивања.  Зашто не прошириш своје видике и покушаш да читаш књиге друге врсте, на пример историјске или научне књиге? Тиме се не жели рећи да романи уопште не долазе у обзир, поготово зато што има романа који нису само забавни, него и поучни. Али, зар би требало губити време с романима у којима се описује секс, бесмислено насиље или окултне праксе или „јунаци“ који се не бирајући упуштају у сексуалне односе или су брутални или грамзљиви?

Зато буди опрезан. Пре него што почнеш да читаш неку књигу, погледај корице или заштитни омот; види да ли се књизи може нешто приговорити. А ако би се упркос свим мерама предострожности показало да књига није изграђујућа, имај снагу карактера да је одложиш на страну.

Насупрот томе, проучавање Библије и библијских публикација ће ти помоћи, а не штетити. Једна девојка из Јапана, на пример, каже да јој је читање Библије помогло да потисне мисли о сексу — што је чест проблем младих. „Увек сам стављала Библију поред свог кревета и створила сам навику да је читам пре спавања“, објашњава она. „Када сам сама и када немам шта да радим (као кад је време за починак), понекад ми долазе мисли о сексу. Тада ми читање Библије заиста помаже!“ Да, „разговарати“ с људима вере о којима извештава Библија може ти дати истинску моралну снагу карактера. То може много допринети твојој срећи (Римљанима 15:4).

Питања за разговор

◻ Зашто мораш бити избирљив код онога што читаш?

◻ Зашто су љубавни романи толико привлачни многим младима? Али, шта је код њих опасно?

◻ Како можеш изабрати прикладно штиво?

◻ Које су неке користи од читања Библије и публикација темељених на Библији?

[Истакнути текст на 287. страни]

„Имала сам леп стан и добру породицу, али то ми некако није било довољно... Желела сам авантуру, узбуђење, што је било тако заводљиво описано у романима. Имала сам осећај да с мојим браком нешто није у реду“

[Слика на 283. страни]

Пошто има на хиљаде књига, мораш бити избирљив

[Слике на 285. страни]

Љубавни романи могу, додуше, бити занимљиви. Али, да ли посредују исправно гледиште о љубави и браку?