Поглавље 36

Како могу контролисати своје навике гледања телевизије?

ЗА МНОГЕ, и младе и старе, гледање телевизије је зависност коју треба схватити озбиљно. Анкете су показале да амерички омладинац у старости од 18 година у просеку гледа телевизију 15 000 сати! А да се ради о правој зависности постаје очигледно онда када „окорели“ гледаоци покушавају да прекину са својом навиком.

„Телевизија је за мене скоро магично привлачна. Када је телевизор укључен, не могу да га игноришем. Не могу да га искључим... Када испружим руку да га искључим, моја рука остаје без снаге. Зато пред њим седим сатима и сатима.“ Изјава неког незрелог омладинца? Не, него универзитетског професора енглеског језика! Али, и млади могу бити зависници од телевизије. Запази коментаре неких који су пристали на „недељу без ТВ“:

„Била сам у стању депресије... Скоро сам излудела“ (Сузан, 12 година).

„Не верујем да ћу бити у стању да се ослободим те навике. Превише волим телевизију“ (Линда, 13 година).

„Притисак је био страшан. Стално сам имао потребу за тим. Најтеже је било увече између осам и десет сати“ (Луис, 11 година).

Не изненађује да је већина младих која је учествовала, прославила завршетак „недеље без ТВ“ јуришом  до телевизијског пријемника. Али, то у ствари није нимало смешно — зависност од гледања ТВ скрива у себи мноштво проблема. Размотримо само неколико:

Слабије оцене: Амерички Институт за душевно здравље известио је да прекомерно гледање ТВ може довести до „слабијег успеха у школи, посебно у читању“. У књизи The Literacy Hoax износе се даљње жалбе: „Деловање телевизије на децу састоји се у томе да код њих настаје очекивање да би учење требало бити једноставно, пасивно и забавно.“ Неком зависнику од телевизије учење зато може бити мука.

Слабе навике читања: Када си последњи пут узео књигу и прочитао је од прве до последње стране? Представник Удружења западнонемачких трговаца књигама се жалио: „Ми смо постали нација која после посла иде кући и заспи испред телевизора. Читамо све мање и мање.“ Један извештај из Аустралије звучи слично: „На сваки сат који једно аустралијско дете проведе у читању долази у просеку седам сати гледања телевизије.“

Породични живот трпи: Једна хришћанка пише: „Због прекомерног гледања телевизије... била сам јако усамљена и осећала сам се изоловано. Чланови породице постали су ми странци.“ Да ли можеш и код себе утврдити да због телевизије проводиш мање времена са својом породицом?

Лењост: Неки сматрају да пасивност при гледању телевизије „може довести до тога да... [неки омладинац] подржава очекивање да ће... [његове] потребе бити испуњене без личног напрезања, и да заузме пасиван став према животу“.

Изложеност лошем утицају: Неке кабловске телевизијске мреже уносе порнографију у кућу. Програми других телевизијских мрежа углавном су претрпани сударима аутомобила, експлозијама, убодима ножем, пуцњавама и карате ударцима. Према једној процени, млади Американац у старости од 14 година  већ је видео 18 000 убистава на телевизији, да и не говоримо о тучњавама и вандализму.

Британски истраживач Вилијам Белсон (William Belson) утврдио је да дечаци који радо гледају бруталне емисије пре „посежу за насиљем озбиљне нарави“. Такође је објаснио да насиље на екрану може подстицати на „псовање и простачки говор, агресивност у спорту и игри, претње о употреби силе, писање парола по зидовима [и] разбијање прозора“. Можда ти сматраш да си имун на такве утицаје, али Белсоново истраживање је показало да насиље на телевизији „не мења свестан став дечака“ према насиљу. Изгледа да непрестано гледање насиља умањује подсвесно сустезање од насиља.

Али, још више забрињава како се зависност од насиља на телевизији може одразити на нечији однос с Богом, који „свакога ко воли насиље заиста мрзи“ (Псалам 11:5, New World Translation).

Како могу гледање телевизије држати под контролом?

Ово не значи безусловно да је гледање телевизије само по себи лоше. Писац Ванс Пекард (Vance Packard) објашњава: „Много тога што се даје на телевизији може бити корисно... у раним вечерњим сатима често се дају емисије, документиране изврсним фотографијама,  које приказују живот најразличитијих животиња — на пример, слепог миша, дабра, бизона, риба. Јавна телевизија даје првокласни балет, оперске представе и камерну музику. Телевизија је заиста добра када преноси важне догађаје... Такође има читав низ филмова или ТВ-драма које вреди погледати.“

Међутим, превише доброга може такође штетити. (Упореди Пословице 25:27.) Ако установиш да ти недостаје самосавладавање да искључиш телевизор  када се приказују штетне емисије, добро би било присетити се речи апостола Павла: „Нећу да било што облада мноме“ (1. Коринћанима 6:12). Како се можеш ослободити робовања телевизији и задобити контролу над тим?

Књижевница Линда Нилзен (Linda Nielsen) запажа: „Самосавладавање почиње постављањем циљева.“ Као прво, анализирај своје садашње навике. Недељу дана записуј шта гледаш и колико времена сваког дана  проведеш пред екраном. Да ли укључујеш телевизор одмах чим дођеш кући? Када га искључујеш? Колико има емисија сваке недеље „које једноставно мораш гледати“? Резултат ће те можда шокирати.

Затим тачно испитај шта гледаш. „Не распознаје ли ухо речи као што уста јело окушају?“, пита Библија (Јоб 12:11). Зато употреби разборитост (и послушај савет својих родитеља); испитај које су емисије заиста вредне да их погледаш. Неки унапред одређују шта ће гледати и укључе телевизор само када су те емисије на програму! Други предузимају још драстичније мере, постављајући правило да нема гледања телевизије током школске недеље или да ће је гледати само један сат дневно.

Али, шта ако искључен телевизор представља превелико искушење? Једна породица је решила тај проблем овако: „Наш телевизор је у подруму, па тако није на путу... У подруму је мање искушење да га одмах упалиш чим дођеш кући. Мораш посебно да сиђеш доле да би гледао нешто.“ Можда ће помоћи већ и то ако ТВ пријемник ставиш у ормар или ако га једноставно искључиш из утикача.

Занимљиво је да су млади који су учествовали у „недељи без ТВ“, упркос „симптомима одвикавања“ пронашли позитивну надокнаду за гледање телевизије.  Једна девојка се присећа: „Разговарала сам са својом мамом. Она је у мојим очима постала много занимљивија особа, зато што моја пажња није била подељена између ње и телевизора.“ Једна друга девојка се опробала током тог времена у кувању. Дечак по имену Џејсон је открио да је забавно „отићи у парк, уместо да седиш пред телевизором“, пецати, читати или отићи на плажу.

Искуство Вајанта (види оквир под насловом „Био сам зависник од телевизије“) показује даљњи кључ за контролу гледања телевизије: ’бити богато запослен у делу Господовом‘ (1. Коринћанима 15:58, NW). И ти ћеш такође утврдити да можеш савладати зависност од телевизије ако се приближиш Богу, ако проучаваш Библију уз помоћ многих изванредних публикација које су ти доступне и ако си запослен у служби за Бога (Јаков 4:8). Истина, ограничавање гледања телевизије значиће да ћеш морати да пропустиш неке од теби најдражих емисија. Али, зашто би користио телевизију до краја и ропски гледао сваку емисију? (Види 1. Коринћанима 7:29, 31.) Боље је да си строг према себи, као апостол Павле који је једном рекао: „Него морим тело своје и уздржавам га“ (1. Коринћанима 9:27). Зар то није боље него да будеш роб телевизора?

Питања за разговор

◻ Зашто се навике гледања телевизије неких младих могу означити као зависност?

◻ Какве штете може изазвати прекомерно гледање телевизије?

◻ Како се навике гледања телевизије могу држати под контролом?

◻ Шта можеш да радиш уместо да гледаш телевизију?

[Истакнути текст на 295. страни]

„Била сам у стању депресије... Скоро сам излудела“ (Сузан, 12 година, учесник у „недељи без ТВ“)

[Оквир на странама 292, 293]

’Био сам зависник од телевизије‘ — интервју

Питање: Колико си имао година кад си постао зависан од телевизије?

Вајант: Отприлике десет година. Чим бих дошао из школе, укључио бих телевизор. Прво сам гледао цртане филмове и емисије за децу. Затим су биле вести... а онда сам одлазио у кухињу да потражим нешто за јело. Онда бих опет сео пред телевизор и гледао све док не бих пожелео да одем на спавање.

Питање: Па, када си нашао времена за своје пријатеље?

Вајант: Телевизор је био мој пријатељ.

Питање: Зар ниси никада имао времена за игру или спорт?

Вајант: [Смеје се] Ја сам потпуно без кондиције. Пошто сам све време седео пред телевизором, нисам је никада могао развити. Ја сам врло лош кошаркаш, а на часу гимнастике су ме увек последњег одабрали. Волео бих да сам се мало више бавио спортом — не толико да бих се тиме могао хвалити, него само толико да бих у томе налазио задовољство.

Питање: Какве си оцене имао?

Вајант: У основној школи је некако ишло. Касно сам ишао на спавање, а домаће задатке сам радио увек у последњи час. Али, у средњој школи је било теже, зато што нисам навикао да учим.

Питање: Да ли се толико гледање телевизије одразило на тебе и у другом погледу?

Вајант: Да. Понекад, када сам међу људима, затекнем себе како их само посматрам — као да гледам телевизијски разговор — уместо да учествујем у разговору. Желео бих да могу лакше успостављати контакт с људима.

Питање: Па, овај разговор је јако добро текао. Очигледно си савладао своју зависност.

Вајант: Када сам кренуо у средњу школу, почео сам да се одвикавам од телевизије... Тражио сам пријатеље међу Јеховиним сведоцима и почео сам духовно да напредујем.

Питање: Какве је то имало везе с гледањем телевизије?

Вајант: Што сам више ценио духовне ствари, то ми је бивало јасније да многе емисије које сам гледао нису за хришћане. Такође сам осећао потребу да више проучавам Библију и да се припремам за хришћанске састанке. То је значило ригорозно смањење гледања телевизије. То, додуше, није било лако. Волео сам цртане филмове у суботу ујутро. Али, онда ме је један брат из скупштине позвао да га пратим суботом ујутро у службу проповедања од куће до куће. Тиме је била прекинута моја навика. Тако сам најзад научио како да смањим гледање телевизије.

Питање: Како то изгледа данас?

Вајант: Па, још увек имам проблем да не могу ништа друго да радим док је телевизор укључен. Зато га углавном не укључујем. У ствари, пре неколико месеци мој се телевизор покварио и уопште се нисам трудио да га дам на поправку.

[Слика на 291. страни]

За неке је гледање телевизије озбиљна зависност

[Слика на 294. страни]

Ако је телевизор на „незгодном“ месту, мање је искушење да га укључиш