Поглавље 17

Да ли да напустим школу?

ЏЕК већ преко 25 година ради у школи као онај који контролише изостанке ученика. Зато ученику није лако да пронађе оправдање за свој изостанак које Џек већ није чуо. „Свашта сам већ чуо од младих“, прича он. „На пример: ’Мислио сам да ћу се данас разболети‘ или: ’Умро ми је деда са Аљаске.‘“ Које му је оправдање било најсмешније? Оно тројице дечака који су тврдили да „због густе магле нису могли да пронађу школу“.

Ова провидна оправдања показују одбојност многих младих према школи, која се протеже од равнодушности („Иде некако“) до изразитог непријатељства („Школа ми смрди! Мрзим је“). Гари, на пример, устане да би ишао у школу, али онда изненада добије болове у желуцу. Он каже: „Увек када дођем близу школе почињем да се знојим и постајем нервозан... онда се једноставно морам вратити кући.“ Многи млади су опседнути страхом од школе — нечим што лекари називају школском фобијом. Она је често изазвана насиљем у школи, бруталношћу вршњака и притиском да се добију боље оцене. Такви ученици, додуше иду у школу (под наговором родитеља), али они су стално узнемирени и чак пате од телесних тегоба.

Не изненађује зато што алармантан број ученика одлучи да уопште не иде у школу! Само у Сједињеним Америчким Државама изостаје сваког дана око 2,5 милиона ученика! У New York Timesu је писало да је у средњим школама Њујорка толико много ученика (око једне трећине) „хронично одсутно, да је скоро немогуће одржавати им наставу“.

 Неки млади иду још даље. „Школа ми је била досадна, била ми је престрога“, каже младић по имену Валтер. Прекинуо је средњу школу. То је учинила и Антониа, јер су јој школски задаци били претешки. „Како да решим задатке, када нисам разумела оно што читам?“ пита она. „Само сам седела и постајала све глупља; зато сам прекинула.“

Признајемо, озбиљни проблеми муче школске системе широм света. Али, да ли је то разлог да се изгуби сваки интерес за школу и да се напусти? Какве последице за твој каснији живот може имати превремено напуштање школе? Постоје ли добри разлози да се заврши школа?

Вредност образовања

Михаел се вратио у школске клупе како би добио диплому средње школе. Када је упитан зашто, одговорио је: „Постало ми је јасно да ми је образовање потребно.“ Шта у ствари спада у „образовање“? Само импресивно мноштво података у глави? То не сачињава образовање, као што ни гомила цигала не сачињава кућу.

Кроз образовање млади људи треба да се припреме за успешан живот када одрасту. Према Алену Остилу (Allen Austill), који је 18 година члан школске управе, „образовање треба научити младог човека да размишља, да решава проблеме, шта је рационално а шта ирационално, шта је логично размишљање, шта су чињенице и како знати повезаност између делова и целине. Он треба научити да све то исправно просуди и разликује. Треба научити како се учи.“

А какву улогу игра у томе школа? Пре много векова краљ Соломон је написао Пословице да би „неискусноме дао оштроумност, младићу знање и способност мишљења“ (Пословице 1:1-4, New World  Translation). Да, млади људи су неискусни. Међутим, школа ти може помоћи да развијаш способност мишљења. То је способност да се чињенице не само набрајају, већ и анализирају и да се из њих изводе продуктивне идеје. Иако многи критикују методе поучавања у неким школама, школа те присиљава да користиш своју главу. Можда мислиш да решавање геометријских задатака или учење историјских података напамет нема никакве везе с практичним животом. Али, Барбара Мејер (Barbara Mayer) пише у књизи The High School Survival Guide: „Неће свако запамтити све чињенице и детаље које наставник увек воли да ставља у тестове, али способности као што су планирање и учење на исправан начин никада се не заборављају.“

 Три универзитетска професора која су испитивала дугорочне користи образовања такође су дошла до закључка да „особе с добрим школским образовањем располажу обухватнијим и темељитијим знањем од других; немају само књишко знање, него и добро опште образовање; осим тога, они више истражују и знају како се долази до извора информација... Ове разлике присутне су и када остаре и већ дуго нису у школи“ (The Enduring Effects of Education).

Али, оно што је најважније, школско образовање те може опремити за хришћанске одговорности. Ако си усвојио добре навике учења и ако си савладао уметност читања, биће ти лакше да проучаваш Божју реч (Псалам 1:2). Ако си у школи научио да се исправно изражаваш, можеш много лакше друге поучавати о библијским истинама. Знања из историје, науке, географије и математике такође су корисна и она ће ти помоћи у опхођењу с људима различитог порекла, који имају различита уверења и подручја интереса.

Школа и запослење

Школа има велики утицај и на твоје будуће изгледе за запослење. Како?

 Мудри краљ Соломон је рекао о спретном раднику: „Пред краљеве ће се поставити; неће се поставити пред обичне људе“ (Пословице 22:29, NW). И данас је тако. „Без стручних знања многе ствари у животу можеш пропустити“, рекао је Ернест Грин (Ernest Green) из Министарства рада Сједињених Америчких Држава.

Разумљиво је да млади људи који су прекинули школовање имају мале изгледе за запослење. Тако је било и с Валтером, који је био пре споменут. „Толико пута сам конкурисао за неко место, али увек изнова сам био одбијан, зато што нисам имао диплому.“ Он такође признаје: „Понекад људи употребљавају речи које не разумем, а онда се осећам тако глупо.“

У Сједињеним Америчким Државама стопа незапослености код младих између 16 и 24 године „скоро је двоструко већа него код оних који су завршили школу, и скоро три пута толика колика је општа стопа незапослености“ (The New York Times). „Они који не настављају школовање затварају врата повољних прилика“, каже Ф. Филип Рајс (F. Philip Rice) у својој књизи The Adolescent. Онај ко превремено прекине школовање највероватније не влада ни основним знањима која су неопходна за обављање најједноставнијег занимања.

Пол Коперман (Paul Copperman) пише у својој књизи The Literacy Hoax: „Једна недавно извршена студија показала је да је за место кувара потребно да знамо да читамо као ученик седмог разреда; као ученик осмог разреда за место механичара, а као ученик деветог или десетог разреда (првог или другог разреда средње  школе) за место продавца.“ Он наставља: „Само по себи се разуме да мора још боље знати да чита неко ко жели постати наставник, болничар, књиговођа или инжењер.“

Очигледно, ученици који се заиста труде да стекну основна знања, као што је читање, имају боље изгледе за посао. Али, која даљња доживотна корист се може извући из похађања школе?

Боља особа

Та доживотна корист састоји се у познавању својих јаких и слабих страна. Мишел, која однедавно ради на електронској обради података, каже: „У школи сам научила да радим под притиском, да полажем испите и да се изражавам.“

’Школа ме је научила да видим неуспехе у правом светлу‘, објашњава једна друга девојка. Она је била склона томе да другима, а не себи приписује кривицу за своје неуспехе. Други млади су извукли корист из школске дисциплине. Многи критикују школу управо због тога и тврде да спречава духовни развој младог човека. Насупрот томе, Соломон је охрабрио младе да „спознају мудрост и дисциплину“ (Пословице 1:2, NW). У школама у којима влада дисциплина, многи млади људи су израсли у дисциплиноване, али и креативне личности.

Дакле, своје школске године требало би добро користити. Како то можеш? Почнимо од школских задатака.

Питања за разговор

◻ Зашто толико много младих има негативан став о школи? Шта ти о томе мислиш?

◻ Како школа може некоме помоћи да развије способност мишљења?

◻ Како може превремено напуштање школе утицати на твоје будуће изгледе за посао, и зашто?

◻ Које су даљње личне користи од завршавања школе?

[Истакнути текст на 135. страни]

„Само сам седела и постајала све глупља и глупља; зато сам прекинула“

[Истакнути текст на 138. страни]

„Једна недавно извршена студија показала је да је за место кувара потребно да знамо да читамо као ученик седмог разреда; као ученик осмог разреда за место механичара, а као ученик деветог или десетог разреда за место продавца“

[Слике на 136. страни]

Дисциплина којој се научиш у школи може ти користити целог живота

[Слика на 137. страни]

Онај ко не савлада основна знања која се уче у школи има мале изгледе за посао