Пређи на садржај

Пређи на садржај

Зашто ме клинци не оставе на миру?

Зашто ме клинци не оставе на миру?

Поглавље 19

Зашто ме клинци не оставе на миру?

Већ по ходу могло се приметити да је младић нервозан и несигуран и да га нова средина збуњује. Старији ученици су одмах приметили да је у школи нов. Убрзо га је окружила група младих, обасипајући га простачким изразима! Лица обливеног црвенилом, побегао је у најближе склониште — WC. Зидови су одзвањали од смеха.

БРУТАЛНА забава многих младих састоји се у томе да друге узнемирују, задиркују и вређају. Још у библијска времена неки млади су испољавали подле карактерне црте. На пример, једна група дечака вређала је пророка Елисеја. Показујући презир према његовој служби, извикивали су без поштовања: „Пењи се ћело! пењи се ћело!“ (2. Краљевима 2:23-25). И данас су многи млади склони да дају увредљиве и болне примедбе о другима.

„Био сам ’патуљак‘ у деветом разреду“, присећа се један од аутора књиге Growing Pains in the Classroom. „Бити најпаметнији и најмањи у разреду није била баш најсрећнија комбинација; они који ме нису тукли зато што сам био ’патуљак‘, тукли су ме зато што сам био бистра глава. Осим ’четворооки‘ и ’ходајући лексикон‘ добио сам 800 других епитета [погрдних назива].“ Аутор књиге The Loneliness of Children додаје: „Деца с телесним манама, говорним сметњама, упадљивим телесним карактеристикама или поремећајима у понашању, брзо постају мета изругивања друге деце.“

Понекад се млади бране тако што се упуштају у неку врсту надметања у окрутностима: обасипају се све горим увредама (које се често односе на родитеље другога). Али, многи су беспомоћни у односу на досађивање вршњака. Један младић се сећа како је због изругивања и непрестаног узнемиравања неколико дана био толико уплашен и несрећан да је ’мислио да ће повраћати‘. Забринут због тога што би му други ученици могли учинити, није се могао концентрисати на учење.

У томе нема ничег смешног

Јеси ли већ некада био мета таквих окрутности од стране вршњака? Онда ће за тебе бити утешно сазнати да се Бог томе не може смејати. Запази библијски извештај о слављу које је било приређено поводом одвикавања Аврахамовог сина Исака од дојења. Аврахамов старији син, Исмаел, очигледно љубоморан због наслеђа које је требало да добије Исак, почео се ’подсмевати‘ Исаку. То изругивање није било безазлена шала, него је прерасло у ’гоњење‘ (Галатима 4:29). Исакова мајка Сара наслутила је да иза тога стоји непријатељство. Она је на то гледала као на напад на Јеховину намеру да кроз њеног сина Исака треба доћи обећано „семе“ или Месија. На Сарину молбу, Исмаел и његова мајка били су отправљени из Аврахамовог дома (Постање 21:8-14).

Исто тако, нема ничег смешног у томе ако те млади злонамерно задиркују — посебно не ако то раде зато што се трудиш да живиш по библијским начелима. Хришћански млади, на пример, познати су по томе што говоре о својој вери с другима. Али, једна група младих Сведока Јехове је рекла: „Наши школски другови збијају с нама шалу зато што проповедамо од врата до врата, и зато нас понижавају.“ Као верне Божје слуге из прошлости, многи хришћански млади су искушавани ’ругањем‘ (Јеврејима 11:36). Они су за сваку похвалу због храбрости коју показују приликом подношења таквих понижења!

Зашто то раде

Ипак, ти се можда питаш како можеш постићи да те други оставе на миру. Најпре размисли зашто те они уопште задиркују. „И сред смеха може срце бити жалосно“, каже Библија у Пословицама 14:13. Млади којима пође за руком да некога разљуте, већином се грохотом смеју. Али, они се не смеју „због доброг стања свога срца“ (Исаија 65:14New World Translation). Често се смеју само зато да би прикрили своју унутрашњу несигурност. Можда ти подругивачи не воле саме себе, али верују да ће се осећати боље ако понижавају друге.

И љубомора може довести до агресивног понашања. Сети се библијског извештаја о младом Јосифу, чија су се браћа окомила на њега зато што је био очев љубимац. Жестока љубомора није само навела његову браћу да га вређају, него су чак намеравали да га убију! (Постање 37:4, 11, 20). Неки ученик који је јако паметан или код наставника омиљен могао би и данас изазвати љубомору код својих школских другова. Они га онда вређањем покушавају ’свести на праву меру‘.

Према томе, разлог за то што неки ђаци исмејавају друге у много случајева је властита несигурност, љубомора и недостатак самопоштовања. Зашто да изгубиш своје самопоштовање само зато што су га изгубили неки несигурни млади?

Шта учинити да престану задиркивања?

„Блажен човек који... у друштву пакосника не седи“, каже псалмиста (Псалам 1:1). Ако враћаш истом мером, само да би одвратио пажњу са себе, увредама неће бити краја. „Никоме не враћајте зла за зло... надвладај зло добрим“, гласи божански савет (Римљанима 12:17-21).

Осим тога, у Проповеднику 7:9 се каже: „Не нагли у духу свом да би се увредио, јер увредљивост почива у недрима безумних“ (NW). Да, зашто би задиркивања узимао толико озбиљно? Истина је да боли када те неко исмејава због твоје грађе или недостатака на лицу. Али, примедбе, колико год биле нетактичне, нису безусловно злонамерне. Зато не треба да будеш сломљен ако те неко свесно или несвесно дирне у осетљиву тачку. Ако оно што се каже није просто ни без поштовања, покушај да то прихватиш с хумором. Постоји „време смеху“, а ко се вређа када га задиркују вероватно реагује претерано (Проповедник 3:4).

Али, шта ако је задиркивање грубо или чак неморално? Не заборави да подсмевачи желе уживати у твојој реакцији. Ако вратиш истом мером, ако се почнеш бранити или бризнеш у плач, вероватно ће бити наведени да наставе. Зашто би им пружио задовољство да виде како се узрујаваш? Најбољи начин да се одбраниш од увреда је тај да их ноншалантно игноришеш.

Краљ Соломон је рекао: „Не обазири се на сваку реч која се говори, [„Немој се обазирати на говоркање“, Ст] да не би и свог слугу чуо како те куне. Јер је срце твоје више пута чуло како си ти друге клео“ (Проповедник 7:21, 22). Ако би се ’обазирао‘ на говоркања оних који ти се ругају, то би значило да ти је претерано стало до њиховог мишљења. Али, просуђују ли они исправно? Када је апостол Павле био неоправдано нападнут од љубоморне браће у вери, одговорио је: „Ја мало марим да ми судите ви, или да ми суди који људски суд... онај који мени суди Господ [Јехова] је“ (1. Коринћанима 4:3, 4). Павлов однос с Богом је био тако јак да је имао толико самопоуздања и унутрашње снаге да му неправедна критика није сметала.

Нека твоје светло светли

Можда ћеш понекад бити исмејаван зато што живиш хришћанским начином живота. И сам Исус Христ је морао подносити „такве противне речи“ (Хебрејима 12:3NW). И Јеремија је био ’на подсмех сваки дан‘, зато што је храбро објављивао Јеховину вест. Изругивање је трајало толико дуго да је Јеремија привремено изгубио храброст. „Нећу више њега [Јехову] спомињати, нити ћу у име његово говорити“, одлучио је он. Међутим, његова љубав према Богу и према истини на крају му је помогла да савлада свој страх (Јеремија 20:7-9).

У данашње време неки млади су се исто тако осећали обесхрабрени. У свом настојању да задиркивањима учине крај, неки су чак желели затајити да су хришћани. Али, љубав према Богу често наводи такве младе да коначно савладају свој страх и да као хришћани пусте ’да сјаји њихова светлост‘ (Матеј 5:16). Један омладинац је, на пример, рекао: „Променио сам свој став. Бити хришћанин за мене више није било бреме. На то сам почео гледати као на нешто чиме се можеш поносити.“ И ти се можеш ’хвалити‘ тиме што си упознао Бога и што те он употребљава да помажеш другима (1. Коринћанима 1:31).

Међутим, чувај се да не изазиваш непријатељство својих школских другова тиме да их стално критикујеш или да побуђујеш утисак како си бољи од њих. Ако ти се укаже прилика да разговараш с другима о свом уверењу, учини то „с благошћу и дубоким поштовањем“ (1. Петрова 3:15NW). Током школовања твоје примерно понашање може бити најбоља заштита. Иако је твоја одважност можда некима трн у оку, они ће те често због тога потајно поштовати.

Ванесу је непрестано узнемиравала група девојчица. Ударали би је, гурали, отимали књиге из руку, само да би је испровоцирали. Једном су јој чак пролили чоколадно млеко по глави и чистој белој хаљини. Ипак, она никада није дозволила да се испровоцира. Неко време касније, Ванеса је срела вођу те групе на једном конгресу Јеховиних сведока! „Нисам те могла смислити“, рекла јој је дотична. „Желела сам доживети да бар једном изгубиш савладавање.“ Пошто се чудила томе како је Ванеса успевала да сачува присебност, пристала је на библијски студиј са Јеховиним сведоцима. „Оно што сам учила долазило ми је до срца“, наставила је, „и сутра ћу се крстити.“

Зато не дозволи да се обесхрабриш ’противним речима‘. Ако је то прикладно, прихвати ствар с хумором. Одговори на зло добрим. Не дозволи да те наведу на распиривање свађе; с временом твоји напасници неће више налазити задовољство у томе да ти се ругају. Јер „кад нестане дрва, угаси се ватра“ (Пословице 26:20).

Питања за разговор

◻ Шта мисли Бог о особама које окрутно задиркују друге?

◻ Шта се често крије иза увреда младих?

◻ Шта можеш учинити да би изругивање попустило или чак престало?

◻ Зашто је важно да у школи пустиш да ’сија твоја светлост‘, чак и када те други задиркују?

◻ Које кораке можеш предузети да би се заштитио од насиља у школи?

[Истакнути текст на 155. страни]

Можда подругивачи након ликовања кажу: „Знамо да то није лепо али се осећамо боље ако понижавамо друге“

[Оквир на 152. страни]

Како могу избећи да добијем батине?

’У школи ниси више сигуран за свој живот‘, кажу многи ученици. Али, носити оружје није разумно и изазива невољу (Пословице 11:27). Како се онда можеш заштитити?

Избегавај опасна места: ходници, степеништа и гардеробе у неким школама су права места опасности. А WC-и су толико озлоглашени због тучњава и злоупотребе дроге да многи радије одустају од њиховог коришћења.

Пази с ким се дружиш: Често млади бивају увучени у тучњаву једноставно зато што се крећу у погрешном кругу пријатеља. (Види Пословице 22:24, 25.) Наравно, ако се према школским друговима понашаш хладно, они се могу отуђити од тебе и постати према теби непријатељски расположени. Ако си према њима љубазан и уљудан, они ће пре бити спремни да те оставе на миру.

Избегавај тучњаве: Треба избегавати да ’раздражујемо један другога‘ (Галатима 5:26). Чак ако из тучњаве изађеш као победник, може бити да други само чека прави тренутак за реванш. Зато покушај да нападаче најпре умириш речима (Пословице 15:1). Ако речи ништа не користе, отиди или чак побегни. Не заборави да је ’псу живом боље него мртвом лаву‘ (Проповедник 9:4, NW). Као последњу могућност можеш предузети било какве разумне мере како би се заштитио и одбранио (Римљанима 12:18).

Разговарај са својим родитељима: Чињеница је да млади „ретко обавесте своје родитеље да их у школи малтретирају, из страха да ће их родитељи сматрати кукавицама или им пребацивати што нису пружили отпор нападачима“ (The Loneliness of Children). Међутим, често је интервенција родитеља једина могућност да се потешкоћама учини крај.

Моли се Богу: Бог нам не засигурава да ћемо остати поштеђени телесних озледа. Али, он нам може дати храброст да изађемо на крај са конфронтацијама, као и мудрост да смиримо напету ситуацију (Јаков 1:5).

[Слика на 151. страни]

Многи млади су жртве задиркивања вршњака

[Слика на 154. страни]

Изругивач жели да ужива у твојој патњи. Ако вратиш истом мером или се расплачеш, можеш их чак охрабрити да наставе да те задиркују

[Слика на 156. страни]

Ако те задиркују, покушај да то прихватиш с хумором