Поглавље 22

Какву каријеру да изаберем?

„ШТА ћу радити у свом животу?“ Пре или касније суочићеш се с овим изазовним питањем. Нуди се збуњујуће много тога: медицина, трговина, уметност, просвета, информатика, техника, занати, итд. Можда размишљаш као младић који је рекао: „За мене је успех... задржати животни стандард с којим сам одрастао.“ Или сањаш као многи други да побољшаш своју финансијску ситуацију.

Али, зар успех не укључује више него само материјалну добит? Да ли те може било каква световна каријера испунити правим задовољством?

’То не значи баш ништа‘

Светлуцава, узбудљива, уносна — тако се описују занимања на филму, телевизији и у литератури. Али, такозвани успех морају изборити многи каријеристи у немилосрдној борби један против другог. Др Даглас ЛаБијер (Doaglas LaBier) каже да се многи зрели млади људи, који су на пољу „врхунске технологије остварили брзу каријеру, жале на незадовољство, бриге, депресије, унутрашњу празнину, параноју и читав низ телесних тегоба“.

Још давно краљ Соломон је показао да је сам световни успех узалудан. Пошто је поседовао практично све, могао је постићи зачуђујуће много. (Прочитај Проповедник 2:4-10.) Ипак, Соломон је дошао до закључка: „И ја стадох размишљати о свим делима руку својих и о труду који уложих да их изведем, и гле, све је то таштина [„схватио сам да то не значи  баш ништа“, Today’s English Version] и трчање за ветром“ (Проповедник 2:11).

Неки посао може, додуше, донети богатство и признање, али не може задовољити ’духовне потребе‘ (Матеј 5:3, New World Translation). Зато људи чији се живот врти само око световних достигнућа не налазе задовољство.

Каријера која доноси задовољство

Соломон саветује: „Главно је свему што си чуо: Бога се бој, и заповијести његове држи, јер то је све човјеку“ (Проповедник 12:13, Даничић-Караџић). Данас је најважнија дужност хришћана да проповедају вест о Краљевству (Матеј 24:14). Млади који озбиљно схватају своју дужност према Богу осећају се наведени да у том делу имају највећи могући удео — чак ако по природи нису склони проповедању. (Упореди 2. Коринћанима 5:14.) Уместо да теже за целодневним запослењем, на хиљаде њих је изабрало да служи у пуновременој служби проповедања. Други служе као мисионари или у некој подружници Друштва Кула стражара.

Емили је напустила свој посао пословође да би могла да служи као пионир. Она каже: „Према тој активности сам развила праву љубав.“ Да, пуновремена служба доноси највеће задовољство и то је најузбудљивији животни позив који се може замислити! Да ли може постојати већа предност него бити ’Божји сарадник‘? (1. Коринћанима 3:9, Стварност).

Да ли је факултетско образовање предност?

Већина пионира живи од запослења са скраћеним радним временом. Али, шта ако се касније треба бринути за породицу? Неко ко је ставио своју младост у службу Богу сигурно неће никада пожалити. Али, зар не би било добро најпре постићи факултетско  образовање, па онда можда касније тежити за пионирском службом?

Библија, наравно, не говори ништа о трајању школског образовања, а нити осуђује образовање. Јехова, ’Велики Учитељ‘, подстиче свој народ да марљиво чита и да се јасно изражава (Исаија 30:20, NW; Псалам 1:2; Јеврејима 5:12). Осим тога, образовање може допринети томе да боље разумемо људе и свет око нас.

Ипак, да ли је универзитетска диплома вредна великог улагања времена и новца? * Иако америчке статистике показују да је код дипломираних студената доходак већи, а незапосленост мања него код оних који су завршили средњу школу, књига Planning Your College Education нас подсећа да су то само просечне вредности. Само мало њих добија баснословне плате, док други зарађују далеко мање. Осим тога, код високих прихода какви се приписују академицима, већу улогу од степена њиховог образовања играју „необичне способности, мотивација, локалне могућности за запослење... посебни таленти“.

„[Универзитетска] диплома не гарантује више успех на тржишту рада“, каже Министарство рада Сједињених Америчких Држава. Удео [дипломираних студената] који су запослени у стручном, технолошком или управном подручју... нагло је опао, пошто ова запослења не могу држати корак с растућим бројем дипломираних студената. Као последица тога, сваки пети дипломирани студент који је између 1970. и 1984. ступио у свет запослених ради посао који не захтева факултетску диплому. Ова поплава дипломаца вероватно ће се наставити и у 90-им годинама.“

Даљње чињенице које треба одмерити

Без обзира да ли ће факултетско образовање повећати твоје могућности запослења или не, једно је  неоспорно: „Преостало време је скраћено!“ (1. Коринћанима 7:29, NW). Поред свих могућих предности, да ли бисмо преостало време заиста користили на најбољи начин ако бисмо четири или више година студирали на неком факултету? (Ефесцима 5:16).

Да ли би те факултетско образовање приближило или удаљило од твојих хришћанских циљева? Мисли на то да високи доходак није за хришћане најважнији (1. Тимотеју 6:7, 8). Према једној студији америчких управника високих школа, данашњи студенти се углавном брину о „својој каријери, свом материјалном успеху и о себи“. „Новац! Чини се као да увек причамо само о новцу“, изјавила је једна група студената. Како ће се на тебе одразити немилосрдна конкуренција и себични материјализам?

Студентски немири 60-их година су прошли. Али, иако су се духови смирили, то још ни издалека не значи здраву климу у студентским домовима. Једна студија о животу у студентским домовима дошла је до закључка: „Студенти још увек имају скоро неограничене личне и друштвене слободе.“ Слободно употребљавају дрогу и алкохол; а слободни сексуални односи су правило — не изузетак. Ако се то односи и на универзитете у твојој земљи, зар не би то могло да поткопа твоја настојања да останеш морално чист? (1. Коринћанима 6:18).

Добро потврђена веза између вишег образовања и опадајуће „везаности за темељна религиозна учења“ такође упозорава на опрезност (The Sacred in a Secular Age). Услед притиска да задрже високе оцене, неки млади хришћани су занемарили духовне активности, постајући тако подложни нехришћанском размишљању које унапређују високе школе.  Неки су доживели бродолом своје вере (Колошанима 2:8).

Алтернативе за факултетско образовање

Многи млади хришћани се због ових чињеница нису одлучили за високошколско образовање. Многи су утврдили да им је школовање на састанцима Јеховиних сведока — посебно на седмичној Теократској школи проповедања — било од велике помоћи приликом тражења запослења. И без факултетске дипломе научили су да сигурно наступају, знају да се добро изражавају и одговорно поступају. Неки током свог школовања иду на курсеве дактилографије, програмирања, итд. Таква знања могу бити драгоцена за запослења са скраћеним радним временом и врло су тражена. Иако многи млади потцењују физички рад, Библија ипак тешком раду придаје велику вредност (Ефесцима 4:28; упореди Пословице 22:29). Чак је и Исус Христ изучио занат — и то тако добро да је био назван ’дрводељом‘ (Марко 6:3).

Тачно је, у неким земљама су дипломирани студенти у тој мери преплавили радно тржиште да је чак тешко добити обичне послове без додатне квалификације. Али, често се нуде програми за изучавање заната, занатске или средње стручне школе и краткотрајни универзитетски курсеви који посредују тражена знања уз минимално улагање времена и новца. Али, немој никада заборавити да постоји још један фактор који се ни у једној статистици не појављује — Божје обећање да ће бринути за оне који дају предност духовним интересима (Матеј 6:33).

Изгледи за запослење и образовни системи разликују се од места до места. Млади имају различите способности и склоности. Иако је хришћанска служба као животни позив корисна и само је за препоруку, то је ипак ствар личне одлуке. Заједно са својим родитељима мораш пажљиво размотрити све факторе при  доношењу одлуке о свом образовању. Свако мора при доношењу ове одлуке ’носити своје властито бреме‘ (Галатима 6:5).

Ако, на пример, твоји родитељи инсистирају на факултетском образовању, немаш другог избора него да их слушаш све док живиш под њиховим надзором (Ефесцима 6:1-3). * Можда можеш и даље живети код куће и тако избећи да те шчепа универзитетски живот. Буди избирљив код избора смера и радије се усредсреди на практична знања него на људску филозофију. Пази с ким се дружиш (1. Коринћанима 15:33). Остани духовно јак тиме што посећујеш састанке, идеш у службу проповедања и проучаваш Библију и библијску литературу. Неки млади који су морали ићи на факултет могли су чак бити пионири, зато што су изабрали распоред предавања који им је то омогућио.

Пажљиво изабери своју каријеру и избор учини предметом својих молитви. Тако можеш изабрати каријеру која те неће само усрећити, него ће ти такође омогућити да ’сабираш благо на небу‘ (Матеј 6:20).

[Фусноте]

Питања за разговор

◻ Зашто световна каријера често не доноси срећу?

◻ Зашто би требало да сви богобојазни млади размишљају о пуновременој служби као животном позиву?

◻ Које се предности приписују вишем образовању? Да ли је то увек тачно?

◻ Које опасности могу бити повезане са високошколским образовањем?

◻ Које алтернативе би се могле узети у обзир?

[Истакнути текст на 175. страни]

Неки посао може, додуше, донети богатство и признање, али не може задовољити ’духовне потребе‘

[Истакнути текст на 177. страни]

„[Универзитетска] диплома не гарантује више успех на тржишту рада“