Поглавље 18

Како да поправим оцене?

КАДА је известан број ученика основне школе био упитан шта их највише мучи, 51 посто њих је одговорило: „Оцене!“

Није никакво чудо што школске оцене представљају једну од главних брига младих. Оцене могу значити разлику између апсолвирања и понављања разреда, између добро плаћеног посла и бедне плате, похвале родитеља и њиховог гнева. Као што је свима познато, оцене и тестови имају своје место. Чак је Исус Христ често проверавао разумевање својих ученика о извесним стварима (Лука 9:18). У књизи Measurement and Evaluation in the Schools пише: „Кроз резултате тестова могу се открити јаке и слабе стране појединог ученика, а могу послужити као подстицај за даљње учење.“ Твоје оцене посредују и твојим родитељима слику о томе како пролазиш у школи — добро или лоше.

Уравнотеженост

Међутим, превелика забринутост због оцена може постати парализирајуће оптерећење и изазвати жестоко ривалство. У једној књизи о адолесцентима изнето је запажање да посебно ученици који претендују на факултет „могу упасти у коло такмичарског духа, где се већа вредност поклања оценама и редоследу по успеху него учењу“. Као резултат, како наводи др Вилијам Гласер (William Glasser), „деца се већ врло рано у школи навикавају да питају шта ће бити на тесту, и... уче искључиво то градиво“.

 Краљ Соломон је упозорио: „Видео сам да сав труд и свака вештина у послу значи супарништво једног према другом; и то је испразност и трчање за ветром“ (Проповедник 4:4, New World Translation). Дакле, такмичарски дух — било да се ради о богатству или о школским признањима — ништаван је. Богобојазни млади увиђају потребу да се у школи напрежу. Али, уместо да им образовање постане најважнија ствар у животу, они теже за духовним интересима и верују да ће Бог бринути за њихове материјалне потребе (Матеј 6:33; види 22. поглавље, о бирању животног позива).

Осим тога, образовање не укључује само скупљање бодова на испитима. Мора се развити оно што је Соломон назвао „способност мишљења“, вештина да се информације прихватају и да се из њих извлаче разумни, практични закључци (Пословице 1:4, NW). Онај ко добија пролазну оцену тако што погађа одговоре, што учи без разумевања или чак вара, никада не научи да размишља. А од какве користи су ти добре оцене из математике, ако се касније не будеш сналазио са својим приходима и издацима?

Зато је важно знати да оцене нису саме себи сврха, него корисно мерило твог напретка у школи. Али, како можеш постићи оцене које одговарају твојим способностима?

Учење — твоја одговорност

Као што је утврдила наставница Линда Нилзен (Linda Nilsen), лоши ученици су склони томе да „за лоше резултате [у школи] приписују кривицу узроцима на које не могу утицати: неправедна питања на тестовима, пристран наставник, лоша срећа, судбина, време“. Ипак, Библија каже: „Лењивчева рука  немогуће жеље има“ (Пословице 13:4). Да, често је лењост прави разлог лоших оцена.

Добри ђаци, међутим, сами преузимају одговорност за своје учење. Часопис ’Teen је интервјуисао неколико успешних ученика средње школе. Њихова тајна? „Лична мотивација ти помаже да напредујеш“, рекао је један. „Временски план и добра подела времена“, рекао је други. „Треба сам себи да постављаш циљеве“, приметио је трећи. Да, твоје оцене не зависе највећим делом од фактора на које не можеш утицати, него од ТЕБЕ — од тога колико си спреман да напорно учиш и да се залажеш у школи.

’Али ја учим‘

То би могли тврдити неки млади. Они сматрају да се заиста невероватно много напрежу, али да упркос томе не постижу никакве резултате. Пре неколико година, међутим, истраживачи са Станфорд универзитета питали су 770 ученика колико се по свом мишљењу напрежу у школи. Чудно, али ученици са слабим оценама су сматрали да се напрежу исто колико и други! Али, када су биле испитане њихове навике учења, утврдило се да су они у ствари радили далеко мање домаћих задатака од својих школских другова са бољим успехом.

Шта се може из тога научити? Можда ни ти не учиш тако интензивно као што мислиш и требало би понешто изменити. Један чланак у часопису Journal of Educational Psychology показао је да „више времена посвећено изради домаћих задатака има позитиван утицај на оцене ученика средње школе“. У ствари, „ученик слабијег успеха који за домаће задатке употребљава један до три сата недељно може постићи оцене просечног ученика који не учи код куће“.

Апостол Павле је у симболичном смислу морао ’бити своје тело‘ да би постигао своје циљеве (1. Коринћанима 9:27, NW). И ти можда мораш бити строг према себи,  посебно ако те гледање телевизије или друге разоноде лако одвраћају од учења. Чак би могао на телевизор ставити листић с натписом: „Нема гледања телевизије док не буде готов домаћи задатак!“

Твоја околина приликом учења

За већину од нас било би корисно имати једно мирно место које је резервисано за учење. Покушај да се снађеш ако немаш своју собу или ако је простор у твојој кући ограничен. Можда можеш кухињу или нечију спаваћу собу сваког дана током извесног времена учинити својом учионицом. Или као последња могућност, можеш отићи у јавну библиотеку или код неког пријатеља.

Ако је могуће, употреби писаћи или неки други сто на коме имаш довољно места. Држи оловке, папир и остало при руци, тако да не мораш стално устајати. Иако ти се та мисао неће баш свидети, али укључен телевизор и радио, као и телефонирање и разговарање уопште омета концентрацију.

Увери се да ли имаш довољно светла које не иде у очи. Добра расвета делује против умора и штити твоје очи. Ако је могуће, побрини се за свеж ваздух  и за исправну собну температуру. Хладна соба пружа боље услове за учење него топла.

Али, шта ако ти се једноставно не да да учиш? Живот нам ретко дозвољава луксуз да удовољавамо својим хировима. Када се запослиш, мораћеш да радиш сваког дана — имао воље за то или не. Гледај  на домаће задатке као на вежбу у самодисциплини, као на припрему за будући посао. Сматрај их својим „послом“. Један педагог је препоручио: „Ако је могуће, сваког дана би требало учити на истом месту и у исто време. Такво редовно учење постаће навика и... смањиће отпор према учењу.“

 Навика учења

Према Филипљанима 3:16, Павле је охрабрио хришћане да ’ходе и даље уредно по тој истој увежбаности‘ (NW). Павле је овде говорио о увежбаности хришћанског живота. Међутим, ’увежбаност‘, планско поступање, помаже и када се ради о твом учењу. На пример, покушај да организујеш оно што учиш. Избегавај да учиш сличне предмете (нпр. два страна језика) један за другим. Планирај кратке паузе између предмета, нарочито ако имаш много домаћих задатака.

Ако твој задатак укључује много читања, могао би испробати следећу методу. Као прво, ПРЕГЛЕДАЈ градиво. Прелети преко задатог градива, погледај поднаслове, табеле, итд., како би добио потпун преглед. Као следеће, постављај себи ПИТАЊА која се темеље на поднасловима или на кључним реченицама. (Тако се можеш боље усредсредити на оно што читаш.) Сада ЧИТАЈ, тражећи одговоре на та питања. Покушај на крају сваког одломка, без гледања у  књигу да ПОНОВИШ, или испричаш, оно што си прочитао. Када завршиш цели задатак, начини ОСВРТ тако да прелетиш преко наслова̂ и испиташ шта си запамтио о сваком одломку. Неки тврде да је ова метода помогла ученицима да запамте до 80 посто прочитаног.

Осим тога, један педагог је рекао: „Важно је да ученик схвати да нека чињеница не стоји сама за себе, већ да је увек повезана с другим информацијама.“ Зато покушај да повежеш оно што учиш с оним што већ знаш и што си доживео. Настој да схватиш практичну вредност онога што учиш.

Занимљиво је да су богобојазни млади ту заиста у предности, јер Библија каже: „Страх Јеховин почетак је спознања“ (Пословице 1:7, NW). На пример, учити законе физике може ти изгледати као право мучење. Али, учење постаје смисаоније ако знаш да се кроз дела стварања Божја „невидљива својства јасно... виде“ (Римљанима 1:20, NW). Историја је често повезана с остварењем Јеховиних намера. Седам светских сила (укључујући садашњу англо-америчку силу) разматра се баш у самој Библији! (Откривење 17:10; Данијел, 7. поглавље).

Ако оно што учиш повезујеш са својом хришћанском вером или с оним што већ знаш, чињенице ће за тебе добијати на значењу, а знање ће прерасти у разумевање. Соломон је запазио: „Знање лако разуман прибавља“ (Пословице 14:6).

’Идуће недеље имамо тест‘

Ове речи не треба код тебе да изазову панику. Пре свега, покушај из наставникових примедби да схватиш каква врста теста ће то бити, писани састав или тест са заокруживањем одговора. У данима који претходе тесту пази на наговештаје о томе шта ће се појавити у тесту. („Следећа тачка је врло важна“ или „Ово добро упамтите“ типични су наговештаји, према  часопису Senior Scholastic.) Затим још једном прегледај своје белешке, уџбенике и домаће задатке.

„Гвожђе се гвожђем оштри. Тако човек оштри лице другога“, подсећа нас Соломон (Пословице 27:17, NW). Можда би те неки пријатељ или родитељи радо испитали или те слушали док понављаш школско градиво. Опусти се увече пре теста и настој да добро спаваш. „А ко од вас, узнемирујући се, може додати лакат један дужини свог живота?“, упитао је Исус (Матеј 6:27).

Неуспеси

Лоше написан тест може те стајати самопоштовања, поготово ако си дао све од себе. Али, педагог Макс Раферти (Max Rafferty) нас подсећа: „Целог живота нас други просуђују по ономе што знамо и какве резултате постижемо... Школа која наводи ученике да поверују како у животу цветају руже није школа, него фабрика снова.“ Понижење када паднеш на испиту може ти користити, ако тиме биваш подстакнут да учиш из својих грешака и да се поправиш.

Али, како је када с лошим оценама у ђачкој књижици стојиш пред разочараним родитељима? Из страха пред тим многи су већ прибегли сумњивим методама. „Практиковао сам да своју ђачку књижицу ставим на кухињски сто, одем у своју собу и покушам да спавам до идућег дана“, присећа се један младић. Један други прича: „Увек сам чекао последњи час да  је покажем својој мајци. Однео бих јој ђачку књижицу ујутро, баш када је требало да пође на посао и рекао бих: ’Ево, ово још мораш потписати.‘ Она не би имала времена да се бави са мном“ — бар не у том тренутку. Неки млади су чак фалсификовали своје оцене у ђачкој књижици!

Али, твоји родитељи имају право да знају како пролазиш у школи. Само је по себи разумљиво да они очекују да твоје оцене одговарају твојим способностима, а ако твоје оцене не одговарају том мерилу, можеш рачунати са заслуженим укором. Зато буди искрен према својим родитељима, и „слушај... поучења оца свога, и на[у]ку мајке своје не напуштај“ (Пословице 1:8). Ако сматраш да они од тебе очекују превише, разговарај с њима о томе. (Види „Како да кажем својим родитељима?“ у 2. поглављу.)

Колико год оцене биле важне, оне ипак нису коначно мерило тога колико вредиш као особа. Ипак, искористи време које проводиш у школи и учи колико год можеш. Обично ће се тај труд одражавати у твојим оценама, а то ће усрећити и задовољити тебе — и твоје родитеље.

Питања за разговор

◻ Којој сврси служе оцене, и зашто је важно имати о њима уравнотежено гледиште?

◻ Зашто је важно да ти лично преузмеш одговорност за своје учење?

◻ О чему треба мислити када се ради о учешћу на ваншколским активностима?

◻ Који су неки од начина на које можеш поправити своје оцене?

◻ Како се можеш припремити за испитивање?

◻ Како би требало гледати на неуспех и треба ли да га затајиш од својих родитеља?

[Истакнути текст на 141. страни]

Онај ко добија пролазну оцену тако што погађа одговоре, што учи без разумевања или чак вара, никада не научи да размишља

[Оквир⁄Слика на странама 144, 145]

Шта је са ваншколским активностима?

Многи млади сматрају да им ваншколске активности дају осећање потпуности. „Био сам скоро у сваком клубу који је постојао“, присећа се један дечак из Балтимора, Мериленд (САД). „Када сам се бавио нечим што волим, осећао сам се добро. Био сам у аутомобилистичком клубу, јер се радо бавим аутомобилима. Волим компјутере, па сам се зато придружио том клубу. Занимам се за хај-фај, па сам се учланио и у такав клуб.“ Ученици који теже ка високом образовању, посебно су под притиском да учествују у ваншколским активностима.

Међутим, један савезни владин службеник из Сједињених Америчких Држава — и сам бивши наставник — рекао је за Пробудите се!: „По свој прилици ученици троше више времена на ваннаставне активности него на домаће задатке, и зато могу тешко одржавати свој просек оцена.“ Да, није лако остати уравнотежен када се ради о ваннаставним активностима. Девојка по имену Кети која је играла у школској бејзбол екипи, каже: „Након тренинга била сам преуморна за било шта друго. Моји домаћи задаци су због тога трпели. Зато се ове године нисам пријавила.“

Постоје такође опасности у духовном погледу. Осврћући се на своје младалачке године, један хришћанин каже: „Мислио сам да могу ускладити три активности: домаће задатке, тренинг лаке атлетике и духовне активности. Али, када је требало одлучити између те три ствари, увек је трпео духовни аспект мог живота.“

Млади Темон, који је играо у два школска тима, слаже се с тим: „Нисам могао посећивати састанке у [Краљевској] дворани (у сврху религиозне поуке), зато што смо уторком и петком ишли ван града, а суботом се не бисмо враћали пре два сата ноћу.“ Иако је „телесно вежбање“ у одређеној мери „корисно“, не смемо заборавити да је „оданост Богу... корисна за све ствари“ (1. Тимотеју 4:8, NW).

Мисли и на опасности на подручју морала. Да ли ћеш се дружити с младима који ће добро утицати на тебе у моралном погледу? Око чега се врте њихови разговори? Може ли се утицај других чланова екипе или члана неког клуба штетно одразити на тебе? У 1. Коринћанима 15:33 каже се: „Лоша друштва кваре корисне навике“ (NW).

Занимљиво је да су многи млади међу Јеховиним сведоцима одлучили да користе своје слободно време за нешто што је далеко корисније од спорта: они помажу другима да упознају Створитеља. У Колошанима 4:5 дат је савет: „Наставите ходати у мудрости према онима који су вани, искупљујући себи повољно време“ (NW).

[Слике на 143. страни]

Ученици често плаћају слабим оценама за своје лоше навике учења

[Слике на 146. страни]

Задржати равнотежу између ваншколских активности и домаћих задатака није лако

[Слика на 148. страни]

Родитељи су сигурно због лоших оцена у ђачкој књижици љути. Али, ако сматраш да од тебе очекују превише, разговарај с њима о томе