Поглавље 63

Даљњи савет за поправљање

ДОК су још у кући, апостоли расправаљају о још нечем поред тога ко је највећи. Овај се догађај можда такође збио на њиховом повратку у Кафарнаум, док Исус није био лично присутан. Апостол Јован прича: ”Видели смо једнога човека где изгони демоне користећи твоје име и покушали смо да га спречимо јер није ишао са нама.“

Јован очигледно сматра апостоле искључивим исцелитељима с титулом. Зато сматра да тај човек чини моћна дела на неисправан начин, јер није припадао њиховој групи.

Међутим, Исус саветује: ”Не покушавајте да га спречите, јер нема ни једнога ко ће учинити неко моћно дело на основу мог имена и ко ће убрзо моћи да ме погрди; јер ко није против нас, за нас је. Јер ко вам год да̂ чашу воде за пиће на основу тога што припадате Христу, заиста вам кажем, ни у ком случају он неће изгубити своју награду.“

Није било неопходно да тај човек телесно следи Исуса да би био на његовој страни. Хришћанска скупштина још није била успостављена, па зато то што није припадао њиховој групи није значило да припада некој одвојеној скупштини. Тај човек је заиста имао веру у Исусово име и зато је имао успеха у истеривању демона. Он је чинио нешто што је повољно упоређено с нечим за шта је Исус рекао да заслужује награду. Исус показује да он за то што чини неће изгубити своју награду.

Али, шта ако су речи и дела апостола спотакла тог човека? То би могло бити врло озбиљно! Исус каже: ”Ако ко спотакне једнога од ових малих који верују, било би му боље да му се око врата обеси млински камен какав врти магарац и да се баци у море.“

Исус каже да његови следбеници треба да уклоне из свог живота све што им је тако драго као рука, нога или око, али што би их могло наводити на спотицање. Боље је бити без тако драге ствари и ући у Божје Краљевство него се тога држати и бити бачен у Гехену (горуће сметлиште у близини Јерусалима које симболизује вечно уништење).

Исус такође упозорава: ”Гледајте да не презрете једног од ових малих; јер вам кажем да њихови анђели на небу стално гледају лице мог Оца који је на небу.“ Он показује колико су драгоцени ти ’мали‘ кад прича о човеку који поседује сто оваца, али изгуби једну. Он оставља 99 оваца да би потражио изгубљену, објашњава Исус, и кад је нађе радоваће се више због ње него због оних 99. ”Исто тако“, закључује Исус, ”није жеља мог Оца који је на небу да један од ових малих погине.“

Имајући вероватно на уму расправу коју су апостоли имали међу собом, Исус подстиче: ”Имајте со у себи и држите мир међу собом.“ Со чини храну укуснијом. Тако и у преносном смислу со омогућава да се лакше прихвати оно што неко каже. Поседовање такве соли припомоћи ће очувању мира.

Али, због људског несавршенства ће повремено доћи до озбиљних препирки. Исус пружа смернице и за њихово решавање: ”Ако твој брат почини грех“, каже Исус, ”иди и разоткриј његову погрешку између себе и њега насамо. Ако те послуша, добио си свога брата.“ Ако не послуша, саветује Исус, ”узми са собом још једнога или двојицу, да би на устима двојице или тројице сведока била утврђена свака ствар.“

Тек као последње прибежиште, каже Исус, изнеси ствар ”скупштини“, тј. одговорним надгледницима у скупштини који могу донети правну одлуку. Уколико се грешник не повинује њиховој одлуци, Исус закључује: ”Нека ти буде као човек из народа̂ и као порезник.“

У доношењу таквих одлука надгледници се морају тесно држати упутстава из Јеховине Речи. Тако кад утврде да је неки појединац крив и да заслужује казну, суд ће ’већ бити свезан на небу‘. А кад они ’одреше на земљи‘, тј. утврде нечију недужност, то ће већ бити ’одрешено на небу‘. Исус каже да ће код таквих правних просуђивања он бити присутан: ”Јер где су двојица или тројица сакупљена у моје име, ту сам ја међу њима.“ Матеј 18:6-20; Марко 9:38-50; Лука 9:49, 50.

▪ Зашто у Исусово време није било нужно пратити га, односно ићи заједно с њим?

▪ Колико је важна ствар не спотицати неког маленог, и на који начин Исус показује важност таквих малих?

▪ Шта Исуса вероватно подстиче да подстакне апостоле да имају со међу собом?

▪ Које је значење ’свезивања‘ и ’одрешивања‘?