Поглавље 117

Душевна патња у врту

КАД Исус заврши молитву, он и његових 11 верних апостола певају песме хвале Јехови. Затим силазе из горње собе, улазе у хладну таму ноћи и крећу се назад преко долине Кедрон према Бетанији. Али, дуж пута застају на омиљеном месту, Гетсеманском врту. Он је смештен на Маслинској гори или у близини. Овде се Исус често састајао са својим апостолима међу стаблима маслина.

Остављајући осам апостола — можда близу улаза у врт — он их упућује: ”Седите овде док ја одем тамо и помолим се.“ Он затим узима другу тројицу — Петра, Јакова и Јована — и одлази са њима даље у врт. Исус постаје тужан и болно немиран. ”Душа ми је дубоко ожалошћена, до смрти“, каже им он. ”Останите овде и бдијте са мном.“

Одлазећи мало напред, Исус пада на земљу и лицем према тлу почиње усрдну молитву: ”Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша. Ипак, не како ја желим, него како ти желиш.“ Шта то значи? Зашто је он ”дубоко ожалошћен, до смрти“? Да ли се он одрекао своје одлуке да умре и припреми откупнину?

Никако не! Исус не моли да буде сачуван од смрти. Чак му је и помисао о избегавању жртвене смрти, коју му је једном предложио Петар, непојмљива. Уместо тога, он је у душевној патњи јер се боји да ће начин на који ће ускоро умрети — као презрени злочинац — донети срамоту имену његовог Оца. Сада он схвата да ће за неколико сати бити прибијен на стуб као најгора врста особе — хулник против Бога! То је оно што га болно узнемирује.

Након опширне молитве, Исус се враћа и налази три апостола где спавају. Обраћајући се Петру, он каже: ”Зар нисте са мном могли бдети ни један сат? Бдијте и молите се непрестано да не дођете у искушење.“ Ипак, признавајући притисак под којим су били и одмакло време, он каже: ”Дух је, свакако, реван, али је тело слабо.“

Исус затим одлази по други пут и моли Бога да од њега уклони ”ову чашу“, то јест, Јеховин додељени удес, или вољу за њега. Кад се врати, опет налази њих тројицу где спавају кад би требало да моле да не уђу у искушење. Кад им Исус каже, они не знају шта да одговоре.

Коначно, Исус по трећи пут одлази на удаљеност колико се може добацити каменом, и клечећи, са јаким повицима и сузама, моли: ”Оче, ако желиш, уклони ову чашу од мене.“ Исус снажно осећа велике боли због срамоте коју ће његова смрт као злочинца донети имену његовог Оца. Заиста, бити оптужен као богохулник — онај ко проклиње Бога — скоро је превише да би се издржало!

Ипак, Исус наставља да моли: ”Не што ја желим, него што ти желиш.“ Исус послушно подвргава своју вољу Божјој. На то се са неба појављује анђео и јача га извесним охрабрујућим речима. Очигледно, анђео говори Исусу да има Очев осмех одобравања.

Ипак, какав само терет лежи на Исусовим раменима! Његов вечни живот и онај целе људске расе налазе се у равнотежи. Емоционални притисак је огроман. Зато Исус наставља молитву још усрдније, и његов зној постаје попут капи крви које падају на земљу. ”Иако је то врло редак феномен“, примећује The Journal of the American Medical Association, ”крвави зној... може се појавити у јако осећајним стањима.“

Након тога, Исус се по трећи пут враћа својим апостолима, и још једном их налази где спавају. Они су исцрпљени од саме туге. ”У овакво време ви спавате и почивате!“ узвикује он. ”Доста је! Гле! Приближио се час да се Син човечији изда у руке грешника. Устаните, пођимо. Гле! Мој се издајник приближио.“

Док он још говори, долази Јуда Искариотски, праћен великим мноштвом које носи бакље, светиљке и оружје. Матеј 26:30, 36-47; 16:21-23; Марко 14:26, 32-43; Лука 22:39-47; Јован 18:1-3; Хебрејима 5:7.

▪ Након напуштања горње собе, куда Исус води апостоле, и шта он тамо чини?

▪ Док Исус моли, шта раде апостоли?

▪ Зашто је Исус у душевној патњи, и за шта моли Бога?

▪ Шта је показано тиме што је Исусов зној постао попут капи крви?