Поглавље 111

Знак последњих дана

УТОРАК је поподне. Док Исус седи на Маслинској гори, гледајући доле на храм, Петар, Андрија, Јаков и Јован долазе до њега насамо. Они су забринути због храма, будући да је Исус управо прорекао да у њему неће остати ни камен на камену.

Али, они вероватно имају још тога у мислима док прилазе Исусу. Неколико седмица раније он је говорио о својој ’присутности‘, током ког времена се ’треба открити Син човечији‘. А у једној ранијој прилици, он је говорио о ’свршетку система ствари‘. Зато су апостоли веома радознали.

”Кажи нам“, питају они, ”када ће то [што ће имати за последицу уништење Јерусалима и његовог храма] бити, и шта ће бити знак твоје присутности и свршетка система ствари?“ Уствари, њихово питање може се поделити на три дела. Прво, они желе да знају о уништењу Јерусалима и његовог храма, затим с бзиром на Исусову присутност у краљевској сили и коначно, о свршетку целокупног система ствари.

У свом дугом одговору Исус одговара на сва три дела питања. Он даје знак који означава када ће завршити јеврејски систем ствари; али, он пружа још и више. Даје и знак који ће његове будуће ученике држати будне тако да могу знати да живе током његове присутности и близу краја целокупног система ствари.

Како године пролазе, апостоли посматрају испуњење Исусовог пророчанства. Да, све те ствари које је прорекао почеле су да се збивају у њихово време. Дакле, хришћани који су живели 37 година касније, 70. н. е., нису били неочекивано изненађени уништењем јеврејског система са његовим храмом.

Ипак, Христова присутност и свршетак система ствари нису се догодили 70. н. е. Његова присутност у краљевској сили догађа се много касније. Када? Разматрање Исусовог пророчанства то открива.

Исус прориче да ће бити ’ратови и извештаји о ратовима‘. ”Устаће народ против народа“, каже он, и биће несташица хране, земљотреса и пошасти. Његове ученике ће мрзети и убијати. Лажни пророци ће се подигнути и многе завести. Безакоње ће порасти, а љубав великог броја људи ће охладнети. У исто време, добра вест о Краљевству ће се проповедати као сведочанство свим народима.

Иако Исусово пророчанство има ограничено испуњење пре уништења Јерусалима 70. н. е., његово веће испуњење догађа се за време његове присутности и свршетка система ствари. Пажљиво посматрање светских догађаја од 1914. открива да је Исусово величанствено пророчанство имало своје веће испуњење од те године.

Још један део знака који Исус даје је појављивање ’одвратне ствари која проузрокује пустош‘. Та одвратна ствар се појављује 66. н. е. у облику римских ’утаборених војски‘ које су опколиле Јерусалим и поткопале зид храма. ’Одвратна ствар‘ је стајала тамо где није требало да буде.

У већем испуњењу, одвратна ствар је Лига народа и њен наследник, Уједињене нације. На ову организацију за светски мир тзв. хришћанство гледа као на замену за Божје Краљевство! Како је то одвратно! Ипак, временом ће политичке силе удружене са УН напасти тзв. хришћанство (чији је прототип Јерусалим) и опустошити га.

Зато Исус прориче: ”Јер ће тада бити велика невоља какве није било од почетка света до сада, не, нити ће је више бити.“ Иако је уништење Јерусалима 70. н. е. заиста била велика невоља, са вероватно више од милион убијених, то није била већа невоља од општег потопа Нојевих дана. Зато се тек треба остварити веће испуњење тог дела Исусовог пророчанства.

Поуздање током последњих дана

Док се уторак, 11. нисан, приближава крају, Исус наставља разговор са својим апостолима с обзиром на знак његове присутности у краљевској сили и свршетка система ствари. Он их упозорава да не трче за лажним Христима. Биће учињени покушаји, каже он, ’како би се завели, ако је могуће, и изабрани‘. Али, ти ће се изабраници попут далековидих орлова сакупити тамо где се може наћи права духовна храна, наиме, код правог Христа у његовој невидљивој присутности. Они неће бити заведени и окупљени око лажног Христа.

Лажни Христи могу се појавити само у видљивом облику. Насупрот томе, Исусова присутност биће невидљива. Она ће се догодити у страшном раздобљу људске историје, као што Исус каже: ”Сунце ће потамнети, месец неће давати свој сјај.“ Да, то ће бити најцрњи период постојања човечанства. Биће као да је сунце потамнело по дану, и као да месец не даје своју светлост у ноћи.

”Силе ће се небеске уздрмати“, наставља Исус. Тиме он указује да ће стварно небо изгледати злослутно. Небо неће бити само подручје птица, већ ће бити испуњено ратним авионима, ракетама и свемирским сондама. Страх и насиље надмашиће сва претходна искуства људске историје.

Као последица, каже Исус, биће ”тескоба народа који не знају излаз због хуке морске и његове узбурканости, док ће људи губити свест од страха и очекивања онога што долази на настањену земљу“. Заиста, тај најцрњи период људског постојања водиће у време када ће се, како Исус каже, ”појавити знак Сина човечијега на небу и сва ће се племена на земљи тада ударати јадикујући“.

Али, неће сви туговати кад ’Син човечији дође са силом‘ да уништи овај зли систем ствари. ’Изабрани‘, 144 000 оних који ће суделовати са Христом у његовом небеском Краљевству, неће туговати, нити ће то чинити њихови судругови које је Исус раније назвао ’другим овцама‘. Иако живе у најцрњем периоду људске историје, они се одазивају на Исусово охрабрење: ”Кад се ово почне догађати, усправите се и подигните главу, јер се приближава ваше ослобођење.“

Да би његови ученици који ће живети у последњим данима могли одредити близину краја, Исус даје ово поређење: ”Гледајте смокву и сва друга стабла: Кад напупе, ви тада, видећи то, сами знате да је близу лето. На тај начин ви исто тако, кад видите да се све ово догађа, знате да је Божје краљевство близу. Заиста вам кажем: Овај нараштај нипошто неће проћи док се све не догоди.“

Дакле, кад његови ученици виде да су се испунила многа различита обележја знака, требало би да схвате да је близу крај система ствари и да ће ускоро Божје Краљевство избрисати све зло. Уствари, крај ће се догодити за живота људи који виде испуњење свих ствари које је Исус прорекао! Саветујући те ученике који ће живети у тим јединственим последњим данима, Исус каже:

”Пазите на себе да вам срца никада не отежају прекомерним јелом и пићем и тескобним животним бригама и да не би тај дан изненада, у једном трену, дошао на вас као замка. Јер ће доћи на све који обитавају на лицу целе земље. Бдијте, дакле, молећи се усрдно све време, да успете умаћи свему овоме што се треба догодити, и одржати се пред Сином човечијим.“

Мудре и луде девице

Исус је одговарао на питање својих апостола о знаку његове присутности у краљевској сили. Сада он пружа даљња обележја знака у три поређења, или илустрације.

Испуњење сваке илустрације моћи ће да примете они који буду живели током његове присутности. Он започиње прву речима: ”Небеско ће краљевство бити попут десет девица које узимају своје светиљке и излазе у сусрет младожењи. Пет их је било лудих, а пет разборитих.“

Изразом ”небеско ће краљевство бити попут десет девица“, Исус не сматра да половину наследника небеског Краљевства чине луде особе а половину разборите! Не, он мисли да у повезаности са небеским Краљевством постоје оваква обележја, или да су ствари у повезаности са Краљевством томе сличне.

Десет девица симболизује све хришћане који су у вези или тврде да су у вези са небеским Краљевством. На Пентекост 33. н. е. хришћанској скупштини је обећано да ће бити венчана са ускрснулим, прослављеним Младожењом, Исусом Христом. Међутим, венчање се требало обавити на небу у неко неодређено време у будућности.

У поређењу, десет девица излази са намером да поздрави младожењу и придружи се свадбеној поворци. Кад он дође, оне ће осветлити пут поворци својим светиљкама, исказујући му тиме част док он води своју невесту до куће припремљене за њу. Ипак, Исус објашњава: ”Јер, луде су са собом понеле светиљке, али не и уље, док су разборите понеле заједно са својим светиљкама и уље у посудама. Док се долазак младожење отегнуо, све су задремале и заспале.“

Продужени долазак младожење указује да ће Христова присутност као владајућег Краља бити у далекој будућности. Он коначно долази на свој престо 1914. За време дуге ноћи пре тога, све девице су заспале. Али, за то нису биле прекорене. Прекор лудих девица је што немају уља у својим посудама. Исус објашњава како су девице пробуђене пре младожењиног доласка: ”Баш усред ноћи разлегао се узвик: ’Ево младожење! Изађите му у сусрет.‘ Тада су све те девице устале и припремиле своје светиљке. Луде су рекле разборитима: ’Дајте нам нешто од свога уља, јер наше светиљке само што се нису угасиле.‘ Разборите су узвратиле речима: ’Могло би понестати и нама и вама. Пођите радије к онима који га продају и купите себи.‘“

Уље представља оно што праве хришћане одржава да светле попут светиљки. То је надахнута Реч Божја, које се хришћани чврсто држе, заједно са светим духом, који им помаже да разумеју ту Реч. Духовно уље омогућује разборитим девицама да просипају светло добродошлице младожењи у поворци до свадбене свечаности. Али, класа лудих девица нема у себи, у својим светиљкама, потребно духовно уље. Зато Исус описује шта се догађа:

”Док су оне [луде девице] биле у куповини, стигао је младожења и девице које су биле спремне отишле су с њим на свадбену свечаност; и врата су се затворила. Након тога дошле су и остале девице и рекле: ’Господе, Господе, отвори нам!‘ Одговарајући, он им је рекао: ’Истину вам кажем, не познајем вас.‘“

Након Христовог доласка у небеском Краљевству, класа разборитих девица, правих помазаних хришћана, буди се за своје предности расипања светла у овом мрачном свету у славу младожење који се вратио. Али, они који су предочени лудим девицама, неприпремљени су да пруже ту славу добродошлице. Зато им Христ, кад дође време за то, не отвара врата за свадбену свечаност на небу. Оставља их напољу у тами најдубље ноћи света, да буду погубљени са свим другим вршиоцима безакоња. ”Зато бдијте“, закључује Исус, ”јер не знате ни дана ни часа.“

Поређења о талантима

Исус наставља разговор са својим апостолима на Маслинској гори причајући им још једно поређење, друго из низа од три. Неколико дана раније, док је био у Јерихону, он је испричао поређење о минама да покаже како је Краљевство још далеко у будућности. Поређење које сада прича, иако има многа слична обележја, описује у свом испуњењу активности током Христове присутности у краљевској сили. Она показује да његови ученици морају да раде док су још на Земљи да повећају ’његову имовину‘.

Исус почиње: ”Јер то [околности повезане са Краљевством] је баш као кад човек који намерава да отпутује у туђину сазове своје робове и повери им своју имовину.“ Исус је човек који, пре свог одласка у туђину, на небо, поверава својим робовима — ученицима који су повезани са небеским Краљевством — своју имовину. Та имовина нису стварни поседи, већ она представља обрађено поље у које је он усадио могућност за стварање даљњих ученика.

Исус поверава своју имовину робовима кратко време пре свог узласка на небо. Како он то чини? Поучавајући их да наставе да раде на обрађеном пољу проповедањем вести Краљевства до најудаљенијих делова Земље. Као што Исус каже: ”И једном је дао пет таланата, другом два, а трећем један, сваком према његовој способности, и отишао на пут.“

Осам таланата — Христова имовина — раздељена је према способностима, или духовним могућностима робова. Робови представљају класе ученика. У првом веку је класа која је примила пет таланата очигледно укључивала апостоле. Исус наставља да прича да су робови који су примили пет и два таланта удвостручили таланте својим проповедањем и стварањем ученика. Али, роб који је примио један талант сакрио га је у земљу.

”Након дуго времена“, наставља Исус, ”дошао је господар тих робова и с њима средио рачуне.“ Све до 20. века, око 1 900 година касније, Христ се није вратио да среди рачуне, тако да је то заиста било ”након дуго времена“. Затим Исус објашњава:

”Тако је онај који је добио пет таланата приступио и донео још пет таланата говорећи: ’Господару, ти си ми поверио пет таланата; ево, зарадио сам још пет таланата.‘ Господар му је рекао: ’Добро си учинио, добри и верни робе! Био си веран у маломе. Поставићу те над много тога. Уђи у радост свог господара.‘“ Роб који је примио два таланта на исти начин је удвостручио своје таланте, и примио је исту похвалу и награду.

Али, како те верне слуге улазе у радост свог господара? Па, радост њиховог господара, Исуса Христа, састоји се у томе што је примио у посед Краљевство кад је отишао у туђину свом Оцу на небо. Што се тиче верних робова нашег времена, они имају велику радост тиме што су им поверене даљње одговорности Краљевства. Осим тога, кад заврше свој земаљски пут, њихова радост ће достићи врхунац ускрсењем у небеско Краљевство. Али, шта је са трећим робом?

”Господару, знао сам да си човек строг“, жали се тај роб. ”Зато сам се уплашио, па сам отишао и сакрио твој таланат у земљу. Ево ти што је твоје.“ Роб је намерно одбио да ради на обрађеном пољу, да проповеда и ствара ученике. Зато га господар назива ’злим и немарним робом‘ и објављује осуду: ”Одузмите му зато таланат... и баците тог некорисног роба ван у таму. Тамо ће бити његов плач и шкргут зуба.“ Они из класе тог злог роба су, тиме што су били бачени напоље, лишени сваке духовне радости.

То разлаже озбиљну поуку за све који тврде да су следбеници Христа. Ако желе да се радују његовој похвали и награди, и избећи да буду бачени напоље у таму и коначно уништење, морају да раде на повећању имовине свог небеског Господара тиме што имају пуни удео у делу проповедања.

Када Исус долази у краљевској сили?

Исус је још увек са својим апостолима на Маслинској гори. У одговору на њихово питање о знаку његове присутности и свршетка система ствари, он им сада говори последње из низа од три поређења. ”Кад Син човечији дође у својој слави и сви анђели с њим“, почиње Исус, ”тада ће он сести на свој славни престо.“

Људи не могу видети анђеле у њиховој небеској слави. Зато долазак Сина човечијег, Исуса Христа, са анђелима мора бити невидљив за људске очи. Долазак услеђује 1914. године. Али, с каквом намером? Исус објашњава: ”И пред њим ће бити сакупљени сви народи, и он ће оделити људе једне од других, као што пастир одељује овце од јараца. И поставиће овце себи с десне стране, а јарце с леве.“

Описујући шта ће се догодити онима који су одељени на повлашћену страну, Исус каже: ”Тада ће краљ рећи онима са своје десне стране: ’Дођите, благословљени Оца мојега, наследите краљевство које вам је приправљено од оснивања света.‘“ Овце из овог поређења неће владати с Христом на небу, већ ће наследити Краљевство тако што ће бити његови земаљски поданици. ’Оснивање света‘ је започело кад су Адам и Ева добили прву децу која се могу користити Божјом припремом за откуп човечанства.

Али, зашто су овце одвојене на Краљеву повлашћену десну страну? ”Јер сам огладнео“, одговара Краљ, ”и дали сте ми да једем; ожеднео сам и дали сте ми да пијем. Био сам странац и угостили сте ме; го, и обукли сте ме. Разболео сам се и бринули сте о мени. У тамници сам био и дошли сте к мени.“

Пошто су овце на Земљи, желе да знају како су могли учинити тако узорна дела за свог небеског Краља. ”Господе, када смо те видели гладна и нахранили“, питају они, ”или жедна и дали ти да пијеш? Када смо те видели као странца и угостили, или гола и обукли? Када смо те видели болесна или у тамници и дошли к теби?“

”Заиста вам кажем“, одговара Краљ, ”колико сте учинили једном од ове моје најмање браће, мени сте учинили.“ Христова браћа су преостали од 144 000 који су на Земљи, и који ће с њим владати на небу. А чинити добро њима, каже Исус, исто је што и чинити добро њему.

Краљ се надаље обраћа јарцима. ”Одлазите од мене, проклети, у вечни огањ приправљен Ђаволу и његовим анђелима. Јер сам огладнео, а нисте ми дали ништа да једем, и ожеднео сам, а нисте ми дали ништа да пијем. Био сам странац, а нисте ме угостили; го, а нисте ме обукли; болестан и у тамници, а нисте бринули о мени.“

Ипак, јарци приговарају: ”Господе, када смо те видели гладна или жедна или као странца или гола или болесна или у тамници, а нисмо ти послужили?“ Јарци су осуђени неповољно на истој основи по којој су овце осуђене повољно. ”Колико год нисте учинили једноме од ових најмањих [моје браће]“, одговара Исус, ”ни мени нисте учинили.“

Зато ће Христова присутност у краљевској сили, управо пре краја овог злог система ствари у великој невољи, бити време суда. Јарци ће ”отићи у вечно одрезање, а праведници [овце] у вечни живот“. Матеј 24:2–25:46; 13:40, 49; Марко 13:3-37; Лука 21:7-36; 19:43, 44; 17:20-30; 2. Тимотеју 3:1-5; Јован 10:16; Откривење 14:1-3.

▪ Шта подстиче питање апостола, али шта друго вероватно они имају у мислима?

▪ Који део Исусовог пророчанства се испунио 70. н. е., а шта се тада није догодило?

▪ Када Исусово пророчанство има прво, а када главно испуњење?

▪ Шта је одвратна ствар у првом и коначном испуњењу?

▪ Зашто велика невоља није имала своје коначно испуњење у разорењу Јерусалима?

▪ Које светско стање обележава Христову присутност?

▪ Кад ће се ’сва племена на земљи ударати јадикујући‘, али шта ће чинити Христови следбеници?

▪ Које поређење пружа Исус да би помогао својим будућим ученицима да распознају када је близу крај?

▪ Који савет даје Исус оним својим ученицима који ће живети током последњих дана?

▪ Ко је предочен девицама?

▪ Кад је хришћанској скупштини обећано венчање са младожењом, али када младожења долази да поведе своју невесту на свадбену свечаност?

▪ Шта представља уље, и шта поседовање уља омогућује разборитим девицама?

▪ Где се одвија свадбена свечаност?

▪ Коју величанствену награду губе луде девице, и који је њихов удес?

▪ Која се поука може извући из поређења о талантима?

▪ Ко су робови, и шта је имовина која им је поверена?

▪ Када господар долази да среди рачуне, и шта налази?

▪ Шта је радост у коју улазе верни робови, и шта се догађа трећем, злом робу?

▪ Зашто Христова присутност мора бити невидљива, и шта он тада предузима?

▪ На који начин овце наслеђују Краљевство?

▪ Када је било ’оснивање света‘?

▪ На темељу чега су људи суђени као овце или јарци?