Поглавље 79

Изгубљена нација, али не сва

УБРЗО после Исусовог разговора с онима који су се окупили ван фарисејеве куће, неки су му испричали о ”Галилејцима чију је крв [римски управитељ Понтије] Пилат помешао с њиховим жртвама“. Ти Галилејци су вероватно били они који су убијени кад су хиљаде Јевреја протествовале против Пилатове употребе новца из ризнице храма за изградњу аквадукта који је довео воду у Јерусалим. Они који ово причају Исусу можда указују на то да су ти Галилејци пострадали због својих злих дела.

Исус их, међутим, исправља и пита: ”Мислите ли да су се ти Галилејци показали као већи грешници од свих осталих Галилејаца кад су тако пострадали? Не, заиста“, одговара Исус. Затим он тај догађај користи да би упозорио Јевреје: ”Ако се не покајете, и ви ћете сви тако бити уништени.“

Исус се надаље присећа једне друге месне трагедије, која је вероватно такође повезана с изградњом аквадукта. Он пита: ”Или оних осамнаест на које се срушила кула у Силоаму и убила их, мислите ли да су се они показали као већи дужници од свих осталих људи који станују у Јерусалиму?“ Не, каже Исус, ти људи нису погинули због своје злоће, него су ”време и непредвиђени догађаји“ уопште одговорни за такве трагедије. Исус, међутим, још једном користи прилику да да̂ упозорење: ”Али, ако се не покајете, и ви ћете сви бити исто тако уништени.“

Исус затим наставља с објашњавањем и даје прикладно поређење: ”Неки човек је имао смокву засађену у винограду, и дошао је да тражи плода на њој, али није нашао ништа. Тада је рекао виноградару: ’Ево већ три године долазим тражећи плода на тој смокви, али не налазим ништа. Посеци је! Зашто бих, заиста, остављао земљу бескорисном?‘ Он му је одговорио и рекао: ’Господару, остави је још ову годину док је не окопам и не нађубрим; и ако ће онда убудуће доносити плод, лепо и добро; ако ли не, посећи ћеш је.‘“

Исус је више од три године покушавао да однегује веру међу јеврејским народом. Али, само се неколико стотина ученика може рачунати као плод његовог труда. Сада, током четврте године своје службе, он појачава своје напоре, у преносном смислу окопава и ђубри јеврејску смокву тако што ревно проповеда и поучава у Јудеји и Переји. Али, опет не с много успеха! Народ одбија да се покаје и зато је одређен за уништење. Само се остатак народа одазива.

Убрзо после тога Исус на Сабат поучава у једној синагоги. Ту угледа жену коју мучи демон тако што је двоструко савио већ 18 година. Исус јој се саосећајно обраћа: ”Жено, ослобођена си своје слабости.“ На то он на њу полаже руке и она се одмах усправља и почиње славити Бога.

Предстојник синагоге је, међутим, љут. ”Шест је дана у које треба радити“, протествује он. ”У те дакле дане долазите и лечите се, а не у дан сабатни.“ Предстојник на тај начин признаје Исусу моћ да лечи, али осуђује народ што долази да се лечи на Сабат!

”Лицемери“, одговара Исус, ”не одвезује ли сваки од вас на сабат свог бика или свог магарца из штале и одводи га да га напоји? Није ли дакле ову жену, која је кћер Аврахамова, и коју је Сатана држао свезану ево већ осамнаест година, требало одрешити од тих спона у дан сабатни?“

Кад су то чули они који су се противили Исусу, постидели су се. Мноштво се, међутим, радује свим величанственим стварима које види да Исус чини. У одговору Исус понавља два пророчанска поређења с обзиром на Краљевство Божје, поређења која је испричао око годину дана раније са чамца на Галилејском мору. Лука 13:1-21; Проповедник 9:11; Матеј 13:31-33.

▪ Које се трагедије овде спомињу, и какву поуку Исус даје на темељу тога?

▪ Како се може применити поређење о неплодној смокви, и о покушају да се учини плодном?

▪ Како предстојник синагоге признаје Исусову способност лечења, али како Исус разоткрива лицемерство тог човека?