Поглавље 96

Исус и богати млади владар

ДОК ИСУС пролази кроз подручје Переје према Јерусалиму, један младић притрчи и падне на колена пред њим. Човек је назван владарем, што вероватно значи да заузима истакнуто место у месној синагоги или да је можда и члан санхедрина. Осим тога, он је врло богат. ”Добри учитељу“, пита он, ”шта морам чинити да наследим вечни живот?“

”Зашто ме зовеш добрим?“ одговара Исус. ”Нико није добар, осим једнога, Бога.“ Вероватно младић користи ’добар‘ као титулу и зато му Исус даје на знање да таква титула припада једино Богу.

”Али“, наставља Исус, ”ако желиш ући у живот, непрестано држи заповести.“

”Које?“ пита човек.

Наводећи пет од Десет заповести, Исус одговара: ”Па: Не смеш да убијеш, Не смеш да учиниш прељубу, Не смеш да крадеш, Не смеш лажно да сведочиш, Поштуј свог оца и своју мајку.“ И додајући још важнију заповест, Исус каже: ”Мораш волети свог ближњег као самог себе.“

”Све сам ово одржао од своје младости“, одговара човек са пуном искреношћу. ”Шта ми још недостаје?“

Слушајући његов јаки, горљиви одговор, Исус осећа наклоност према њему. Али, Исус примећује његову склоност према материјалним добрима и зато истиче оно што му је потребно: ”Једна ти ствар недостаје: Иди, продај што имаш и дај сиромасима, и имаћеш благо на небу, и дођи, буди мој следбеник.“

Исус посматра, несумњиво са сажаљењем, како се човек диже и одлази дубоко ожалошћен. Његово богатство га је ослепило за вредност правог блага. ”Како ће тешко бити“, жали Исус, ”за оне с новцем да уђу у Краљевство Божје!“

Исусове речи збуњују ученике. Али, још су више изненађени кад наставља да наводи опште правило: ”Лакше је камили проћи кроз иглене уши него богатоме ући у Божје краљевство.“

”Ко се, уствари, може спасти?“ желе знати ученици.

Погледавши право у њих, Исус одговара: ”За људе је то немогуће, али не и за Бога, јер је Богу све могуће.“

Примећујући да су они начинили сасвим другачији избор од младог владара, Петар каже: ”Гле! Ми смо све оставили и следили те.“ Зато он пита: ”Шта нас заиста очекује?“

”При поновном стварању“, обећава Исус, ”кад Син човечији седне на свој славни престо, и ви који ме следите такође ћете сести на дванаест престоља и судити дванаест племена Израелових.“ Да, Исус показује да ће бити поново стварање услова на Земљи, тако да ће околности бити као оне које су владале у Еденском врту. А Петар и остали ученици примиће награду владања с Христом над тим Земљом проширеним Рајем. Сигурно је да је таква награда вредна сваке жртве!

Али, и сада постоје награде, како Исус одлучно наводи: ”Нико није напустио кућу или браћу или сестре или мајку или оца или децу или поља мене ради и ради добре вести, који неће примити стоструко сада, у овом временском раздобљу, кућа и браће и сестара и мајки и деце и поља, с прогонствима, а у систему ствари који долази вечни живот.“

Као што Исус обећава, било где у свет да пођу његови ученици, они уживају присније и драгоценије односе са сухришћанима од оних које могу уживати са члановима телесне породице. Млади богати владар очигледно је изгубио како ту награду тако и ону вечног живота у Божјем небеском Краљевству.

Исус надаље додаје: ”Међутим, многи који су први биће последњи, а последњи први.“ Шта он тиме има на уму?

Он има на уму да многи људи који су ”први“ у уживању религиозних предности, попут богатог младог владара, неће ући у Краљевство. Биће ”последњи“. Али, многи, укључујући Исусове понизне ученике, који су од стране самооправданих фарисеја сматрани ’последњима‘ — као да су земаљски људи, или ам хааретс — постаће ”први“. То што постају ’први‘ значи да ће примити предност да постану сувладари с Христом у Краљевству. Марко 10:17-31; Матеј 19:16-30; Лука 18:18-30.

▪ По свему судећи, какав је господар млади богаташ?

▪ Зашто Исус не допушта да буде назван добрим?

▪ Како искуство младог владара показује опасност за богате?

▪ Какве награде Исус обећава својим следбеницима?

▪ Како први постају последњи, а последњи први?