Поглавље 82

Исус поново иде за Јерусалим

УСКОРО је Исус опет на путу. Поучава од града до града и од села до села. Очигледно се налази у области Переје, која је од Јудеје с друге стране Јордана. Али, одредиште му је Јерусалим.

Вероватно подстакнут јеврејским мишљењем да само мали број људи заслужује спасење, један човек пита: ”Господе, да ли је мало оних који се спасавају?“ Исус својим одговором наводи људе на размишљање о томе шта је потребно за спасење: ”Снажно се напрежите [то јест, борите се, мучите се] да уђете на уска врата.“

Такво снажно напрезање је хитно, ”јер ће многи“, каже Исус, ”тражити да уђу, али неће моћи“. Зашто неће моћи? Кад домаћин устане и закључа врата, објашњава он, и кад људи буду стајали напољу и куцали, говорећи: ”Господе, отвори нам“, он ће рећи: ”Не знам одакле сте. Одступите од мене сви ви који вршите неправедност!“

Они који су остали напољу очигледно су дошли у време које само њима одговара. Али, врата повољне прилике до тада су се већ затворила и навучен је засун. Да би се ушло, требало је доћи раније, иако у време које је можда за то било неповољно. Заиста жалостан исход очекује оне који одуговлаче с тим да обожавање Јехове учине најважнијим циљем у животу!

Јевреји којима је Исус послат, или бар већина њих, нису искористили дивну прилику да прихвате Божју припрему за спасење. Зато Исус каже да ће плакати и шкргутати зубима кад буду избачени. С друге стране, људи с ”истока и запада, и са севера и југа“, да, из свих народа, ”пригнуће се к столу у Божјем краљевству“.

На тај начин, као што Исус надаље каже, ”последњи [презрени не-Јевреји, као и подјармљени Јевреји] су они који ће бити први, а први [материјално и религиозно повлашћени Јевреји] су они који ће бити последњи“. Бити последњи значи да такви немарни и незахвални људи уопште неће бити у Божјем Краљевству.

Сада фарисеји долазе к Исусу и кажу: ”Изађи и иди одавде, јер те Ирод [Антипа] жели убити.“ Може бити да је сам Ирод пронео ту гласину како би натерао Исуса да побегне с тог подручја. Ирод се можда побојао да ће бити умешан у убиство још једног Божјег пророка, као што је то већ био случај у вези Јована Крститеља. Али, Исус каже фарисејима: ”Идите и реците тој лисици: ’Гле! Изгоним демоне и проводим лечење данас и сутра, а трећи дан бићу готов.‘“

Свршивши тамо посао, Исус наставља свој пут према Јерусалиму, јер, као што он објашњава, ”није допустиво да пророк буде уништен ван Јерусалима“. Зашто треба очекивати да ће Исус бити убијен у Јерусалиму? Јер је Јерусалим главни град, где се налази врховни суд Санхедрин (који се састоји од 71 члана) и где се приносе животињске жртве. Према томе, било би недопустиво да ”Јагње Божје“ буде убијено било где другде.

”Јерусалим, Јерусалим, који убија пророке и каменује оне који су к њему послани“, јадикује Исус, ”колико сам пута хтео да сакупим твоју децу као што кокош сакупља пилиће под своја крила, али ви то нисте хтели! Гле! Кућа вам се пуста оставља.“ Нација је осуђена због одбацивања Божјег Сина.

Док наставља свој пут према Јерусалиму, Исус је позван у кућу једног управитеља фарисеја. Сабат је, и људи га пажљиво посматрају, јер ту је човек који болује од водене болести, накупљене воде вероватно у рукама и ногама. Исус се обраћа фарисејима и познаваоцима Закона који су ту присутни и пита их: ”Да ли је законито лечити на сабат или не?“

Нико не говори ни речи. Исус излечи човека и отпусти га. Затим пита: ”Ко од вас, ако му син или бик упадне у бунар, неће га одмах извући на сабатни дан?“ Опет нико не одговара ни речи. Лука 13:22–14:6; Јован 1:29.

▪ Шта је потребно за спасење, како показује Исус, и зашто многи остају напољу?

▪ Ко су ”последњи“ који постају први, и ”први“ који постају последњи?

▪ Зашто је вероватно речено да Ирод жели убити Исуса?

▪ Зашто није допустиво да пророк буде убијен ван Јерусалима?