Поглавље 19

Исус поучава Самарићанку

НА ПУТУ из Јудеје за Галилеју, Исус и његови ученици пролазе кроз подручје Самарије. Уморни од путовања, заустављају се у подне код бунара у близини града Сихара. Тај бунар је много векова раније ископао Јаков, и остао је сачуван до данашњег дана у непосредној близини Наблуса.

Док се Исус ту одмара, његови ученици иду у град да купе храну. Кад једна Самарићанка долази да захвати воду, он је моли: ”Дај ми да пијем.“

Јевреји и Самарићани се уопште не друже због дубоко укорењених предрасуда. Зато жена, видљиво изненађена, пита: ”Како то да ти, иако си Јевреј, тражиш од мене да пијеш, кад сам Самарићанка?“

”Кад би ти познавала“, одговара Исус, ”ко је онај који ти каже: ’Дај ми да пијем‘, тражила би од њега и он би ти дао живе воде.“

”Господе“, одговара она, ”немаш чак ни ведрицу за вађење воде, а бунар је дубок. Из ког, дакле, извора имаш ову живу воду? Зар си ти већи од нашега праоца Јакова, који нам је дао бунар и заједно са синовима својим и стоком својом сам пио из њега?“

”Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети“, примећује Исус. ”Ко год пије од воде коју ћу му ја дати неће никад ожеднети, него ће вода коју ћу му ја дати постати у њему извор воде која навире да да̂ живот вечни.“

”Господе, дај ми ту воду, тако да не ожедним нити долазим стално на ово место да црпим воду“, одговара жена.

Тада јој Исус каже: ”Иди, позови свог мужа и дођи овамо.“

”Немам мужа“, одговора она.

Исус потврђује њену изјаву. ”Добро си рекла: ’Мужа немам.‘ Јер си имала пет мужева, а човек кога сада имаш није ти муж.“

”Господе, запажам да си пророк“, у чуђењу каже жена. Откривајући своје занимање за духовне ствари, она примећује да су Самарићани ”обожавали на овој гори [Гаризим, која се налази у близини], а ви [Јевреји] кажете да је у Јерусалиму место где треба обожавати“.

Ипак, Исус истиче да није важно место за обожавање. ”Иде време“, каже он, ”кад ће прави обожаваоци обожавати Оца духом и истином; јер Отац заиста тражи такве обожаваоце. Бог је Дух, и који га обожавају, морају га обожавати духом и истином.“

Жена је дубоко дирнута. ”Знам да долази Месија, који је зван Христ“, каже она. ”Кад дође, све ће нам отворено објаснити.“

”То сам ја, који с тобом говорим“, објављује Исус. Замисли само! Ова жена која долази по воду у време ручка, вероватно зато да би избегла сусрет са женама тога града, које су је презирале ради њеног начина живота, на диван начин је повлашћена од Исуса. Без оклевања јој каже нешто што још никоме није јавно објавио. Са каквим последицама?

Многи Самарићани верују

На повратку из Сихара са храном, ученици налазе Исуса на Јаковљевом бунару где су га оставили, и где сада разговора са Самарићанком. Кад стигну, она одлази, оставља свој врч и жури у град.

Она је дубоко заинтересована за све што јој је Исус рекао и каже људима у граду: ”Дођите овамо, да видите човека који ми је рекао све што сам учинила.“ Потом, да би побудила радозналост, пита: ”Да није то Христ?“ Питање испуњава своју сврху — људи иду да се и сами увере.

У међувремену, ученици подстичу Исуса да поједе нешто од онога што су донели из града. Али, он одговара: ”Ја имам за јело храну за коју ви не знате.“

”Да му није неко донео нешто за јело?“ питају ученици један другога. Исус им објашњава: ”Моја је храна да вршим вољу онога који ме је послао и довршим његово дело. Не кажете ли да су још четири месеца до жетве?“ Међутим, Исус указује на духовну жетву и каже: ”Подигните своје очи и погледајте поља, како су бела за жетву. Жетелац већ прима плату и скупља плод за вечни живот, да би се сејач и жетелац заједно радовали.“

Можда Исус већ види дивне резултате свога сусрета са Самарићанком — да су многи на темељу њеног сведочанства положили веру у њега. Она сведочи становницима града, говорећи: ”Рекао ми је све што сам учинила.“ Зато, кад људи из Сихара дођу к њему на бунар, моле га да остане и да им још више говори. Исус прихвата позив и остаје два дана.

Док Самарићани слушају Исуса, још многи поверују. Тада они кажу жени: ”Ми више не верујемо због твог причања, јер смо сами чули и знамо да је тај човек сасвим сигурно спаситељ света.“ Самарићанка сигурно пружа добар пример како можемо да сведочимо о Христу, тиме да изазовемо радозналост слушалаца, како би пожелели да сазнају још више!

Сети се да је још четири месеца до жетве, вероватно је реч о жетви јечма, која у Палестини пада у рано пролеће. Дакле, вероватно је новембар или децембар. То значи да Исус и његови ученици после Пасхе 30. н. е. некако осам месеци поучавају и крсте у Јудеји. Сада крећу у Галилеју, своје завичајно место. Шта их тамо очекује? Јован 4:3-43.

▪ Зашто је Самарићанка изненађена што Исус разговара с њом?

▪ Шта је Исус поучава о живој води и о томе где треба обожавати?

▪ Како јој Исус открива ко је он, и зашто је то признање тако зачуђујуће?

▪ Како сведочи Самарићанка, и с каквим резултатом?

▪ Која веза постоји између Исусове хране и жетве?

▪ Како можемо утврдити колико је дуго трајала Исусова служба у Јудеји после Пасхе 30. н. е.?