Поглавље 73

Милосрдни Самарићанин

ИСУС је вероватно у Бетанији, селу које је око три километра удаљено од Јерусалима. Један човек који је вешт познавалац Мојсијевог закона приступа му и поставља му питање: ”Учитељу, шта треба да чиним да наследим вечни живот?“

Исус увиђа да тај човек, правник, не тражи само обавештење, него га жели искушати. Циљ тог правника можда је био да наведе Исуса да одговори на начин који би повредио осећаје Јевреја. Зато Исус наводи правника да се повери, тако што га пита: ”Шта је записано у Закону? Како читаш?“

Одговарајући, правник показује неуобичајен увид и цитира Божји закон из 5. Мојсијеве 6:5 и 3. Мојсијеве 19:18, говорећи: ”’Мораш љубити Јехову Бога својега свим срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом и свим умом својим’ и: ’свога ближњега као самога себе.‘“

”Тачно си одговорио“, одговара Исус, ”чини то стално и стећи ћеш живот.“

Правник, међутим, није задовољан. Исусов одговор није за њега довољно одређен. Он жели потврду од Исуса да су његова властита гледишта исправна и да је зато праведан у свом опхођењу према другима. Зато пита: ”Ко је уствари мој ближњи?“

Јевреји сматрају да се израз ”ближњи“ односи само на остале Јевреје, као што изгледа указује повезаност садржаја у 3. Мојсијевој 19:18. Касније је уствари и сам апостол Петар рекао: ”Ви добро знате како је незаконито за Јевреја дружити се или приступити човеку другог рода.“ Зато тај правник, а вероватно и Исусови ученици, сматрају да је праведно уколико љубазно поступају само према другим Јеврејима, пошто не-Јевреји по њиховом мишљењу нису њихови ближњи.

Како ће Исус, а да не увреди своје слушаоце, исправити њихово мишљење? Он прича једну причу, која се можда заснива на стварном догађају. ”Неки је [Јевреј]“, објашњава Исус, ”силазио из Јерусалима у Јерихон и упао међу разбојнике, који су га свукли и задали му ударце, и отишли и оставили га полумртвог.“

”Случајно је“, наставља Исус, ”тим путем силазио неки свештеник, али кад га је угледао, прошао је супротном страном. Тако је и један Левит, кад је сишао на то место и видео га, прошао супротном страном. Али, неки Самарићанин који је путовао тим путем пришао је к њему и, кад га је видео, био је ганут самилошћу.“

Многи свештеници и њихови левитски храмски помагачи живе у Јерихону, који је удаљен око 23 километра опасног пута који се спушта 900 метара од места где служе у храму у Јерусалиму. Од свештеника и Левита би се очекивало да ће помоћи другом Јевреју у невољи. Али, они то нису учинили, док Самарићанин јесте. Јевреји толико мрзе Самарићане да су недавно увредили Исуса најоштријим речима назвавши га Самарићанином.

Шта чини Самарићанин да би помогао Јевреју? ”Приступио му је“, каже Исус, ”и превио му ране поливши их уљем и вином. Затим га је ставио на своје живинче и довео га у једну гостионицу, и побринуо се за њега. Следећег дана је узео два денара [отприлике дводневна плата], дао их гостионичару и рекао: ’Побрини се за њега, и што год више потрошиш, платићу ти кад се вратим.‘“

Кад је испричао причу, Исус пита правника: ”Шта ти се чини, ко је од ове тројице био ближњи човеку који је упао међу разбојнике?“

Осећајући се нелагодно у вези тога да припише било какву заслугу Самарићанину, правник једноставно одговара: ”Онај који је милостиво поступио према њему.“

”Иди и сам чини тако“, закључује Исус.

Да је Исус директно рекао правнику да су и не-Јевреји његови ближњи, не само да човек то не би прихватио, него би и већина слушалаца вероватно стала на његову страну у расправи с Исусом. Ова животна прича је, међутим, зорно и на непобитан начин показала да међу наше ближње спадају људи и ван нашег властитог рода, расе или националности. Како Исус има диван начин поучавања! Лука 10:25-37; Дела 10:28; Јован 4:9; 8:48.

▪ Која питања правник поставља Исусу, и која је очигледна сврха његовог испитивања?

▪ Кога Јевреји сматрају својим ближњим, и који разлог постоји за веровање да чак и ученици деле то гледиште?

▪ Како Исус преноси исправно гледиште тако да га правник не може оповргнути?