Поглавље 89

Мисија милосрђа у Јудеји

НЕКОЛИКО седмица раније, за време празника Посвећења у Јерусалиму, Јевреји су покушали да убију Исуса. Зато је он отпутовао према северу, очигледно у подручје које није далеко од Галилејског мора.

Сада се поново кретао према југу у правцу Јерусалима, проповедајући дуж пута у селима Переје, подручју источно од реке Јордан. Након причања поређења о богаташу и Лазару, наставља да поучава своје ученике о стварима о којима је већ поучавао раније док је био у Галилеји.

Он, на пример, каже да би за некога ”било корисније да му се о врат обеси млински камен и да буде бачен у море“ него да проузрочи да се неко од Божјих ”малених“ спотакне. Такође истиче потребу за опраштањем, објашњавајући: ”И ако [брат] против тебе згреши седам пута на дан и седам пута се к теби врати, говорећи: ’Кајем се‘, мораш му опростити.“

Кад ученици моле: ”Дај нам више вере“, Исус одговара: ”Кад бисте имали вере величине горушичиног зрна, рекли бисте овом црном дуду: ’Ишчупај се и усади у море!‘ и послушао би вас.“ Зато и мало вере може учинити велике ствари.

Даље, Исус наводи животну ситуацију која показује исправан став слуге Свемогућег Бога: ”Ко је од вас који има роба који оре или брине о стаду“, примећује Исус, ”који ће му рећи кад дође из поља: ’Дођи одмах и пригни се к столу‘? Неће ли му пре рећи: ’Припреми ми нешто за вечеру и стави прегачу и послужи ме док се не наједем и напијем, а потом ти можеш јести и пити‘? Зар ће осећати према робу захвалност што је учинио што му је додељено? Тако и ви, кад учините што вам је додељено, реците: ’Ми смо бескорисне слуге. Учинили смо оно што смо морали.‘“ Дакле, Божје слуге никад не треба да мисле да су помогли Богу служећи му. Уместо тога, треба да се увек сећају да имају предност да га обожавају као поуздани чланови његовог домаћинства.

Очигледно убрзо након што Исус износи ово поређење, стиже гласник. Послале су га Марија и Марта, сестре Лазара који живи у јудејској Бетанији. ”Господе, погледај! онај према коме имаш наклоност болестан је“, извештава гласник.

Исус одговара: ”Ова болест није за смрт, него за славу Божју, да би кроз њу био прослављен Син Божји.“ Након два дана проведена на том месту, Исус каже својим ученицима: ”Пођимо поново у Јудеју.“ Али, они га подсећају: ”Раби, управо недавно су Јудејци тражили да те каменују, и ти опет идеш тамо?“

”Дванаест је сати дневног светла, зар не?“, пита Исус у одговору. ”Ако ко хода у светлости дана, ни у шта не удара, јер види светлост овога света. Али, ако ко хода у ноћи, удари у нешто, јер светлост није у њему.“

Исус очигледно има на уму да ’светлост дана‘, или време које је Бог одмерио за Исусову земаљску службу, није још прошло, и док оно не прође, нико га не може повредити. Он треба искористити цело кратко време ”дневног светла“ које му је преостало, јер ће после њега наступити ’ноћ‘, кад ће га његови непријатељи убити.

Исус додаје: ”Наш пријатељ Лазар је отишао на починак, али ја путујем тамо да га пробудим из сна.“

Очигледно мислећи да Лазар одмара спавајући и да је то добар знак да ће се опоравити, ученици одговарају: ”Господе, ако је отишао на починак, биће му добро.“

Тада им Исус отворено каже: ”Лазар је умро, и ја се због вас радујем што нисам био тамо, да бисте ви веровали. Али, пођимо к њему.“

Знајући да би Исус могао бити убијен у Јудеји, а желећи да га заштити, Тома охрабрује остале ученике: ”Пођимо и ми, да умремо с њим.“ Тако се, упркос ризику по своје животе, ученици придружују Исусу на том путовању милосрђа у Јудеји. Лука 13:22; 17:1-10; Јован 10:22, 31, 40-42; 11:1-16.

▪ Где Исус проповеда?

▪ Које поуке Исус понавља, коју животну ситуацију описује и шта тиме показује?

▪ Коју вест Исус прима, и шта подразумева под изразима ’дневно светло‘ и ’ноћ‘?

▪ Шта Тома има на уму кад каже: ”Пођимо и ми, да умремо с њим?“