Поглавље 48

Напушта Јаиров дом и поново посећује Назарет

БИО је то за Исуса напоран дан — путовање из Декаполиса бродом, лечење жене која је крварила, и ускрсавање Јаирове кћерке. Али, дан још није завршен. Кад је било очигледно да Исус напушта Јаиров дом, два слепа човека су га следила, вичући: ”Смилуј нам се, Сине Давидов.“

Обраћајући се Исусу као ’Сину Давидовом‘, ови људи тиме изражавају веру у то да је Исус наследник Давидовог престоља и да је зато обећани Месија. Исус, међутим, наизглед не обраћа пажњу њиховим повицима за помоћ, вероватно зато да би искушао њихову истрајност. Али, ти људи не одустају. Они следе Исуса све до места где борави, а кад улази у кућу, они улазе за њим.

Тамо Исус пита: ”Верујете ли да ја то могу учинити?“

”Да, Господе“, одговорили су с поверењем.

И тако, додирнувши им очи, Исус каже: ”Нека вам буде по вери вашој.“ Изненада су прогледали! Исус их строго упозорава: ”Нека нико за то не сазна.“ Али, испуњени радошћу, не обазиру се на Исусову заповест и причају о њему по читавом том крају.

Тек што ти људи одлазе, народ доводи једног опседнутог човека кога је демон онеспособио да говори. Исус изгони демона и одједном човек почиње говорити. Мноштво се диви тим чудима и говори: ”Никад се тако нешто није видело у Израелу.“

Фарисеји су такође присутни. Они не могу да порекну та чуда, али у свом злом неверовању они понављају оптужбу у вези извора Исусових моћних дела и кажу: ”Помоћу владара демона он истерује демоне.“

Убрзо после тих догађаја Исус се враћа у свој завичај, у Назарет, овог пута у пратњи својих ученика. Отприлике пре годину дана он је посетио тамошњу синагогу и тамо научавао. Иако се народ у почетку дивио његовим угодним речима, касније су се осетили повређени његовим научавањем и покушали су га убити. Сада Исус милостиво, још једанпут, покушава помоћи својим бившим сумештанима.

Док у другим местима људи хрле к Исусу, овде очигледно то не чине. Зато, на Сабат, он одлази у синагогу да тамо поучава. Већина оних који га слушају задивљена је. ”Откуд овоме човеку ова мудрост и ова моћна дела?“ питају они: ”Није ли то дрводељин син? Зар му се мајка не зове Марија, а браћа му Јаков, Јосиф, Симон и Јуда? И сестре његове зар нису све са нама? Откуд дакле овом човеку све ово?“

’Исус је обични мештанин попут нас‘, размишљали су. ’Гледали смо га како расте, познавали смо му породицу. Како он може бити Месија?‘ Тако су га упркос свим доказима — његовој великој мудрости и чудима — одбацили. Чак су се и његови рођаци, због интимне блискости с њим, спотицали о њега. Зато је Исус закључио: ”Није пророк без части осим у свом завичају и међу родбином и у свом дому.“

Заиста, Исус се чуди њиховом помањкању вере. Зато он тамо не чини никакава чуда осим што полаже руке на неколико болесника и лечи их. Матеј 9:27-34; 13:54-58; Марко 6:1-6; Исаија 9:7.

▪ У шта показују веру слепци тиме што се обраћају Исусу као ’Сину Давидовом‘?

▪ Како фарисеји објашњавају Исусова чуда?

▪ Зашто Исус показује милост тиме што се враћа да помогне људима у Назарету?

▪ Како Исуса прихватају у Назарету, и зашто?