Поглавље 35

Најпознатија проповед која је икад одржана

СЦЕНА је једна од најупечатљивијих у библијској историји. Исус седи на једном обронку и држи своју познату Проповед на гори. То је у близини Галилејског мора, вероватно у близини Кафарнаума. Након што је провео целу ноћ у молитви Богу, Исус је управо одабрао 12 својих ученика за своје апостоле. Затим, заједно са свима њима, долази на тај обронак на гори.

Помислио би да је Исус сада веома уморан и да жели мало да одспава. Али, дошла су велика мноштва, неки чак из Јудеје и Јерусалима, који су удаљени око 100 до 110 километара. Други су дошли из приморских градова Тира и Сидона, који су на северу. Дошли су да чују Исуса и да их он излечи од њихових болести. Ту су чак и они које муче демони, зли Сатанини анђели.

Кад Исус силази, болесни долазе к њему да би га додирнули и он их све лечи. Након тога се Исус очигледно пење на неку узвисину на гори. Ту седа и почиње да поучава мноштва која су се сместила на обронку. И замисли! Сада ниједна особа у том мноштву не пати од неке озбиљне болести!

Људи су жељни да чују учитеља који може да учини таква дивна чуда. Исус, међутим, држи своју проповед углавном у корист својих ученика, који су вероватно окупљени ближе њему. Али, да бисмо и ми од ње могли да имамо користи, и Матеј и Лука су је записали.

Матејев извештај о проповеди је око четири пута дужи од Лукиног. Осим тога, делове онога што је Матеј забележио Лука приказује у оквиру других Исусових говора које је држао у време своје службе, као што се може видети упоређујући Матеја 6:9-13 с Луком 11:1-4, и Матеја 6:25-34 с Луком 12:22-31. Међутим, то не треба да нас изненади. Исус је очигледно поучавао о истим стварима више него само једанпут, тако да је Лука нека од тих учења сместио у различите оквире.

Оно што Исусову проповед чини толико вредном није само дубина њеног духовног садржаја, него и једноставност и јасноћа којом он износи те истине. Он се ослања на свакодневно искуство и користи ствари које су блиске људима, па на тај начин своје мисли чини лако разумљивим за све који траже бољи живот на Божји начин.

Ко је заиста срећан?

Свако жели бити срећан. Знајући то, Исус почиње своју Проповед на гори описујући оне који су заиста срећни. Као што можемо да замислимо, то одмах привлачи пажњу мноштва које га слуша. Међутим, његове уводне речи могу многима да изгледају противречне.

Упућујући примедбе својим ученицима, Исус започиње: ”Срећни сте ви сиромашни, јер је ваше краљевство Божје. Срећни сте ви који сада гладујете, јер ћете се наситити. Срећни сте који сада плачете, јер ћете се смејати. Срећни сте кад вас људи мрзе... Радујте се у тај дан и скачите, јер, гле! велика је ваша награда на небу.“

Ово је Лукин извештај уводног дела Исусове проповеди. Али, према Матејевом извештају, Исус је такође рекао да су срећни они благе нарави, милостиви, они који су чистог срца и мирољубиви. Они су срећни, примећује Исус, због тога што ће наследити Земљу, биће им указана милост, видеће Бога и биће названи Божји синови.

Кад Исус каже да су срећни, он не мисли тиме да су само весели и насмејани, као кад се неко забавља. Права срећа је дубља, она носи у себи осећај задовољства и животне испуњености.

Зато су заиста срећни, показује Исус, они који увиђају и признају своје духовне потребе, који су тужни услед свог грешног стања и који упознају Бога и служе му. На тај начин, чак и кад их мрзе или кад су прогоњени зато што врше Божју вољу, они су срећни јер знају да угађају Богу и да ће примити награду вечног живота.

Међутим, многи од Исусових слушалаца, баш као неки људи данас, верују да су напредовање и задовољства оно што особу чини срећном. Исус, међутим, мисли другачије. Чинећи супротност која сигурно изненађује многе од оних који га слушају, он каже:

”Јао, вама, богати, јер имате своју утеху у потпуности. Јао вама који сте сада сити, јер ћете огладнети. Јао вама који се сада смејете, јер ћете туговати и плакати. Јао, кад сви људи добро говоре о вама, јер су тако њихови праочеви чинили лажним пророцима.“

Шта Исус тиме мисли? Зашто бити богат, весело ићи за задовољствима и уживати одобравања људи доноси јао? То није добро због тога што особа која има и негује такве страсти испред службе Богу, а та служба једино доноси праву срећу, бива искључена из његовог живота. У исто време, Исус није мислио да бити сиромашан, гладан и жалостан усрећује. Међутим, такве ће особе често реаговати на Исусово учење и зато ће бити благословљене правом срећом.

Даље, обраћајући се својим ученицима, Исус каже: ”Ви сте со земље.“ Он наравно не мисли да су они дословна со. Со чува од кварења. Велика гомила соли лежи поред олтара у Јеховином храму и тамо се свештеници служе њоме да осоле жртве.

Исусови ученици су ”со земље“ у том смислу што имају такав утицај на људе који чува од кварења. И заиста, вест коју они објављују сачуваће животе оних који реагују на њу! Она ће у животе тих особа унети особине истрајности, оданости и верности, спречавајући тако свако морално и духовно кварење у њима.

”Ви сте светло света“, говори Исус својим ученицима. Светиљка се не ставља под корпу, него се ставља на постоље, па Исус зато каже: ”Тако нека и ваше светло светли пред људима.“ Исусови ученици то чине својим јавним сведочењем, као и тиме што служе као сјајни примери владања које је у складу с библијским начелима.

Висока мерила за његове следбенике

Религиозе вође сматрају да Исус крши Божји закон и чак се договарају да га убију. Зато Исус у својој Проповеди на гори даље објашњава: ”Немојте мислити да сам дошао да уништим Закон или Пророке. Нисам дошао да уништим, него испуним.“

Исус има највише мишљење о Божјем закону и подстиче и друге да имају исто такво мишљење. Уствари, он каже: ”Зато, ко год крши једну од ових најмањих заповести и тако учи људе, биће назван ’најмањи‘ с обзиром на небеско Краљевство“, мислећи тиме да таква особа уопште неће ући у Краљевство.

Далеко од тога да Исус не поштује Божји закон. Он чак осуђује ставове који би могли допринети да га неко прекрши. Након примедбе да у Закону стоји: ”Не убиј“, Исус додаје: ”Међутим, ја вам кажем да ће свако ко је стално срдит на свог брата бити одговоран суду.“

Пошто је тако озбиљна ствар наставити са гневом према свом другу и може чак довести до убиства, Исус показује до ког степена треба ићи да бисмо постигли мир. Он упућује: ”Ако, дакле, приносиш свој [жртвени] дар на олтар и сетиш се тамо да твој брат има нешто против тебе, остави свој дар пред олтаром, и иди; прво се измири са својим братом, а затим, кад се вратиш, принеси свој дар.“

Обраћајући пажњу седмој од Десет заповести, Исус наставља: ”Чули сте да је речено: ’Не чини прељубу.‘“ Међутим, Исус осуђује чак и непромењив став према прељуби. ”Ја вам кажем да је свако ко стално гледа неку жену тако да има страст према њој већ с њом починио прељубу у свом срцу.“

Исус овде није говорио о некој само пролазној неморалној мисли, него о ’сталном гледању‘. Такво непрестано посматрање подстиче страствене жеље које ће, ако околности дозвољавају, кулминирати у прељубу. Како се може спречити да се то догоди? Исус следећим речима показује какве би оштре мере можда требало предузети: ”Ако те, дакле, твоје десно око наводи на спотицање, ишчупај га и одбаци од себе... Тако ако те и твоја десна рука наводи на спотицање, одсеци је и одбаци од себе.“

Људи су често вољни да жртвују неки од својих дословних удова како би спасли свој живот. Али, према Исусу, још важније је ”одбацити“ било шта, чак и нешто што је тако драгоцено као што је око или рука, да би се избегло неморално размишљање и поступци. Иначе ће, објашњава Исус, такве особе бити бачене у Гехену (горуће сметлиште у близини Јерусалима), која симболизује вечно уништење.

Исус такође говори о томе како поступати с људима који наносе повреде и увреде. ”Не одупирите се ономе ко је зао“, саветује он. ”Него, ко вас удари по десном образу, окрените му и други.“ Исус не мисли да особа не би требало да брани себе и своју породицу ако су нападнути. Шамар се не даје некоме да би га физички повредили, него да му се нанесе увреда. Према томе, Исус тиме мисли да би било погрешно враћати мило за драго ако неко покушава да испровоцира тучу или свађу, било дословним шамаром или заједљивим и увредљивим речима.

Након обраћања пажње на Божји закон који налаже љубав према ближњему, Исус наводи: ”Међутим, ја вам кажем: Волите и своје непријатеље и молите се за оне који вас прогоне.“ Даље он даје снажан разлог за такво поступање: ”Да бисте се показали као синови свога Оца који је на небесима, јер он даје да његово сунце излази и злима и добрима.“

Исус закључује овај део своје проповеди саветом: ”Тако и ви морате бити савршени, као што је савршен ваш небески Отац.“ Исус не мисли тиме да људи могу бити савршени у потпуности, него да могу опонашањем Бога проширити своју љубав чак и на своје непријатеље. Лукин паралелни извештај овако бележи Исусове речи: ”Настојте бити милосрдни, као што је Отац ваш милосрдан.“

Молитва и поуздање у Бога

У наставку своје проповеди, Исус осуђује лицемерје оних који чине представу од своје тобожње побожности. ”Кад дајеш милосрдне дарове“, каже он, ”не труби пред собом као што чине лицемери.“

”Исто тако“, наставља Исус, ”кад молите, не смете бити као лицемери; јер они радо моле стојећи у синагогама и на раскршћима широких путева да би били видљиви људима.“ Уместо тога, он упућује: ”А ти кад молиш, уђи у своју собу, затвори врата, и помоли се свом Оцу који је у тајности.“ Исус је и сам изговарао јавне молитве, па их зато и не осуђује. Он осуђује молитве које се изговарају да би се оставио утисак на друге, да би се од њих измамило дивљење и ласкање.

Исус надаље саветује: ”Кад молите, не понављајте увек једно те исто, као што чине људи из народа̂.“ Исус не мисли да је понаваљање само по себи погрешно. Једном је он сам у молитви стално понављао ”исту реч“. Али, оно што он не одобрава, то је ’непрестано понављање‘ напамет научених реченица, као на пример код оних који моле круницу и механички понављају своје молитве.

Да би својим слушаоцима помогао да се моле, Исус пружа узорну молитву која укључује седам молби. Прве три с правом одају признање Божјој суверености и његовим намерама. То су захтеви да се свети Божје име, да дође његово Краљевство и да се врши његова воља. Преостале четири молбе су лични захтеви, наиме за свакодневну храну, за опроштење греха, да не будемо искушани изнад својих снага и да будемо избављени од злога.

У наставку Исус говори о замки придавања прекомерне важности материјалним поседима. Он подстиче: ”Престаните да сабирате себи благо на земљи, где мољац и рђа нагризају и где лопови проваљују и краду.“ Такво благо не само да је пропадљиво, него оно не ствара никакву заслугу код Бога.

Зато Исус каже: ”Радије сабирајте себи благо на небу.“ То чиниш тако што службу Богу стављаш на прво место у свом животу. Нико нам не може одузети заслугу коју себи на тај начин сакупимо код Бога, а ни велику награду која из тога услеђује. Затим Исус додаје: ”Где је твоје благо, онде ће бити и твоје срце.“

Даље, упућујући на замку метеријализма, Исус даје једно поређење: ”Светиљка тела је око. Ако је, дакле, око твоје једноставно, цело ће ти тело бити светло. Али, ако је око твоје зло, цело ће ти тело бити тамно.“ Око које добро функционише служи телу као упаљена светиљка на тамном месту. Али, да би се добро видело, око мора бити једноставно, то јест, мора се усредсредити на једну ствар. Око које је помакнуто из жаришта, доводи до погрешне процене ствари тако што се материјални циљеви стављају испред службе Богу, чиме ’цело тело‘ постаје тамно.

Исус то питање доводи до врхунца снажним поређењем: ”Нико не може робовати двојици господара; јер, или ће једнога мрзети, а другога волети, или ће прионути уз једнога, а презрети другога. Не можете робовати Богу и богатству.“

Након тог савета Исус засигурава својим слушаоцима да не треба да буду забринути за своје материјалне потребе уколико на прво место ставе службу Богу. ”Посматрајте пажљиво птице небеске“, каже он, ”јер нити сеју, нити жању, нити скупљају у житнице; а ипак их ваш небески Отац храни.“ Затим пита: ”Зар нисте ви вреднији од њих?“

Даље, Исус указује на љиљане у пољу и примећује да се ”ни Соломон у свој слави својој није оденуо као један од њих“. ”Ако, дакле“, наставља Исус, ”Бог тако одева биље у пољу... зар неће он много пре оденути вас, маловерни?“ Зато Исус закључује: ”Зато немојте никада бити тескобно забринути и говорити: ’Шта ћемо јести?‘ или ’Шта ћемо пити?‘ или ’Шта ћемо обући?‘... Јер Отац ваш небески зна да вам је све то потребно. Најпре, дакле, тражите краљевство и његову праведност, а све ће вам се ово друго додати.“

Пут у живот

Пут у живот је истрајати при Исусовој науци. Али, то није лако учинити. Фарисеји су, на пример, склони томе да круто суде другима, а вероватно их многи у томе опонашају. Зато Исус, настављајући своју Проповед на гори, даје ову опомену: ”Престаните судити да не будете суђени; јер судом каквим судите и вама ће се судити.“

Опасно је следити вођство прекомерно критички расположених фарисеја. Према извештају Луке, Исус приказује такву опасност говорећи: ”Зар може слепац слепца водити? Неће ли обојица пасти у јаму?“

Бити превише критичан према другима, преувеличавати њихове погрешке и стално их боцкати због тога је озбиљан преступ. Зато Исус пита: ”Како можеш рећи свом брату: ’Допусти ми да извадим трун из твога ока‘, кад, гле! брвно је у твом оку? Лицемеру! Прво извади брвно из свог ока и тада ћеш јасно видети како да извадиш трун из ока свог брата.“

То не значи да Исусови ученици не треба да користе способност разлучивања у односу на друге људе, јер он каже: ”Не дајте оно што је свето псима, нити бацајте своје бисере пред свиње.“ Истине из Божје речи су свете. Оне су као симболични бисери. Али, ако неке особе, које су као пси или свиње, не показују цењење за ове драгоцене истине, Исусови ученици треба да оставе такве људе и траже оне који су пријемљиви.

Премда је Исус већ раније у својој Проповеди на гори говорио о молитви, он сада наглашава потребу да се истраје у њој. ”Молите“, подстиче он, ”и даће вам се.“ Да прикаже како је Бог спреман да одговори на молитве, Исус пита: ”Има ли ко међу вама ко ће свом сину, ако га замоли за хлеба, дати камен?... Према томе, ако ви, премда зли, знате давати добре дарове својој деци, колико ће више ваш небески Отац дати добра онима који га моле?“

Даље Исус пружа оно што је постало познато правило понашања и названо златно правило. Он каже: ”Све, дакле, што желите да људи вама чине, тако исто и ви морате чинити њима.“ Живљење по овом правилу укључује позитивно деловање у чињењу добра другима, поступајући с њима онако како желиш да се поступа с тобом.

Да пут у живот није лак видљиво је из Исусовог упутства: ”Уђите кроз уска врата; јер је широк и простран пут који води у уништење, и много их је који њим иду; док су уска врата и тесан је пут који води у живот, и мало их је који га налазе.“

Опасност да будемо заведени је велика, па Исус упозорава: ”Чувајте се лажних пророка који долазе к вама у овчијој кожи, а изнутра су грабежљиви вуци.“ Као што се добро стабло и лоше стабло препознаје по својим плодовима, примећује Исус, тако се и лажни пророци могу препознати по свом понашању и учењима.

Даље, Исус објашњава да особу не чини његовим учеником оно што она каже, него што чини. Неки тврде да је Исус њихов Господ, али ако они не чине вољу његовог Оца, тада он каже: ”Тада ћу им се изјаснити: Никад вас нисам познавао! Одлазите од мене који чините безакоње!“

Коначно, Исус својој проповеди даје знаменит закључак. Он каже: ”Свако ко слуша ове моје речи и извршава их упоредиће се с разборитим човеком који је саградио кућу на стени. И ударио је пљусак и наврле воде, задували ветрови и ударали у кућу, али није се срушила, јер је утемељена на стени.“

С друге стране, Исус изјављује: ”Свако ко слуша ове моје речи и не извршава их упоредиће се с лудим човеком који је саградио своју кућу на песку. И ударио је пљусак и наврле воде и задували ветрови и ударили у кућу и она се срушила, и велики је био њен пад.“

Кад Исус заврши своју проповед, мноштво је запањено начином његовог поучавања, јер их он учи као особа која има власт, а не као њихове верске вође. Лука 6:12-23; Матеј 5:1-12; Лука 6:24-26; Матеј 5:13-48; 6:1-34; 26:36-45; 7:1-29; Лука 6:27-49.

▪ Где Исус одржава своју најупечатљивију проповед, ко је присутан, и шта се догодило непосредно пре него што ју је одржао?

▪ Зашто не изненађује што Лука нека учења из те проповеди смешта у други оквир?

▪ Шта Исусову проповед чини тако вредном?

▪ Ко је заиста срећан, и зашто?

▪ Коме јао и зашто?

▪ На који начин су Исусови ученици ”со земље“ и ”светло света“?

▪ Како Исус показује високо поштовање према Божјем закону?

▪ Каква упутства Исус даје за искорењавање узрока убиства и прељубе?

▪ Шта Исус мисли кад каже да треба окренути и други образ?

▪ Како можемо бити савршени као што је Бог савршен?

▪ Каква упутства у вези молитве даје Исус?

▪ Зашто су небеска блага важнија, и како се она стичу?

▪ Каква су поређења дата да би помогла да се избегне материјализам?

▪ Зашто Исус каже да није потребно бити забринут?

▪ Шта Исус каже о суђењу другима; како он ипак показује да његови ученици треба да употребе способност разлучивања у односу на друге људе?

▪ Шта Исус даље каже с обзиром на молитву и какво правило понашања даје?

▪ Како Исус показује да пут у живот неће бити лак, и да постоји опасност да будемо заведени?

▪ Како Исус закључује своју проповед, и какво деловање она има?