Поглавље 120

Одрицања у дворишту

НАКОН напуштања Исуса у Гетсеманском врту и бежања у страху са осталим апостолима, Петар и Јован застају у свом бегу. Вероватно су достигли Исуса кад је он био одведен у Анин дом. Кад га Ана шаље првосвештенику Кајафи, Петар и Јован их прате на доброј удаљености, вероватно растргани између страха за властити живот и бриге шта ће се догодити њиховом Учитељу.

Стигавши до раскошне Кајафине куће, Јован може да уђе у двориште, јер је познат првосвештенику. Међутим, Петар је остављен да стоји напољу код врата. Али, убрзо се Јован враћа и говори слушкињи која пази на врата, тако да је Петру дозвољено да уђе.

Сада је хладно и присутни у кући и службеници првосвештеника су запалили ватру од угља. Петар им се придружује да се угреје док чека исход Исусовог суђења. Ту, у светлости јаке ватре, слушкиња која је пустила Петра унутра боље га погледа. ”И ти си био са Исусом Галилејцем!“ узвикује она.

Узрујан да би могао бити откривен, Петар пред свима пориче да је икад знао Исуса. ”Нити га познајем нити разумем шта говорите“, каже он.

Петар тада одлази ближе према улазу. Ту га примећује још једна девојка и такође каже онима који стоје ту: ”Овај је човек био са Исусом Назарећанином.“ Још једном Петар то пориче, заклињући: ”Не познајем тог човека!“

Петар остаје у дворишту, настојећи да остане неприметан што је више могуће. У том часу можда је изненађен кукурикањем петла у раној јутарњој тами. У међувремену, Исусов судски поступак је у току, очигледно вођен у делу куће изнад дворишта. Нема сумње да Петар и други чекају испод да виде долазак и одлазак разних сведока који су доведени да сведоче.

Прошло је око један сат откако је Петар последњи пут означен као један од Исусових пратилаца. Сада многи од оних који стоје уоколо долазе до њега и кажу: ”Ти си сигурно један од њих, јер те заиста одаје твоје наречје.“ Један из групе је рођак Малха, коме је Петар одсекао уво. ”Зар те нисам видео у врту с њим?“ каже он.

”Не познајем тог човека!“ тврди Петар горљиво. Уствари, он покушава да их увери да сви они греше проклињући и заклињући се у тој ствари, али уствари, призивајући зло на самог себе ако не говори истину.

Баш кад се Петар трећи пут одрекне, петао закукуриче. А у том часу се Исус, који је вероватно изашао на балкон изнад дворишта, окрене и погледа га. Петар се одмах сети шта је Исус рекао само неколико сати раније у горњој соби: ”Пре него што петао двапут закукуриче, ти ћеш ме се трипут одрећи.“ Поражен тежином свог греха, Петар одлази напоље и горко плаче.

Како се то може догодити? Како се Петар, након што је био тако сигуран у своју духовну снагу, могао три пута узастопце брзо одрећи свог Учитеља? Околности су несумњиво неочекивано затекле Петра. Истина је била изврнута, а Исус је био описан као презира вредан злочинац. Што је исправно показало се као неисправно, невин се показао као крив. И зато је, због притиска околности, Петар избачен из равнотеже. Изненада је његов осећај оданости поремећен; на његову жалост, он је био онеспособљен страхом пред људима. Нека се то никад не догоди нама! Матеј 26:57, 58, 69-75; Марко 14:30, 53, 54, 66-72; Лука 22:54-62; Јован 18:15-18, 25-27.

▪ Како Петар и Јован улазе у двориште првосвештеника?

▪ Док су Петар и Јован у дворишту, шта се догађа у кући?

▪ Колико пута петао кукуриче, и колико пута Петар пориче да познаје Исуса?

▪ Шта значи то да се Петар заклиње и куне?

▪ Шта подстиче Петра да порекне да познаје Исуса?