Пређи на садржај

Пређи на садржај

Питање наследства

Питање наследства

Поглавље 77

Питање наследства

НАРОД очигледно зна да је Исус вечерао у кући фарисеја. Зато се они у хиљадама сакупљају напољу и чекају док Исус не изађе. Супротно фарисејима, који се противе Исусу и који покушавају да га ухвате у изговору нечег погрешног, народ га жудно слуша са цењењем.

Обраћајући се најпре својим ученицима, Исус каже: ”Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.“ Како се показало током вечере, цели фарисејски религиозни систем испуњен је лицемерјем. Али, иако се злоћа фарисеја може прикрити показивањем побожности, она ће коначно бити разоткривена. ”Ништа није пажљиво сакривено“, каже Исус, ”што се неће открити, ни тајно што се неће сазнати.“

Исус наставља да понавља охрабрење које је дао дванаесторици кад их је послао на проповедничко путовање по Галилеји. Он каже: ”Не бојте се оних који убијају тело, а потом не могу више ништа учинити.“ Пошто Бог не заборавља чак ни једног јединог врапца, Исус јамчи својим следбеницима да их Бог неће заборавити. Он наводи: ”Кад вас изведу пред јавне скупове и владине службенике и власти... свети ће вас дух управо у тај час поучити шта треба да говорите.“

Човек из мноштва проговори: ”Учитељу“, моли он, ”кажи мом брату да подели са мном наследство.“ Мојсијев Закон је одредио да прворођени син треба примити два дела наследства, и зато не би требало да буде разлога за препирку. Али, човек очигледно жели више од свог законског удела у наследству.

Исус исправно одбија да буде уплетен. ”Човече, ко ме је поставио за судију или делиоца над вама?“ пита он. Затим он даје овај важан савет мноштву: ”Имајте отворене очи и чувајте се пажљиво сваке врсте лакомства, јер чак ако неко има и у изобиљу, његов живот не произилази из оног што поседује.“ Да, без обзира колико човек може стећи, природно ће умрети и све оставити иза себе. Да истакне ту чињеницу, као и да покаже лудост пропуштања да се стекне добар глас код Бога, Исус користи једно поређење. Он објашњава:

”Земља је једног богатог човека добро рађала. Зато је почео да размишља и говори у себи: ’Шта ћу учинити, јер немам где да сакупим своју летину?‘ Тада је рекао: ’Ово ћу учинити: порушићу своје житнице, па ћу саградити веће и у њих ћу сабрати своје жито и сва своја добра; и рећи ћу својој души: ”Душо, сакупила си много добра за много година; почивај, једи, пиј, уживај.“‘ А Бог му је рекао: ’Неразумни човече, ове ћу ноћи затражити душу твоју. Коме ће припасти оно што си сакупио?‘“

У закључку, Исус запажа: ”Тако бива с човеком који себи згрће благо, а није богат према Богу.“ Иако ученици можда не би могли бити ухваћени у замку лудог гомилања богатства, због дневних животних брига они би могли лако бити одвраћени од службе Јехови целом душом. Зато Исус користи прилику да понови одговарајући савет који је дао годину и по раније у Проповеди на гори. Обраћајући се својим ученицима, он каже:

”Зато вам кажем: Престаните тескобно да се бринете за своје душе, о томе шта ћете јести, или за своја тела, о томе шта ћете обући... Добро погледајте како гаврани нити сеју семе нити жању, и немају спремишта ни житнице, а ипак их Бог храни... Добро погледајте како љиљани расту; нити се труде нити преду; али кажем вам: Ни Соломон се у свој својој слави није оденуо као један од њих...

Зато престаните да тражите шта бисте јели или шта бисте пили, и престаните да будете тескобно напети; јер све су то ствари за којима народи света жудно теже, а ваш Отац зна да су вам потребне. Али, тражите непрестано његово краљевство, а ове ће вам се ствари додати.“

Исусове речи заслужују да се узму у обзир посебно у време економске тешкоће. Особа која постане претерано забринута за своје материјалне потребе и која почиње да попушта у духовним активностима уствари показује помањкање вере у Божју способност да се побрине за своје слуге. Лука 12:1-31; 5. Мојсијева 21:17.

▪ Због чега вероватно човек пита за наследство, и који савет даје Исус?

▪ Које поређење употребљава Исус, и који је закључак тог поређења?

▪ Који савет Исус понавља, и зашто је он прикладан?