Поглавље 113

Понизност на последњој Пасхи

ПЕТАР и Јован су, по Исусовим упутствима, већ стигли у Јерусалим да учине припреме за Пасху. Исус, очигледно са десет осталих апостола, стиже касније тог поподнева. Сунце се спушта на хоризонту док Исус и његово друштво силазе са Маслинске горе. То је Исусов последњи поглед на град са те горе све до после његовог ускрсења.

Ускоро Исус и његово друштво долазе у град и одлазе до куће где ће славити Пасху. Они се пењу степеницама до велике горње собе, где налазе све припреме за своје тајно слављење Пасхе. Исус се радује тој прилици, јер каже: ”Веома сам желео јести ову пасху с вама пре него што будем трпео.“

Према обичају, учесници Пасхе попили би четири чаше вина. Очигледно после узимања треће чаше, Исус даје хвалу и каже: ”Узмите је и предајте је један другоме између себе; јер вам кажем: Одсада више нећу пити од плода винове лозе све док не дође краљевство Божје.“

Некако током вечере, Исус устаје, одлаже на страну своју горњу хаљину, узима пешкир и пуни лавор водом. Обично би се домаћин побринуо да ноге гостију буду опране. Али, будући да у овој прилици домаћин није присутан, Исус се брине за ту личну услугу. Сви апостоли су могли да искористе прилику да то учине; али, очигледно зато што међу њима постоји још супарништва, нико то не чини. Сада су збуњени кад Исус почне да пере њихове ноге.

Кад Исус дође до Петра, он приговара: ”Ти ми сигурно нећеш прати ноге.“

”Ако те не оперем, немаш део са мном“, каже Исус.

”Господе“, одговара Петар, ”не само моје ноге, него и моје руке и моју главу.“

”Ко се окупао“, одговара Исус, ”не треба него опрати ноге, и потпуно је чист. И ви сте чисти, али не сви.“ Он то каже јер зна да Јуда Искариотски смишља да га изда.

Кад Исус опере ноге свој дванаесторици, укључујући и ноге свог издајника, Јуде, облачи своју горњу хаљину и поново се приклања столу. Затим пита: ”Знате ли шта сам вам учинио? Обраћате ми се са ’Учитељу‘ и ’Господе‘ и исправно говорите, јер сам ја то. Зато, ако сам вам ја, иако сам Господ и Учитељ, опрао ноге, и ви морате прати ноге један другоме. Јер сам вам поставио узор да, као што сам ја учинио, и ви треба да чините. Заиста, заиста вам кажем: Роб није већи од свог господара, нити је онај који је послат већи од онога који га је послао. Ако то знате, срећни сте ако то чините.“

Каква дивна поука о понизној служби! Апостоли не би смели да траже прво место, сматрајући да су они толико важни да им други морају увек служити. Треба да следе Исусов пример. Он се не састоји у ритуалном прању ногу. Не, већ то значи спремно служити без пристраности, без обзира како би низак или неугодан могао бити тај посао. Матеј 26:20, 21; Марко 14:17, 18; Лука 22:14-18; 7:44; Јован 13:1-17.

▪ Шта је јединствено с обзиром на Исусов поглед на Јерусалим док улази у град да славе Пасху?

▪ Коју чашу током Пасхе Исус очигледно додаје 12-орици апостола после изрицања благослова?

▪ Коју личну услугу је, према обичају, уживао гост док је Исус био на земљи, и зашто то није учињено током Пасхе коју су славили Исус и апостоли?

▪ Која је била Исусова намера у вршењу понизне услуге прања ногу апостола?