Поглавље 103

Поновна посета храму

ИСУС и његови ученици управо су провели трећу ноћ у Бетанији откако су стигли из Јерихона. Сада их већ рана јутарња светлост у понедељак, 10. нисана, затиче на путу за Јерусалим. Исус је гладан. Зато, кад угледа мало дрво смокве са лишћем, одлази до њега да види има ли на њему нека смоква.

Лишће на дрвету не одговара годишњем добу, јер смоквама није време све до јуна, а сад је тек крај марта. Али, Исус очигледно мисли да би се, пошто је лишће уранило, могле наћи и смокве. Међутим, он је разочаран. Лишће је дрвету дало варљив изглед. Исус проклиње дрво, и каже: ”Нека нико заувек не једе с тебе плода.“ Последице Исусовог дела и његово значење сазнале су се идућег јутра.

Настављајући пут, Исус и његови ученици убрзо стижу у Јерусалим. Он одлази у храм, који је посетио претходног поподнева. Међутим, данас он предузима акцију, баш као што је учинио пре три године кад је дошао на Пасху 30. н. е. Исус изгони оне који продају и купују у храму и преврће столове мењача новца и оних који продају голубове. Не дозвољава никоме да кроз храм пронесе чак ни неки алат.

Корећи оне који мењају новац и продају животиње у храму, он каже: ”Није ли писано: ’Моја ће се кућа звати кућом молитве за све народе‘? А ви сте је учинили разбојничком пећином.“ Они су разбојници јер захтевају претерану цену од оних који имају мали избор, будући да морају од њих куповати животиње потребне за жртву. Зато Исус гледа на те трговачке послове као на облик изнуђивања или пљачке.

Кад главари свештенички, књижевници и прваци народа чују шта је Исус учинио, опет траже начин да га убију. Тиме они доказују да су непоправљиви. Ипак, они не знају како да убију Исуса, будући да сав народ наставља упорно да остаје уз њега да би га чуо.

Осим природних Јевреја, на Пасху долазе и не-Јевреји. То су прозелити, што значи да су се обратили на јеврејску религију. Извесни Грци, очигледно прозелити, прилазе сада Филипу и моле га да виде Исуса. Филип одлази Андрији, можда да пита где би било прикладно да се уговори такав састанак. Исус је очигледно још увек у храму, где га Грци могу видети.

Исус зна да му је преостало још само неколико дана живота и зато одговарајуће приказује свој положај: ”Дошао је час да се прослави Син човечији. Заиста, заиста вам кажем: Уколико зрно пшенице не падне на земљу и не усахне, остаје само једно зрно; али, ако усахне, тада доноси много плода.“

Једно зрно пшенице има малу вредност. Али, шта ако је положено у земљу и ”усахне“, завршавајући свој живот као семе? Оно тада никне и временом нарасте у стабљику која доноси много, много зрна пшенице. На исти начин, Исус је само један савршени човек. Али, ако умре веран Богу, он постаје средство пружања вечног живота вернима који имају исти самопожртвовни дух попут њега. Зато Исус каже: ”Ко воли своју душу, уништава је, а ко мрзи своју душу у овоме свету, сачуваће је за вечни живот.“

Исус очигледно не мисли само о себи, јер надаље објашњава: ”Буде ли ми ко служио, нека ме следи, и где сам ја, ту ће бити и мој слуга. Буде ли ми ко служио, Отац ће му исказати част.“ Каква дивна награда за слеђење Исуса и служење њему! То је награда бити почашћен од Оца учествовањем с Христом у Краљевству.

Мислећи на велику патњу и болну смрт која га чека, Исус наставља: ”Сада је моја душа узнемирена, и шта ћу рећи? Оче, спаси ме од овог часа.“ Само кад би се могло избећи оно што га чека! Међутим, то се не може, као што каже: ”Али, зато сам дошао до овог часа.“ Исус је у сагласности са целом Божјом припремом, укључујући своју властиту жртвену смрт. Матеј 21:12, 13, 18, 19; Марко 11:12-18; Лука 19:45-48; Јован 12:20-27.

▪ Зашто Исус очекује да ће наћи смокве иако није време за њих?

▪ Зашто Исус оне који продају у храму назива ’разбојницима‘?

▪ На који начин је Исус попут зрна пшенице које усахне?

▪ Како се Исус осећа с обзиром на патњу и смрт које га чекају?