Поглавље 107

Поређење о свадбеној гозби

ПОМОЋУ два поређења, Исус је разоткрио књижевнике и главаре свештеничке, и они желе да га убију. Али, далеко од тога да је Исус завршио с њима. Он наставља да им прича још једно поређење, и каже:

”Краљевство небеско постало је попут човека, краља, који је приредио свадбену гозбу за свог сина. И послао је своје робове да позову оне који су позвани на свадбену гозбу, али они нису били вољни да дођу.“

Јехова Бог је Краљ који приређује свадбену гозбу за свог Сина, Исуса Христа. На крају ће невеста од 144 000 помазаних следбеника бити уједињена са Исусом на небу. Краљеви поданици су Израелци, који су тиме што су били доведени у савез Закона 1513. пре н. е., добили могућност да постану ”краљевство свештеника“. Тако је њима том приликом првобитно додељен позив на свадбену гозбу.

Међутим, први позив онима који су позвани није изашао све до јесени 29. н. е., кад су Исус и његови ученици (краљеви робови) започели своје дело проповедања Краљевства. Али, природни Израелци, који су добили тај позив објављен од робова од 29 н. е. до 33. н. е., нису били вољни да дођу. Зато је Бог нацији која је позвана дао још једну прилику, како Исус прича:

”Поново је послао друге робове, говорећи: ’Реците позванима: Гле! Припремио сам свој оброк, моји су бикови и угојене животиње заклани и све је спремно. Дођите на свадбену гозбу.‘“ Други и последњи позив позванима почео је на Пентекост 33. н. е., када је изливен свети дух на Исусове следбенике. Тај позив није престајао до 36. н. е.

Ипак, велика већина Израелаца презирно је одбила и овај позив. ”Али они су без занимања отишли“, каже Исус, ”један на своје поље, други на свој трговачки посао; остали су пак ухватили његове робове, дрско с њима поступали и убили их.“ Исус наставља: ”Краљ се расрдио и послао своје војске и уништио те убице и спалио њихов град.“ То се догодило 70. н. е., када су Римљани сравнили Јерусалим са земљом, а те убице биле су убијене.

Исус затим објашњава шта се догодило у међувремену: ”Затим је [краљ] рекао својим робовима: ’Свадбена гозба заиста је спремна, али они који су позвани нису били достојни. Зато пођите на путеве који воде ван града, и кога год пронађете позовите на свадбену гозбу.‘“ Робови су то учинили, и ”соба за свадбене свечаности испунила се онима који су се пригнули к столу“.

Дело сакупљања гостију који су позвани са путева ван града започело је 36. н. е. Римски војни заповедник Корнелије и његова породица били су први од сакупљених необрезаних не-Јевреја. Жетва тих не-Јевреја, који су сви били замена за оне који су првобитно одбили позив, наставила се све до 20. века.

У 20. веку соба за свадбене свечаности се напунила. Исус прича шта се тада догађа и каже: ”Кад је краљ дошао да прегледа госте, запазио је човека који није одевен у свадбено рухо. И рекао му је: ’Пријатељу, како си ушао овамо без свадбеног руха?‘ Остао је без речи. Затим је краљ рекао својим слугама: ’Свежите му руке и ноге и избаците га ван у таму. Тамо ће бити његов плач и његов шкргут зуба.‘“

Човек без свадбеног руха предочава тзв. хришћане. Бог никад није признао да такви имају исправно обележје као духовни Израелци. Бог их никад није помазао светим духом као наследнике Краљевства. Зато су они избачени у таму где ће их снаћи уништење.

Исус закључује своје поређење говорећи: ”Јер је много позваних, а мало изабраних.“ Да, врло много их је позвано из израелске нације да постану чланови Христове невесте, али је изабрано само мало природних Израелаца. Показало се да већину од 144 000 гостију који примају небеску награду чине не-Израелци. Матеј 22:1-14; 2. Мојсијева 19:1-6; Откривење 14:1-3.

▪ Ко су они који су првобитно позвани на свадбену гозбу, и када је њима проширен позив?

▪ Када је упућен први позив онима који су позвани, и ко су робови који су употребљени да га упуте?

▪ Када је проширен други позив, и ко је после тога позван?

▪ Ко је предочен човеком без свадбеног руха?

▪ Ко су многи позвани, а ко мало изабраних?