Поглавље 94

Потреба за молитвом и понизношћу

РАНИЈЕ, док је био у Јудеји, Исус је испричао поређење о важности истрајности у молитви. Сада, на свом последњем путовању у Јерусалим, он поново истиче потребу да се не попушта у молитви. Исус је вероватно још увек у Самарији или Галилеји док прича својим ученицима следеће поређење:

”У неком граду био је неки судија који није имао страх пред Богом и није имао поштовања према човеку. У том граду је пак била удовица и к њему је одлазила, говорећи: ’Побрини се да добијем правду од свог супарника у парници.‘ И, иако неко време није био сусретљив, касније је рекао себи: ’Иако се не бојим Бога нити поштујем човека, било како ћу се побринути да добије правду, јер ми ова удовица непрестано чини потешкоће, да не би стално долазила и до краја ме изударала.‘“

Исус затим примењује своју причу, и каже: ”Чујте шта је судија, иако неправедан, рекао! Неће ли, дакле, Бог сигурно проузрочити да се правда чини његовим изабранима који вичу к њему дан и ноћ, иако је стрпљив с њима?“

Исус не жели да каже да је Јехова Бог на било који начин сличан том неправедном судији. Уствари, ако ће се и неправедни судија одазвати на сталне усрдне молбе, нема сумње да ће и Бог, који је у потпуности праведан и добар, одговорити ако његов народ не попушта у молитви. Зато Исус наставља: ”Кажем вам, проузрочиће [Бог] да им се правда чини брзо.“

Правда је често била ускраћена понизнима и сиромашнима, док су моћни и богати често били повлашћени. Ипак, Бог не само да ће се побринути да зли буду праведно кажњени, већ ће такође осигурати да се са његовим слугама поступа праведно дајући им вечни живот. Али, колико људи чврсто верује да ће Бог проузрочити да се правда брзо изврши?

Исус се посебно осврће на веру повезану са снагом молитве, и пита: ”Али, кад дође Син човечији, хоће ли он заиста наћи веру на Земљи?“ Иако није одговорено на ово питање, можда је дубљи смисао да таква вера неће бити уобичајена кад Христ дође у краљевској моћи.

Међу онима који слушају Исуса налазе се неки који су сасвим самоуверени у својој вери. Они се поуздају у своју праведност и презирно гледају на друге. И неки од Исусових ученика могли би бити укључени у ту групу. Зато Исус управља таквима следеће поређење:

”Два човека отишла су у храм да се моле, један фарисеј, а други порезник. Фарисеј је устао и почео овако молити у себи: ’О Боже, хвала ти што нисам као остали људи, отимачи, неправедници, прељубници, или чак као овај порезник. Постим двапут недељно, дајем десетак од свега што стекнем.‘“

Фарисеји су запажени по својим јавним показивањима праведности како би оставили на друге дубок утисак. Уобичајени дани за њихове добровољне постове су понедељак и среда. Осим тога, они врло савесно плаћају десетину и од малих биљака из поља. Неколико месеци раније, њихов презир према обичном народу био је испољен током празника Сеница, кад су рекли: ”То мноштво које не познаје закон [тј. тумачење које су им пружали фарисеји] проклет је народ.“

Настављајући своје поређење, Исус говори о таквој ”проклетој“ особи: ”А порезник, стојећи на удаљености, није био спреман чак ни очи подићи према небу, него се непрестано ударао у прса, говорећи: ’Боже, буди милостив мени грешнику.‘“ Зато што је порезник понизно увидео своје пропусте, Исус каже: ”Кажем вам, овај је човек отишао кући више оправдан него онај; јер, свако ко се узвисује биће понижен, а ко се понизује биће узвишен.“

Тако Исус поново истиче потребу да будемо понизни. Не изненађује што и на Исусове ученике врши утицај друштво у ком су одгајани, у ком су самооправдани фарисеји тако утицајни и где се увек истиче положај и ранг. Али, како дивну поуку о понизности Исус пружа! Лука 18:1-14; Јован 7:49.

▪ Зашто је неправедни судија одговорио на удовичину молбу, и која поука је пружена Исусовим поређењем?

▪ Какву веру ће Исус тражити кад дође?

▪ Коме Исус управља своје поређење о фарисеју и порезнику?

▪ Који став фарисеја треба избегавати?