Поглавље 62

Поука из понизности

КАД је излечио демонизираног дечака у подручју које је у близини Цезареје Филипове, Исус жели да се врати кући у Кафарнум. Али, он жели бити насамо са својим ученицима тако да их током пута може даље припремити за своју смрт и њихове одговорности после тога. ”Син човечији треба бити предан у руке људима“, објашњава им он, ”и они ће га убити, али упркос томе што ће бити убијен, устаће три дана касније.“

Иако је Исус раније говорио о томе, а његови апостоли су уствари и видели преображење током ког се разговарало о његовом ’одласку‘, његови следбеници још увек немају разумевања у вези тога. Иако нико од њих, као што је то раније учинио Петар, не покушава да оповргне да ће он бити убијен, они се боје да га даље испитују о томе.

Коначно су стигли у Кафарнаум, који је, поред тога што је то био град из ког су потицали Петар и многи други апостоли, током Исусове службе служио као нека врста седишта и базе. Овде људи који убирају храмски порез прилазе Петру. Они вероватно покушавају да увуку Исуса у неки прекршај утврђеног обичаја, па зато питају: ”Зар ваш учитељ не плаћа [храмски] порез од две драхме?“

”Да“, одговара Петар.

Исус, који је вероватно ушао у кућу убрзо после тога, зна шта се догодило. Зато, пре него што Петар спомене ту ствар, Исус пита: ”Шта мислиш, Симоне, од кога земаљски краљеви примају таксе или порез по глави? Од својих синова или од туђих?“

”Од туђих“, одговара Петар.

”Заиста су, дакле, синови ослобођени пореза“, примећује Исус. Пошто је Исусов Отац Краљ свемира, који се обожава у храму, за Божјег Сина уствари не постоји правни захтев да плаћа храмски порез. ”Али, да их не наведем на спотицање“, каже Исус, ”иди до мора, баци удицу и узми прву рибу која се ухвати, и кад јој отвориш уста наћи ћеш један статер [четири драхме]. Узми га и дај им га за мене и за себе.“

Кад се ученици после повратка у Кафарнаум окупе, вероватно у Петровој кући, они питају: ”Ко је уствари највећи у небеском краљевству?“ Исус зна шта их је навело да поставе то питање, јер је знао шта се догађало међу њима док су ишли за њим на повратку из Цезареје Филипове. Зато он пита: ”О чему сте расправљали на путу?“ Изненађени, ученици ћуте, јер су међу собом расправаљи о томе ко ће бити већи.

Зар после скоро три године Исусовог поучавања не звучи скоро невероватно да су ученици о томе расправљали? Па, то само показује колико је јак утицај људске несавршености, као и религиозног наслеђа. Јеврејска религија у којој су ученици васпитани наглашава у свему положај и степен части. Исто тако, Петар се, вероватно због Исусовог обећања да ће му дати одређене ”кључеве“ Краљевства, осећао као супериоран. Јаков и Јован су можда имали сличне идеје јер су имали предност да буду сведоци Исусовог преображаја.

Било како било, Исус изводи дирљив зорни приказ у покушају да исправи њихов став. Позива једно дете, поставља га међу њих, загрли га и каже: ”Ако се не обратите и не будете као мала деца, ни у ком случају нећете ући у небеско краљевство. Зато, ко се год понизи као ово мало дете, он је највећи у небеском краљевству; а ко год прими такво једно дете на основу мог имена, и мене прима.“

Какав диван начин да исправи став својих ученика! Исус се није разгневио на њих и није их назвао охолима, похлепнима или амбициознима. Не, он на свој начин покушава да их поучи поређењима, тиме што користи пример малог детета, а мала деца су својствено скромна, нису амбициозна и углавном не размишљају о неком степену части међу собом. Тако Исус показује да његови ученици треба да развијају та својства која карактеришу понизну децу. Исус закључује: ”Ко се влада као мањи међу свима вама, тај је велики.“ Матеј 17:22-27; 18:1-5; Марко 9:30-37; Лука 9:43-48.

▪ Шта Исус понавља на повратку из Кафарнаума, и како је то примљено?

▪ Зашто Исус није обавезан да плаћа храмски порез, али зашто га плаћа?

▪ Шта је вероватно допринело расправи међу ученицима, и како Исус исправља њихов став?