Поглавље 40

Поука о милосрђу

ИСУС је можда још увек у Наину, где је недавно ускрснуо удовичиног сина, или је можда у посети оближњем граду. Фарисеј по имену Симон жели поближе да осмотри онога који чини таква изванредна дела. Зато позива Исуса на оброк.

Сагледавши ту прилику као могућност да проповеда присутнима, Исус прихвата позив, као што је прихватио и позиве да једе с порезницима и грешницима. Међутим, кад улази у Симонову кућу, Исусу се не поклања срдачна пажња каква се обично придавала гостима.

Ноге обувене у сандале угрејале су се и упрљале због путовања по прашњавим путевима, и обичај гостопримства је да се гостима хладном водом оперу ноге. Али, Исусове ноге нису опране кад је стигао. Нити прима пољубац добродошлице, што је уобичајени знак пристојности. Исто тако, није му намазана коса уобичајеним уљем гостопримства.

За време јела, док су гости пригнути к столу, једна непозвана жена тихо улази у собу. У граду је познато да она живи неморалним животом. Вероватно је она слушала Исусово научавање, укључујући и позив да ’дођу к њему сви који су уморни и оптерећени и он ће их окрепити‘. Пошто је била дубоко ганута оним што је видела и чула, она сада тражи Исуса.

Жена прилази к столу иза Исуса и клекне до његових ногу. Док јој сузе капљу на његова стопала, брише их својом косом. Такође узима бочицу с мирисним уљем и, док нежно љуби његова стопала, маже их уљем. Симон то посматра с неодобравањем. ”Да је пророк“, размишља он, ”знао би ко је и каква је ова жена која га дотиче, да је грешница.“

Схватајући његове мисли, Исус каже: ”Симоне, имам ти нешто рећи.“

”Учитељу, реци“, одговара он.

”Два су човека дуговала неком зајмодавцу“, почиње Исус. ”Један му је дуговао пет стотина денара, а други педесет. Како нису имали чиме да му плате, он им је обојици опростио дуг. Који ће га, дакле, од њих двојице више волети?“

”Претпостављам“, каже Симон, вероватно с призвуком равнодушности с обзиром на наизгледну неважност питања, ”онај коме је опростио више.“

”Исправно си просудио“, каже Исус. А затим, окренувши се жени, каже Симону: ”Видиш ли ову жену? Ушао сам у твоју кућу и ниси ми дао воде за ноге. А ова је жена натопила моје ноге сузама и отрла их својом косом. Пољубац ми ниси дао, а ова жена од часа кад сам ушао није престала нежно љубити моје ноге. Ниси ми намазао главу уљем, а ова ми је жена ноге намазала мирисним уљем.“

Жена је тако пружила доказ да се искрено покајала због своје неморалне прошлости. Тако Исус закључује, говорећи: ”Зато ти кажем, опраштају јој се њени многи греси, колико их год много има, јер је волела много; а коме се мало опрашта, мало воли.“

Исус ни у ком случају не оправдава нити прелази преко неморала. Уместо тога, овај догађај показује његово саосећајно разумевање за људе који чине погрешке у животу, али који показују да жале због тога и тако долазе к Христу за олакшање. Пружајући праву окрепу тој жени, Исус каже: ”Опроштени су ти греси... Твоја те вера спасла; иди с миром.“ Лука 7:36-50; Матеј 11:28-30.

▪ Како Исуса прима његов домаћин Симон?

▪ Ко тражи Исуса, и зашто?

▪ Какво поређење даје Исус, и како га примењује?