Поглавље 54

”Прави хлеб с неба“

ЈУЧЕРАШЊИ дан је заиста био пун догађаја. Исус је чудесно нахранио хиљаде људи, а затим је умакао народу који га је покушао учинити краљем. Те ноћи је прешао олујно Галилејско море и спасао Петра који је почео тонути док је ходао по узбурканој води, те је умирио валове да би сачувао своје ученике од бродолома.

Сада га људи које је Исус чудесно нахранио североисточно од Галилејског мора проналазе у близини Кафарнаума и питају: ”Када си овамо дошао?“ Исус их прекорава и каже да су дошли да га траже зато што очекују још једно бесплатно јело. Подстиче их да раде, не за храну која пропада, него за ону храну која остаје за вечни живот. Зато људи питају: ”Шта треба да радимо да бисмо вршили дела Божја?“

Исус наводи само једно дело које је од највеће вредности. ”Ово је дело Божје“, објашњава он, ”да показујете веру у онога кога је Он послао.“

Људи, међутим, не показују веру у Исуса, уркос свим чудима која је учинио. То је невероватно, чак и после свих тих чуда која је учинио они питају: ”Шта ти, дакле, чиниш као знак да бисмо га видели и веровали ти? Какво дело ти чиниш? Наши су преци јели ману у пустињи, као што је писано: ’Дао им је хлеб с неба да једу.‘“

Дајући им одговор на њихово тражење знака, Исус је разјаснио ко је Извор чудесних припрема и рекао: ”Мојсије вам није дао хлеб с неба, него вам мој Отац даје прави хлеб с неба. Јер Божји је хлеб онај који силази с неба и даје живот свету.“

”Господе“, кажу људи, ”дај нам увек тог хлеба.“

”Ја сам хлеб живота“, објашњава Исус. ”Ко долази к мени неће огладнети и ко показује веру у мене неће никада ожеднети. Али, рекао сам вам: Видели сте ме, а ипак не верујете. Све што ми Отац даје доћи ће к мени, а онога ко долази к мени никако ја нећу отерати; јер сам сишао с неба, не да бих чинио своју вољу, него вољу онога ко ме послао. Ово је воља онога ко ме послао: да не изгубим ништа од онога што ми је дао, него да то ускрснем у последњи дан. Јер ово је воља мога Оца, да свако ко види Сина и показује веру у њ има вечни живот.“

Нато су Јевреји почели мрмљати против Исуса, јер је рекао: ”Ја сам хлеб који је сишао с неба.“ Они у њему не виде ништа више од сина људских родитеља, па приговарају на исти начин као Назарећани: ”Није ли ово Исус, син Јосифов, коме знамо и оца и мајку? Како то да сада каже: ’Сишао сам с неба‘?“

”Престаните мрмљати међу собом“, одговара Исус. ”Нико не може доћи к мени уколико га мој Отац, који ме послао, не привуче, и ја ћу га ускрснути у последњи дан. У Пророцима је записано: ’И сви ће они бити научени од Јехове.‘ Свако ко је чуо од Оца и научио долази к мени. Не да је ико видео Оца, осим онога ко је од Бога; он је видео Оца. Заиста, заиста вам кажем: Ко верује има вечни живот.“

Даље, Исус понавља: ”Ја сам хлеб живота. Ваши су праочеви јели ману у пустињи, а ипак су помрли. Ово је хлеб који силази с неба, да ко год једе од њега не умре. Ја сам живи хлеб који је сишао с неба; ако неко једе од тог хлеба живеће вечно.“ Да, показујући веру у Исуса, онога који је од Бога послан, људи могу имати вечни живот. Никаква мана ни било какав такав хлеб не може то омогућити.

Разговор о хлебу с неба очигледно је започео недуго након што су људи пронашли Исуса у близини Кафарнума. Али, разговор се наставио и достигао врхунац касније док је Исус поучавао у једној синагоги у Кафарнауму. Јован 6:25-51, 59; Псалам 78:24; Исаија 54:13; Матеј 13:55-57.

▪ Који догађаји претходе Исусовом разговору о хлебу с неба?

▪ С обзиром на оно што је Исус управо чинио, зашто је тражење знака неприкладно?

▪ Зашто Јевреји мрмљају против Исусове тврдње да је прави хлеб с неба?

▪ Где се одвија разговор о хлебу с неба?