Поглавље 86

Прича о изгубљеном сину

ИСУС је управо испричао два поређења фарисејима у којима се ради о поновном налажењу изгубљене овце и драхме. Сада он наставља с једним другим поређењем. Ради се о томе како отац пун љубави поступа са двојицом синова, који обојица чине тешке грешке.

Као прво, ту је млађи син, главна особа у поређењу. Он скупља своје наследство које му је без оклевања дао његов отац. Тада напушта своју кућу и почиње да води врло неморалан живот. Ипак послушајмо Исуса, и док он прича причу, покушајмо да одредимо кога дотични представљају.

”Неки човек је“, почиње Исус, ”имао два сина. И млађи је рекао свом оцу: ’Оче! дај ми део од имања који мени припада‘. Тада им је отац разделио њихова средства за живот.“ Шта је млађи син учинио са оним што је добио?

”Касније“, објашњава Исус, ”не после много дана, млађи је син све прикупио и отпутовао у удаљену земљу и онде расуо своје имање живећи раскалашеним животом.“ Да, он је потрошио свој новац живећи са блудницама. Али, дошла су тешка времена, као што Исус даље прича:

”А кад је потрошио све, жестока глад је наступила у целој земљи, и запао је у оскудицу. Чак је отишао и прионуо уз једног грађанина те земље; и он га је послао у своја поља да чува свиње. И желео је да се насити махунама рогача које су јеле свиње, а нико му ништа није дао.“

Како је обешчашћујуће бити принуђен хранити свиње, будући да су ове животиње по Закону нечисте! Међутим, оно што је највише мучило сина је нагризајућа глад, која га је навела да чак жуди за храном коју су добијале свиње. Његова страшна беда га је ’уразумила‘ као што каже Исус.

Настављајући своју причу, Исус каже: ”Рекао је себи: ’Како само много најамника код мога оца обилује хлебом, док ја овде умирем од глади! Устаћу и отпутовати к своме оцу и рећи му: ’Оче! сагрешио сам против неба и против тебе. Нисам више достојан назвати се твојим сином. Учини ме једним од својих најамника.‘ Устао је дакле и отишао свом оцу.“

Овде можемо осмотрити нешто што је пажње вредно: Да је отац љутито викао на свог сина кад је овај кренуо од куће, он вероватно не би био тако сигуран шта да чини. Он би се могао одлучити на повратак и тражити посао негде у својој домовини, а да се не појави пред очима свога оца. Међутим, таква мисао му није пала на памет. Он је желео бити код куће!

Отац у Исусовој причи јасно представља нашег милосрдног небеског Оца пуног љубави, Јехову Бога. А можда и увиђаш да се изгубљени, или расипни син односи на људе који су познати као грешници. Фарисеји, којима Исус прича, критиковали су Исуса једном ранијом приликом зато што је јео са таквим грешницима. Али, кога представља старији син?

Кад је пронађен изгубљени син

Кад се изгубљени, или расипнички син из Исусовог поређења враћа очевој кући, на какав пријем наилази? Послушајмо како то Исус описује:

”Док је још био далеко отац га је угледао и, ганут самилошћу, потрчао и пао му око врата и нежно га пољубио.“ Какав милосрдан, срдачан отац, који тако добро представља нашег небеског Оца Јехову!

Отац је вероватно чуо за раскалашени живот свог сина. Ипак, изражава му добродошлицу не очекујући исцрпна објашњења. И Исус такође поседује такав срдачан дух, јер први приступа грешницима и порезницима, који су у овом поређењу приказани изгубљеним сином.

Истина, разборити отац из Исусовог поређења несумњиво је стекао одређени утисак о његовом кајању видећи његово тужно, снуждено држање при повратку. Али, очев приступ пун љубави олакшава сину да призна своје грехе. Исус прича: ”А син му је рекао: ’Оче, згрешио сам против неба и против тебе. Нисам више достојан звати се твојим сином. Учини ме једним од својих најамника.‘“

Речи једва прелазе преко синовљевих усана, али отац предузима иницијативу и прелази на дело, наређујући својим робовима: ”Хитро изнесите најлепшу хаљину и обуците га у њу и ставите му на руку прстен а на ноге сандале. И доведите утовљеног младог бика, закољите га и једимо и веселимо се, јер је овај син мој био мртав и опет је оживео; изгубљен је био и нашао се.“ Затим су се почели ’веселити‘.

У међувремену је очев ”старији син био у пољу“. Док слушаш остатак приче, размисли кога би он могао представљати. Исус за старијег сина каже: ”Кад је дошао и приближио се кући, зачуо је угодну музику и плес. Позвао је зато једног од слугу и упитао га шта то значи. Рекао му је: ’Дошао је твој брат и отац је твој заклао угојеног младог бика, јер му се вратио у добром здрављу.‘ Али он се расрдио и није хтео ући. Тада је изашао његов отац и почео га усрдно молити. Одговорио је и рекао свом оцу: ’Толико ти година служим као роб и никада нисам прекршио твоју заповест, а ипак ми ниједном ниси ни јаре дао да се провеселим са својим пријатељима. Али, чим је дошао твој син који је с блудницама прождрео твоја средства за живот, ти си за њега заклао угојеног бика.‘“

Ко се, попут старијег сина, критички односио према милосрђу и пажњи поклоњеној грешницима? Зар нису то били књижевници и фарисеји? Пошто је њихово критиковање Исуса због тога што изражава добродошлицу грешницима било повод за ово поређење, јасно је да старији син представља управо њих.

Исус своју причу закључује очевим обраћањем сину: ”Дете, ти си увек са мном и све што је моје твоје је; али ми смо се напросто морали веселити и радовати, јер је овај брат твој мртав био и оживео је, и изгуљен је био и нашао се.“

Исус не објашњава до краја шта је старији син коначно учинио. Чињеница је да су се касније, после Исусове смрти и ускрсења, ’многи свештеници почели покоравати вери‘, а ту су можда били укључени и они који су представљали класу ’старијег сина‘ о којој Исус овде говори.

Али, кога данас представљају та два сина? То су сигурно они који су довољно сазнали о Јеховиним намерама, и имају темељ за улазак у однос с њим. Старији син представља неке чланове ’малог стада‘, односно ’скупштине прворођених уписаних на небесима‘. Они су усвојили сличан став као и тај старији син. Нису желели да изразе добродошлицу земаљској класи, ’другим овцама‘, за које су сматрали да им одузимају примат.

Расипнички син, с друге стране, представља оне из Божјег народа који су отишли да би уживали у задовољствима која пружа свет. С временом су се, међутим, покајнички вратили и поново постали активне Божје слуге. Заиста, колико љубави и милосрђа показује Отац према онима који увиђају да им је потребно опроштење и враћају се к њему! Лука 15:11-32; 3. Мојсијева 11:7, 8; Дела 6:7; Лука 12:32; Јеврејима 12:23; Јован 10:16.

▪ Коме Исус прича ово поређење, или причу, и зашто?

▪ Ко је главни лик у причи, и шта се њему догађа?

▪ Кога у Исусово време представљају отац и млађи син?

▪ Како Исус опонаша пример самилосног оца из поређења?

▪ Како старији син гледа на добродошлицу изражену његовом брату, и на који начин се фарисеји понашају као старији син?

▪ Какву примену има Исусово поређење у наше време?