Поглавље 126

”Сигурно је то био Божји Син“

ИСУС није дуго на стубу кад, око поднева, наступа тајанствена трочасовна тама. Помрачење сунца није за то одговорно, јер се оно догађа само у време младог месеца, а у време Пасхе месец је пун. Осим тога, помрачење сунца траје само неколико минута. Према томе, тама је божанског порекла! Она вероватно зауставља оне који исмејавају Исуса, проузрочивши чак да престане њихово ругање.

Ако се та тајанствена појава догађа пре него што злочинац прекорава свог друга и замоли Исуса да га се сети, то би могао бити чинилац у његовом покајању. Можда током те таме четири жене, наиме, Исусова мајка и њена сестра Салома, Марија Магдалена и Марија, мајка апостола Јакова, прилазе мученичком стубу. Ту је с њима и Јован, Исусов вољени апостол.

Како се само пара срце Исусовој мајци док посматра како њен син кога је хранила и неговала сада ту виси у смртној патњи! Али, Исус не мисли на властиту бол, него на њену добробит. Он с великим напором кимне према Јовану и каже својој мајци: ”Жено, ево ти сина!“ Затим кимне према Марији и каже Јовану: ”Ево ти мајке!“

Исус дакле бригу око своје мајке, која је сада очигледно удовица, поверава свом апостолу кога посебно воли. Он то чини зато што други Маријини синови нису још показали веру у њега. Тако он поставља добар пример, побринувши се не само за телесне, него и за духовне потребе своје мајке.

Око три поподне Исус каже: ”Жедан сам.“ Осетивши да му је Отац, такорећи, ускратио заштиту да би до краја била испитана његова беспрекорност, Исус дозива јаким гласом: ”Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“ Чувши то, неки који су стајали у близини узвикују: ”Ено га зове Илију!“ Један од њих одмах потрчи и, употребивши сунђер натопљен у кисело вино на врху стабљике исопа, даје му да пије. Али други кажу: ”Пустите га! Да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.“

Кад Исус прими кисело вино, узвикује: ”Довршено је!“ Да, он је довршио све за шта га је Отац послао да изврши на Земљи. Коначно, он каже: ”Оче, у твоје руке поверавам свој дух.“ Исус дакле поверава Богу своју животну снагу с поверењем да ће му је Бог поново вратити. Затим му клоне глава и он умире.

У тренутку кад Исус удахне последњи пут, догађа се снажан потрес, услед ког пуцају и отварају се стене. Потрес је толико јак да се отварају спомен-гробови ван Јерусалима и трупла испадају из њих. Пролазници који виде мртва тела која су испала, улазе у град и причају о томе.

Осим тога, у тренутку кад Исус умире, велика завеса која одваја Светињу од Светиње над светињама у Божјем храму цепа се надвоје, од врха до дна. Очигледно је та дивно украшена завеса висока око 18 метара и врло је тешка! То запањујуће чудо не показује само Божју срџбу изражену против убица његовог Сина, него означава и то да је сада Исусовом смрћу омогућен улазак у Светињу над светињама, само небо.

Дакле, кад људи осете потрес и виде шта се догађа, јако се уплаше. Војни заповедник који је на дужности приликом погубљења одаје славу Богу. ”Сигурно је то био Божји Син“, изјављује. Вероватно је био присутан кад се на суђењу пред Пилатом расправљало о томе да ли је Исус Божји Син. А сада је он уверен да Исус јесте Син Божји, да, да је он заиста највећи човек који је икад живео.

И други су обузети тим чудесним догађајима, и почињу да се враћају кући ударајући се у прса, што је израз њихове велике боли и срама. Са удаљености тај призор посматрају многи Исусови ученици, који су дубоко дирнути тим значајним догађајима. Апостол Јован је такође присутан. Матеј 27:45-56; Марко 15:33-41; Лука 23:44-49; 2:34, 35; Јован 19:25-30.

▪ Зашто помрачење сунца не може бити одговорно за три сата таме?

▪ Какав изврстан пример показује Исус баш пред своју смрт онима који имају остареле родитеље?

▪ Које су Исусове последње четири изјаве пре него што је умро?

▪ Шта изазива потрес, и какво је значење тога што се храмска завеса расцепала надвоје?

▪ Како је војни заповедник, који је на дужности приликом погубљења, дирнут овим чудом?