Пређи на садржај

Пређи на садржај

Трагање за изгубљеним

Трагање за изгубљеним

Поглавље 85

Трагање за изгубљеним

ИСУС је реван у потрази и проналажењу оних који ће понизно служити Богу. Зато он тражи и разговара са сваким о Краљевству, укључујући и озлоглашене грешнике. Сада му се такве особе приближавају да би га слушале.

Опазивши то, фарисеји и књижевници критикују Исуса што се дружи с људима које они сматрају безвредним. Они мрмљају: ”Овај човек прима грешнике и једе с њима.“ Колико је то испод њиховог достојанства! Фарисеји и књижевници се према обичним људима односе као према блату под њиховим ногама. Заправо, хебрејски израз ам хааретс који су употребили значи ”људи земље [тла]“, чиме показују свој презир према таквима.

Исус, с друге стране, према свакоме се односи с достојанством, љубазношћу и самилошћу. Последица тога је да га радо слушају многи од тих понижених, укључујући и оне који су познати по свом наопаком поступању. Али, шта рећи на критику фарисеја да се Исус троши у корист оних које они сматрају недостојним?

Исус на њихов приговор одговара једним поређењем. Он говори са становишта самих фарисеја, који сматрају да су праведни и на сигурном у Божјем тору, док су презрени ам хааретси застранили и изгубљени су. Исус пита:

”Који човек од вас, који има стотину оваца и изгуби једну од њих, неће оставити тих деведесет и девет у пустињи и поћи за изгубљеном док је не нађе? А кад је нађе, стави је на своја рамена и радује се. И кад дође кући, позове пријатеље и суседе, говорећи им: ’Радујте се са мном, јер сам пронашао своју овцу која је била изгубљена.‘“

Исус затим даје следећу примену те приче: ”Кажем вам да ће тако бити на небу већа радост над једним грешником који се каје него над деведесет и девет праведника којима не треба покајање.“

Фарисеји сматрају да су праведни и да им не треба покајање. Кад су неки од њих пре две године критиковали Исуса зато што је јео са порезницима и грешницима, он им је рекао: ”Нисам дошао да дозовем праведнике, него грешнике.“ Самооправдани фарисеји, који не увиђају потребу да се покају, не изазивају радост на небу. То чине грешници који се стварно кају.

Да би двоструко јаче нагласио како повратак изгубљених грешника доноси велику радост на небу, Исус прича још једно поређење: ”Која жена са десет драхми, ако изгуби једну драхму, не запали светиљку и помете кућу и брижљиво претражи док је не нађе? А кад је нађе, сазове жене које су јој пријатељице и суседе, говорећи: ’Радујте се са мном, јер сам пронашла драхму коју сам изгубила.‘“

Исус затим даје сличну примену кад каже: ”Тако, кажем вам, међу Божјим анђелима настаје радост над једним грешником који се каје.“

Како је дивно што Божји анђели с љубављу брину за повратак изгубљених грешника! Посебно је то случај откад су некад понижени, презрени ам хааретси коначно добили прилику да постану чланови Божјег небеског Краљевства. Последица тога је да на небу добијају виши положај од самих анђела! Али, уместо да се осећају љубоморни или омаловажени, анђели понизно схватају чињеницу да су се ти грешни људи суочили са разним животним ситуацијама и надвладали их, што ће им омогућити да служе као саосећајни и милостиви небески краљеви и свештеници. Лука 15:1-10; Матеј 9:13; 1. Коринћанима 6:2, 3; Откривење 20:6.

▪ Зашто се Исус дружи с познатим грешницима, и како га фарисеји због тога критикују?

▪ Како фарисеји гледају на обичне људе?

▪ Која поређења употребаљава Исус, и шта из њих можемо научити?

▪ Зашто је дивно то што се анђели радују?